Šta je važnije, uspeh ili neuspeh?

Svaka mu cast lepo je objasnio, cak veoma kulturno. Ja vec godinama govorim kako je nauka skliznula u jednoumlje i neinventivnu rutinu. Ovo ne pricam bez veze jer sam radio na "prestiznom" institutu. Inovacija u nauci se ne nagradjuje. Najuspesniji "naucnici" su oni koji bukvalno politikom nabave pare za istrazivanje pa onda drndaju jedno te isto 30 godina. Ko se drzne da predlozi nesto novo sto nije u skladu sa trenutnom dogmom bude ismejan i ne dobija grant za istrazivanje. Jednostavno dva-tri projekta sa negativnim rezultatima u nizu mogu da zavrse neciju karijeru a to ne bi smela da bude odrednica (ne)uspeha. Negativni rezultati se ne prastaju i zato 99.9% naucnika radi vrlo male varijacije na temu koja im je vec donela neki uspeh i to nadogradjuju promil po promil. Tu temu cesto nasledjuju od bivseg sefa. Uz to prikrivaju rezultate ako pokazuju da im osnovna ideja koja im je donela pare za istrazivanje ne funkcionise. Mesecima sam radio jedan te isti eksperiment da dokazem da ideja mog bivseg sefa funkcionise. Rezultati su uporno pokazivali suprotno od ideje koja mu finansira laboratoriju vez 20 godina. Rezultate nije objavio. Da jeste, slavina bi bila zavrnuta. Velika otkrica se ne mogu desiti u sistemu u kakvom se danasnja nauka nalazi. Ovde govorim o biomedicinskim naukama gde se problemima pristupa kao da su inzinjerske prirode, a u stvari nisu. Mora se raditi tako da nema straha od ishoda rezultata a to u danasnjem svetu izgleda ne postoji.

Neuspeh je samo put do uspeha,samo stanica koja se mora preci

Potpuno tacno. Samo najuporniji nastavljaju i dalje da se bave naukom, uprkos neuspehu i malim platama.

- Budeš li pažljiv na kraju kao na početku, izbeći ćeš neupeh.
- Problem stvaralaštva je problem koncentracije.
- Neki misle da je koren nauke u inteligenciji. Ne, on je u ličnosti.
- Ipak, najviše nučimo iz sopstvenih grešaka.
- Ako se čovek koleba između dva puta, treba da izabere onaj koji je teži.
- Svaki je uspeh trijumf upornosti.
.

Овде морају неке ствари да се разјасне. Прво да почнемо од баналних ствари. Сасвим је нормално да на неком конкурсу за "пројекте" ваш "пројекат" не буде прихваћен. И то није неуспех, већ једна од могућности избора, а таквих је пуно у животном веку. Разлога може да буде пуно, навешћу само 4. Први: "пројекти" могу да буду одбијени зато што не представљају ужи приоритет. Други: пре ће добити зелено светло "пројекат" који окупља већи број истраживача. Трећи: пре ће добити зелено светло "пројекат" који даје одмах резултате, у односу на онај коме су потребне деценије због сложености истраживања. ))): Четврти: пре ће добити зелено светло "пројекат" који се уклапа у финансијску конструкцију финансијера. Е сада о успеху генерално. Теорија каже да ка успеху воде низ корака које морате да добро испланирате (не говоримо сада о некаквом ад хок успеху, већ о школском обрасцу). А то су: прикупљање података и информација од значаја за ваш рад, дефинисање предмета, формулисање циљева и задатака, надгледање и оцењивање, одређивање циљних група, израдња подршке, осмишљавање поруке, одабир канала комуникације, прикупљање средстава и план акције )))): Марко Краљевић је у том смислу пример академског "учењака", и нема код њега ничег случајног, као ни пливања у мутним водама. )))):

@ blabla
Uopste ne razumem aluziju na Marka Kraljevica. Inace niko ko se bavi naukom ne bi stavio projekat pod navodnike. Nauka donosi nepredvidjene rezultate koje istinski radoznali ljudi pretvaraju od prava otkrica. Decenijama se znalo da celije iz nekog razloga umru na cudan nacin u petrijevim posudama i hiljade naucnika su ih jednostavno bacale i uzimale nove. Neko se zainteresovao da utvrdi zasto se to desava i otkrio apoptozu - veliko otkrice u oblasti biomedicinskih nauka. Verovatno je mnogo ljudi je htelo da sanza zasto se to desava ali nisu mogli da izdvoje vreme i rizikuju da rade na nacemu iz ciste radonalosti jer sistem to ne dozvoljava.
Pazljivo planiranje kao i "pracenje i ocenjivanje" kako se sada radi nije ispravno i kreira veoma los sistem u kome se ostavlja malo prostora za istinsku radoznalost.
Projekate (bez navodnika) koji se pisu u stilu "zelimo da saznamo zasto se to i to desava" se ne finansiraju. Svi moraju da budu u stilu "zelimo da postignemo to i to a postici cemo tako sto cemo uraditi ovo i ono" i sve izgleda sjano isplanirano i logicno a u praksi ne radi. Upravo zato nema leka za rak.

ova nagrada postaje smor!

ova nagrada postaje smor!

Potpuno tacno. Samo najuporniji nastavljaju i dalje da se bave naukom, uprkos neuspehu i malim platama.

Neuspeh je samo put do uspeha,samo stanica koja se mora preci

Svaka mu cast lepo je objasnio, cak veoma kulturno. Ja vec godinama govorim kako je nauka skliznula u jednoumlje i neinventivnu rutinu. Ovo ne pricam bez veze jer sam radio na "prestiznom" institutu. Inovacija u nauci se ne nagradjuje. Najuspesniji "naucnici" su oni koji bukvalno politikom nabave pare za istrazivanje pa onda drndaju jedno te isto 30 godina. Ko se drzne da predlozi nesto novo sto nije u skladu sa trenutnom dogmom bude ismejan i ne dobija grant za istrazivanje. Jednostavno dva-tri projekta sa negativnim rezultatima u nizu mogu da zavrse neciju karijeru a to ne bi smela da bude odrednica (ne)uspeha. Negativni rezultati se ne prastaju i zato 99.9% naucnika radi vrlo male varijacije na temu koja im je vec donela neki uspeh i to nadogradjuju promil po promil. Tu temu cesto nasledjuju od bivseg sefa. Uz to prikrivaju rezultate ako pokazuju da im osnovna ideja koja im je donela pare za istrazivanje ne funkcionise. Mesecima sam radio jedan te isti eksperiment da dokazem da ideja mog bivseg sefa funkcionise. Rezultati su uporno pokazivali suprotno od ideje koja mu finansira laboratoriju vez 20 godina. Rezultate nije objavio. Da jeste, slavina bi bila zavrnuta. Velika otkrica se ne mogu desiti u sistemu u kakvom se danasnja nauka nalazi. Ovde govorim o biomedicinskim naukama gde se problemima pristupa kao da su inzinjerske prirode, a u stvari nisu. Mora se raditi tako da nema straha od ishoda rezultata a to u danasnjem svetu izgleda ne postoji.

Овде морају неке ствари да се разјасне. Прво да почнемо од баналних ствари. Сасвим је нормално да на неком конкурсу за "пројекте" ваш "пројекат" не буде прихваћен. И то није неуспех, већ једна од могућности избора, а таквих је пуно у животном веку. Разлога може да буде пуно, навешћу само 4. Први: "пројекти" могу да буду одбијени зато што не представљају ужи приоритет. Други: пре ће добити зелено светло "пројекат" који окупља већи број истраживача. Трећи: пре ће добити зелено светло "пројекат" који даје одмах резултате, у односу на онај коме су потребне деценије због сложености истраживања. ))): Четврти: пре ће добити зелено светло "пројекат" који се уклапа у финансијску конструкцију финансијера. Е сада о успеху генерално. Теорија каже да ка успеху воде низ корака које морате да добро испланирате (не говоримо сада о некаквом ад хок успеху, већ о школском обрасцу). А то су: прикупљање података и информација од значаја за ваш рад, дефинисање предмета, формулисање циљева и задатака, надгледање и оцењивање, одређивање циљних група, израдња подршке, осмишљавање поруке, одабир канала комуникације, прикупљање средстава и план акције )))): Марко Краљевић је у том смислу пример академског "учењака", и нема код њега ничег случајног, као ни пливања у мутним водама. )))):

- Budeš li pažljiv na kraju kao na početku, izbeći ćeš neupeh.
- Problem stvaralaštva je problem koncentracije.
- Neki misle da je koren nauke u inteligenciji. Ne, on je u ličnosti.
- Ipak, najviše nučimo iz sopstvenih grešaka.
- Ako se čovek koleba između dva puta, treba da izabere onaj koji je teži.
- Svaki je uspeh trijumf upornosti.
.

@ blabla
Uopste ne razumem aluziju na Marka Kraljevica. Inace niko ko se bavi naukom ne bi stavio projekat pod navodnike. Nauka donosi nepredvidjene rezultate koje istinski radoznali ljudi pretvaraju od prava otkrica. Decenijama se znalo da celije iz nekog razloga umru na cudan nacin u petrijevim posudama i hiljade naucnika su ih jednostavno bacale i uzimale nove. Neko se zainteresovao da utvrdi zasto se to desava i otkrio apoptozu - veliko otkrice u oblasti biomedicinskih nauka. Verovatno je mnogo ljudi je htelo da sanza zasto se to desava ali nisu mogli da izdvoje vreme i rizikuju da rade na nacemu iz ciste radonalosti jer sistem to ne dozvoljava.
Pazljivo planiranje kao i "pracenje i ocenjivanje" kako se sada radi nije ispravno i kreira veoma los sistem u kome se ostavlja malo prostora za istinsku radoznalost.
Projekate (bez navodnika) koji se pisu u stilu "zelimo da saznamo zasto se to i to desava" se ne finansiraju. Svi moraju da budu u stilu "zelimo da postignemo to i to a postici cemo tako sto cemo uraditi ovo i ono" i sve izgleda sjano isplanirano i logicno a u praksi ne radi. Upravo zato nema leka za rak.