Činjenice o smrti koje će vas zanimati

A neš ti ,sa smrću je već odavno sve jasno i postoji samo jedna dilema .Postoji li oni drugi svit ili nas proguta ništavilo.U oba dva slučaja ništa ne gubimo jer ako postoji oni drugi svit mora bit bolji od ovoga,a ako ga nema bar ćemo se pošteno odmorit od ovog ludila.

ne ocekuje smrt nas,nego mi ocekujemo nju!

verojatno.

Sve je moguće samo ako nas pre toga ne zahvati ledeno doba.. No. 16 po redu

Ja se recimo svoje smrti uopšte ne plašim, ali tuđe da. Naravno, pri tome mislim na smrt neke meni drage osobe. Često razmišljam o tome i nisam sigurna da ću neke smrti ja preživjeti.
Da, znam, reći ćete da sam nezrela, i slažem se, jesam, ali jednostavno me to nestajane meni voljene osobe užasava.

znas mogao sam da zivim i bez ovih informacija':(

Zubi ne otpadaju posle mesec dana.

umro si pred sam kraj svog zivota

...nestajanje meni voljene osobe užasava.
@ (Nataly, 10. januar 2014 11:37)
* * *
Smrt nije nestanak već trenutak promene oblika postojanja. Iz ovoga u onaj u koji odlazimo. Duša se dobija od Boga u trenutku začeća i traje večno. Telo, pak, nastaje začećem i ima dve etape – u ovom životu pa pauza telesnosti, pa opet zadobijamo preobraženo telo, posle sveopšteg vaskrsenja koje će nastupiti.
Da smrt ''ne boli'' i da ona nije kazna od Boga dokaz je što i naročiti Božiji ugodnici, svetitelji, umiru. Deca, takođe, koja nikome ništa nisu skrivila. Monasi, koji sve ovo odlično znaju, u Svetoj Gori, npr., ispraćaju upokojenog brata bez kuknjave, naprotiv, sa osmehom. Dok neki, pa čak i Hrišćani, ovo ne znaju pa plaču, zapomažu, i osuđuju Tvorca...
Može da nas boli rastanak od drage osobe, ali treba da verujemo kako nas je Onaj Koji nas voli više od nas samih, pozvao u najboljem trenutku za nas.
.

... interakcija sa mrtvima? ...
@ (cyborg, 10. januar 2014 00:49)
* * *
Interakcija je širi pojam a komunikacija je moguća. U Sv. Pismu ima više takvih navoda. Najjasniji je onaj u Jevanđelju po Luki, glava 16, kada upokojeni bogataš upozorava svoju braću da paze kako se ponašaju u ovom životu jer ga je neosetljivost srca odvela u pakao.
Međutim, prizivanje mrtvih i razgovor s njima je zabranjena okultistička disiplina, pod moćnim uticajem zlih sila, i stoga je vrlo opasno upuštati se u te vode, i ''s đavolom tikve saditi''. Poznati su mi slučajevi da su ljudi bili na rubu samoubistva posle okultističkih ''iskustava''.
.

Slika je jaka,a posebno ta "etiketa" na palcu

Šalu na stranu, tek nakon iščitavanja nekoliko teoloških knjiga, na temu naše prirode i smrti, dobio sam konkretnije odgovore na pitanje "zašto"? Nauka mi je pomogla da shvatim "kako" se naš organizam ponaša. Najveća misterija čoveka kao bića i najveći odgovor.

To nas sve ceka kad-tad.Sam zivot treba proziveti kvalitetno,da pred smrt ne dodje hiljadu ZASTO NISAM...

Ma zivot je cudo.
Malo je pored teme, a da li ovde neko zna da li je istina da je Nikola Tesla verovao i prognozirao da ce u buducnosti biti moguca interakcija sa mrtvima?
Hvala

Verujem da postoji samo promena stanja. Svest ostaje, sta se sa njom desava nakon odvajanja od tela mozda najbolje opisuju tibetanci u knjizi smrti. Sve u svemu,nakon odvajanja od tela, svest prolazi kroz nekoliko stanja ali sva ona su u stvari nasa percepcija. Najcistiji duh tj Bice vraca se Bogu, ostali se reinkarniraju. Slazem se sa Germanom(izvini,ne znam tacno nik dok pisem komentar) da je sve stvar nase percepcije I otuda je vazno sebe jacati u pravcu cistije percepcije. Umirati se moze I dok zivimo,umiremo svaki dan, svaki porok,slabost,neposteno delo je mala smrt. Ako stvari ne uredite dok ste zivi,plasim se da vam novo rodjenje nece nista bolje doneti. Sve religije sveta idu ka istom cilju samo su putevi naizgled drugaciji

Smrt ne postoji, kao ni zivot. Jer su prolazni. Postoji samo ono neprolazno, apsolutno i vecno. Postoji samo Bog. I to je jedino sto postoji. Sve drugo je iluzija, opsena, nestvarnost. Svi mi, i sve oko nas je samo projekcija, pokret bozanske svesti, odraz u ogledalu, igra besmrtnog. Spoznaj sebe i spoznaces Boga, govorio je Sokrat.

... interakcija sa mrtvima? ...
@ (cyborg, 10. januar 2014 00:49)
* * *
Interakcija je širi pojam a komunikacija je moguća. U Sv. Pismu ima više takvih navoda. Najjasniji je onaj u Jevanđelju po Luki, glava 16, kada upokojeni bogataš upozorava svoju braću da paze kako se ponašaju u ovom životu jer ga je neosetljivost srca odvela u pakao.
Međutim, prizivanje mrtvih i razgovor s njima je zabranjena okultistička disiplina, pod moćnim uticajem zlih sila, i stoga je vrlo opasno upuštati se u te vode, i ''s đavolom tikve saditi''. Poznati su mi slučajevi da su ljudi bili na rubu samoubistva posle okultističkih ''iskustava''.
.

A neš ti ,sa smrću je već odavno sve jasno i postoji samo jedna dilema .Postoji li oni drugi svit ili nas proguta ništavilo.U oba dva slučaja ništa ne gubimo jer ako postoji oni drugi svit mora bit bolji od ovoga,a ako ga nema bar ćemo se pošteno odmorit od ovog ludila.

Smrt ne postoji, kao ni zivot. Jer su prolazni. Postoji samo ono neprolazno, apsolutno i vecno. Postoji samo Bog. I to je jedino sto postoji. Sve drugo je iluzija, opsena, nestvarnost. Svi mi, i sve oko nas je samo projekcija, pokret bozanske svesti, odraz u ogledalu, igra besmrtnog. Spoznaj sebe i spoznaces Boga, govorio je Sokrat.

Sve je moguće samo ako nas pre toga ne zahvati ledeno doba.. No. 16 po redu

Ma zivot je cudo.
Malo je pored teme, a da li ovde neko zna da li je istina da je Nikola Tesla verovao i prognozirao da ce u buducnosti biti moguca interakcija sa mrtvima?
Hvala

Šalu na stranu, tek nakon iščitavanja nekoliko teoloških knjiga, na temu naše prirode i smrti, dobio sam konkretnije odgovore na pitanje "zašto"? Nauka mi je pomogla da shvatim "kako" se naš organizam ponaša. Najveća misterija čoveka kao bića i najveći odgovor.

...nestajanje meni voljene osobe užasava.
@ (Nataly, 10. januar 2014 11:37)
* * *
Smrt nije nestanak već trenutak promene oblika postojanja. Iz ovoga u onaj u koji odlazimo. Duša se dobija od Boga u trenutku začeća i traje večno. Telo, pak, nastaje začećem i ima dve etape – u ovom životu pa pauza telesnosti, pa opet zadobijamo preobraženo telo, posle sveopšteg vaskrsenja koje će nastupiti.
Da smrt ''ne boli'' i da ona nije kazna od Boga dokaz je što i naročiti Božiji ugodnici, svetitelji, umiru. Deca, takođe, koja nikome ništa nisu skrivila. Monasi, koji sve ovo odlično znaju, u Svetoj Gori, npr., ispraćaju upokojenog brata bez kuknjave, naprotiv, sa osmehom. Dok neki, pa čak i Hrišćani, ovo ne znaju pa plaču, zapomažu, i osuđuju Tvorca...
Može da nas boli rastanak od drage osobe, ali treba da verujemo kako nas je Onaj Koji nas voli više od nas samih, pozvao u najboljem trenutku za nas.
.

verojatno.

To nas sve ceka kad-tad.Sam zivot treba proziveti kvalitetno,da pred smrt ne dodje hiljadu ZASTO NISAM...

ne ocekuje smrt nas,nego mi ocekujemo nju!

znas mogao sam da zivim i bez ovih informacija':(

Verujem da postoji samo promena stanja. Svest ostaje, sta se sa njom desava nakon odvajanja od tela mozda najbolje opisuju tibetanci u knjizi smrti. Sve u svemu,nakon odvajanja od tela, svest prolazi kroz nekoliko stanja ali sva ona su u stvari nasa percepcija. Najcistiji duh tj Bice vraca se Bogu, ostali se reinkarniraju. Slazem se sa Germanom(izvini,ne znam tacno nik dok pisem komentar) da je sve stvar nase percepcije I otuda je vazno sebe jacati u pravcu cistije percepcije. Umirati se moze I dok zivimo,umiremo svaki dan, svaki porok,slabost,neposteno delo je mala smrt. Ako stvari ne uredite dok ste zivi,plasim se da vam novo rodjenje nece nista bolje doneti. Sve religije sveta idu ka istom cilju samo su putevi naizgled drugaciji

Zubi ne otpadaju posle mesec dana.

Ja se recimo svoje smrti uopšte ne plašim, ali tuđe da. Naravno, pri tome mislim na smrt neke meni drage osobe. Često razmišljam o tome i nisam sigurna da ću neke smrti ja preživjeti.
Da, znam, reći ćete da sam nezrela, i slažem se, jesam, ali jednostavno me to nestajane meni voljene osobe užasava.

umro si pred sam kraj svog zivota

Slika je jaka,a posebno ta "etiketa" na palcu