RIP Paco!Veliki gubitak za flamenco i sav kulturni svet kojega je nazalost sve manje ovih godina.Neverovatnu tehniku je posedovao.Po mom misljenju Vicente Amigo ce da dosledno nosi sadasnju krunu najboljeg flamenco gitariste pored tradicionalnog Paca Pene i legendarnog Sabicasa.Paco je bio fenomenalan ali kad covek slusa Amiga dusha mu se topi.
Odlazak istinskog muzicara. Tesko je opisati njegovu virtuoznost i blistavu muzikalnost. Ustvari, reci su suvisne za ovakvu legendu, samo treba pustiti nesto od Paka i uzivati. Pocivaj u miru.
Odlazak istinskog muzicara. Tesko je opisati njegovu virtuoznost i blistavu muzikalnost. Ustvari, reci su suvisne za ovakvu legendu, samo treba pustiti nesto od Paka i uzivati. Pocivaj u miru.
Pored loših i osrednjih koji su nevažni, postoje dobri gitaristi, sjajni gitaristi, i virtuozni umetnici. Iznad njih je Pako de Lusija. Hvala ti, Majstore, ja još uvek stojim između tvoje Dve vode...
Srecan sam sto sam imao priliku da ga uzivo slusam dva puta kasnih sedamdesetih a tuzan sto ga vise nema. Nebeski orkestar je dobio veliko pojacanje...pokoj ti dusi Pako.
Veliki gubitak za muziku. Tri puta sam ga slušao. Prvi put u Pinkiju sa Meklaflinom i Korijelom, gde me je fascinirao svojom čistom, virtuoznom i emotivnom svirkom.
Poslednji put sam ga slusao, u drustvu lepse polovine, novembra 1997 u SC-u. Posle tog koncerta, te noci, zaceo nam se sin. Karte sa tog koncerta su u licnoj arhivi :) I danas kada slusam virtuoza, u drustvu juniora, slatka tajna greje srce. Hvala ti veliki majstore.
"De Lusija je prvi španski gitarista koji je dobio počasni doktorat čuvenog Berkli koledža za muziku iz Bostona."
Ova rečenica je nešto najnebitnije što je moglo da se kaže za njegovu karijeru. Valjda je tekst preuzet iz američkog izvora, ali opet ne mora da se baš sve prepisuje od reči do reči.
Pako de Lusija je mnogo, mnogo čuveniji od tog "čuvenog koledža". A tek koliko je tradicija španske gitare čuvenija, to je čak teško i opisati.
(Saša, 26. februar 2014 10:16)
-------------
Ovo je vec na granici rasizma. Nisi morao bas ovde i bas sada...
Veliko hvala najvecem majstoru.
Prerano, prerano, mogao je jos puno toga da nam pruzi,
ali tako je Bog hteo...
p.s. Pacijentima koji ovde stavljaju minuse
bih pozeleo da ostanu bez cula sluha. Ionako im sluzi
za Grand paradu i slicne bljuvotine, tako da i nece biti
velika steta...
Vracam se iz skole, na (prije nekih 15tak godina), pushtam TV, na ekranu Prodigy - "Firestarter". Dobar zvuk i ritam. Nedugo poslije mene ulazi moj otac i istog trena izlazi iz sobe.
Prekosjutra, na radnom stolu, otac mi je ostavio duplo izdanje Paco de Lucia - Antologia...
Legenda, slušao ga je moj ćale, i Pakova kaseta na koju sam slučajno nabasao je usmerila moj dalji muzički razvoj. Trenutno učim flamenco gitaru iz čiste ljubavi zahvalčjujući ovom najvećem među najvećima.
Kakav tuzan dan!
Imao sam srecu da ga tri puta uzivo vidim u Briselu (Bozar) i prva dva koncerta (1993 i 1995 mislim) bili su najbolje sto sam do sada uzivo video. Nemoguce opisivati taj osecaj tih momenata! A bas sam prosle nedelje puno njegove muzike u mom ipodu ubacio...valjda neki predosecaj imao!
Srce place!
Ovo je jako tuzna vest. Veliki sam ljubitelj i postovalac Paka de Lusije. Zao mi je sto nas je prerano napustio. Zao mi je sto nisam posetila njegov koncert februara 2010 u Beogradu. Mislila sam da cu imati drugu priliku. Neka pociva u miru.
Vrhunski umetnici su umetnici koji izvode neka dela na vrhunski nacin. Ali Paco nije obican vrhunski umetnik, jer ljudi ne samo da su slusali njegovu gitaru nego su zavoleli taj instrument upravo zbog njega. Ja sam poceo da sviram klasicnu spansku gitaru kad sam prvi put cuo upravo njega. Ono sto je tuzno sto ja uopste ne vidim ko bi ga zamenio. Mozda ima gitarista koji su mu tehnicki dorasli, ali njegova kreativnost i talenat su neprevazidjeni.
Da bi se shvatio makar samo djelić njegova muzičkog značaja, navest ću dva primjera iz njegova života. On je bio primarno flamenco gitarist, dakle svirao je cigansku glazbu (Flamencosi su andaluzijski cigani). Takva glazba je bila maltene predmet sprdnje među uštogljenim klasičarima. Kada je još na početku karijere Paco prvi puta dobio priliku da svira u najpoznatijoj Madridskoj koncertnoj dvorani, to se smatralo svojevrsnim skandalom, svetogrđem. Međutim, on je kroz svoju glazbu imao toliki utjecaj na ljude da je dvorana bila ne samo rasprodana, već su bili popunjeni i podovi među redovima sjedala, svi slobodni prostori uza zidove, a ljudi su se trpali i po samoj pozornici. Ta je navala bila u svakom pogledu nezapamćena u povijesti te dvorane. Drugi primjer se tiče jednog koncerta za gitaru- Concierto de Aranjuez kojega je napisao veliki kompozitor Joaquin Rodrigo. Radi se o klasičnoj glazbi, i ujedno najpoznatijem klasičnom koncertu uopće napisanom u 20. stoljeću. Nema klasičnog gitariste koji nije uvježbao taj koncert, riječ je o standardnom repertoaru. No ipak, sam autor J. Rodrigo je nakon mnogo, mnogo godina izvođenja tog koncerta od strane najcjenjenijih klasičara, najboljom proglasio upravo izvedbu Paca de Lucie, zbog narodnog štiha kojeg je Paco poznavao u dušu bolje od bilo kojeg školovanog gitarista. Bio je veliki umjetnik kojem je virtuoznost bila samo izražajno sredstvo za prijenos emocije, a ne i krajnji cilj glazbe. Počivao u miru Paco!
Paco de Lucia je uvek bio posban. Mogao je citave koncerte od po tri sata ozbiljne muzike da odsvira iz glave. Note nikada nije koristio i nisu mu trebale. Sve je drzao u glavi. A da ne pominjem koliko je sviranje flamenco gitare tesko i drugacije od klasicne ili rok gitare, jer akordi ne postoje.
Takodje je uvek bio skroman, cuvao je svoj privatan zivot, nije davao mnogo intevjua. O njemu nikada nije moglo da se cuje nista lose, nikada nije bilo nikakvih skandala i ekseca. I sama smrt mu je takva - umro je na plazi u Meksiku igrajuci se sa svojom decom. Tuzno je sto je otisao, ali je to jedna od najlepsih smrti koja postiji. I sto je najlepse, u skladu je sa njegovim radom i zivotom, bez i jedne mrlje.
Tuzan dan za svetsku kulturu. Tuzan dan za sve nas.
Sta reci nego velika zalost za sve poklonike klasicne gitare i muzickog sveta uopste.
Neka je vecna slava jednom od najboljih gitarista (klasike i flamenka) proslog veka koji je svojim delima i izvodjenjem istih zadivio ceo svet.
Ko dovjeka zivi imao se rasta i roditi.
1978.g. kao mornar u Puli,sluzio sam vojni rok.Imao san zadovoljstvo i srecu da prisustvujem njegovom koncertu i zauvjek sam ostao njegov,kako bi to danasnji klinci rekli,fan.slava velikanu
"De Lusija je prvi španski gitarista koji je dobio počasni doktorat čuvenog Berkli koledža za muziku iz Bostona."
Ova rečenica je nešto najnebitnije što je moglo da se kaže za njegovu karijeru. Valjda je tekst preuzet iz američkog izvora, ali opet ne mora da se baš sve prepisuje od reči do reči.
Pako de Lusija je mnogo, mnogo čuveniji od tog "čuvenog koledža". A tek koliko je tradicija španske gitare čuvenija, to je čak teško i opisati.
1978.g. kao mornar u Puli,sluzio sam vojni rok.Imao san zadovoljstvo i srecu da prisustvujem njegovom koncertu i zauvjek sam ostao njegov,kako bi to danasnji klinci rekli,fan.slava velikanu
"De Lusija je prvi španski gitarista koji je dobio počasni doktorat čuvenog Berkli koledža za muziku iz Bostona."
Ova rečenica je nešto najnebitnije što je moglo da se kaže za njegovu karijeru. Valjda je tekst preuzet iz američkog izvora, ali opet ne mora da se baš sve prepisuje od reči do reči.
Pako de Lusija je mnogo, mnogo čuveniji od tog "čuvenog koledža". A tek koliko je tradicija španske gitare čuvenija, to je čak teško i opisati.
Da bi se shvatio makar samo djelić njegova muzičkog značaja, navest ću dva primjera iz njegova života. On je bio primarno flamenco gitarist, dakle svirao je cigansku glazbu (Flamencosi su andaluzijski cigani). Takva glazba je bila maltene predmet sprdnje među uštogljenim klasičarima. Kada je još na početku karijere Paco prvi puta dobio priliku da svira u najpoznatijoj Madridskoj koncertnoj dvorani, to se smatralo svojevrsnim skandalom, svetogrđem. Međutim, on je kroz svoju glazbu imao toliki utjecaj na ljude da je dvorana bila ne samo rasprodana, već su bili popunjeni i podovi među redovima sjedala, svi slobodni prostori uza zidove, a ljudi su se trpali i po samoj pozornici. Ta je navala bila u svakom pogledu nezapamćena u povijesti te dvorane. Drugi primjer se tiče jednog koncerta za gitaru- Concierto de Aranjuez kojega je napisao veliki kompozitor Joaquin Rodrigo. Radi se o klasičnoj glazbi, i ujedno najpoznatijem klasičnom koncertu uopće napisanom u 20. stoljeću. Nema klasičnog gitariste koji nije uvježbao taj koncert, riječ je o standardnom repertoaru. No ipak, sam autor J. Rodrigo je nakon mnogo, mnogo godina izvođenja tog koncerta od strane najcjenjenijih klasičara, najboljom proglasio upravo izvedbu Paca de Lucie, zbog narodnog štiha kojeg je Paco poznavao u dušu bolje od bilo kojeg školovanog gitarista. Bio je veliki umjetnik kojem je virtuoznost bila samo izražajno sredstvo za prijenos emocije, a ne i krajnji cilj glazbe. Počivao u miru Paco!
Paco de Lucia je uvek bio posban. Mogao je citave koncerte od po tri sata ozbiljne muzike da odsvira iz glave. Note nikada nije koristio i nisu mu trebale. Sve je drzao u glavi. A da ne pominjem koliko je sviranje flamenco gitare tesko i drugacije od klasicne ili rok gitare, jer akordi ne postoje.
Takodje je uvek bio skroman, cuvao je svoj privatan zivot, nije davao mnogo intevjua. O njemu nikada nije moglo da se cuje nista lose, nikada nije bilo nikakvih skandala i ekseca. I sama smrt mu je takva - umro je na plazi u Meksiku igrajuci se sa svojom decom. Tuzno je sto je otisao, ali je to jedna od najlepsih smrti koja postiji. I sto je najlepse, u skladu je sa njegovim radom i zivotom, bez i jedne mrlje.
Tuzan dan za svetsku kulturu. Tuzan dan za sve nas.
Vrhunski umetnici su umetnici koji izvode neka dela na vrhunski nacin. Ali Paco nije obican vrhunski umetnik, jer ljudi ne samo da su slusali njegovu gitaru nego su zavoleli taj instrument upravo zbog njega. Ja sam poceo da sviram klasicnu spansku gitaru kad sam prvi put cuo upravo njega. Ono sto je tuzno sto ja uopste ne vidim ko bi ga zamenio. Mozda ima gitarista koji su mu tehnicki dorasli, ali njegova kreativnost i talenat su neprevazidjeni.
Kakav tuzan dan!
Imao sam srecu da ga tri puta uzivo vidim u Briselu (Bozar) i prva dva koncerta (1993 i 1995 mislim) bili su najbolje sto sam do sada uzivo video. Nemoguce opisivati taj osecaj tih momenata! A bas sam prosle nedelje puno njegove muzike u mom ipodu ubacio...valjda neki predosecaj imao!
Srce place!
Sta reci nego velika zalost za sve poklonike klasicne gitare i muzickog sveta uopste.
Neka je vecna slava jednom od najboljih gitarista (klasike i flamenka) proslog veka koji je svojim delima i izvodjenjem istih zadivio ceo svet.
Ko dovjeka zivi imao se rasta i roditi.
Ovo je jako tuzna vest. Veliki sam ljubitelj i postovalac Paka de Lusije. Zao mi je sto nas je prerano napustio. Zao mi je sto nisam posetila njegov koncert februara 2010 u Beogradu. Mislila sam da cu imati drugu priliku. Neka pociva u miru.
Poslednji put sam ga slusao, u drustvu lepse polovine, novembra 1997 u SC-u. Posle tog koncerta, te noci, zaceo nam se sin. Karte sa tog koncerta su u licnoj arhivi :) I danas kada slusam virtuoza, u drustvu juniora, slatka tajna greje srce. Hvala ti veliki majstore.
Veliko hvala najvecem majstoru.
Prerano, prerano, mogao je jos puno toga da nam pruzi,
ali tako je Bog hteo...
p.s. Pacijentima koji ovde stavljaju minuse
bih pozeleo da ostanu bez cula sluha. Ionako im sluzi
za Grand paradu i slicne bljuvotine, tako da i nece biti
velika steta...
Vracam se iz skole, na (prije nekih 15tak godina), pushtam TV, na ekranu Prodigy - "Firestarter". Dobar zvuk i ritam. Nedugo poslije mene ulazi moj otac i istog trena izlazi iz sobe.
Prekosjutra, na radnom stolu, otac mi je ostavio duplo izdanje Paco de Lucia - Antologia...
Pored loših i osrednjih koji su nevažni, postoje dobri gitaristi, sjajni gitaristi, i virtuozni umetnici. Iznad njih je Pako de Lusija. Hvala ti, Majstore, ja još uvek stojim između tvoje Dve vode...
Odlazak istinskog muzicara. Tesko je opisati njegovu virtuoznost i blistavu muzikalnost. Ustvari, reci su suvisne za ovakvu legendu, samo treba pustiti nesto od Paka i uzivati. Pocivaj u miru.
Legenda, slušao ga je moj ćale, i Pakova kaseta na koju sam slučajno nabasao je usmerila moj dalji muzički razvoj. Trenutno učim flamenco gitaru iz čiste ljubavi zahvalčjujući ovom najvećem među najvećima.
Veliki gubitak za muziku. Tri puta sam ga slušao. Prvi put u Pinkiju sa Meklaflinom i Korijelom, gde me je fascinirao svojom čistom, virtuoznom i emotivnom svirkom.
Odlazak istinskog muzicara. Tesko je opisati njegovu virtuoznost i blistavu muzikalnost. Ustvari, reci su suvisne za ovakvu legendu, samo treba pustiti nesto od Paka i uzivati. Pocivaj u miru.
Srecan sam sto sam imao priliku da ga uzivo slusam dva puta kasnih sedamdesetih a tuzan sto ga vise nema. Nebeski orkestar je dobio veliko pojacanje...pokoj ti dusi Pako.
"De Lusija je prvi španski gitarista koji je dobio počasni doktorat čuvenog Berkli koledža za muziku iz Bostona."
Ova rečenica je nešto najnebitnije što je moglo da se kaže za njegovu karijeru. Valjda je tekst preuzet iz američkog izvora, ali opet ne mora da se baš sve prepisuje od reči do reči.
Pako de Lusija je mnogo, mnogo čuveniji od tog "čuvenog koledža". A tek koliko je tradicija španske gitare čuvenija, to je čak teško i opisati.
(Saša, 26. februar 2014 10:16)
-------------
Ovo je vec na granici rasizma. Nisi morao bas ovde i bas sada...
RIP Paco!Veliki gubitak za flamenco i sav kulturni svet kojega je nazalost sve manje ovih godina.Neverovatnu tehniku je posedovao.Po mom misljenju Vicente Amigo ce da dosledno nosi sadasnju krunu najboljeg flamenco gitariste pored tradicionalnog Paca Pene i legendarnog Sabicasa.Paco je bio fenomenalan ali kad covek slusa Amiga dusha mu se topi.
"De Lusija je prvi španski gitarista koji je dobio počasni doktorat čuvenog Berkli koledža za muziku iz Bostona."
Ova rečenica je nešto najnebitnije što je moglo da se kaže za njegovu karijeru. Valjda je tekst preuzet iz američkog izvora, ali opet ne mora da se baš sve prepisuje od reči do reči.
Pako de Lusija je mnogo, mnogo čuveniji od tog "čuvenog koledža". A tek koliko je tradicija španske gitare čuvenija, to je čak teško i opisati.
Kakav tuzan dan!
Imao sam srecu da ga tri puta uzivo vidim u Briselu (Bozar) i prva dva koncerta (1993 i 1995 mislim) bili su najbolje sto sam do sada uzivo video. Nemoguce opisivati taj osecaj tih momenata! A bas sam prosle nedelje puno njegove muzike u mom ipodu ubacio...valjda neki predosecaj imao!
Srce place!
"De Lusija je prvi španski gitarista koji je dobio počasni doktorat čuvenog Berkli koledža za muziku iz Bostona."
Ova rečenica je nešto najnebitnije što je moglo da se kaže za njegovu karijeru. Valjda je tekst preuzet iz američkog izvora, ali opet ne mora da se baš sve prepisuje od reči do reči.
Pako de Lusija je mnogo, mnogo čuveniji od tog "čuvenog koledža". A tek koliko je tradicija španske gitare čuvenija, to je čak teško i opisati.
(Saša, 26. februar 2014 10:16)
-------------
Ovo je vec na granici rasizma. Nisi morao bas ovde i bas sada...
Poslednji put sam ga slusao, u drustvu lepse polovine, novembra 1997 u SC-u. Posle tog koncerta, te noci, zaceo nam se sin. Karte sa tog koncerta su u licnoj arhivi :) I danas kada slusam virtuoza, u drustvu juniora, slatka tajna greje srce. Hvala ti veliki majstore.
1978.g. kao mornar u Puli,sluzio sam vojni rok.Imao san zadovoljstvo i srecu da prisustvujem njegovom koncertu i zauvjek sam ostao njegov,kako bi to danasnji klinci rekli,fan.slava velikanu
Sta reci nego velika zalost za sve poklonike klasicne gitare i muzickog sveta uopste.
Neka je vecna slava jednom od najboljih gitarista (klasike i flamenka) proslog veka koji je svojim delima i izvodjenjem istih zadivio ceo svet.
Ko dovjeka zivi imao se rasta i roditi.
Paco de Lucia je uvek bio posban. Mogao je citave koncerte od po tri sata ozbiljne muzike da odsvira iz glave. Note nikada nije koristio i nisu mu trebale. Sve je drzao u glavi. A da ne pominjem koliko je sviranje flamenco gitare tesko i drugacije od klasicne ili rok gitare, jer akordi ne postoje.
Takodje je uvek bio skroman, cuvao je svoj privatan zivot, nije davao mnogo intevjua. O njemu nikada nije moglo da se cuje nista lose, nikada nije bilo nikakvih skandala i ekseca. I sama smrt mu je takva - umro je na plazi u Meksiku igrajuci se sa svojom decom. Tuzno je sto je otisao, ali je to jedna od najlepsih smrti koja postiji. I sto je najlepse, u skladu je sa njegovim radom i zivotom, bez i jedne mrlje.
Tuzan dan za svetsku kulturu. Tuzan dan za sve nas.
Veliki gubitak za muziku. Tri puta sam ga slušao. Prvi put u Pinkiju sa Meklaflinom i Korijelom, gde me je fascinirao svojom čistom, virtuoznom i emotivnom svirkom.
RIP Paco!Veliki gubitak za flamenco i sav kulturni svet kojega je nazalost sve manje ovih godina.Neverovatnu tehniku je posedovao.Po mom misljenju Vicente Amigo ce da dosledno nosi sadasnju krunu najboljeg flamenco gitariste pored tradicionalnog Paca Pene i legendarnog Sabicasa.Paco je bio fenomenalan ali kad covek slusa Amiga dusha mu se topi.
Ovo je jako tuzna vest. Veliki sam ljubitelj i postovalac Paka de Lusije. Zao mi je sto nas je prerano napustio. Zao mi je sto nisam posetila njegov koncert februara 2010 u Beogradu. Mislila sam da cu imati drugu priliku. Neka pociva u miru.
Da bi se shvatio makar samo djelić njegova muzičkog značaja, navest ću dva primjera iz njegova života. On je bio primarno flamenco gitarist, dakle svirao je cigansku glazbu (Flamencosi su andaluzijski cigani). Takva glazba je bila maltene predmet sprdnje među uštogljenim klasičarima. Kada je još na početku karijere Paco prvi puta dobio priliku da svira u najpoznatijoj Madridskoj koncertnoj dvorani, to se smatralo svojevrsnim skandalom, svetogrđem. Međutim, on je kroz svoju glazbu imao toliki utjecaj na ljude da je dvorana bila ne samo rasprodana, već su bili popunjeni i podovi među redovima sjedala, svi slobodni prostori uza zidove, a ljudi su se trpali i po samoj pozornici. Ta je navala bila u svakom pogledu nezapamćena u povijesti te dvorane. Drugi primjer se tiče jednog koncerta za gitaru- Concierto de Aranjuez kojega je napisao veliki kompozitor Joaquin Rodrigo. Radi se o klasičnoj glazbi, i ujedno najpoznatijem klasičnom koncertu uopće napisanom u 20. stoljeću. Nema klasičnog gitariste koji nije uvježbao taj koncert, riječ je o standardnom repertoaru. No ipak, sam autor J. Rodrigo je nakon mnogo, mnogo godina izvođenja tog koncerta od strane najcjenjenijih klasičara, najboljom proglasio upravo izvedbu Paca de Lucie, zbog narodnog štiha kojeg je Paco poznavao u dušu bolje od bilo kojeg školovanog gitarista. Bio je veliki umjetnik kojem je virtuoznost bila samo izražajno sredstvo za prijenos emocije, a ne i krajnji cilj glazbe. Počivao u miru Paco!
Vrhunski umetnici su umetnici koji izvode neka dela na vrhunski nacin. Ali Paco nije obican vrhunski umetnik, jer ljudi ne samo da su slusali njegovu gitaru nego su zavoleli taj instrument upravo zbog njega. Ja sam poceo da sviram klasicnu spansku gitaru kad sam prvi put cuo upravo njega. Ono sto je tuzno sto ja uopste ne vidim ko bi ga zamenio. Mozda ima gitarista koji su mu tehnicki dorasli, ali njegova kreativnost i talenat su neprevazidjeni.
Vracam se iz skole, na (prije nekih 15tak godina), pushtam TV, na ekranu Prodigy - "Firestarter". Dobar zvuk i ritam. Nedugo poslije mene ulazi moj otac i istog trena izlazi iz sobe.
Prekosjutra, na radnom stolu, otac mi je ostavio duplo izdanje Paco de Lucia - Antologia...
Legenda, slušao ga je moj ćale, i Pakova kaseta na koju sam slučajno nabasao je usmerila moj dalji muzički razvoj. Trenutno učim flamenco gitaru iz čiste ljubavi zahvalčjujući ovom najvećem među najvećima.
Veliko hvala najvecem majstoru.
Prerano, prerano, mogao je jos puno toga da nam pruzi,
ali tako je Bog hteo...
p.s. Pacijentima koji ovde stavljaju minuse
bih pozeleo da ostanu bez cula sluha. Ionako im sluzi
za Grand paradu i slicne bljuvotine, tako da i nece biti
velika steta...
Srecan sam sto sam imao priliku da ga uzivo slusam dva puta kasnih sedamdesetih a tuzan sto ga vise nema. Nebeski orkestar je dobio veliko pojacanje...pokoj ti dusi Pako.
Pored loših i osrednjih koji su nevažni, postoje dobri gitaristi, sjajni gitaristi, i virtuozni umetnici. Iznad njih je Pako de Lusija. Hvala ti, Majstore, ja još uvek stojim između tvoje Dve vode...
Odlazak istinskog muzicara. Tesko je opisati njegovu virtuoznost i blistavu muzikalnost. Ustvari, reci su suvisne za ovakvu legendu, samo treba pustiti nesto od Paka i uzivati. Pocivaj u miru.
Odlazak istinskog muzicara. Tesko je opisati njegovu virtuoznost i blistavu muzikalnost. Ustvari, reci su suvisne za ovakvu legendu, samo treba pustiti nesto od Paka i uzivati. Pocivaj u miru.
IMAGE SOURCE
70 Komentari
Sortiraj po: