Aktuelno

Sreda, 25.12.2013.

13:50

Najbizarniji božićni običaji sa svih meridijana

Izvor: Huffington Post

Najbizarniji božiæni obièaji sa svih meridijana IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

8 Komentari

Sortiraj po:

Nikola

pre 10 godina

To su običaji koji su bili popularni pre današnjeg Božića, ako su uopšte bili, za polovinu nikad nisam čuo, a živim kao trgovački putnik po svim meridijanima. U Italiji niko ne spominje nikakvu vešticu za vreme Božića, već Tatu Božića, a pokloni im stižu tek 6 januara. Poste za vreme Božića i ne jedu meso sem ribe. U Nemačkoj i SAD se tradicionalno prave čokoladne torte i peku ćurka i krompir. Amerikanci, Kanađani i Francuzi kače ispred kamina čarape i čokoladice i čekaju Santa Clausa, odnosno Papu Noela u Fr. U Švedskoj nikakvi vandali ne spaljuju Božićnog jarca, već je spaljivanje deo njihove tradicije! Austrija ima svog Christkinda, koji ukrašava jelke i donosi paketiće, a za Badnje veče se na ulicama održavaju horska pevušenja, divno je slušati uživo. U Estoniji niko ne odlazi u saune, već se Božić slavi tri dana, običaj je da ljudi izjavljuju mir jedni drugima slično našem Mir Božji, peku kobasice i prave kupus salatu. U islandskoj tradiciji postoji 13 "Deda Mrazova" i oni posećuju decu svakog dana pre Božića. Deca kače čarape pred prozorom 12. decembra i ako su bili dobri dobiju poklone u istim od jednog od njih, a pokloni se razmenjuju na Badnje veče. U Norveškoj se za Badnje veče organizuju porodične večere kao i u SAD, peku se čokoladni kolačići u obliku malih ljudi, pravi se tradicionalno puding sa cimetom i svinjska rebarca za Božni ručak.

Putujte, upoznajte različite kulture, učite i uživajte u istim.

Preporučujem 24 Ne preporučujem 4
guska koja je spasla Rim

pre 10 godina

Mala ispravka. Deci u Italiji poklone za Bozic donosi Babbo Natale ("Bozic Bata", koji po svemu izgleda kao "Deda Mraz"). Befana ("dobra vestica") poklone donosi 6.januara, na praznik Epifania (Epifania del Signore, srpski - Bogojavljenje), kad se zavrsava bozicni praznicni period (skidaju se jelke i ulicni ukrasi). Tako, u teoriji, talijanska deca dobijaju poklone tri puta - na Bozic, na ateisticku Novu Godinu (ne postoji "Deda Mraz", koji je, uostalom, samo ateisticki surogat za Sv.Nikolu, odnosno "Bozic Batu" - ljudi jednostavno daju poklone deci i basta) i na Epifaniju. Na Epifaniju se tradicionalno u carapu stavljaju slatkisi, suseno voce i manje igracke, dok nevaljala deca dobijaju "ugalj". Danas sva deca (tj. ona ciji roditelji drze tradiciju) dobijaju (i) "ugalj", tj. slatkise od uprzenog secera koji izgledaju kao komadi uglja (a mogu biti i beli - za dobru decu, a i u drugom bojama; obicno se stavlja mesano, jer tako lepse izgleda).
Nego... pitanje za dobre poznavaoce grenlandskih bozicnih tradicija: one njorke, sto se stavljaju u kozu foke, da tamo fermentiraju 7 meseci... s perjem, il' ih ipak ociste?

Preporučujem 26 Ne preporučujem 2
vasilije knezevic

pre 10 godina

U folkloru Bozicnjeg praznovanja naziremo pocetak promjene osnovne zamisli hriscanstva.
Da li je stvarno jedan Isus Hristos rodjen kao bozji sin bez seksualnog uzivanja i cistote poroda,
koja je hriscanstvu dala uslove izvorne zamisli i moralnih predrasuda. Covjek,uopste,kao da je
dobio olicenje moralne cistote i bezgresnosti, za kojom mora da zudi i osudjuje sve oblike
zadovoljstva koji se ticu tjelesnog uzivanja.Onda Isus Hristos stvarno postaje realno nemoguc
bas zato sto ljude trenutno povraca smislu nedostiznosti i moralne cistote.Ali samo za kratko,
vrlo kratko,vrijeme .Ljudi se povracaju normalnom nacinu zivota jer ne mogu izdrzati dugo
vremena u okvirima hriscanskog fundamentalizma.Zasto pojedini narodi pribjegavaju nekim
licnim manirima i obicajima je bas ono sto Hristovo rodjenje dovodi u pitanje.Oni izmisljaju
kojekakve izmisljene obrede kao da zele da kazu:"Kad je mogla Zagorka i mi cemo".Cak se
neki od tih obicaja ne mogu nazvati ni folklorom jer u sustini nemaju smisla.Jedino sto im je
zajednicko sa Hristovim rodjenjem jeste to da su izmisljeni. I u toj bujici raznih izmisljotinja,
Hristovo rodjenje postaje fokus prevazidjenog,nemogucnog,nestvarnog.Covjek,prosjecan,je
dostigao nivo obrazovanja koji je nepokolebljiv,cvrst i realno orijentisan.Kao da je svakodnevna
borba za zivot tome doprinijela da lakomislenost pripada proslosti.
vasilije knezevic 25 dec. 2013

Preporučujem 3 Ne preporučujem 12
guska koja je spasla Rim

pre 10 godina

Mala ispravka. Deci u Italiji poklone za Bozic donosi Babbo Natale ("Bozic Bata", koji po svemu izgleda kao "Deda Mraz"). Befana ("dobra vestica") poklone donosi 6.januara, na praznik Epifania (Epifania del Signore, srpski - Bogojavljenje), kad se zavrsava bozicni praznicni period (skidaju se jelke i ulicni ukrasi). Tako, u teoriji, talijanska deca dobijaju poklone tri puta - na Bozic, na ateisticku Novu Godinu (ne postoji "Deda Mraz", koji je, uostalom, samo ateisticki surogat za Sv.Nikolu, odnosno "Bozic Batu" - ljudi jednostavno daju poklone deci i basta) i na Epifaniju. Na Epifaniju se tradicionalno u carapu stavljaju slatkisi, suseno voce i manje igracke, dok nevaljala deca dobijaju "ugalj". Danas sva deca (tj. ona ciji roditelji drze tradiciju) dobijaju (i) "ugalj", tj. slatkise od uprzenog secera koji izgledaju kao komadi uglja (a mogu biti i beli - za dobru decu, a i u drugom bojama; obicno se stavlja mesano, jer tako lepse izgleda).
Nego... pitanje za dobre poznavaoce grenlandskih bozicnih tradicija: one njorke, sto se stavljaju u kozu foke, da tamo fermentiraju 7 meseci... s perjem, il' ih ipak ociste?

Preporučujem 26 Ne preporučujem 2
Nikola

pre 10 godina

To su običaji koji su bili popularni pre današnjeg Božića, ako su uopšte bili, za polovinu nikad nisam čuo, a živim kao trgovački putnik po svim meridijanima. U Italiji niko ne spominje nikakvu vešticu za vreme Božića, već Tatu Božića, a pokloni im stižu tek 6 januara. Poste za vreme Božića i ne jedu meso sem ribe. U Nemačkoj i SAD se tradicionalno prave čokoladne torte i peku ćurka i krompir. Amerikanci, Kanađani i Francuzi kače ispred kamina čarape i čokoladice i čekaju Santa Clausa, odnosno Papu Noela u Fr. U Švedskoj nikakvi vandali ne spaljuju Božićnog jarca, već je spaljivanje deo njihove tradicije! Austrija ima svog Christkinda, koji ukrašava jelke i donosi paketiće, a za Badnje veče se na ulicama održavaju horska pevušenja, divno je slušati uživo. U Estoniji niko ne odlazi u saune, već se Božić slavi tri dana, običaj je da ljudi izjavljuju mir jedni drugima slično našem Mir Božji, peku kobasice i prave kupus salatu. U islandskoj tradiciji postoji 13 "Deda Mrazova" i oni posećuju decu svakog dana pre Božića. Deca kače čarape pred prozorom 12. decembra i ako su bili dobri dobiju poklone u istim od jednog od njih, a pokloni se razmenjuju na Badnje veče. U Norveškoj se za Badnje veče organizuju porodične večere kao i u SAD, peku se čokoladni kolačići u obliku malih ljudi, pravi se tradicionalno puding sa cimetom i svinjska rebarca za Božni ručak.

Putujte, upoznajte različite kulture, učite i uživajte u istim.

Preporučujem 24 Ne preporučujem 4
vasilije knezevic

pre 10 godina

U folkloru Bozicnjeg praznovanja naziremo pocetak promjene osnovne zamisli hriscanstva.
Da li je stvarno jedan Isus Hristos rodjen kao bozji sin bez seksualnog uzivanja i cistote poroda,
koja je hriscanstvu dala uslove izvorne zamisli i moralnih predrasuda. Covjek,uopste,kao da je
dobio olicenje moralne cistote i bezgresnosti, za kojom mora da zudi i osudjuje sve oblike
zadovoljstva koji se ticu tjelesnog uzivanja.Onda Isus Hristos stvarno postaje realno nemoguc
bas zato sto ljude trenutno povraca smislu nedostiznosti i moralne cistote.Ali samo za kratko,
vrlo kratko,vrijeme .Ljudi se povracaju normalnom nacinu zivota jer ne mogu izdrzati dugo
vremena u okvirima hriscanskog fundamentalizma.Zasto pojedini narodi pribjegavaju nekim
licnim manirima i obicajima je bas ono sto Hristovo rodjenje dovodi u pitanje.Oni izmisljaju
kojekakve izmisljene obrede kao da zele da kazu:"Kad je mogla Zagorka i mi cemo".Cak se
neki od tih obicaja ne mogu nazvati ni folklorom jer u sustini nemaju smisla.Jedino sto im je
zajednicko sa Hristovim rodjenjem jeste to da su izmisljeni. I u toj bujici raznih izmisljotinja,
Hristovo rodjenje postaje fokus prevazidjenog,nemogucnog,nestvarnog.Covjek,prosjecan,je
dostigao nivo obrazovanja koji je nepokolebljiv,cvrst i realno orijentisan.Kao da je svakodnevna
borba za zivot tome doprinijela da lakomislenost pripada proslosti.
vasilije knezevic 25 dec. 2013

Preporučujem 3 Ne preporučujem 12
vasilije knezevic

pre 10 godina

U folkloru Bozicnjeg praznovanja naziremo pocetak promjene osnovne zamisli hriscanstva.
Da li je stvarno jedan Isus Hristos rodjen kao bozji sin bez seksualnog uzivanja i cistote poroda,
koja je hriscanstvu dala uslove izvorne zamisli i moralnih predrasuda. Covjek,uopste,kao da je
dobio olicenje moralne cistote i bezgresnosti, za kojom mora da zudi i osudjuje sve oblike
zadovoljstva koji se ticu tjelesnog uzivanja.Onda Isus Hristos stvarno postaje realno nemoguc
bas zato sto ljude trenutno povraca smislu nedostiznosti i moralne cistote.Ali samo za kratko,
vrlo kratko,vrijeme .Ljudi se povracaju normalnom nacinu zivota jer ne mogu izdrzati dugo
vremena u okvirima hriscanskog fundamentalizma.Zasto pojedini narodi pribjegavaju nekim
licnim manirima i obicajima je bas ono sto Hristovo rodjenje dovodi u pitanje.Oni izmisljaju
kojekakve izmisljene obrede kao da zele da kazu:"Kad je mogla Zagorka i mi cemo".Cak se
neki od tih obicaja ne mogu nazvati ni folklorom jer u sustini nemaju smisla.Jedino sto im je
zajednicko sa Hristovim rodjenjem jeste to da su izmisljeni. I u toj bujici raznih izmisljotinja,
Hristovo rodjenje postaje fokus prevazidjenog,nemogucnog,nestvarnog.Covjek,prosjecan,je
dostigao nivo obrazovanja koji je nepokolebljiv,cvrst i realno orijentisan.Kao da je svakodnevna
borba za zivot tome doprinijela da lakomislenost pripada proslosti.
vasilije knezevic 25 dec. 2013

Preporučujem 3 Ne preporučujem 12
Nikola

pre 10 godina

To su običaji koji su bili popularni pre današnjeg Božića, ako su uopšte bili, za polovinu nikad nisam čuo, a živim kao trgovački putnik po svim meridijanima. U Italiji niko ne spominje nikakvu vešticu za vreme Božića, već Tatu Božića, a pokloni im stižu tek 6 januara. Poste za vreme Božića i ne jedu meso sem ribe. U Nemačkoj i SAD se tradicionalno prave čokoladne torte i peku ćurka i krompir. Amerikanci, Kanađani i Francuzi kače ispred kamina čarape i čokoladice i čekaju Santa Clausa, odnosno Papu Noela u Fr. U Švedskoj nikakvi vandali ne spaljuju Božićnog jarca, već je spaljivanje deo njihove tradicije! Austrija ima svog Christkinda, koji ukrašava jelke i donosi paketiće, a za Badnje veče se na ulicama održavaju horska pevušenja, divno je slušati uživo. U Estoniji niko ne odlazi u saune, već se Božić slavi tri dana, običaj je da ljudi izjavljuju mir jedni drugima slično našem Mir Božji, peku kobasice i prave kupus salatu. U islandskoj tradiciji postoji 13 "Deda Mrazova" i oni posećuju decu svakog dana pre Božića. Deca kače čarape pred prozorom 12. decembra i ako su bili dobri dobiju poklone u istim od jednog od njih, a pokloni se razmenjuju na Badnje veče. U Norveškoj se za Badnje veče organizuju porodične večere kao i u SAD, peku se čokoladni kolačići u obliku malih ljudi, pravi se tradicionalno puding sa cimetom i svinjska rebarca za Božni ručak.

Putujte, upoznajte različite kulture, učite i uživajte u istim.

Preporučujem 24 Ne preporučujem 4
guska koja je spasla Rim

pre 10 godina

Mala ispravka. Deci u Italiji poklone za Bozic donosi Babbo Natale ("Bozic Bata", koji po svemu izgleda kao "Deda Mraz"). Befana ("dobra vestica") poklone donosi 6.januara, na praznik Epifania (Epifania del Signore, srpski - Bogojavljenje), kad se zavrsava bozicni praznicni period (skidaju se jelke i ulicni ukrasi). Tako, u teoriji, talijanska deca dobijaju poklone tri puta - na Bozic, na ateisticku Novu Godinu (ne postoji "Deda Mraz", koji je, uostalom, samo ateisticki surogat za Sv.Nikolu, odnosno "Bozic Batu" - ljudi jednostavno daju poklone deci i basta) i na Epifaniju. Na Epifaniju se tradicionalno u carapu stavljaju slatkisi, suseno voce i manje igracke, dok nevaljala deca dobijaju "ugalj". Danas sva deca (tj. ona ciji roditelji drze tradiciju) dobijaju (i) "ugalj", tj. slatkise od uprzenog secera koji izgledaju kao komadi uglja (a mogu biti i beli - za dobru decu, a i u drugom bojama; obicno se stavlja mesano, jer tako lepse izgleda).
Nego... pitanje za dobre poznavaoce grenlandskih bozicnih tradicija: one njorke, sto se stavljaju u kozu foke, da tamo fermentiraju 7 meseci... s perjem, il' ih ipak ociste?

Preporučujem 26 Ne preporučujem 2