Ivan Ivačković: Tito je bio Bregović

Iz danasnje perspektive gledano, ta zemlja, sa svim svojim vrlinama i manama, je izmislila zivot za danasnje teritorijalne celine sa naznakama elemenata drzavnosti koje sebe nazivaju drzavama regiona. Pocev od muzike, preko kulture i sporta, pa sve do prepoznatljivosti i postovanja u svetu, zemlja pod imenom Jugoslavija je imala duse u sebi. Gde je danas muzika, kultura, sport, standard, imidz zemlje, zadovoljstvo naroda?

Posto je danas moderno kritikovati komuniste, ja necu biti moderan, nemojte mi zameriti.

Југа је била кева.

Knjiga je Trijumf. Autor neverovatno dobro pise, zasluzio je status priznatog knjizevnika, ne samo novinara. Osim toga, autor maestralno poznaje muzicke i politicke prilike u SFRJ, nisam do danas u Srbiji naisao na tako elokventnog novinara za oba polja. Imam 45 godina, nagutao sam se svakojake slicne literature jer me to polje interesuje, ali se sa ovako ozbiljnom ali pri tome nesvakidasnje duhovitom i inteligentnom analizom muzike, politike i zivota u SFRJ do sada nisam susreo u nasim knjizarama i novinama. Izvanredna, kapitalna knjiga, trebalo je spojiti 50 godina svih muzickih pravaca i politike iz sarenolikih krajeva SFR u citljivu, urednu formu, autor je zasluzio tron, knjigu bi trebalo uvrstiti kao obaveznu literaturu u srednjim skolama i na nekim fakultetima. progutao sam 500 str za samo 2 dana tokom praznika zapostavivsi pri tome i zenu (sto je manje vazno) i dete (sto je znacajno ozbiljnije).

...a takođe znamo da je umeo i da sedne za klavir. Neko će reći da je to bilo samo za slikanje. Nisam baš siguran, ali neka je bilo i tako. Ovi posle njega toliko su mrzeli klavir da se nisu ni slikali za njim. Može li iko da zamisli Tuđmana za klavirom? Tito se bar slikao za klavirom, te slike su bile objavljivanje i to je bila važna poruka...

Ovaj pasus je objasnio. Zamišljam sada Tomu Nikolića za klavirom.

Umesto da idemo napred mi smo isli unazad. Mi zivot iz 1970-te ne mozemo da dostignemo za 20 godina i to da krenemo napred bez greske, ali kakvi su nam sada politicari cini mi se da cemo da se spustimo jos nize u pravoj tamnici naroda. Dosta je samo to sto kad zana zatrudni dobije otkaz kod srbina vernika pravoslavca koji se krsti sa tri prsta koji ne vidi nista lose u tome, tako nesto u toj "tamnici naroda" nije smelo da se desi ni pod razno. Inace kod danasnjih vernika srbina poslodavca se radi i za vreme drzavnih i verskih praznika, deluje mi da su oni veci komunisti i od Staljina.
Za muziku sta da se prica, ovo danas nije muzika nego kupleraj i to seljacki.

Југа је била кева.
(РБ;, 04. januar 2014 10:28);
i keva i ćale

svako ko ne zali za ONOM zemljom ta osoba ima strasan problem u glavi

Sjajan tekst! Zapravo toliko dobar da sam ga uvrstio u svoj folder 'Lepi tekstovi' gde, moram priznati, dominira Boris Dezulovic. A knjigu kupujem obavezno!

I ja sam odrastao u ta vremena i apsolutno se slazem sa svim u tekstu. Samo bih dodao da je narodna muzika ipak sve vreme bila dominantna i neprikosnovena, ali se njen uticaj ogranicavao uglavnom na seosku i palanacku populaciju. Radio Jasenica (S. Palanka) sa svojim cuvenim kontakt programima tipa "pozdravi i cestitke" (Cestitam bratancu odlazak u vojsku uz pesmu 'Ne sme majka da zaplace kad u vojsku sina salje', itd, itd) bila je slusanija nego bilo koji beogradski radio. Samo sto je medju omladinom u gradskim sredinama bilo sramota izjaviti da volis narodnjake, makar ih u tajnosti slusao kod kuce na gramofonima tipa Trubadur ili Toska. Znam mnogo takvih primera.

Sto se tice gradske omladine koja je odrasla na roku, Brega je otskrinuo vrata narodnjacima svojom mesavinom roka i folka, a jedan covek ih sirom otvorio: TOMA ZDRAVKOVIC! I dan danas se najezim kad se setim kako se neprimetno usunjao na beogradske zurke. Onako na kraju, kad su svi vec pijani, a neko iz polumraka uzme gitaru i zapeva Tomu.

Tako je propao rokenrol...

Odlican intervju..

Totalno se slazem sa paralelnom Tito - klavir..

Cak i da je bio fol, kakvu sliku je slao neko na klaviru i neko ko razvaljen od alkohola uzme mikrofon i oplete Miljacku?

Ili gospodin koji od nedostatka manira, ali "dostatka" tezine, organizuje da mu u restoranu Tigar pevaju Stoja i Bah.. Sta to, slobodno cu nazvati JUNE (zbog ovoga mi naravno necete neobjaviti koment, posto je rech vrlo prikladna), prenosi ljudima - kakve ideje i kvalitete.

Jedini način da se zaradi dobro od knjige je pisati nešto o Jugoslaviji, Titu, i sl. jer će jugonostalgičari odmah da pojure da ih kupe i da kukaju kako se lepo živelo u to vreme -.-'

Nekom majka, nekom maćeha. Meni je bila majka i to ona prava. Niko me nije krivo gledao zbog mog muslimanskog imena(Armin..znam da ovo glupo zvuči, "Armin, musliman :-) niđe veze - ili ja to barem nisam osjećao. Postojali su raja i papci( tako smo se obilježavali ali sve u dobrom kontekstu.) niko nije roknuo papka ili čovjeka iz raje zoljom ili nožem ,nego smo se samo jedni drugima podsmijavali pa bio ti Emir, Srđan ili Jozo. Naravno, daleko od toga da je sve bilo idealno, ali se živjelo bolje. Cijenili smo jedni druge, družili se, pomagali, bili složni, ujedinjeni, izmješana masa dobrih ljudi.

Intervju kratak, tacan i ubitacan za mnoge. Vec je proslo skoro cetvrt veka od kada se raspala "tamnica naroda". Danas treba biti frustriran i uzasno nesrecan pa ne videti ovo sto Gospodin Ivackovic opisuje. Jedva cekam da procitam knjigu coveka koji je rastao u toj "tamnici naroda", ali eto imao je mozak (dodao bih sjajan mozak) da razmislja svojom glavom i da odluci da napise neke vazne knjige pocevsi od "Umetnosti pobune". Takodje je vazno sto je pokazao da se o toj nasoj proslosti ne mora pisati samo negativno i pljuvacki nego i afirmtivno a opet sasvim dovoljno kriticki. Vac mi je zaista dosta da slusam kako su Tito i Bregovic krivi za to sto se desilo sa SFRJ. To je cak postalo kao neka definicija, pljunuti bez ikakvog argumenta jer je to aksiom. E pa Ivackovicu pametnima si pokazao da nista o mnogo siroj temi o kojoj pises nije aksiom, nego treba razmisljati i ponuditi mozda, eventualno jos neko logicno objasnjenje. Naravno da je problem za vecinu spominjanje ove nerazumljive reci LOGICNO.

Evo poslednje recenice navedenog teksta. To je njena inteligencija i njihova sramota (uporedjujuci Brenu i Rolingstonse). Svakako da je ta knjiga jedno prizemno gledanje i tumacenje stvarnosti propale zemlje. Niko ne porice neke njene vrednosti, ali konstatacija da je to bila zemlja poshtovana u svetu koji mi sami nismo poshtovali...ne znaci n ishta. Da je tako valjda bi ti silni njeni svetski poshtovaoci ulozili bar mali napor da se ne dogodi ono shto se sa tom poshtovanom zemljom dogodilo. Niko ozbiljan ne poshtuje zemlju gde odlucije AUTORITAR tj., samo jedan covek. Cak uredjene zemlje nju i ne smatraju zemljom nego tvorevinom koja ce kad tad nestati. Same muzika i politika o kojima autor govori su nikakve.

Bregovic je otac Granda i svega najjgoreg sto postoji na prostorima bivse Yu..a rock n roll-a nikako.Covek koji je samo na jako dobar nacin znao da ukrade tudju ideju i da je unovci...sto i dan danas radi.

Pjesmo moja, zakiti se cvijetom
pjesmo moja, zamirisi svijetom
jos sva srca ohladnjela nisu
poznacete pjesmo po mirisu

Poznacete da si cedmo milja
da ti ljubav, majka i dadilja
da si rado pjevala o strasti
razumijece sto ne umijes kazti

Pjesmo moja, vec si na poletu
pozdravi mi sve na ovom svijetu
pozdravi mi slavlje i golube
i sva srca sto se silno ljube

Go Yugo!

@crni talas: ima slika, Tito pravi špagete, a Sofija Loren- i, to, u punoj snazi, mu, od pozadi, vezuje kecelju, majstore moj... pa ti talasaj.

@Toka
Toka, svaka cast za komentar. I sama sam zivela u vreme bivse Juge, i secam se tih ekskurzija, koncerata i zabava i prvih drhtanja u stomaku uz zvuke Dugmeta, Bajage, Parnog Valjka...Ali potpuno je tacno da mi danas preterujemo sa pricama o savrsenosti te zemlje, a narocito o prirodi njene postovanosti u svetu. Jugoslavija je bila korisna zapadu kao zemlja odakle su mogle da se bolje sagledaju neke prilike u istocnoevropskom bloku, i obave neke operacije i potezi. Medjutim, daleko od toga da je komunizam koji je u Jugoslaviji, ipak, vladao, mogao na duze staze da bude shvacen kao nesto sto je zapad zeleo u Evropi. Neminovnost raspada komunizma ne treba sasvim poistovecivati sa krvavom tranzicijom kroz koju je Jugoslavija prosla, i lekcijom koju je Srbija dobila, ponizivsi samu sebe u svakom smislu, usled nedostatka sposobne politicke elite. Ovakve knjige ce uvek biti citane, jer imaju pronicljiva pojedinacna zapazanja, ali njihova poenta je donekle demagoska, i u cisto analitickom smislu, cak i nedovoljno novinarski korektna, jer zanemaruje citav niz pitanja i problema koja bi tu mogla da se postave.

Ti si jedan obican Jugosloven.

RnR je postojao u SFRJ ali ga nije svirao Bregović, i ni 1000 ovakvih knjiga neće tu činjenicu promeniti.

(zg slavac, 4. januar 2014 15:17)

Ironija je u tome što je taj isti bravar po kojem ti pljuješ bio predsednik nad predsednicima u poređenju sa tvojim akademicima. Bitno je da je kao predsednik davao primer drugima šta su prave vrednosti i kultura. Gledaš njegove slike i kažeš:"Faca, gospodin čovek" što se ne može reći za boraniju koja je dolazila na vlast posle njega na prostorima bivše SFRJ. Mislim da si totalno omašio poentu o čemu je govorio tekst.

Jugoslavije se secam, sa nostalgijom, pomalo zbog onoga sto je bila, mnogo vise zbog onog sto je mogla da bude - istorijski poduhvat naroda i manjina sa jedne nesrecne geografske odrednice.

Slican odnos imam i sa Srbijom, jednom idejom o zemlji. Za razliku od (danasnje) Srbije, Jugoslavija je bila drzava u svakom smislu te reci.

Cesto mi padne na pamet godina 1965. Tu sam negde i rodjen, dvadeset godina posle stravicnih zlocina iz velikog rata. Ono cega se secam - iz mog detinjstva i mladosti je gledanje u buducnost.

Danas, dvadeset godina posle najnovijih zlocina i ratova, umesto "bratstva i jedinstva", svima je zajednicko gledanje u proslost.

Ekonomski, uvek me vrati u ondasnju stvarnost, ova epizoda hrvatske serije "Punom Parom . Iz danasnje perspektive, ova maestralna serija staje rame uz rame sa "Muckama" i "Alo, Ministre/Premijeru" po svom prefinjenom cinizmu, i podseca nas na drugu stranu medalje, onu zurovsku, ourovsku, oourovsku...Dok je Beograd evoluirao od "Gradjana sela Luga", "Kamiondzija", i "Muzikanata" do "Vruceg vetra", dotle je Zagreb isao od "Divljih svinja" do "Punom Parom." Da smo pazljivije gledali hrvatske i ostale serije, mozda bismo bolje procitali buducnost. I skrenuli gde treba kod Albukerkija, i promasili "domete" ravnih gora.

Pevali smo Volim brata, volim svog Hrvata, ginem za brata, ginem za svog Hrvata... Zato jos uvek vesti o njima obaraju rekorde, a sticem i utisak da se i svet vrti oko njih za mnoge ako zivis u Srbiji. Ali u tome ne lezi problem, vec u tome da se cinjenice ne priznaju vec samo fikcije i zato i dalje vlada medjuostalom i opste ludilo u drzavi Srbiji.

Ovaj komentar sam ostavio u jednim drugim popularnim i poznatim novinama-sajtu i za divno čudo, objavili ga. Inače, dobio 0 pluseva i 4 minusa. Pa, da se ponovim:
Ivačkoviću, ako žemo bez TitE i BregE, al' izgleda da si i ti leg'o na rudu.

Neverovatno je koliko ima nominalno pismenih i obrazovanih ljudi u svim sferama života koji ne shvataju elementarnu činjenicu da je ovakva Srbija, to jest bedna i upropašćena zemlja trećeg sveta, direktna posledica tobože zlatnih komunističkih godina. Onima koji su na platnom spisku Udbe, još jednog Brizovog amaneta Srbiji koji je domaći totalitarni ološ prigrlio k srcu, ne treba se čuditi, misterija su oni koji, kao autor ove knjige, to verovatno nisu, ili barem ne direktno.

A gde su pa to nestali funkcioneri iz vremena SFRJ ? Eno, puno ih je Dedinje, a njihova deca vladaju Srbijom i ostalim post-YU državama. Ko je izmislio turbo-folk ? Opozicija ili naslednici SKJ ? Zašto je Tito eliminisao naprimer Koču koji je bio izuzetan intelektualac, a forsirao "opanak" komuniste ? Da li je to njegov doprinos kulturi? Svi sadašnji vladari su uglavnom školovani u SFRJ, i tada im je usađen "čip samouništenja", kult vazalstva, hedonizma, kredita, idolopoklonstva i totalitarizma. Još u SFRJ su najbolje prolazili u medijima kombinovani folk, pop, rok muzičari. Pastirski rok Bijelog Dugmeta i vulgarni urbani rok Riblje Čorbe. Pop i rok su imali neki svoj prostor, i to uglavnom komercijala, i uglavnom hrvatska scena, i to do Hari MH i Merlina u drugoj polovini '80-ih. Retko bi neko iz Srbije '80-ih i '70-ih kao čist roker mogao nešto da uradi. Kako su prolazili Pop Mašina ili La Strada naprimer ?

Lemmy i danas drži Titovu sliku na zidu, to je jedini predsednik koji ga je ikada primio. I ja sam na to ponosan!

Bregovic je otac Granda i svega najjgoreg sto postoji na prostorima bivse Yu..a rock n roll-a nikako.Covek koji je samo na jako dobar nacin znao da ukrade tudju ideju i da je unovci...sto i dan danas radi.
(gluperde lutaju daleko, 4. januar 2014 11:27) @@@:
Brega NIKAD,ali NIKAD,nije uzeo neku kompoziciju celu,nego samo jedan (mozda kljucni) deo,i na njemu bi prilepio njegovu pesmu,a da se ne lazemo cinio je on to cesto,ali SVAKI PUT je njegova verzija bila BOLJA(od postojece,ili od tog dela,kao celost).On je,nazalost(ili na srecu nas koji smo ga voleli)tako funkionisao,i to,slozices se veoma,veoma uspesno.A,sto se tice onog drugog dela...."otac"...i tako dalje...pa,kad je mogao svirati hard rok,bluz,rokenrol,regeili ska...pa sto ne bi mogao i neku "grandovsku"??-kad je to u nasim balkanskim genima?pozz

Bez obzira na sve kvalitete i domete nase rock muzike, sve to ne bi bilo ni za promil shvaceno i ispraceno, a posebno danas kad imamo vremensku distancu bez ljudi kao sto je Ivackovic, Peca Popovic, Petar Janjatovic, i jos po neki. Uvek je zadovoljstvo citati njihove tekstove i poneku knjigu. Mislim da istorija rocka-a kao kulture apsolutno nezamisliva bez ovih nekoliko ljudi, i usudio bih se reci skoro paralelno kao Dugmeta, Corbe i Azre. Imaju takav zar i studioznost, sto ih je po meni dovelo skoro u istu ravan sa stvaraocima te muzike o kojoj pisu.

Na vlasti u Hrvatskoj je Ivo Josipović profesor na pravnom fakultetu, također je završio i Glazbenu Akademiju te je poznati kompozitor ozbiljne glazbe i da, svira klavir! Tuđman koji je ovdje spomenut je predvodnik intelektualne opozicije u jugi zbog čega je i dva puta robijao u toj "normalnoj" yugi. Tuđman je povjesničar, teoretičar utemeljitelj Instituta za povijest hrvatske.

Priglupo je spoređivati njih sa bravarem koji se volio slikati s klavirom iako ga nije svirao, a u slobodno vrijeme su on i njegova služba progonili nepoćudne novinare, znanstvenike, discidente i glazbenike koji su često cenzurirani, pa čak i rokeri. Možda je to nekom normalno meni nije.

Sta se ovo desava??? UDBAsi ne samo da citaju nego sada cak i komentarisu ovakve vesti!

Cestitke za intervju, postovanje za gosp. Ivana Ivackovica.
Takodje postovanje za komentatora "dusan"koji je napisao izuzetan komentar.

Pozdrav iz daleka od jednog "..iz pedeset i neke..".

Kad smo vec kod pesama, da zavrsim ovo javljanje jos jednim stihom:

"..Ne dirajte mi ravnicu jer ja cu se vratiti..".

Naravno,u pitanju je horska izvedba.

Tito je igrao klavir od ranih dana necu sad kako dobro ali je igrao naime otac njegove majke Marije je bio vrlo dobrostojeci covek u selu Podsreda u Slo pa je pored svega ostalog posedovao i klavir razlog da se to za vreme YU nije bas spominjalo je upravo u tome da majka Marija nije bila iz radnicke klase pa tako nije bila u kontekstu filozofije drzave SFRJ

Imali su tremu jer su vrlo dobro znali da Tito ne samo što dobro poznaje muziku nego i odlično svira klavir.

ŠOPEN U CIS-MOLU

ISPRIČAO je jednom kakav je muzičar bio prvi Jugosloven.
- Spremali smo se za prijem i jedan štimer-majstor je trebalo da dođe da proveri klavir - govorio je Panta. - Čujem iz sobe u kojoj je bio klavir Šopenov valcer. Nisam bio siguran ko svira. Provirim, a za pijanom vidim nikog drugog do druga Tita. Kažem mu: „Druže Tito, vi božanstveno svitrate Šopena“. A on će na to: „Kad to vi kažete, onda to zaista zvuči ubedljivo“.

Vidim dosta nemustih komentara.Bregovic ovo,Bregovic ono...izmislio Grand i sl.gluposti.Nisam konzument Bregovicevih dela,ali vidim da Srbalji uvek druge optuzuju za nesto sto je cak i nase autenticno.Turbo folk je proizvod nastao u Srbiji i kraj price.Davno pre Granda u zemljici Srbiji,krajem 60-ih i pocetkom 70-ih,dakle pre Bregovica pevale su izvesne Mica Trofrtaljka,Masinka Lukic i sl.cajke koje su sirile kic svojim lascivnim pesmama."Obori me brko,uteraj mi kola u garazu"i sl.Turbo folk je kulminirao 90-ih nesto ranije krenuvsi sa"Juznim Vetrom",opet iz Srbije 80-ih.Da ne duzim,ponavljam nisam konzument Bregovicevih dostignuca,ali Bregovic,kao i Tito jesu ikone ex YU,ma kako se to mnogima ne svidja.U buduce,dragi citaoci informisite se malo vise pre nego sto sednete za svoju tastaturu i napisete komentar na bilo koju zadatu temu.Svim citaocima i komentatorima zelim uspesnu 2014 godinu.U zdravlje!

Izgleda da RnR nije bio subverzivan, manje zbog samih umetnika, a više zbog onih koji su o njemu pisali. Zato Ivačković ne zna da Tito nije bio Bregović već Vilmoš kauboj.Oni koji su razumeli vezu režima i muzike dobijali su ćorku poput Slavka Bogdanovića, a neki su dobijali ćorku pa im je sve postalo jasnije poput Nenada Vraneševića. Oni koji su bili samo muzički kritičari živeli su u paralelnom raju RnR samoupravlja i to prenose na papir u umiveno nostalgično štivo.

(EU Citizen, 4. januar 2014 13:12)

nije ne verovatno. trenutno stanje na tvoj komentar je -20, +10. Samo jos jedan dokaz da im je ta zemlja ideologije ukrala i uspavala um i danas vise ne umeju da misle. Cinjenica. Moj klinac studira u Bg i pri svakom dodiru sa zapadnjacima ostaje jako iziritiran i uznemiren jer kako on kaze oni " moraju da razmisljaju o svemu, jako su kriticni, i mogu da razglabaju o necemu satima". Ta Juga je bila elitisticka lose iskomponovana uspavanka-za vecinu naroda.
Novi nas identitet upravo se stvara u razmaku izmedju prepoznatih vrednosti iz proslosti i agonije sadasnjosti. Taj proces nije za malodusne i okrenute unazad. Trebali bi da ga sto pre priglimo jer to smo sada mi i takva ce nam buducnost biti.

@Dusan
Verujem da je knjiga zanimljiva za citanje, ali pre nego sto se uvrsti kao "literatura za fakultete", trebalo bi imati na umu da, autorske korektnosti radi, knjige koje se uzimaju za ozbiljno, moraju da citiraju i uvazavaju druge knjige i autore koji su vec pisali o istim ili slicnim temama. Na ovu temu postoji vec niz knjiga i tekstova objavljenih i kod nas i u inostranstvu, a ne vidim da se to ovde igde pominje. To jest, vec sam procitao neka poglavlja ove knjige i vidim da autor uopste ne citira izvore na osnovu kojih pise, sto nije autorski korektno, i sto ovu knjigu i dalje svrstava na nivo novinarske subjektivne reportaze. Nemam nista protiv toga, ali manite se price o intelektualnoj ozbiljnosti i verodostojnosti.

Ivackovic je novinar kapaciteta dejana cukica ( kad je bio novinar) ogledao se istina i u izvodjenju muzickih radova koje nisam pratio mada ne verujem da je dostigao cukica ( koga istina ne volem) pa kao zaključak kakav novinar takvo i delo. Forget it honey !!!!!!!

Tito jeste voleo filmove,ali uglavnom one koje su govorili pozitivno i slavili partizanski pokret,sa njim na čelu i komunistički sistem uopšte.Inače na festivalu u Puli svaki film je morao da prodje kroz njegovu cenzuru.A kada je Tito čuo da je Žilnikov film Rani Radovi pobedio na Berlinskom festivalu,što je valjda bilo dobro za promociju socijalističke države,hteo je da ga odgleda.Ali posle 15-minuta je napustio projekciju,a njegov komentar na film je bio"Kakvi su ovo luđaci".Toliko što se tiče njegovog poznavanja kinematografije.

Када читам овакве ствари, дође ми да се запитам --- како становници земљља које нису имале Тита нису скапали од глади !? Заиста је несхватљиво да људи пишу глупости (тј. хвалоспеве) накарадном систему који је произвео тоталну деградацију народа (свих) и креирао основу за међусобно клање.
Камо среће да нисмо имали "Драгог друга Титу". Не само ми, него и сви остали.
(МиливојЕ, 5. januar 2014 09:34)

Tuzni Milivoje…nadam se da si mlad, verovatno nikad nisi ziveo u Titovoj Jugoslaviji…Svuda i mogao cuti , videti Titove recei koje pozivaju na bratstvo medju narodima i upozorenje da ako pocnemo da se razdvajamo doci ce do sukoba i kraha…
Kontrarevoluciju nijsu izveli Jugosloveni vec oni koji su bili protiv Titove Jugoslavije. Ti bi njega da okrivis za sve…
A evo, da ti sad ova knjiga pise o muzickom zivotu Srbije ili Makedonije ili Crne Gore…kupilo bi je 50 ljudi i nikad niko ne bi cuo za nju po novinama.
Vi jos zivite na ostacima Jugoslovenskog drustva, vozite se po putevima iz onog vremena, struja dolazi iz elektrana sagradjenih onda u Titovo vrijeme…krckate ostatke i niste u stanju nista novo privrediti..Usput ste prodali sve sto se moglo prodati..Licite na djankija koji se zali svima kako nema od cega da zivi jer mu tata nije ostavio vece nasledstvo, eto jadan sve skrckao da jedno dvadeset godina….prokleti otac, trebao je ostaviti vise...

Dačić će da pjeva , Josipović na klaviru razvaljuje,prati ga Milanović sa gitarom ,Dodik i Bakir su prateći vokali a negdje u ćošku Kazandžija bari Alenku

Zamisljam Tomu i PPV za klavirom i ironican osmeh mi se javlja.Nekako ne ide to s njima,vise ide lopata.

Kada shvatite da dobre stvari ne propadaju, ne nestaju, ne rasturaju se....tada cete da shvatite da je SeFeReJot bila tvorevina koja nikom nije trebala. Da je bila dobra ne bi je rasturali. Ni Mi, ni Oni. Ovako, hvala Bogu, vise je nema, niti ce je ikada biti vise. Morate, drugovi, da se naucite da zivite u Srbiji. Ako Bog da, u Kraljevini Srbiji. Uskoro.

Malo je previse tih hvalospeva Bregovicu, mi nikako ne umemo da razlikujemo umetnike od biznismena. Bio je majstor da lansira ono sto narodna masa trazi, al skroz je netacno reci da je on napravio jugoslovenski rok. Dugmetovi poceci, sedamdesetih bili su jos uvek neki osrednji rok, sve ovo njihovo osamdesetih je cisti narodnjak i komercijala. Tacno je da je on iscrpeo sve mogucnosti na kraju te balade, naslucujuci nestanak jugoslovenskog trzista, al mislim da ni on sam nikad nije hvalio Dugmetove pesme kao nesto bogzna kako vredno, znao je vrlo dobro sta radi. S njim se rok definitivno deklarisao kao neperspektivna scena, barem na teritoriji Juge.

Када читам овакве ствари, дође ми да се запитам --- како становници земљља које нису имале Тита нису скапали од глади !? Заиста је несхватљиво да људи пишу глупости (тј. хвалоспеве) накарадном систему који је произвео тоталну деградацију народа (свих) и креирао основу за међусобно клање.
Камо среће да нисмо имали "Драгог друга Титу". Не само ми, него и сви остали.

bregovic je jako smrsao i slabo jede, a trebao i vise da se krece.
a sto se tice teksta, sve je u pravu, kao i ovi sto tvrde suprotno.

E, pa znam i ja da sednem za klavir kao i drug Tito, ali ne znam da sviram. To ti je kao ono drugar moj: sta cu jadan kraj Morave kad ne znam da plivam!
Grohotom se smejem!!!!

Uz istinsko, i nikako duzno postovanje ispravne hijerarhije vrjednosnih parametara u svim porama ljudskog zivota, svaki kolektivizam jeste ropstvo individualizma.

S obzirom na svoj kultni status Tito se ne može porediti sa Bregom. Može sa Brenom, Čolom ili Čkaljom naprimer. Brega je delovao iz drugog plana, možda je bio muzički manipulator Titovog ranga, ali nije imao njegovu harizmu. S obzirom na neke kontroverze o Titovom poreklu, njegovi aristokatski maniri nisu čudni. Ivačković ne može da Bregu postavi kao vodećeg rok stvaraoca. On je svirao bluz-rok, hard-rok, heavy-folk, balade za bacanje u vrelo Bosne, koketirao sa novim talasom, vratio se na etno-rok i na kraju završio eru Bijelog Dugmeta sa turbo-rokom. Ove kasnije Bregine radove ne bih da komentarišem. Priča o "nekažnjavanju" rok-muzičara ne stoji, postojala je cenzura, pa se nešto što imalo miriše na subverziju nije moglo ni naći na tržištu, a ako bi se i našlo, vrlo brzo bi bilo povučeno. Setimo se samo Buldožera. Reći da je Brena tretirana kao šund ne stoji. Ona je imala snažnu promociju u medijima, a sama njena muzika je bila populistička, za narodne mase i većinu naroda i narodnosti, sa blagim i šarmantnim humorom. '80-ih je bilo mesta i za nju, za Plavce, Magazin, Bajagu, za narodnjake i za pop-rok. Na TV-u su bili Folk-parada, ali i Hit Meseca ili Klub 10. YU rok nema svoje Rolling Stones, ali ima svoje "pale heroje", a za status Stonsa mogu da konkurišu Prljavo Kazalište i Riblja Čorba. Pa kakvi smo mi Engezi takvi će nam biti i Stonsi. Ali "imamo su čim stati pred" Lenona i Morisona, a to je možda i vrednije u rok muzici.

Dok drugi narodi bivse YU zale za Jugom kao za nekim romanticnim, ali fiktivnim vremenima, mi Srbi imamo politickih razloga da zalimo za tim gubitkom,jer smo izgubili drzavu u kojoj smo kulturoloski i vojno, zbog brojnosti populacije i istorijskih prilika, dominirali. Ali zaljenje je razumljivo, a velicanje stanja u toj drzavi bas i nije. Jasno se pokazalo da Srbi nemaju politickih kapaciteta da tu dominaciju zadrze. Na primer, kad se SSSR raspao, Rusija je zadrzala uticaj u bivsim sovjetskim zemljama. Nasuprot tome, Jugslavija se raspala, a Srbi nemaju uticaja vise van svojih granica. Porazeni smo, ne vredi kukati. Zasto tako uzdizemo Tita, kad ocito niko ne zna pouzdano ko je bio on. Bilo je neke sigurnosti u tim vremenima, ali to je ipak bila diktatura, besmisleno je danas velicati tako nesto. Bolje je velicatu pojedine velike ljude iz tog vremena, pisce, glumce, graditelje, sportiste, kompozitore koji su stvorili neke vrednosti za pamcenje, dok hvaliti Tita i Bregovica samo zato sto su imali moc ili novac - nekako je infantilno.

Jedini način da se zaradi dobro od knjige je pisati nešto o Jugoslaviji, Titu, i sl. jer će jugonostalgičari odmah da pojure da ih kupe i da kukaju kako se lepo živelo u to vreme -.-'

Evo poslednje recenice navedenog teksta. To je njena inteligencija i njihova sramota (uporedjujuci Brenu i Rolingstonse). Svakako da je ta knjiga jedno prizemno gledanje i tumacenje stvarnosti propale zemlje. Niko ne porice neke njene vrednosti, ali konstatacija da je to bila zemlja poshtovana u svetu koji mi sami nismo poshtovali...ne znaci n ishta. Da je tako valjda bi ti silni njeni svetski poshtovaoci ulozili bar mali napor da se ne dogodi ono shto se sa tom poshtovanom zemljom dogodilo. Niko ozbiljan ne poshtuje zemlju gde odlucije AUTORITAR tj., samo jedan covek. Cak uredjene zemlje nju i ne smatraju zemljom nego tvorevinom koja ce kad tad nestati. Same muzika i politika o kojima autor govori su nikakve.

Ti si jedan obican Jugosloven.

Na vlasti u Hrvatskoj je Ivo Josipović profesor na pravnom fakultetu, također je završio i Glazbenu Akademiju te je poznati kompozitor ozbiljne glazbe i da, svira klavir! Tuđman koji je ovdje spomenut je predvodnik intelektualne opozicije u jugi zbog čega je i dva puta robijao u toj "normalnoj" yugi. Tuđman je povjesničar, teoretičar utemeljitelj Instituta za povijest hrvatske.

Priglupo je spoređivati njih sa bravarem koji se volio slikati s klavirom iako ga nije svirao, a u slobodno vrijeme su on i njegova služba progonili nepoćudne novinare, znanstvenike, discidente i glazbenike koji su često cenzurirani, pa čak i rokeri. Možda je to nekom normalno meni nije.

Ovaj komentar sam ostavio u jednim drugim popularnim i poznatim novinama-sajtu i za divno čudo, objavili ga. Inače, dobio 0 pluseva i 4 minusa. Pa, da se ponovim:
Ivačkoviću, ako žemo bez TitE i BregE, al' izgleda da si i ti leg'o na rudu.

Pevali smo Volim brata, volim svog Hrvata, ginem za brata, ginem za svog Hrvata... Zato jos uvek vesti o njima obaraju rekorde, a sticem i utisak da se i svet vrti oko njih za mnoge ako zivis u Srbiji. Ali u tome ne lezi problem, vec u tome da se cinjenice ne priznaju vec samo fikcije i zato i dalje vlada medjuostalom i opste ludilo u drzavi Srbiji.

Neverovatno je koliko ima nominalno pismenih i obrazovanih ljudi u svim sferama života koji ne shvataju elementarnu činjenicu da je ovakva Srbija, to jest bedna i upropašćena zemlja trećeg sveta, direktna posledica tobože zlatnih komunističkih godina. Onima koji su na platnom spisku Udbe, još jednog Brizovog amaneta Srbiji koji je domaći totalitarni ološ prigrlio k srcu, ne treba se čuditi, misterija su oni koji, kao autor ove knjige, to verovatno nisu, ili barem ne direktno.

Tito jeste voleo filmove,ali uglavnom one koje su govorili pozitivno i slavili partizanski pokret,sa njim na čelu i komunistički sistem uopšte.Inače na festivalu u Puli svaki film je morao da prodje kroz njegovu cenzuru.A kada je Tito čuo da je Žilnikov film Rani Radovi pobedio na Berlinskom festivalu,što je valjda bilo dobro za promociju socijalističke države,hteo je da ga odgleda.Ali posle 15-minuta je napustio projekciju,a njegov komentar na film je bio"Kakvi su ovo luđaci".Toliko što se tiče njegovog poznavanja kinematografije.

Bregovic je otac Granda i svega najjgoreg sto postoji na prostorima bivse Yu..a rock n roll-a nikako.Covek koji je samo na jako dobar nacin znao da ukrade tudju ideju i da je unovci...sto i dan danas radi.

Југа је била кева.

Ivackovic je novinar kapaciteta dejana cukica ( kad je bio novinar) ogledao se istina i u izvodjenju muzickih radova koje nisam pratio mada ne verujem da je dostigao cukica ( koga istina ne volem) pa kao zaključak kakav novinar takvo i delo. Forget it honey !!!!!!!

svako ko ne zali za ONOM zemljom ta osoba ima strasan problem u glavi

Knjiga je Trijumf. Autor neverovatno dobro pise, zasluzio je status priznatog knjizevnika, ne samo novinara. Osim toga, autor maestralno poznaje muzicke i politicke prilike u SFRJ, nisam do danas u Srbiji naisao na tako elokventnog novinara za oba polja. Imam 45 godina, nagutao sam se svakojake slicne literature jer me to polje interesuje, ali se sa ovako ozbiljnom ali pri tome nesvakidasnje duhovitom i inteligentnom analizom muzike, politike i zivota u SFRJ do sada nisam susreo u nasim knjizarama i novinama. Izvanredna, kapitalna knjiga, trebalo je spojiti 50 godina svih muzickih pravaca i politike iz sarenolikih krajeva SFR u citljivu, urednu formu, autor je zasluzio tron, knjigu bi trebalo uvrstiti kao obaveznu literaturu u srednjim skolama i na nekim fakultetima. progutao sam 500 str za samo 2 dana tokom praznika zapostavivsi pri tome i zenu (sto je manje vazno) i dete (sto je znacajno ozbiljnije).

@Toka
Toka, svaka cast za komentar. I sama sam zivela u vreme bivse Juge, i secam se tih ekskurzija, koncerata i zabava i prvih drhtanja u stomaku uz zvuke Dugmeta, Bajage, Parnog Valjka...Ali potpuno je tacno da mi danas preterujemo sa pricama o savrsenosti te zemlje, a narocito o prirodi njene postovanosti u svetu. Jugoslavija je bila korisna zapadu kao zemlja odakle su mogle da se bolje sagledaju neke prilike u istocnoevropskom bloku, i obave neke operacije i potezi. Medjutim, daleko od toga da je komunizam koji je u Jugoslaviji, ipak, vladao, mogao na duze staze da bude shvacen kao nesto sto je zapad zeleo u Evropi. Neminovnost raspada komunizma ne treba sasvim poistovecivati sa krvavom tranzicijom kroz koju je Jugoslavija prosla, i lekcijom koju je Srbija dobila, ponizivsi samu sebe u svakom smislu, usled nedostatka sposobne politicke elite. Ovakve knjige ce uvek biti citane, jer imaju pronicljiva pojedinacna zapazanja, ali njihova poenta je donekle demagoska, i u cisto analitickom smislu, cak i nedovoljno novinarski korektna, jer zanemaruje citav niz pitanja i problema koja bi tu mogla da se postave.

A gde su pa to nestali funkcioneri iz vremena SFRJ ? Eno, puno ih je Dedinje, a njihova deca vladaju Srbijom i ostalim post-YU državama. Ko je izmislio turbo-folk ? Opozicija ili naslednici SKJ ? Zašto je Tito eliminisao naprimer Koču koji je bio izuzetan intelektualac, a forsirao "opanak" komuniste ? Da li je to njegov doprinos kulturi? Svi sadašnji vladari su uglavnom školovani u SFRJ, i tada im je usađen "čip samouništenja", kult vazalstva, hedonizma, kredita, idolopoklonstva i totalitarizma. Još u SFRJ su najbolje prolazili u medijima kombinovani folk, pop, rok muzičari. Pastirski rok Bijelog Dugmeta i vulgarni urbani rok Riblje Čorbe. Pop i rok su imali neki svoj prostor, i to uglavnom komercijala, i uglavnom hrvatska scena, i to do Hari MH i Merlina u drugoj polovini '80-ih. Retko bi neko iz Srbije '80-ih i '70-ih kao čist roker mogao nešto da uradi. Kako su prolazili Pop Mašina ili La Strada naprimer ?

Iz danasnje perspektive gledano, ta zemlja, sa svim svojim vrlinama i manama, je izmislila zivot za danasnje teritorijalne celine sa naznakama elemenata drzavnosti koje sebe nazivaju drzavama regiona. Pocev od muzike, preko kulture i sporta, pa sve do prepoznatljivosti i postovanja u svetu, zemlja pod imenom Jugoslavija je imala duse u sebi. Gde je danas muzika, kultura, sport, standard, imidz zemlje, zadovoljstvo naroda?

Posto je danas moderno kritikovati komuniste, ja necu biti moderan, nemojte mi zameriti.

Kada shvatite da dobre stvari ne propadaju, ne nestaju, ne rasturaju se....tada cete da shvatite da je SeFeReJot bila tvorevina koja nikom nije trebala. Da je bila dobra ne bi je rasturali. Ni Mi, ni Oni. Ovako, hvala Bogu, vise je nema, niti ce je ikada biti vise. Morate, drugovi, da se naucite da zivite u Srbiji. Ako Bog da, u Kraljevini Srbiji. Uskoro.

Bregovic je otac Granda i svega najjgoreg sto postoji na prostorima bivse Yu..a rock n roll-a nikako.Covek koji je samo na jako dobar nacin znao da ukrade tudju ideju i da je unovci...sto i dan danas radi.
(gluperde lutaju daleko, 4. januar 2014 11:27) @@@:
Brega NIKAD,ali NIKAD,nije uzeo neku kompoziciju celu,nego samo jedan (mozda kljucni) deo,i na njemu bi prilepio njegovu pesmu,a da se ne lazemo cinio je on to cesto,ali SVAKI PUT je njegova verzija bila BOLJA(od postojece,ili od tog dela,kao celost).On je,nazalost(ili na srecu nas koji smo ga voleli)tako funkionisao,i to,slozices se veoma,veoma uspesno.A,sto se tice onog drugog dela...."otac"...i tako dalje...pa,kad je mogao svirati hard rok,bluz,rokenrol,regeili ska...pa sto ne bi mogao i neku "grandovsku"??-kad je to u nasim balkanskim genima?pozz

Када читам овакве ствари, дође ми да се запитам --- како становници земљља које нису имале Тита нису скапали од глади !? Заиста је несхватљиво да људи пишу глупости (тј. хвалоспеве) накарадном систему који је произвео тоталну деградацију народа (свих) и креирао основу за међусобно клање.
Камо среће да нисмо имали "Драгог друга Титу". Не само ми, него и сви остали.

(EU Citizen, 4. januar 2014 13:12)

nije ne verovatno. trenutno stanje na tvoj komentar je -20, +10. Samo jos jedan dokaz da im je ta zemlja ideologije ukrala i uspavala um i danas vise ne umeju da misle. Cinjenica. Moj klinac studira u Bg i pri svakom dodiru sa zapadnjacima ostaje jako iziritiran i uznemiren jer kako on kaze oni " moraju da razmisljaju o svemu, jako su kriticni, i mogu da razglabaju o necemu satima". Ta Juga je bila elitisticka lose iskomponovana uspavanka-za vecinu naroda.
Novi nas identitet upravo se stvara u razmaku izmedju prepoznatih vrednosti iz proslosti i agonije sadasnjosti. Taj proces nije za malodusne i okrenute unazad. Trebali bi da ga sto pre priglimo jer to smo sada mi i takva ce nam buducnost biti.

E, pa znam i ja da sednem za klavir kao i drug Tito, ali ne znam da sviram. To ti je kao ono drugar moj: sta cu jadan kraj Morave kad ne znam da plivam!
Grohotom se smejem!!!!

Sjajan tekst! Zapravo toliko dobar da sam ga uvrstio u svoj folder 'Lepi tekstovi' gde, moram priznati, dominira Boris Dezulovic. A knjigu kupujem obavezno!

I ja sam odrastao u ta vremena i apsolutno se slazem sa svim u tekstu. Samo bih dodao da je narodna muzika ipak sve vreme bila dominantna i neprikosnovena, ali se njen uticaj ogranicavao uglavnom na seosku i palanacku populaciju. Radio Jasenica (S. Palanka) sa svojim cuvenim kontakt programima tipa "pozdravi i cestitke" (Cestitam bratancu odlazak u vojsku uz pesmu 'Ne sme majka da zaplace kad u vojsku sina salje', itd, itd) bila je slusanija nego bilo koji beogradski radio. Samo sto je medju omladinom u gradskim sredinama bilo sramota izjaviti da volis narodnjake, makar ih u tajnosti slusao kod kuce na gramofonima tipa Trubadur ili Toska. Znam mnogo takvih primera.

Sto se tice gradske omladine koja je odrasla na roku, Brega je otskrinuo vrata narodnjacima svojom mesavinom roka i folka, a jedan covek ih sirom otvorio: TOMA ZDRAVKOVIC! I dan danas se najezim kad se setim kako se neprimetno usunjao na beogradske zurke. Onako na kraju, kad su svi vec pijani, a neko iz polumraka uzme gitaru i zapeva Tomu.

Tako je propao rokenrol...

(zg slavac, 4. januar 2014 15:17)

Ironija je u tome što je taj isti bravar po kojem ti pljuješ bio predsednik nad predsednicima u poređenju sa tvojim akademicima. Bitno je da je kao predsednik davao primer drugima šta su prave vrednosti i kultura. Gledaš njegove slike i kažeš:"Faca, gospodin čovek" što se ne može reći za boraniju koja je dolazila na vlast posle njega na prostorima bivše SFRJ. Mislim da si totalno omašio poentu o čemu je govorio tekst.

Izgleda da RnR nije bio subverzivan, manje zbog samih umetnika, a više zbog onih koji su o njemu pisali. Zato Ivačković ne zna da Tito nije bio Bregović već Vilmoš kauboj.Oni koji su razumeli vezu režima i muzike dobijali su ćorku poput Slavka Bogdanovića, a neki su dobijali ćorku pa im je sve postalo jasnije poput Nenada Vraneševića. Oni koji su bili samo muzički kritičari živeli su u paralelnom raju RnR samoupravlja i to prenose na papir u umiveno nostalgično štivo.

Pjesmo moja, zakiti se cvijetom
pjesmo moja, zamirisi svijetom
jos sva srca ohladnjela nisu
poznacete pjesmo po mirisu

Poznacete da si cedmo milja
da ti ljubav, majka i dadilja
da si rado pjevala o strasti
razumijece sto ne umijes kazti

Pjesmo moja, vec si na poletu
pozdravi mi sve na ovom svijetu
pozdravi mi slavlje i golube
i sva srca sto se silno ljube

Go Yugo!

Југа је била кева.
(РБ;, 04. januar 2014 10:28);
i keva i ćale

Tito je igrao klavir od ranih dana necu sad kako dobro ali je igrao naime otac njegove majke Marije je bio vrlo dobrostojeci covek u selu Podsreda u Slo pa je pored svega ostalog posedovao i klavir razlog da se to za vreme YU nije bas spominjalo je upravo u tome da majka Marija nije bila iz radnicke klase pa tako nije bila u kontekstu filozofije drzave SFRJ

Jugoslavije se secam, sa nostalgijom, pomalo zbog onoga sto je bila, mnogo vise zbog onog sto je mogla da bude - istorijski poduhvat naroda i manjina sa jedne nesrecne geografske odrednice.

Slican odnos imam i sa Srbijom, jednom idejom o zemlji. Za razliku od (danasnje) Srbije, Jugoslavija je bila drzava u svakom smislu te reci.

Cesto mi padne na pamet godina 1965. Tu sam negde i rodjen, dvadeset godina posle stravicnih zlocina iz velikog rata. Ono cega se secam - iz mog detinjstva i mladosti je gledanje u buducnost.

Danas, dvadeset godina posle najnovijih zlocina i ratova, umesto "bratstva i jedinstva", svima je zajednicko gledanje u proslost.

Ekonomski, uvek me vrati u ondasnju stvarnost, ova epizoda hrvatske serije "Punom Parom . Iz danasnje perspektive, ova maestralna serija staje rame uz rame sa "Muckama" i "Alo, Ministre/Premijeru" po svom prefinjenom cinizmu, i podseca nas na drugu stranu medalje, onu zurovsku, ourovsku, oourovsku...Dok je Beograd evoluirao od "Gradjana sela Luga", "Kamiondzija", i "Muzikanata" do "Vruceg vetra", dotle je Zagreb isao od "Divljih svinja" do "Punom Parom." Da smo pazljivije gledali hrvatske i ostale serije, mozda bismo bolje procitali buducnost. I skrenuli gde treba kod Albukerkija, i promasili "domete" ravnih gora.

Sta se ovo desava??? UDBAsi ne samo da citaju nego sada cak i komentarisu ovakve vesti!

Cestitke za intervju, postovanje za gosp. Ivana Ivackovica.
Takodje postovanje za komentatora "dusan"koji je napisao izuzetan komentar.

Pozdrav iz daleka od jednog "..iz pedeset i neke..".

Kad smo vec kod pesama, da zavrsim ovo javljanje jos jednim stihom:

"..Ne dirajte mi ravnicu jer ja cu se vratiti..".

Naravno,u pitanju je horska izvedba.

...a takođe znamo da je umeo i da sedne za klavir. Neko će reći da je to bilo samo za slikanje. Nisam baš siguran, ali neka je bilo i tako. Ovi posle njega toliko su mrzeli klavir da se nisu ni slikali za njim. Može li iko da zamisli Tuđmana za klavirom? Tito se bar slikao za klavirom, te slike su bile objavljivanje i to je bila važna poruka...

Ovaj pasus je objasnio. Zamišljam sada Tomu Nikolića za klavirom.

@Dusan
Verujem da je knjiga zanimljiva za citanje, ali pre nego sto se uvrsti kao "literatura za fakultete", trebalo bi imati na umu da, autorske korektnosti radi, knjige koje se uzimaju za ozbiljno, moraju da citiraju i uvazavaju druge knjige i autore koji su vec pisali o istim ili slicnim temama. Na ovu temu postoji vec niz knjiga i tekstova objavljenih i kod nas i u inostranstvu, a ne vidim da se to ovde igde pominje. To jest, vec sam procitao neka poglavlja ove knjige i vidim da autor uopste ne citira izvore na osnovu kojih pise, sto nije autorski korektno, i sto ovu knjigu i dalje svrstava na nivo novinarske subjektivne reportaze. Nemam nista protiv toga, ali manite se price o intelektualnoj ozbiljnosti i verodostojnosti.

Intervju kratak, tacan i ubitacan za mnoge. Vec je proslo skoro cetvrt veka od kada se raspala "tamnica naroda". Danas treba biti frustriran i uzasno nesrecan pa ne videti ovo sto Gospodin Ivackovic opisuje. Jedva cekam da procitam knjigu coveka koji je rastao u toj "tamnici naroda", ali eto imao je mozak (dodao bih sjajan mozak) da razmislja svojom glavom i da odluci da napise neke vazne knjige pocevsi od "Umetnosti pobune". Takodje je vazno sto je pokazao da se o toj nasoj proslosti ne mora pisati samo negativno i pljuvacki nego i afirmtivno a opet sasvim dovoljno kriticki. Vac mi je zaista dosta da slusam kako su Tito i Bregovic krivi za to sto se desilo sa SFRJ. To je cak postalo kao neka definicija, pljunuti bez ikakvog argumenta jer je to aksiom. E pa Ivackovicu pametnima si pokazao da nista o mnogo siroj temi o kojoj pises nije aksiom, nego treba razmisljati i ponuditi mozda, eventualno jos neko logicno objasnjenje. Naravno da je problem za vecinu spominjanje ove nerazumljive reci LOGICNO.

Lemmy i danas drži Titovu sliku na zidu, to je jedini predsednik koji ga je ikada primio. I ja sam na to ponosan!

RnR je postojao u SFRJ ali ga nije svirao Bregović, i ni 1000 ovakvih knjiga neće tu činjenicu promeniti.

Malo je previse tih hvalospeva Bregovicu, mi nikako ne umemo da razlikujemo umetnike od biznismena. Bio je majstor da lansira ono sto narodna masa trazi, al skroz je netacno reci da je on napravio jugoslovenski rok. Dugmetovi poceci, sedamdesetih bili su jos uvek neki osrednji rok, sve ovo njihovo osamdesetih je cisti narodnjak i komercijala. Tacno je da je on iscrpeo sve mogucnosti na kraju te balade, naslucujuci nestanak jugoslovenskog trzista, al mislim da ni on sam nikad nije hvalio Dugmetove pesme kao nesto bogzna kako vredno, znao je vrlo dobro sta radi. S njim se rok definitivno deklarisao kao neperspektivna scena, barem na teritoriji Juge.

Dok drugi narodi bivse YU zale za Jugom kao za nekim romanticnim, ali fiktivnim vremenima, mi Srbi imamo politickih razloga da zalimo za tim gubitkom,jer smo izgubili drzavu u kojoj smo kulturoloski i vojno, zbog brojnosti populacije i istorijskih prilika, dominirali. Ali zaljenje je razumljivo, a velicanje stanja u toj drzavi bas i nije. Jasno se pokazalo da Srbi nemaju politickih kapaciteta da tu dominaciju zadrze. Na primer, kad se SSSR raspao, Rusija je zadrzala uticaj u bivsim sovjetskim zemljama. Nasuprot tome, Jugslavija se raspala, a Srbi nemaju uticaja vise van svojih granica. Porazeni smo, ne vredi kukati. Zasto tako uzdizemo Tita, kad ocito niko ne zna pouzdano ko je bio on. Bilo je neke sigurnosti u tim vremenima, ali to je ipak bila diktatura, besmisleno je danas velicati tako nesto. Bolje je velicatu pojedine velike ljude iz tog vremena, pisce, glumce, graditelje, sportiste, kompozitore koji su stvorili neke vrednosti za pamcenje, dok hvaliti Tita i Bregovica samo zato sto su imali moc ili novac - nekako je infantilno.

Nekom majka, nekom maćeha. Meni je bila majka i to ona prava. Niko me nije krivo gledao zbog mog muslimanskog imena(Armin..znam da ovo glupo zvuči, "Armin, musliman :-) niđe veze - ili ja to barem nisam osjećao. Postojali su raja i papci( tako smo se obilježavali ali sve u dobrom kontekstu.) niko nije roknuo papka ili čovjeka iz raje zoljom ili nožem ,nego smo se samo jedni drugima podsmijavali pa bio ti Emir, Srđan ili Jozo. Naravno, daleko od toga da je sve bilo idealno, ali se živjelo bolje. Cijenili smo jedni druge, družili se, pomagali, bili složni, ujedinjeni, izmješana masa dobrih ljudi.

Odlican intervju..

Totalno se slazem sa paralelnom Tito - klavir..

Cak i da je bio fol, kakvu sliku je slao neko na klaviru i neko ko razvaljen od alkohola uzme mikrofon i oplete Miljacku?

Ili gospodin koji od nedostatka manira, ali "dostatka" tezine, organizuje da mu u restoranu Tigar pevaju Stoja i Bah.. Sta to, slobodno cu nazvati JUNE (zbog ovoga mi naravno necete neobjaviti koment, posto je rech vrlo prikladna), prenosi ljudima - kakve ideje i kvalitete.

Umesto da idemo napred mi smo isli unazad. Mi zivot iz 1970-te ne mozemo da dostignemo za 20 godina i to da krenemo napred bez greske, ali kakvi su nam sada politicari cini mi se da cemo da se spustimo jos nize u pravoj tamnici naroda. Dosta je samo to sto kad zana zatrudni dobije otkaz kod srbina vernika pravoslavca koji se krsti sa tri prsta koji ne vidi nista lose u tome, tako nesto u toj "tamnici naroda" nije smelo da se desi ni pod razno. Inace kod danasnjih vernika srbina poslodavca se radi i za vreme drzavnih i verskih praznika, deluje mi da su oni veci komunisti i od Staljina.
Za muziku sta da se prica, ovo danas nije muzika nego kupleraj i to seljacki.

Bez obzira na sve kvalitete i domete nase rock muzike, sve to ne bi bilo ni za promil shvaceno i ispraceno, a posebno danas kad imamo vremensku distancu bez ljudi kao sto je Ivackovic, Peca Popovic, Petar Janjatovic, i jos po neki. Uvek je zadovoljstvo citati njihove tekstove i poneku knjigu. Mislim da istorija rocka-a kao kulture apsolutno nezamisliva bez ovih nekoliko ljudi, i usudio bih se reci skoro paralelno kao Dugmeta, Corbe i Azre. Imaju takav zar i studioznost, sto ih je po meni dovelo skoro u istu ravan sa stvaraocima te muzike o kojoj pisu.

@crni talas: ima slika, Tito pravi špagete, a Sofija Loren- i, to, u punoj snazi, mu, od pozadi, vezuje kecelju, majstore moj... pa ti talasaj.

Када читам овакве ствари, дође ми да се запитам --- како становници земљља које нису имале Тита нису скапали од глади !? Заиста је несхватљиво да људи пишу глупости (тј. хвалоспеве) накарадном систему који је произвео тоталну деградацију народа (свих) и креирао основу за међусобно клање.
Камо среће да нисмо имали "Драгог друга Титу". Не само ми, него и сви остали.
(МиливојЕ, 5. januar 2014 09:34)

Tuzni Milivoje…nadam se da si mlad, verovatno nikad nisi ziveo u Titovoj Jugoslaviji…Svuda i mogao cuti , videti Titove recei koje pozivaju na bratstvo medju narodima i upozorenje da ako pocnemo da se razdvajamo doci ce do sukoba i kraha…
Kontrarevoluciju nijsu izveli Jugosloveni vec oni koji su bili protiv Titove Jugoslavije. Ti bi njega da okrivis za sve…
A evo, da ti sad ova knjiga pise o muzickom zivotu Srbije ili Makedonije ili Crne Gore…kupilo bi je 50 ljudi i nikad niko ne bi cuo za nju po novinama.
Vi jos zivite na ostacima Jugoslovenskog drustva, vozite se po putevima iz onog vremena, struja dolazi iz elektrana sagradjenih onda u Titovo vrijeme…krckate ostatke i niste u stanju nista novo privrediti..Usput ste prodali sve sto se moglo prodati..Licite na djankija koji se zali svima kako nema od cega da zivi jer mu tata nije ostavio vece nasledstvo, eto jadan sve skrckao da jedno dvadeset godina….prokleti otac, trebao je ostaviti vise...

Imali su tremu jer su vrlo dobro znali da Tito ne samo što dobro poznaje muziku nego i odlično svira klavir.

ŠOPEN U CIS-MOLU

ISPRIČAO je jednom kakav je muzičar bio prvi Jugosloven.
- Spremali smo se za prijem i jedan štimer-majstor je trebalo da dođe da proveri klavir - govorio je Panta. - Čujem iz sobe u kojoj je bio klavir Šopenov valcer. Nisam bio siguran ko svira. Provirim, a za pijanom vidim nikog drugog do druga Tita. Kažem mu: „Druže Tito, vi božanstveno svitrate Šopena“. A on će na to: „Kad to vi kažete, onda to zaista zvuči ubedljivo“.

Dačić će da pjeva , Josipović na klaviru razvaljuje,prati ga Milanović sa gitarom ,Dodik i Bakir su prateći vokali a negdje u ćošku Kazandžija bari Alenku

Vidim dosta nemustih komentara.Bregovic ovo,Bregovic ono...izmislio Grand i sl.gluposti.Nisam konzument Bregovicevih dela,ali vidim da Srbalji uvek druge optuzuju za nesto sto je cak i nase autenticno.Turbo folk je proizvod nastao u Srbiji i kraj price.Davno pre Granda u zemljici Srbiji,krajem 60-ih i pocetkom 70-ih,dakle pre Bregovica pevale su izvesne Mica Trofrtaljka,Masinka Lukic i sl.cajke koje su sirile kic svojim lascivnim pesmama."Obori me brko,uteraj mi kola u garazu"i sl.Turbo folk je kulminirao 90-ih nesto ranije krenuvsi sa"Juznim Vetrom",opet iz Srbije 80-ih.Da ne duzim,ponavljam nisam konzument Bregovicevih dostignuca,ali Bregovic,kao i Tito jesu ikone ex YU,ma kako se to mnogima ne svidja.U buduce,dragi citaoci informisite se malo vise pre nego sto sednete za svoju tastaturu i napisete komentar na bilo koju zadatu temu.Svim citaocima i komentatorima zelim uspesnu 2014 godinu.U zdravlje!

S obzirom na svoj kultni status Tito se ne može porediti sa Bregom. Može sa Brenom, Čolom ili Čkaljom naprimer. Brega je delovao iz drugog plana, možda je bio muzički manipulator Titovog ranga, ali nije imao njegovu harizmu. S obzirom na neke kontroverze o Titovom poreklu, njegovi aristokatski maniri nisu čudni. Ivačković ne može da Bregu postavi kao vodećeg rok stvaraoca. On je svirao bluz-rok, hard-rok, heavy-folk, balade za bacanje u vrelo Bosne, koketirao sa novim talasom, vratio se na etno-rok i na kraju završio eru Bijelog Dugmeta sa turbo-rokom. Ove kasnije Bregine radove ne bih da komentarišem. Priča o "nekažnjavanju" rok-muzičara ne stoji, postojala je cenzura, pa se nešto što imalo miriše na subverziju nije moglo ni naći na tržištu, a ako bi se i našlo, vrlo brzo bi bilo povučeno. Setimo se samo Buldožera. Reći da je Brena tretirana kao šund ne stoji. Ona je imala snažnu promociju u medijima, a sama njena muzika je bila populistička, za narodne mase i većinu naroda i narodnosti, sa blagim i šarmantnim humorom. '80-ih je bilo mesta i za nju, za Plavce, Magazin, Bajagu, za narodnjake i za pop-rok. Na TV-u su bili Folk-parada, ali i Hit Meseca ili Klub 10. YU rok nema svoje Rolling Stones, ali ima svoje "pale heroje", a za status Stonsa mogu da konkurišu Prljavo Kazalište i Riblja Čorba. Pa kakvi smo mi Engezi takvi će nam biti i Stonsi. Ali "imamo su čim stati pred" Lenona i Morisona, a to je možda i vrednije u rok muzici.

Zamisljam Tomu i PPV za klavirom i ironican osmeh mi se javlja.Nekako ne ide to s njima,vise ide lopata.

bregovic je jako smrsao i slabo jede, a trebao i vise da se krece.
a sto se tice teksta, sve je u pravu, kao i ovi sto tvrde suprotno.

Uz istinsko, i nikako duzno postovanje ispravne hijerarhije vrjednosnih parametara u svim porama ljudskog zivota, svaki kolektivizam jeste ropstvo individualizma.