Možda ima Nobela, ali danas ne bi imao posao

Cudak,bs kao sto su to svi veliki umovi.Sto se tice produktivnosti,pojedini naucnici objave desetine radova,ali cesto se ispostavi da samo ispunjavaju normu,dok zapravo nista znacajno ne otkrivaju.Pravi genijalci mozda objave malo,ali su zato njihovi radovi fundamentali!
Nekome se cini cudno sto ne koristi mejl,telefon ,tv,ali to nije cudno,posto su ljudi nekada odlicno i produktivno ziveli i bez toga.

kakav car... kupio TV da vidi sheldona

Naravnno da je covek u pravu. Ne samo u Edinburgu neko svuda po svetu. Danas u akademiji se velicaju oni sto imaju po 500 radova a za njih niko nikada nije ni cuo (ni za radove ni za naucnika). Mnogi profani su danas samo editori radova koje studenti i postdoktorantu pisu i stvaraju.

mnogo volim ove mlade koji bi da sa dvadeset godina zauzmu mesto nekog dokazanog samo zato sto su entuzijasti. a pritom idu u skole cijim zavrsetkom sticu titulu- ekspert. i vrlo su vicni u pisanju cv-a, motivacionih pisama, ispunjenju licnih, periodicnih, korporativnih ciljeva, kojekakvih misija i kurseva akcija, i objasnjavanju svega sa diskursima.

On je Piter Higs i može mu se :) Za televizor se potpuno slažem.

Komercijalizacija fakulteta i instituta dostigla je tačku kada je biznis postao važniji od nauke (građanski moral je dobrim delom urušen!). Fakulteti su pretvoreni u „fabrike za pravljenje para“ nešto između hipermarketa i cirkusa, tu mesta za bazna istraživanja već odavno nema A nema ni opštih humanističkih znanja (uključujući: umetnost, filozofiju, epistemologiju, teologiju, astrologiju, alhemiju,...), tišine i kontemplacije, bez kojih nema baznih otkrića. Na današnjim fakultetima ikone nauke: Njutn i Ajnštajn bi bili otpušteni. Bili su loši predavači, a objavili su veoma mali broj radova.
Ps. Da je Higs bio na nekom fakultetu u SAD bio bi odavno otpušten.

Do danas se nista bitno nije promenilo. I dalje da bi dosao do necega velikog ili genijalnog osnovni preduslov je ziveti zivot izolovano od sveta i sistema. Doduse nekada je to bilo mnogo lakse.

" vid zbunjenog razmišljanja u glavama ljudi koji već zbunjeno razmišljaju" ... batice, dobrodosao u Srbiju, antimaterije u vidu rusofila, na pretek! :p

Logicno je da se ocekuje vise od jednog nobelovca. Veliki Ojler je svojevremeno imao preko 600 naucnih radova, od kojih je vecina ozbiljno pomerila granice klasicne mehanike, kao i mehanike fluida. Svaki drugi rad mu je fundamentalan i revolucionaran. A njega recimo slabo ko pamti...

Za njega Seldon verovatno nije bio dovoljno pametan.

A tek kod nas koliko objavljuju ..samo da ima sto vise teksta ..naravno totalno beskorisnog.
Secam se kad sam pisao seminarski na mom faksu i bas se trudio jer nisam hteo da bude copy paste vec sam pisao sam i odneo profesoru a on ni rec procitao nije ..samo otvorio zadnju stranu ..video da ih ima 19 i vratio mi kao mora to vise da se napise kolega ..ja mu kazem valjda je bitno sta pise a ne koliko a on se iznervira i uzme rad i na kraju mi dao sesticu.,naravno nikad rec procitao nije.

Koliko je Tesla objavio radova ?

Koliko je Tesla objavio radova ?
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Banezi, 9. decembar 2013 21:47)
Tesla nije bio naucnik!
On je bio pronalazac,a iza njegovih pronalazaka cesto ne stoji nikakava teorija.On je takodje bio cudak svoje vrste,koji je zaduzio covecanstvo.On cak nije morao da radi proracune na papiru,vec je sve izvodio u glavi...
On je jedan od najgenijalnijih ljudi u istoriji sveta,ali nije bio naucnik!

@Ger-mann:

Ojler je bio jedan od retkih izuzetaka kao veliki
naučnik sa velikim brojem značajnih objavljenih radova.
Po pravilu, broj objavljenih radova je obrnuto
proporcionalan stvarnoj vrednosti naučnog doprinosa.
Veliki naučnici u međuvremenu razmišljaju. Zato
su njihovi radovi retki, ali značajni.
Stotine profesora na našim fakultetima su prevazišli
Njutna i Ajnštajna po broju radova, a neki čak i Ojlera.

Da li to sto je `64 uradio nesto epohalno znaci da treba da bude "penzionisan" na tom mestu? Mislim da bi bilo postenije da je nasao neki drugi posao, umesto da sve te godine zauzima mesto nekom ko bi ga bolje iskorsitio. Na zalost srpski Instituti su puni Higsova koji su se uglavili u svoje fotelje i zauzeli i prostor i trose materijalna oskudna sretstva koja bi drugi koji imaju entuzijazma znali da iskoriste da su im dostupna.

@Ger-mann

Za tvoju informaciju Euler je verovatno najveci matematicar, a i jedan od najvecih naucnika svih vremena. A i danas su stvari ipak kompleksije, a mozgovi nam nisu napredovali.

Nije mi jasno koja mu je bila pozicija? Kako bi katedra mogla da ga otpusti ako je imao tenure? Jel mozda bio pri nekom institutu na fakultetu?

@Benezi: 0

Ger-mann, 9. decembar 2013 21:30
Ovde se govori o „otkričima“ koja su veoma retka i koja predstavljaju prekretnice u nauci. Ojler je svakako značajan naučnik (veoma produktivan) ali ne spada u one koji su napravili PREKRETNICU. Poput Bernulijevih, Lagranža, Dalabera, Laplasa,...i Ojler se latio velikog posla da Njutnove „Principija“ (to je ta knjiga prekretnica) odene u nove analitičke metode! Ima određen broj knjiga koje se bave razvojem naučnih teorija. Jedna od najboljih za onoga ko želi da nešto o tome sazna (a nije upoznat sa elemetima epistemologije) je svakako knjiga fizičara Tomasa Kuna „Struktura naučne revolucija“ 1962. (preveo je Spasić na srpski jezik objavio Nolit, 1974., Beograd).

@zoran stokic

Uhuh ne bih se slozio sa vama. Euler je bio brutalan.
Evo ovo jako dobro predavanje se bavim Euler-ovim likom i delom.

http://www.youtube.com/watch?v=fEWj93XjON0

Da li to sto je `64 uradio nesto epohalno znaci da treba da bude "penzionisan" na tom mestu? Mislim da bi bilo postenije da je nasao neki drugi posao, umesto da sve te godine zauzima mesto nekom ko bi ga bolje iskorsitio. Na zalost srpski Instituti su puni Higsova koji su se uglavili u svoje fotelje i zauzeli i prostor i trose materijalna oskudna sretstva koja bi drugi koji imaju entuzijazma znali da iskoriste da su im dostupna.

Logicno je da se ocekuje vise od jednog nobelovca. Veliki Ojler je svojevremeno imao preko 600 naucnih radova, od kojih je vecina ozbiljno pomerila granice klasicne mehanike, kao i mehanike fluida. Svaki drugi rad mu je fundamentalan i revolucionaran. A njega recimo slabo ko pamti...

" vid zbunjenog razmišljanja u glavama ljudi koji već zbunjeno razmišljaju" ... batice, dobrodosao u Srbiju, antimaterije u vidu rusofila, na pretek! :p

Koliko je Tesla objavio radova ?

Komercijalizacija fakulteta i instituta dostigla je tačku kada je biznis postao važniji od nauke (građanski moral je dobrim delom urušen!). Fakulteti su pretvoreni u „fabrike za pravljenje para“ nešto između hipermarketa i cirkusa, tu mesta za bazna istraživanja već odavno nema A nema ni opštih humanističkih znanja (uključujući: umetnost, filozofiju, epistemologiju, teologiju, astrologiju, alhemiju,...), tišine i kontemplacije, bez kojih nema baznih otkrića. Na današnjim fakultetima ikone nauke: Njutn i Ajnštajn bi bili otpušteni. Bili su loši predavači, a objavili su veoma mali broj radova.
Ps. Da je Higs bio na nekom fakultetu u SAD bio bi odavno otpušten.

Cudak,bs kao sto su to svi veliki umovi.Sto se tice produktivnosti,pojedini naucnici objave desetine radova,ali cesto se ispostavi da samo ispunjavaju normu,dok zapravo nista znacajno ne otkrivaju.Pravi genijalci mozda objave malo,ali su zato njihovi radovi fundamentali!
Nekome se cini cudno sto ne koristi mejl,telefon ,tv,ali to nije cudno,posto su ljudi nekada odlicno i produktivno ziveli i bez toga.

kakav car... kupio TV da vidi sheldona

Naravnno da je covek u pravu. Ne samo u Edinburgu neko svuda po svetu. Danas u akademiji se velicaju oni sto imaju po 500 radova a za njih niko nikada nije ni cuo (ni za radove ni za naucnika). Mnogi profani su danas samo editori radova koje studenti i postdoktorantu pisu i stvaraju.

Za njega Seldon verovatno nije bio dovoljno pametan.

Do danas se nista bitno nije promenilo. I dalje da bi dosao do necega velikog ili genijalnog osnovni preduslov je ziveti zivot izolovano od sveta i sistema. Doduse nekada je to bilo mnogo lakse.

mnogo volim ove mlade koji bi da sa dvadeset godina zauzmu mesto nekog dokazanog samo zato sto su entuzijasti. a pritom idu u skole cijim zavrsetkom sticu titulu- ekspert. i vrlo su vicni u pisanju cv-a, motivacionih pisama, ispunjenju licnih, periodicnih, korporativnih ciljeva, kojekakvih misija i kurseva akcija, i objasnjavanju svega sa diskursima.

@zoran stokic

Uhuh ne bih se slozio sa vama. Euler je bio brutalan.
Evo ovo jako dobro predavanje se bavim Euler-ovim likom i delom.

http://www.youtube.com/watch?v=fEWj93XjON0

On je Piter Higs i može mu se :) Za televizor se potpuno slažem.

Nije mi jasno koja mu je bila pozicija? Kako bi katedra mogla da ga otpusti ako je imao tenure? Jel mozda bio pri nekom institutu na fakultetu?

Koliko je Tesla objavio radova ?
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Banezi, 9. decembar 2013 21:47)
Tesla nije bio naucnik!
On je bio pronalazac,a iza njegovih pronalazaka cesto ne stoji nikakava teorija.On je takodje bio cudak svoje vrste,koji je zaduzio covecanstvo.On cak nije morao da radi proracune na papiru,vec je sve izvodio u glavi...
On je jedan od najgenijalnijih ljudi u istoriji sveta,ali nije bio naucnik!

@Ger-mann:

Ojler je bio jedan od retkih izuzetaka kao veliki
naučnik sa velikim brojem značajnih objavljenih radova.
Po pravilu, broj objavljenih radova je obrnuto
proporcionalan stvarnoj vrednosti naučnog doprinosa.
Veliki naučnici u međuvremenu razmišljaju. Zato
su njihovi radovi retki, ali značajni.
Stotine profesora na našim fakultetima su prevazišli
Njutna i Ajnštajna po broju radova, a neki čak i Ojlera.

Ger-mann, 9. decembar 2013 21:30
Ovde se govori o „otkričima“ koja su veoma retka i koja predstavljaju prekretnice u nauci. Ojler je svakako značajan naučnik (veoma produktivan) ali ne spada u one koji su napravili PREKRETNICU. Poput Bernulijevih, Lagranža, Dalabera, Laplasa,...i Ojler se latio velikog posla da Njutnove „Principija“ (to je ta knjiga prekretnica) odene u nove analitičke metode! Ima određen broj knjiga koje se bave razvojem naučnih teorija. Jedna od najboljih za onoga ko želi da nešto o tome sazna (a nije upoznat sa elemetima epistemologije) je svakako knjiga fizičara Tomasa Kuna „Struktura naučne revolucija“ 1962. (preveo je Spasić na srpski jezik objavio Nolit, 1974., Beograd).

A tek kod nas koliko objavljuju ..samo da ima sto vise teksta ..naravno totalno beskorisnog.
Secam se kad sam pisao seminarski na mom faksu i bas se trudio jer nisam hteo da bude copy paste vec sam pisao sam i odneo profesoru a on ni rec procitao nije ..samo otvorio zadnju stranu ..video da ih ima 19 i vratio mi kao mora to vise da se napise kolega ..ja mu kazem valjda je bitno sta pise a ne koliko a on se iznervira i uzme rad i na kraju mi dao sesticu.,naravno nikad rec procitao nije.

@Ger-mann

Za tvoju informaciju Euler je verovatno najveci matematicar, a i jedan od najvecih naucnika svih vremena. A i danas su stvari ipak kompleksije, a mozgovi nam nisu napredovali.

@Benezi: 0