Ja samo i pisem domace detetu.Jos kada bi mogao i pismene u skoli,gde bi mom ljubimcu bio kraj ! Neko pise detetu,neko daje " mustuluk"nastavnici kada mu " kao prva"saopsti odlicnu ocenu !
Ja se mogu pohvalit da san u osmom razredu dobija dva puta čiste petice.Prvo za malu,a posli i za malog.Tribali su od žice i plastelina napravit oni đavliji DNKa koji u nas još uvik forenzičari pendrekom utvrđuju.
Šta san bija ponosan na sebe majko moja. Živi san dokaz da nikad nije kasno za prvu peticu u osmom razredu.
Moja majka je bila učiteljica. Kad sam pošla u školu uvek mi je pomagala, ali nikada nije pisala domaće zadatke. Kasnije mi pomoć nije bila potrebna. Ono što su radili svi počevši od oca pa do babe bilo je struganje šper ploče testericom. Inače mislim da je deci neophodna pomoć. Ne treba im napisati ceo zadatak ali u početku učestvovati u radu dog god dete ne postane samostalno i savlada gradivo ili dog god je potrebno. I NIKADA ga ne grditi, ako nešto ne zna ili nije odmah naučilo.
Moja strina je jednom bila uzasno besna kada joj je cerka dobila trojku za sastav koji je ona (tj. strina) napisala. Nisam sigurna da li je uciteljica prepoznala da je to rad odrasle osobe a ne deteta, ili je sastav stvarno bio los.
Meni moji roditelji u osnovnoj nikad nista nisu radili niti obljasnjavali, niti sam imao privatne casove pa sam bio vukovac.
Sad u gimnaziji imam samo neke privatne casove
Ne, naprotiv, objasnim ako nije jasno, a onda dodam još nekoliko primera, ukoliko je moguće povezujući ih sa realnim životom. Em postane jasno, em zanimljivo, em ima neku svrhu, em je super za samopouzdanje.
Primer: geometrija - nacrtati kućicu za ptice, ali neobičnog oblika, pa uglovi, pa površine, pa debljina materijala i na kraju je još i napravimo npr. od kartona. A onda zadatak - kućica za ježa, kućica za vevericu, velika za psa itd. A dok sve to radimo, učimo i o životinjama, prirodi, humanosti ...
Malo uloženog vremena koje se svima višestruko isplati!
Da pomognemo,objasnimo,prekontrolisemo uvek smo tu,ali da pisemo i resavamo umesto njih,nema govora!Mislim,ne mogu da shvatim kako to neki roditelj moze da radi,svaki nastavnik poznaje rukopis deteta a i mogucnosti..To je nanosenje stete detetu,nikako pomoc!
Da pomognemo,objasnimo,prekontrolisemo uvek smo tu,ali da pisemo i resavamo umesto njih,nema govora!Mislim,ne mogu da shvatim kako to neki roditelj moze da radi,svaki nastavnik poznaje rukopis deteta a i mogucnosti..To je nanosenje stete detetu,nikako pomoc!
Moja strina je jednom bila uzasno besna kada joj je cerka dobila trojku za sastav koji je ona (tj. strina) napisala. Nisam sigurna da li je uciteljica prepoznala da je to rad odrasle osobe a ne deteta, ili je sastav stvarno bio los.
Ne, naprotiv, objasnim ako nije jasno, a onda dodam još nekoliko primera, ukoliko je moguće povezujući ih sa realnim životom. Em postane jasno, em zanimljivo, em ima neku svrhu, em je super za samopouzdanje.
Primer: geometrija - nacrtati kućicu za ptice, ali neobičnog oblika, pa uglovi, pa površine, pa debljina materijala i na kraju je još i napravimo npr. od kartona. A onda zadatak - kućica za ježa, kućica za vevericu, velika za psa itd. A dok sve to radimo, učimo i o životinjama, prirodi, humanosti ...
Malo uloženog vremena koje se svima višestruko isplati!
Meni moji roditelji u osnovnoj nikad nista nisu radili niti obljasnjavali, niti sam imao privatne casove pa sam bio vukovac.
Sad u gimnaziji imam samo neke privatne casove
Ja se mogu pohvalit da san u osmom razredu dobija dva puta čiste petice.Prvo za malu,a posli i za malog.Tribali su od žice i plastelina napravit oni đavliji DNKa koji u nas još uvik forenzičari pendrekom utvrđuju.
Šta san bija ponosan na sebe majko moja. Živi san dokaz da nikad nije kasno za prvu peticu u osmom razredu.
Moja majka je bila učiteljica. Kad sam pošla u školu uvek mi je pomagala, ali nikada nije pisala domaće zadatke. Kasnije mi pomoć nije bila potrebna. Ono što su radili svi počevši od oca pa do babe bilo je struganje šper ploče testericom. Inače mislim da je deci neophodna pomoć. Ne treba im napisati ceo zadatak ali u početku učestvovati u radu dog god dete ne postane samostalno i savlada gradivo ili dog god je potrebno. I NIKADA ga ne grditi, ako nešto ne zna ili nije odmah naučilo.
Ja samo i pisem domace detetu.Jos kada bi mogao i pismene u skoli,gde bi mom ljubimcu bio kraj ! Neko pise detetu,neko daje " mustuluk"nastavnici kada mu " kao prva"saopsti odlicnu ocenu !
Ja samo i pisem domace detetu.Jos kada bi mogao i pismene u skoli,gde bi mom ljubimcu bio kraj ! Neko pise detetu,neko daje " mustuluk"nastavnici kada mu " kao prva"saopsti odlicnu ocenu !
Ne, naprotiv, objasnim ako nije jasno, a onda dodam još nekoliko primera, ukoliko je moguće povezujući ih sa realnim životom. Em postane jasno, em zanimljivo, em ima neku svrhu, em je super za samopouzdanje.
Primer: geometrija - nacrtati kućicu za ptice, ali neobičnog oblika, pa uglovi, pa površine, pa debljina materijala i na kraju je još i napravimo npr. od kartona. A onda zadatak - kućica za ježa, kućica za vevericu, velika za psa itd. A dok sve to radimo, učimo i o životinjama, prirodi, humanosti ...
Malo uloženog vremena koje se svima višestruko isplati!
Meni moji roditelji u osnovnoj nikad nista nisu radili niti obljasnjavali, niti sam imao privatne casove pa sam bio vukovac.
Sad u gimnaziji imam samo neke privatne casove
Ja se mogu pohvalit da san u osmom razredu dobija dva puta čiste petice.Prvo za malu,a posli i za malog.Tribali su od žice i plastelina napravit oni đavliji DNKa koji u nas još uvik forenzičari pendrekom utvrđuju.
Šta san bija ponosan na sebe majko moja. Živi san dokaz da nikad nije kasno za prvu peticu u osmom razredu.
Da pomognemo,objasnimo,prekontrolisemo uvek smo tu,ali da pisemo i resavamo umesto njih,nema govora!Mislim,ne mogu da shvatim kako to neki roditelj moze da radi,svaki nastavnik poznaje rukopis deteta a i mogucnosti..To je nanosenje stete detetu,nikako pomoc!
Moja strina je jednom bila uzasno besna kada joj je cerka dobila trojku za sastav koji je ona (tj. strina) napisala. Nisam sigurna da li je uciteljica prepoznala da je to rad odrasle osobe a ne deteta, ili je sastav stvarno bio los.
Moja majka je bila učiteljica. Kad sam pošla u školu uvek mi je pomagala, ali nikada nije pisala domaće zadatke. Kasnije mi pomoć nije bila potrebna. Ono što su radili svi počevši od oca pa do babe bilo je struganje šper ploče testericom. Inače mislim da je deci neophodna pomoć. Ne treba im napisati ceo zadatak ali u početku učestvovati u radu dog god dete ne postane samostalno i savlada gradivo ili dog god je potrebno. I NIKADA ga ne grditi, ako nešto ne zna ili nije odmah naučilo.
IMAGE SOURCE
14 Komentari
Sortiraj po: