Sreća je pitanje prave frekvencije

Neko hoće i jare i pare, i da mu srce bude kvarno, a da mu psiha bude zdrava i da bude srećan. To je nemoguće. Kada je čovekova sebična potreba za uživanjem u osećanjima osujećena, tada on prirodno pada u depresiju isto kao što gorda osoba biva uvredjena i ispunjena mržnja kada je njena predstava o sopstvenoj vrednosti i veličini narušena. Materijalista je sklon depresiji isto kao što je plemenski čovek zbog svoje gordosti sklon preosetljivosti i mržnji. U oba slučaja ne postoji rešenje osim pokajanja za same motive sebičnosti i gordosti, i umesto njih izgradnja motiva ljubavi. Tada sebična osoba postaje nesebična i samopožrtvovana, a gorda postaje krotka i ponizna. Ukoliko hoćemo i jare i pare, hoćemo nemoguće. A psiholozi hoće da vas uvere da možete ostati u srcu i dalje kvarni, a osećati se prijatno. I možete, ali do prvog stresa ili do prvog otvaranja očiju pred stvarnošću.

Čovek treba da ima osećanja adekvatna stvarnosti, da se raduje lepom, da se plaši opasnosti, da oseća gnev prema nepravdi i tugu za vreme gubitka, ali na ta osećanja treba da odgovara reformisanim motivima: osećaj radost u lepom, ali budi zahvalan, a ne pohlepan; osećaj strah u opasnosti, ali budi hrabar a ne kukavica; osećaj tugu u gubitku, ali budi spokojan, a ne depresivan. Zato je reforma suštinski motiva jedino rešenje.

nasmejah se bebcu :)

Pa to ti je kao, nekom ista flasa polu puna, nekom polu prazna... Sve zavisi od toga kako prilazimo stvarnosti, kako je vidimo.

Nije dogadjaj uzrok nasih osecanja, vec nase misli.

dogadjaj-misao o dogadjaju-odredjeno osecanje

Znaci, kako mislimo, tako se i osecamo.

Zato je cinjenica da isti dogadjaj, ista stvarnost izaziva razlicita osecanja kod razlicitih ljudi.

Ja prva zagovaram stav "moja sreća zavisi samo od mene", ali prosto ne može čovek uvek da bude srećan iako objektivno nema razloga za tugu. U tom sivom periodu samo se treba setiti da smo se već osećali tako, i da je prošlo... proći će svaki put ?

hahaha kakva divna beba,odma mi se popravi raspolozenje..

Sve je to lepo, ali taj psiholog nigde ne objasnjava zasto su neki ljudi "podeseni" na pravu frekvenciju da osete srecu, a neki nisu - i tu onda nastupa pitanje poremecene hemije u mozgu koja se ponekad moze resiti jedino antidepresivima!

Divan i poucan tekst koji citaoca ne ostavlja ravnodusnim, vec provocira promisljanje. Apsolutno se slazem da je pruzanje pomoci drugome izvor visestrukog zadovoljstva. Altruizam je izuzetan.

joj bebace male,kako sam sladak :-)

Svi smo mi ono što odlučimo da budemo. Roditelj sam deteta sa posebnim potrebama, sreća mi je pokretač za sve dobro, depresija kočnica. Treba biti poprilično blesav, pa sebe, pored svih problema koji nas okružuju, opteretiti negativnim razmišljanjima. Zapitajmo se kako je onima oko mas, onim najdražim, kada smo u minusu i nismo ni za šta? Pitanje je samo kako naći snagu za borbu i kako tu snagu pozitivno kanalisati? Intelekt tu igra odlučujuću ulogu, ali, na žalost, malo je onih (što ostaše u Srbiji) koji mogu da polažu nadu u pamet.

Постоје две кутијице са поруком, црна и бела. Црну отвараш кад си много тужан а белу кад си много срећан. У обе поруке пише исто, проћи ће...

Prestanite da se koncentrisete na druge ljude, stvari koje nemate, na sanse koje ste propustili... Odvojite vreme i mislite na stvari koje VI imate, uzivajte u njima, budite zahvalni,ZIVITE SADA! Ljudi ceznu za necim sto nemaju do te mere da postaju nesrecni a pritom zaborave na stvari koje imaju, na kojima im drugi ljudi zavide.

@ (Misha, 14. januar 2014 10:24)
Bravo za komentar.
* * *
Ja bih još dodao čovek ne može biti srećan ukoliko ne živi u saglasnosti sa Istinom, tj. sa Bogom.
Tek kada Istinu upozna, tek tada oseti potrebu da se sa Njom usaglasi i da pristupi sopstvenom velikom spremanju - reformisanju motiva i prestrukturiranju svog sistema vrednosti.
Potom je sposoban da sve posmatra i razumeva jasno. I da spozna svrhu svog života i smisao događaja u njemu.
.

Cudna su ta osecanja..

Vrlo povrsno i nedoreceno. Da je sve tako jednastavno antidepresivi ne bi ni postojali.

Opcenito gledamo mnogi od nas imaju problema jer uspoređujemo svoje unutarnje JA, sa nečijom vanjskom pojavom.. Mnogi slavni i naizgled uspješni ljudi imaju emotivnih i drugih problema ali ih mi ne vidimo.. Vidimo samo ono što blješti i to uspoređujemo sa sobom i pitamo se 'a zašto sam ja tako jadan..'

Dosadna je ova politička korektnost. Jedino što čoveku može da donese sreću su poreklo/novac i dobra fizička pojava. Ostalo nije bitno, zar ne?

Vrlo povrsno i nedoreceno. Da je sve tako jednastavno antidepresivi ne bi ni postojali.

@ (Misha, 14. januar 2014 10:24)
Bravo za komentar.
* * *
Ja bih još dodao čovek ne može biti srećan ukoliko ne živi u saglasnosti sa Istinom, tj. sa Bogom.
Tek kada Istinu upozna, tek tada oseti potrebu da se sa Njom usaglasi i da pristupi sopstvenom velikom spremanju - reformisanju motiva i prestrukturiranju svog sistema vrednosti.
Potom je sposoban da sve posmatra i razumeva jasno. I da spozna svrhu svog života i smisao događaja u njemu.
.

Sve je to lepo, ali taj psiholog nigde ne objasnjava zasto su neki ljudi "podeseni" na pravu frekvenciju da osete srecu, a neki nisu - i tu onda nastupa pitanje poremecene hemije u mozgu koja se ponekad moze resiti jedino antidepresivima!

Dosadna je ova politička korektnost. Jedino što čoveku može da donese sreću su poreklo/novac i dobra fizička pojava. Ostalo nije bitno, zar ne?

Neko hoće i jare i pare, i da mu srce bude kvarno, a da mu psiha bude zdrava i da bude srećan. To je nemoguće. Kada je čovekova sebična potreba za uživanjem u osećanjima osujećena, tada on prirodno pada u depresiju isto kao što gorda osoba biva uvredjena i ispunjena mržnja kada je njena predstava o sopstvenoj vrednosti i veličini narušena. Materijalista je sklon depresiji isto kao što je plemenski čovek zbog svoje gordosti sklon preosetljivosti i mržnji. U oba slučaja ne postoji rešenje osim pokajanja za same motive sebičnosti i gordosti, i umesto njih izgradnja motiva ljubavi. Tada sebična osoba postaje nesebična i samopožrtvovana, a gorda postaje krotka i ponizna. Ukoliko hoćemo i jare i pare, hoćemo nemoguće. A psiholozi hoće da vas uvere da možete ostati u srcu i dalje kvarni, a osećati se prijatno. I možete, ali do prvog stresa ili do prvog otvaranja očiju pred stvarnošću.

Čovek treba da ima osećanja adekvatna stvarnosti, da se raduje lepom, da se plaši opasnosti, da oseća gnev prema nepravdi i tugu za vreme gubitka, ali na ta osećanja treba da odgovara reformisanim motivima: osećaj radost u lepom, ali budi zahvalan, a ne pohlepan; osećaj strah u opasnosti, ali budi hrabar a ne kukavica; osećaj tugu u gubitku, ali budi spokojan, a ne depresivan. Zato je reforma suštinski motiva jedino rešenje.

hahaha kakva divna beba,odma mi se popravi raspolozenje..

Ja prva zagovaram stav "moja sreća zavisi samo od mene", ali prosto ne može čovek uvek da bude srećan iako objektivno nema razloga za tugu. U tom sivom periodu samo se treba setiti da smo se već osećali tako, i da je prošlo... proći će svaki put ?

Divan i poucan tekst koji citaoca ne ostavlja ravnodusnim, vec provocira promisljanje. Apsolutno se slazem da je pruzanje pomoci drugome izvor visestrukog zadovoljstva. Altruizam je izuzetan.

nasmejah se bebcu :)

joj bebace male,kako sam sladak :-)

Pa to ti je kao, nekom ista flasa polu puna, nekom polu prazna... Sve zavisi od toga kako prilazimo stvarnosti, kako je vidimo.

Nije dogadjaj uzrok nasih osecanja, vec nase misli.

dogadjaj-misao o dogadjaju-odredjeno osecanje

Znaci, kako mislimo, tako se i osecamo.

Zato je cinjenica da isti dogadjaj, ista stvarnost izaziva razlicita osecanja kod razlicitih ljudi.

Cudna su ta osecanja..

Svi smo mi ono što odlučimo da budemo. Roditelj sam deteta sa posebnim potrebama, sreća mi je pokretač za sve dobro, depresija kočnica. Treba biti poprilično blesav, pa sebe, pored svih problema koji nas okružuju, opteretiti negativnim razmišljanjima. Zapitajmo se kako je onima oko mas, onim najdražim, kada smo u minusu i nismo ni za šta? Pitanje je samo kako naći snagu za borbu i kako tu snagu pozitivno kanalisati? Intelekt tu igra odlučujuću ulogu, ali, na žalost, malo je onih (što ostaše u Srbiji) koji mogu da polažu nadu u pamet.

Prestanite da se koncentrisete na druge ljude, stvari koje nemate, na sanse koje ste propustili... Odvojite vreme i mislite na stvari koje VI imate, uzivajte u njima, budite zahvalni,ZIVITE SADA! Ljudi ceznu za necim sto nemaju do te mere da postaju nesrecni a pritom zaborave na stvari koje imaju, na kojima im drugi ljudi zavide.

Постоје две кутијице са поруком, црна и бела. Црну отвараш кад си много тужан а белу кад си много срећан. У обе поруке пише исто, проћи ће...

Opcenito gledamo mnogi od nas imaju problema jer uspoređujemo svoje unutarnje JA, sa nečijom vanjskom pojavom.. Mnogi slavni i naizgled uspješni ljudi imaju emotivnih i drugih problema ali ih mi ne vidimo.. Vidimo samo ono što blješti i to uspoređujemo sa sobom i pitamo se 'a zašto sam ja tako jadan..'