Skoro sam pročitala zanimljivu knjigu baš na temu završnih proizvoda glikozilacije (AGE), knjigu Nikolas Perikone –a „Hrana za večnu mladost“. Pre nekog vremena sam eksperimenitala sa LCHF načinom ishrane, ali ovaj princip ishrane mi je nekako bio prihvatljiviji. Dinstanje na vrlo malo vode, umesto ranijeg prženja (koje uz adekvatne začine npr. kurkumu, đumbir i sl. bude i zaista ukusno) i ubacivanje dosta klica i vlakana (kroz voće i povrće) u ishranu.
A ja mislio da je najveci izazivac alchajmerove bolesti, autizma i ostalih retkih bolesti petovalentna vakcina na koju pokusavaju i pretnjom novcanim kaznama i zakonom da nam uvale na silu.
Mozda je przena slanina stetna ali sirova je ultra zdrava i idealna narocito kada je zima.
Da, znaci treba sa postanem vegan i da zobam bobice, covek je svastojed i tako treba da se hrani, svaki ekstrem pa i ovaj naveden nije dobar, ko vam placa i prevodi ove tekstove?
Bas sam danas isto doruckovao. Evo osecam kako me pamet napusta. A mozda je u pitanju I zemlja u kojoj zivim. A da lepo predjemo na vreme na pirinac posto cemo uskoro imati para samo za njega.
Jako bitnu razliku treba praviti izmedju prave domace slanine sa sela koje samo dimljena i susena i ove hemije po prodavnicama koja je puna ukusa dima i druge hemije.
Moze biti da je ovo istrazivanje istinito, medjutim zivotna filozofija dugovecnih ljudi je jednostavna: U zivotu treba biti umeren u svim aspektima. I jedna istinita prica, poznavao sam jednog coveka koji je, kad mu dodje na red obrok jaja sa slaninom, jeo bar sest jaja uz obilje slanine a pri tom je bio vredan i radan sa blistavim umom duboko u starost.
Davno sam przio slaninu (samo za kajganu), jaja cesce kuvam, mada bude ponekad i "na oko", dok rostilj pecem ne vise od 10 puta godisnje, taman kada se jako uzelim. Jedemo sve (ja ne volim samo patlidzan) i ne mislim da zdrav covek treba da se totalno odrice odredjene hrane. Najzdravija je raznovrsna ishrana.
Najbolje na vodi da zivimo... kako su nase bake i dede odrastali na ovoj hrani, pa doziveli duboku starost... 'ajte molim vas...
(Marko, 26. februar 2014 09:51)
Ajde? A da nisu mozda ziveli na cistom vazduhu i pili cistu vodu i pusili cist duvan i mozda ih nisu zracili telefoni i kompjuteri i ostala tehnika i mozda nije bilo 1,5 automobila po stanovniku i mozda su se lecili travama a ne lekovima i mozda su prali kuce i stanove i ves prirodnim sredstvima a ne hemijom i mozda su oblacili prirodne materijale a ne vestacke i mozda se igrali kao deca drvenim igrackama a ne plasticnim i mozda su provodili mnogo vise vremena na vazduhu a ne za racunarom? Ali sve to nema veze, baba jela slaninu i zivela 156 godina znaci i ja cu, udri po slaninici.
Ne mogu. Moja najveća briga i smisao života je da javni sektor bude srećan i zadovoljan. Prvo porez na imovinu, prekomerni računi za struju i grejanje (ljudi moraju da uzmu pozajmice, 13.platu, letovanja, bonusi a sve skupo..), besplatno školovanje a onda ako nešto preostane - to se troši na slaninu i jaja. I to ne svaki dan.
Znaci tako nesmes da pijes rakiju,nesmes masno,nesmes jaja,nesmes slatko a da jedem ko vegetarijanac I da budem zdrav dok je rakije,slanine,kobasica,sira i ostalih nema zime jos nista nezaboravljam
a samo treba izvaditi kamenčić iz cipele ... na nekoliko trenutaka
pre 10 godina
Najbolje na vodi da zivimo... kako su nase bake i dede odrastali na ovoj hrani, pa doziveli duboku starost... 'ajte molim vas...
(Marko, 26. februar 2014 09:51)
Zapravo, naše bake i dede su veći deo godine gladovali, a da to ne bi porazno delovalo na njihovo samopoštovanje, postili su pune velike postove i sve nedeljne (sreda, petak), meso se jelo samo za praznike, nedeljom, ili kada dođu gosti izdaleka. Oni koji su malo komotnije živeli, većinom su bivali dementni u starosti relativno dugo vreme pre kraja svojih života.
Ipak, glavni uzrok njihovih dugih života je uglavnom svakodnevna fizička aktivnost i puno noćno spavanje (nije bilo ni struje, a kamoli TV-a). Ishrana sama po sebi, pa ni stres sam po sebi, nisu glavne ubice današnjeg čoveka. Glavni dželati su manjak fizikalisanja, manjak zdravog (večernjeg) sna i manjak hladnoće, a tek onda i hrana-kao-zabava: preterane količine energetski bogatih "nosača ukusa" se konzumiraju radi produžavanja prijatnog osećanja. Ustvari svi smo u stalnom ciklusu endorfinske zavisnosti - izbegavamo neprijatnosti, napore, neudobnosti, koje su normalni deo života svih živih bića, a onda moramo da stimulišemo lučenje endorfina (koje bi naše telo inače lučilo radi "utehe") raznim pojačanim zabavama, zbog čega trpimo posledice (i bacamo pare).
Mislim da se mogu jesti jaja i slaninicu ako se ishrani doda dosta sirovog voća i povrća. Onda se to na neki način potire. Meso sa roštilja uz crni luk ne može biti štetno. Šargarepu najukusnije možete pojesti u salati. Ja je jedem cele zime. Nema šanse da bih mogla da grickam sirove štapiće šargarepe. Pored svega ona je skoro neprobavljiva ako se ne doda masnoću. Neki je jedu u sendvičima sa puterom. Narendajte šargarepu, doro je začinite uljem, posolite, dodajte malo sirćeta ili limunovog soka, malo rashladite u frižideru. Možete narendati i pomešati sa rotkvom. Tako ćete smanjiti potencijalne opasnosti pržene i masne hrane.
Danas kazu treba jesti ovo, sutra kazu ne treba jesti to isto, prekosutra opet treba, pa onda opet ne treba, pa opet treba, pa opet ne treba... Jel treba da nastavim? Mozda treba da nastavim, ali cu sutra reci da ne treba.
Ovo je stvarno postalo vredjanje inteligencije apsolutno svakog coveka na planeti.
Jednostavna hrana uopšte ne mora biti neukusna i dosadna, ali je problem nabaviti ukusne plodove. Na primer teško se nađe krompir koji nije bljutav. Kad nađem onaj koji je ukusan, dovoljno mi je da ga skuvam i posolim, i to je već super poslastica. Uz to malo pavlake ili domaceg sira, a za salatu rukola sa pravim maslinovim uljem i zakišeljena limunom. Ništa to nije skupo jer se ne troši u velikim količinama, ali i da jeste skupo, zdravlje nema cenu. Za poslasticu ovsene pahuljice natopljene u mlakom mleku, sa mlevenim orasima, malo vanilin šećera, grožđica, i meda, može i cimet, i eto spektakla za organizam, imate minerale, vlakna, vitamine, sve. Samo se treba po malo organizovati i izbegavati jaku hranu i obroke kada nismo zaista gladni, jer nam onda jednostavna hrana nije zadovoljavajuca. Srecom, apetit se prilagodjava u roku od 2-3 dana. Ko se ovako hrani, može sebi ponekad mirne savesti da dozvoli i izlete sa relativno nezdravom hranom, jer je dobro zaštićen i neće osetiti posledice povremenih 'grehova'.
Bas sam danas isto doruckovao. Evo osecam kako me pamet napusta. A mozda je u pitanju I zemlja u kojoj zivim. A da lepo predjemo na vreme na pirinac posto cemo uskoro imati para samo za njega.
Davno sam przio slaninu (samo za kajganu), jaja cesce kuvam, mada bude ponekad i "na oko", dok rostilj pecem ne vise od 10 puta godisnje, taman kada se jako uzelim. Jedemo sve (ja ne volim samo patlidzan) i ne mislim da zdrav covek treba da se totalno odrice odredjene hrane. Najzdravija je raznovrsna ishrana.
a samo treba izvaditi kamenčić iz cipele ... na nekoliko trenutaka
pre 10 godina
Najbolje na vodi da zivimo... kako su nase bake i dede odrastali na ovoj hrani, pa doziveli duboku starost... 'ajte molim vas...
(Marko, 26. februar 2014 09:51)
Zapravo, naše bake i dede su veći deo godine gladovali, a da to ne bi porazno delovalo na njihovo samopoštovanje, postili su pune velike postove i sve nedeljne (sreda, petak), meso se jelo samo za praznike, nedeljom, ili kada dođu gosti izdaleka. Oni koji su malo komotnije živeli, većinom su bivali dementni u starosti relativno dugo vreme pre kraja svojih života.
Ipak, glavni uzrok njihovih dugih života je uglavnom svakodnevna fizička aktivnost i puno noćno spavanje (nije bilo ni struje, a kamoli TV-a). Ishrana sama po sebi, pa ni stres sam po sebi, nisu glavne ubice današnjeg čoveka. Glavni dželati su manjak fizikalisanja, manjak zdravog (večernjeg) sna i manjak hladnoće, a tek onda i hrana-kao-zabava: preterane količine energetski bogatih "nosača ukusa" se konzumiraju radi produžavanja prijatnog osećanja. Ustvari svi smo u stalnom ciklusu endorfinske zavisnosti - izbegavamo neprijatnosti, napore, neudobnosti, koje su normalni deo života svih živih bića, a onda moramo da stimulišemo lučenje endorfina (koje bi naše telo inače lučilo radi "utehe") raznim pojačanim zabavama, zbog čega trpimo posledice (i bacamo pare).
Najbolje na vodi da zivimo... kako su nase bake i dede odrastali na ovoj hrani, pa doziveli duboku starost... 'ajte molim vas...
(Marko, 26. februar 2014 09:51)
Ajde? A da nisu mozda ziveli na cistom vazduhu i pili cistu vodu i pusili cist duvan i mozda ih nisu zracili telefoni i kompjuteri i ostala tehnika i mozda nije bilo 1,5 automobila po stanovniku i mozda su se lecili travama a ne lekovima i mozda su prali kuce i stanove i ves prirodnim sredstvima a ne hemijom i mozda su oblacili prirodne materijale a ne vestacke i mozda se igrali kao deca drvenim igrackama a ne plasticnim i mozda su provodili mnogo vise vremena na vazduhu a ne za racunarom? Ali sve to nema veze, baba jela slaninu i zivela 156 godina znaci i ja cu, udri po slaninici.
Jako bitnu razliku treba praviti izmedju prave domace slanine sa sela koje samo dimljena i susena i ove hemije po prodavnicama koja je puna ukusa dima i druge hemije.
Da, znaci treba sa postanem vegan i da zobam bobice, covek je svastojed i tako treba da se hrani, svaki ekstrem pa i ovaj naveden nije dobar, ko vam placa i prevodi ove tekstove?
Moze biti da je ovo istrazivanje istinito, medjutim zivotna filozofija dugovecnih ljudi je jednostavna: U zivotu treba biti umeren u svim aspektima. I jedna istinita prica, poznavao sam jednog coveka koji je, kad mu dodje na red obrok jaja sa slaninom, jeo bar sest jaja uz obilje slanine a pri tom je bio vredan i radan sa blistavim umom duboko u starost.
Ne mogu. Moja najveća briga i smisao života je da javni sektor bude srećan i zadovoljan. Prvo porez na imovinu, prekomerni računi za struju i grejanje (ljudi moraju da uzmu pozajmice, 13.platu, letovanja, bonusi a sve skupo..), besplatno školovanje a onda ako nešto preostane - to se troši na slaninu i jaja. I to ne svaki dan.
Danas kazu treba jesti ovo, sutra kazu ne treba jesti to isto, prekosutra opet treba, pa onda opet ne treba, pa opet treba, pa opet ne treba... Jel treba da nastavim? Mozda treba da nastavim, ali cu sutra reci da ne treba.
Ovo je stvarno postalo vredjanje inteligencije apsolutno svakog coveka na planeti.
Jednostavna hrana uopšte ne mora biti neukusna i dosadna, ali je problem nabaviti ukusne plodove. Na primer teško se nađe krompir koji nije bljutav. Kad nađem onaj koji je ukusan, dovoljno mi je da ga skuvam i posolim, i to je već super poslastica. Uz to malo pavlake ili domaceg sira, a za salatu rukola sa pravim maslinovim uljem i zakišeljena limunom. Ništa to nije skupo jer se ne troši u velikim količinama, ali i da jeste skupo, zdravlje nema cenu. Za poslasticu ovsene pahuljice natopljene u mlakom mleku, sa mlevenim orasima, malo vanilin šećera, grožđica, i meda, može i cimet, i eto spektakla za organizam, imate minerale, vlakna, vitamine, sve. Samo se treba po malo organizovati i izbegavati jaku hranu i obroke kada nismo zaista gladni, jer nam onda jednostavna hrana nije zadovoljavajuca. Srecom, apetit se prilagodjava u roku od 2-3 dana. Ko se ovako hrani, može sebi ponekad mirne savesti da dozvoli i izlete sa relativno nezdravom hranom, jer je dobro zaštićen i neće osetiti posledice povremenih 'grehova'.
A ja mislio da je najveci izazivac alchajmerove bolesti, autizma i ostalih retkih bolesti petovalentna vakcina na koju pokusavaju i pretnjom novcanim kaznama i zakonom da nam uvale na silu.
Mozda je przena slanina stetna ali sirova je ultra zdrava i idealna narocito kada je zima.
Znaci tako nesmes da pijes rakiju,nesmes masno,nesmes jaja,nesmes slatko a da jedem ko vegetarijanac I da budem zdrav dok je rakije,slanine,kobasica,sira i ostalih nema zime jos nista nezaboravljam
Mislim da se mogu jesti jaja i slaninicu ako se ishrani doda dosta sirovog voća i povrća. Onda se to na neki način potire. Meso sa roštilja uz crni luk ne može biti štetno. Šargarepu najukusnije možete pojesti u salati. Ja je jedem cele zime. Nema šanse da bih mogla da grickam sirove štapiće šargarepe. Pored svega ona je skoro neprobavljiva ako se ne doda masnoću. Neki je jedu u sendvičima sa puterom. Narendajte šargarepu, doro je začinite uljem, posolite, dodajte malo sirćeta ili limunovog soka, malo rashladite u frižideru. Možete narendati i pomešati sa rotkvom. Tako ćete smanjiti potencijalne opasnosti pržene i masne hrane.
Skoro sam pročitala zanimljivu knjigu baš na temu završnih proizvoda glikozilacije (AGE), knjigu Nikolas Perikone –a „Hrana za večnu mladost“. Pre nekog vremena sam eksperimenitala sa LCHF načinom ishrane, ali ovaj princip ishrane mi je nekako bio prihvatljiviji. Dinstanje na vrlo malo vode, umesto ranijeg prženja (koje uz adekvatne začine npr. kurkumu, đumbir i sl. bude i zaista ukusno) i ubacivanje dosta klica i vlakana (kroz voće i povrće) u ishranu.
a samo treba izvaditi kamenčić iz cipele ... na nekoliko trenutaka
pre 10 godina
Najbolje na vodi da zivimo... kako su nase bake i dede odrastali na ovoj hrani, pa doziveli duboku starost... 'ajte molim vas...
(Marko, 26. februar 2014 09:51)
Zapravo, naše bake i dede su veći deo godine gladovali, a da to ne bi porazno delovalo na njihovo samopoštovanje, postili su pune velike postove i sve nedeljne (sreda, petak), meso se jelo samo za praznike, nedeljom, ili kada dođu gosti izdaleka. Oni koji su malo komotnije živeli, većinom su bivali dementni u starosti relativno dugo vreme pre kraja svojih života.
Ipak, glavni uzrok njihovih dugih života je uglavnom svakodnevna fizička aktivnost i puno noćno spavanje (nije bilo ni struje, a kamoli TV-a). Ishrana sama po sebi, pa ni stres sam po sebi, nisu glavne ubice današnjeg čoveka. Glavni dželati su manjak fizikalisanja, manjak zdravog (večernjeg) sna i manjak hladnoće, a tek onda i hrana-kao-zabava: preterane količine energetski bogatih "nosača ukusa" se konzumiraju radi produžavanja prijatnog osećanja. Ustvari svi smo u stalnom ciklusu endorfinske zavisnosti - izbegavamo neprijatnosti, napore, neudobnosti, koje su normalni deo života svih živih bića, a onda moramo da stimulišemo lučenje endorfina (koje bi naše telo inače lučilo radi "utehe") raznim pojačanim zabavama, zbog čega trpimo posledice (i bacamo pare).
Znaci tako nesmes da pijes rakiju,nesmes masno,nesmes jaja,nesmes slatko a da jedem ko vegetarijanac I da budem zdrav dok je rakije,slanine,kobasica,sira i ostalih nema zime jos nista nezaboravljam
Da, znaci treba sa postanem vegan i da zobam bobice, covek je svastojed i tako treba da se hrani, svaki ekstrem pa i ovaj naveden nije dobar, ko vam placa i prevodi ove tekstove?
Mislim da se mogu jesti jaja i slaninicu ako se ishrani doda dosta sirovog voća i povrća. Onda se to na neki način potire. Meso sa roštilja uz crni luk ne može biti štetno. Šargarepu najukusnije možete pojesti u salati. Ja je jedem cele zime. Nema šanse da bih mogla da grickam sirove štapiće šargarepe. Pored svega ona je skoro neprobavljiva ako se ne doda masnoću. Neki je jedu u sendvičima sa puterom. Narendajte šargarepu, doro je začinite uljem, posolite, dodajte malo sirćeta ili limunovog soka, malo rashladite u frižideru. Možete narendati i pomešati sa rotkvom. Tako ćete smanjiti potencijalne opasnosti pržene i masne hrane.
Jednostavna hrana uopšte ne mora biti neukusna i dosadna, ali je problem nabaviti ukusne plodove. Na primer teško se nađe krompir koji nije bljutav. Kad nađem onaj koji je ukusan, dovoljno mi je da ga skuvam i posolim, i to je već super poslastica. Uz to malo pavlake ili domaceg sira, a za salatu rukola sa pravim maslinovim uljem i zakišeljena limunom. Ništa to nije skupo jer se ne troši u velikim količinama, ali i da jeste skupo, zdravlje nema cenu. Za poslasticu ovsene pahuljice natopljene u mlakom mleku, sa mlevenim orasima, malo vanilin šećera, grožđica, i meda, može i cimet, i eto spektakla za organizam, imate minerale, vlakna, vitamine, sve. Samo se treba po malo organizovati i izbegavati jaku hranu i obroke kada nismo zaista gladni, jer nam onda jednostavna hrana nije zadovoljavajuca. Srecom, apetit se prilagodjava u roku od 2-3 dana. Ko se ovako hrani, može sebi ponekad mirne savesti da dozvoli i izlete sa relativno nezdravom hranom, jer je dobro zaštićen i neće osetiti posledice povremenih 'grehova'.
Najbolje na vodi da zivimo... kako su nase bake i dede odrastali na ovoj hrani, pa doziveli duboku starost... 'ajte molim vas...
(Marko, 26. februar 2014 09:51)
Ajde? A da nisu mozda ziveli na cistom vazduhu i pili cistu vodu i pusili cist duvan i mozda ih nisu zracili telefoni i kompjuteri i ostala tehnika i mozda nije bilo 1,5 automobila po stanovniku i mozda su se lecili travama a ne lekovima i mozda su prali kuce i stanove i ves prirodnim sredstvima a ne hemijom i mozda su oblacili prirodne materijale a ne vestacke i mozda se igrali kao deca drvenim igrackama a ne plasticnim i mozda su provodili mnogo vise vremena na vazduhu a ne za racunarom? Ali sve to nema veze, baba jela slaninu i zivela 156 godina znaci i ja cu, udri po slaninici.
Moze biti da je ovo istrazivanje istinito, medjutim zivotna filozofija dugovecnih ljudi je jednostavna: U zivotu treba biti umeren u svim aspektima. I jedna istinita prica, poznavao sam jednog coveka koji je, kad mu dodje na red obrok jaja sa slaninom, jeo bar sest jaja uz obilje slanine a pri tom je bio vredan i radan sa blistavim umom duboko u starost.
Jako bitnu razliku treba praviti izmedju prave domace slanine sa sela koje samo dimljena i susena i ove hemije po prodavnicama koja je puna ukusa dima i druge hemije.
Ne mogu. Moja najveća briga i smisao života je da javni sektor bude srećan i zadovoljan. Prvo porez na imovinu, prekomerni računi za struju i grejanje (ljudi moraju da uzmu pozajmice, 13.platu, letovanja, bonusi a sve skupo..), besplatno školovanje a onda ako nešto preostane - to se troši na slaninu i jaja. I to ne svaki dan.
A ja mislio da je najveci izazivac alchajmerove bolesti, autizma i ostalih retkih bolesti petovalentna vakcina na koju pokusavaju i pretnjom novcanim kaznama i zakonom da nam uvale na silu.
Mozda je przena slanina stetna ali sirova je ultra zdrava i idealna narocito kada je zima.
Danas kazu treba jesti ovo, sutra kazu ne treba jesti to isto, prekosutra opet treba, pa onda opet ne treba, pa opet treba, pa opet ne treba... Jel treba da nastavim? Mozda treba da nastavim, ali cu sutra reci da ne treba.
Ovo je stvarno postalo vredjanje inteligencije apsolutno svakog coveka na planeti.
Bas sam danas isto doruckovao. Evo osecam kako me pamet napusta. A mozda je u pitanju I zemlja u kojoj zivim. A da lepo predjemo na vreme na pirinac posto cemo uskoro imati para samo za njega.
Davno sam przio slaninu (samo za kajganu), jaja cesce kuvam, mada bude ponekad i "na oko", dok rostilj pecem ne vise od 10 puta godisnje, taman kada se jako uzelim. Jedemo sve (ja ne volim samo patlidzan) i ne mislim da zdrav covek treba da se totalno odrice odredjene hrane. Najzdravija je raznovrsna ishrana.
Skoro sam pročitala zanimljivu knjigu baš na temu završnih proizvoda glikozilacije (AGE), knjigu Nikolas Perikone –a „Hrana za večnu mladost“. Pre nekog vremena sam eksperimenitala sa LCHF načinom ishrane, ali ovaj princip ishrane mi je nekako bio prihvatljiviji. Dinstanje na vrlo malo vode, umesto ranijeg prženja (koje uz adekvatne začine npr. kurkumu, đumbir i sl. bude i zaista ukusno) i ubacivanje dosta klica i vlakana (kroz voće i povrće) u ishranu.
IMAGE SOURCE
30 Komentari
Sortiraj po: