80 godina od rođenja Branka Miljkovića

Branka je ubila preteška reč.

Бранко Миљковић
(1934–1961)

УЗАЛУД JE БУДИМ

Будим je због сунца које објашњава себе биљкама
због неба разапетог између прстију
будим je због речи које пеку грло
волим je ушима
треба ићи до краја света и наћи росу на трави
будим je због далеких ствари које личе на ове овде
због људи који без чела и имена пролазе улицом
због анонимних речи тргова будим je
због мануфактурних пејзажа јавних паркова
будим je због ове наше планете која ће можда бити мина у
раскрвављеном небу
због осмеха у камену другова заспалих између две битке
када небо није више било велики кавез за птице него аеродром
моја љубав пуна других je део зоре
будим je због зоре због љубави због себе због других
будим je мада je то узалудније него дозивати птицу заувек слетелу
сигурно je рекла: нека ме тражи и види да ме нема
та жена са рукама детета коју волим
то дете које je заспало не обрисавши сузе које будим
узалуд узалуд узалуд
узалуд je будим
jep ће се пробудити друкчија и нова
узалуд je будим
jep њена уста неће моћи да je кажу
узалуд je будим
ти знаш вода протиче али не каже ништа
узалуд je будим
треба обећати изгубљеном имену нечије лице у песку
ако није тако одсеците ми руке и претворите ме у камен.

Песма о цвету

Један малени цвет
још ни проговорио није
а већ је знао све тајне Сунца
и све што земља крије.

Један малени цвет
још није ни проходо,
а већ је умео да се храни
светлошћу, ваздухом и водом.

Један малени цвет
не зна да чита и пише,
ал' зна шта је живот, шта је свет,
и мирише, мирише.

Ako smo pali, znaci da smo padu bili skloni...

nije on sebi tragično okončao život nego je ubijen.

postoje indicije da ga je ubila udba, jer bio osvedoceni buntovnik, i verovatno antikomunista. misteriozno je stradao, odnosno pronadjen je mrtav.

Ovo će se neizvesno kretanje završiti
suncem. Osećam to pomeranje juga
u svome srcu. Majušno podne se ruga
u kamenu, varnica što će osvetliti

zvezdani sistem moga krvotoka.
A dotle sve što bude nek je zbog pesme. Druga
uteha nam ne treba. to trajanje se ruga
pretnji crnog i otrovnog nekog soka

Ne, neće se otrovom to putovanje završiti.
Neki će svemir ponovo da nas stvori.
Makar slepog lica i mračnog srca reč pravu
izgovori.
U kamenu spava malo sunce što će nas osvetliti.

Čuješ li zvezdani sistem moga krvotoka!
Ponavljam: neki će svemir ponovo da nas stvori
makar slepog lica i mračnog srca dok sunce ne
progovori
nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.

Neobično je videti članak o Branku u odronu vesti o političkoj estradi, člancima koji su marketinško ispiranje mozga, starletama, plejbojima, i ostalom kremu današnjeg sveta.

...imao se rašta i roditi...

Људи пишите ћирилицом. Чувајте наше писмо. Бог чува Србе.

PRINC PESNIKA!
Nije Branko izvrsio samoubistvo,nekoliko godina pre nego sto je ubijen poceo je da izucava Brozovo poreklo,naime Branku kao prevodiocu klasika sa Ruskog jezika bio je cudan Brozov akcenat i definitivno nije pripadao nijednom narodu u tadasnjoj FNRJ,tako je pesnik platio zivotom svoju casnu i plemenitu nameru da narodu prikaze ko je ustvari bio BROZ(kao i njegovu stvarnu ulogu u oba svetska rata).Ubijen je u Zagrebu i to brutalnim prebijanjem a potom odvucen do obliznje Ksaverske sume i tu je sutra dan i pronadjen.A u ono vreme "bratstva i jedinstva" brutalno ubistvo srpskog pesnika moglo je tada izazvati odredjene medjunacionalne tenzije i zbog toga je i izmisljena fantasticna prica o navodnom samoubistvu

Ne napustaj me svete, ne idi naivna lasto...
Pustite me da koracam prema sebi kao prema svome cilju...

@baxy

Kao Jesenjina, tuzno a tip je bio zaista silaod coveka.

Ватра и ништа!

Највећи.

Koliko veliki broj institucija kulture dolazi da oda postu ovom pesniku najbolje govori o njegovoj velicini i znacaju za kulturu zemlje u kojoj zivimo.Vecna mu slava.Vasem mediju veliko hvala na ovoj vesti u moru mracnih vesti iz nase svakodnevice.

Svima koji cene Brankov lik i dela predlažem da pročitaju zbirku pesama Miroslava Mitkovića Nama u pitanju je "Šlogirano klatno".



p.s. Za sve one koji ne znaju motiv pesme uzalud je budim inspirisan je istinitim događajem. Naime, za vreme bombardovanja Niša, Branko je prisustvovao tragičnoj pogibji mlade dame. Kasnije joj je posvetio ovu pesmu.

Zar uopste ima nekoga ko jos veruje da je Branko izvrsio samoubistvo? Branko Miljkovic je prakticno proteran iz Beograda zbog sukoba sa raznim KaPeJotovcima i sva vrata su mu bila zarvorena. Dolaskom u Zagreb na oku je hrvatskog dela UDBE i preostalih prikrivenih ustasa zbog nekih svojih nacionalnih stavova. Neki svedoci tvrde da je po ZG kafanama pevao srpske nacionalne pesme,kao Tamo daleko i sl. i da je posle jedne takve noci u kafani sutra ujutru nadjen obesen.

Pre par godina je na niškoj NTV bila emisija o Branku Miljkoviću. Gosti emisije su bili Brankovi drugovi iz srednje škole i Matija Bećković koji je isto bio Brankov prijatelj. Jedan Brankov drug je pričao kako je jednom Branko odgovarao iz srpskog. Profesor ga je pitao šta zna o jednom poznatom piscu. Branko je otprilike rekao:" Malo je profesore 20 minuta da se kaže nešto o tako velikom piscu". Profesor je na to rekao:" Pa ti počni pa ako ne završiš nastavićeš na sledećem času" . Branko je pričao o tom piscu do kraja časa i narednih nekoliko časova dok ga profesor nije prekinuo i rekao: "Izvini Branko što sam sumnjao u tebe" . Ne sećam se šta je dalje bilo, verovatno ga profesor više nije pitao da odgovara do kraja srednje škole.

Pohvala svetu

Ne napuštaj me svete
Ne idi naivna lasto

Ne povredite zemlju
Ne dirajte vazduh
Ne učinite nikakvo zlo vodi
Ne posvađajte me sa vatrom
pustite me da koračam
Prema sebi kao prema svome cilju

Pustite me da govorim vodi
Da govorim zemlji
I ptici koja živi od vazduha
Glas moj ispružen kao živac
Pustite me da govorim
Dok ima vatre u meni
Možda ćemo jednom moći
Da to što kažemo dodirnemo rukama

Ne napuštaj me svete
Ne idi naivna lasto

И дрво је рекло: немој, Јутро моје бело.

Симболичан стих.
Бранко је пронађен на перифирији где виси на дрвету, са ногама на земљи и савијеним коленима. Било је још сумњивих детаља. Танасије Младеновић је писао о томе и о томе како себи никад није опростио што није више прпедузео, а имао је нешто моћи и познанстава.

@ (tt, 28. januar 2014 19:00)

Ti si fakat pukao covece. Pa jel moze da prodje bar neka godisnjica smrti, rodjenja bilo koga pa cak i pesnika , a da ne krenu ovi vudu-nacionalisti sa svojim mitovima zavere udbe kapetana Spoka CIAe i kominterne..
Da je covek bio antikomunista sto ti lupas mislis li da bi sa 27 godina vec izdao toliko knjiga? A eto u rodnoj mu Srbiji toliko lepo bilo pa se preselio u Zagreb.
Prekinite da lupetate, nadjite neku babu da vam salije stravu, to bivam jedino mislim moglo pomoci.

Branko je bio pesnik istančanog sluha. Slušajući nekog kako govori, on je mogao u sebi da uradi leksičku analizu fonema i tako odredi koji mu je maternji jezik. Posebno dobro je to radio za neke slovenske dijalekte iz južne Nemačke, koji su nekada postojali, ali su danas zbog politike kulturne asimilacije nestali.

Imao je tu nesreću da prepozna govor jednog govornika koji je iz nekih svojih razloga krio svoje poreklo. Branko je prepoznao nešto, što niko drugi nije.

Jedan od mojih omiljenih pesnika, divim se njegovoj poeziji. Hvala na clanku o njemu, uvek zaboravim da je, nazalost, tako mlad stradao,.

Da l' varkom čaraš po mom čelu
Ili si možda java pozna
Cvet što živi u mrtvom telu
Sjaj koji sebe ne upozna
Sjaj koji sebe ne upozna

Pre 20 godina.
http://www.youtube.com/watch?v=T6PxPkj_fjc

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zasto-ubijaju-pesnika-u-socijalizmu.sr.html

Људи пишите ћирилицом. Чувајте наше писмо. Бог чува Србе.

@ (tt, 28. januar 2014 19:00)

Ti si fakat pukao covece. Pa jel moze da prodje bar neka godisnjica smrti, rodjenja bilo koga pa cak i pesnika , a da ne krenu ovi vudu-nacionalisti sa svojim mitovima zavere udbe kapetana Spoka CIAe i kominterne..
Da je covek bio antikomunista sto ti lupas mislis li da bi sa 27 godina vec izdao toliko knjiga? A eto u rodnoj mu Srbiji toliko lepo bilo pa se preselio u Zagreb.
Prekinite da lupetate, nadjite neku babu da vam salije stravu, to bivam jedino mislim moglo pomoci.

PRINC PESNIKA!
Nije Branko izvrsio samoubistvo,nekoliko godina pre nego sto je ubijen poceo je da izucava Brozovo poreklo,naime Branku kao prevodiocu klasika sa Ruskog jezika bio je cudan Brozov akcenat i definitivno nije pripadao nijednom narodu u tadasnjoj FNRJ,tako je pesnik platio zivotom svoju casnu i plemenitu nameru da narodu prikaze ko je ustvari bio BROZ(kao i njegovu stvarnu ulogu u oba svetska rata).Ubijen je u Zagrebu i to brutalnim prebijanjem a potom odvucen do obliznje Ksaverske sume i tu je sutra dan i pronadjen.A u ono vreme "bratstva i jedinstva" brutalno ubistvo srpskog pesnika moglo je tada izazvati odredjene medjunacionalne tenzije i zbog toga je i izmisljena fantasticna prica o navodnom samoubistvu

postoje indicije da ga je ubila udba, jer bio osvedoceni buntovnik, i verovatno antikomunista. misteriozno je stradao, odnosno pronadjen je mrtav.

Zar uopste ima nekoga ko jos veruje da je Branko izvrsio samoubistvo? Branko Miljkovic je prakticno proteran iz Beograda zbog sukoba sa raznim KaPeJotovcima i sva vrata su mu bila zarvorena. Dolaskom u Zagreb na oku je hrvatskog dela UDBE i preostalih prikrivenih ustasa zbog nekih svojih nacionalnih stavova. Neki svedoci tvrde da je po ZG kafanama pevao srpske nacionalne pesme,kao Tamo daleko i sl. i da je posle jedne takve noci u kafani sutra ujutru nadjen obesen.

nije on sebi tragično okončao život nego je ubijen.

Branka je ubila preteška reč.

Ovo će se neizvesno kretanje završiti
suncem. Osećam to pomeranje juga
u svome srcu. Majušno podne se ruga
u kamenu, varnica što će osvetliti

zvezdani sistem moga krvotoka.
A dotle sve što bude nek je zbog pesme. Druga
uteha nam ne treba. to trajanje se ruga
pretnji crnog i otrovnog nekog soka

Ne, neće se otrovom to putovanje završiti.
Neki će svemir ponovo da nas stvori.
Makar slepog lica i mračnog srca reč pravu
izgovori.
U kamenu spava malo sunce što će nas osvetliti.

Čuješ li zvezdani sistem moga krvotoka!
Ponavljam: neki će svemir ponovo da nas stvori
makar slepog lica i mračnog srca dok sunce ne
progovori
nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.

Ako smo pali, znaci da smo padu bili skloni...

Песма о цвету

Један малени цвет
још ни проговорио није
а већ је знао све тајне Сунца
и све што земља крије.

Један малени цвет
још није ни проходо,
а већ је умео да се храни
светлошћу, ваздухом и водом.

Један малени цвет
не зна да чита и пише,
ал' зна шта је живот, шта је свет,
и мирише, мирише.

Бранко Миљковић
(1934–1961)

УЗАЛУД JE БУДИМ

Будим je због сунца које објашњава себе биљкама
због неба разапетог између прстију
будим je због речи које пеку грло
волим je ушима
треба ићи до краја света и наћи росу на трави
будим je због далеких ствари које личе на ове овде
због људи који без чела и имена пролазе улицом
због анонимних речи тргова будим je
због мануфактурних пејзажа јавних паркова
будим je због ове наше планете која ће можда бити мина у
раскрвављеном небу
због осмеха у камену другова заспалих између две битке
када небо није више било велики кавез за птице него аеродром
моја љубав пуна других je део зоре
будим je због зоре због љубави због себе због других
будим je мада je то узалудније него дозивати птицу заувек слетелу
сигурно je рекла: нека ме тражи и види да ме нема
та жена са рукама детета коју волим
то дете које je заспало не обрисавши сузе које будим
узалуд узалуд узалуд
узалуд je будим
jep ће се пробудити друкчија и нова
узалуд je будим
jep њена уста неће моћи да je кажу
узалуд je будим
ти знаш вода протиче али не каже ништа
узалуд je будим
треба обећати изгубљеном имену нечије лице у песку
ако није тако одсеците ми руке и претворите ме у камен.

Branko je bio pesnik istančanog sluha. Slušajući nekog kako govori, on je mogao u sebi da uradi leksičku analizu fonema i tako odredi koji mu je maternji jezik. Posebno dobro je to radio za neke slovenske dijalekte iz južne Nemačke, koji su nekada postojali, ali su danas zbog politike kulturne asimilacije nestali.

Imao je tu nesreću da prepozna govor jednog govornika koji je iz nekih svojih razloga krio svoje poreklo. Branko je prepoznao nešto, što niko drugi nije.

@baxy

Kao Jesenjina, tuzno a tip je bio zaista silaod coveka.

Neobično je videti članak o Branku u odronu vesti o političkoj estradi, člancima koji su marketinško ispiranje mozga, starletama, plejbojima, i ostalom kremu današnjeg sveta.

Koliko veliki broj institucija kulture dolazi da oda postu ovom pesniku najbolje govori o njegovoj velicini i znacaju za kulturu zemlje u kojoj zivimo.Vecna mu slava.Vasem mediju veliko hvala na ovoj vesti u moru mracnih vesti iz nase svakodnevice.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zasto-ubijaju-pesnika-u-socijalizmu.sr.html

...imao se rašta i roditi...

Ne napustaj me svete, ne idi naivna lasto...
Pustite me da koracam prema sebi kao prema svome cilju...

Ватра и ништа!

Највећи.

Svima koji cene Brankov lik i dela predlažem da pročitaju zbirku pesama Miroslava Mitkovića Nama u pitanju je "Šlogirano klatno".



p.s. Za sve one koji ne znaju motiv pesme uzalud je budim inspirisan je istinitim događajem. Naime, za vreme bombardovanja Niša, Branko je prisustvovao tragičnoj pogibji mlade dame. Kasnije joj je posvetio ovu pesmu.

Pohvala svetu

Ne napuštaj me svete
Ne idi naivna lasto

Ne povredite zemlju
Ne dirajte vazduh
Ne učinite nikakvo zlo vodi
Ne posvađajte me sa vatrom
pustite me da koračam
Prema sebi kao prema svome cilju

Pustite me da govorim vodi
Da govorim zemlji
I ptici koja živi od vazduha
Glas moj ispružen kao živac
Pustite me da govorim
Dok ima vatre u meni
Možda ćemo jednom moći
Da to što kažemo dodirnemo rukama

Ne napuštaj me svete
Ne idi naivna lasto

Pre par godina je na niškoj NTV bila emisija o Branku Miljkoviću. Gosti emisije su bili Brankovi drugovi iz srednje škole i Matija Bećković koji je isto bio Brankov prijatelj. Jedan Brankov drug je pričao kako je jednom Branko odgovarao iz srpskog. Profesor ga je pitao šta zna o jednom poznatom piscu. Branko je otprilike rekao:" Malo je profesore 20 minuta da se kaže nešto o tako velikom piscu". Profesor je na to rekao:" Pa ti počni pa ako ne završiš nastavićeš na sledećem času" . Branko je pričao o tom piscu do kraja časa i narednih nekoliko časova dok ga profesor nije prekinuo i rekao: "Izvini Branko što sam sumnjao u tebe" . Ne sećam se šta je dalje bilo, verovatno ga profesor više nije pitao da odgovara do kraja srednje škole.

И дрво је рекло: немој, Јутро моје бело.

Симболичан стих.
Бранко је пронађен на перифирији где виси на дрвету, са ногама на земљи и савијеним коленима. Било је још сумњивих детаља. Танасије Младеновић је писао о томе и о томе како себи никад није опростио што није више прпедузео, а имао је нешто моћи и познанстава.

Pre 20 godina.
http://www.youtube.com/watch?v=T6PxPkj_fjc

Da l' varkom čaraš po mom čelu
Ili si možda java pozna
Cvet što živi u mrtvom telu
Sjaj koji sebe ne upozna
Sjaj koji sebe ne upozna

Jedan od mojih omiljenih pesnika, divim se njegovoj poeziji. Hvala na clanku o njemu, uvek zaboravim da je, nazalost, tako mlad stradao,.