Srpska fantastika - novi čitalački trend

Volim fantastiku, odrastao sam uz Tolkina, Luisa i Rouling, prije svega. Uvijek sam se pitao zasto mi nemamo nekog pisca koji bi pisao ovu tematiku. Elem, naidjoh u knjižari na "Konstantinovo raskršće", knjiga koja je osvojila mali milion nagrada i koja je dugo držala prvo mjesto na Laguninoj listi, uz sve to, brojni pozitivni komentari na sajtu su me privukli da je kupim. Očekivao sam da konačno vidim čarobni svijet naših pisaca. Ali avaj, knjiga je, u nedostatku bolje riječi, razočarenje. Kombinacija raznih žanrova, već vidjenih stvari, nedorečena, premalo strana, a previše praznog prostora i iznad svega nevjerovatno predvidiva. Sve vrijeme sam čekao neki obrt, nešto što će me natjerati da promijenim mišljenje, ali pročitah knjigu, a ništa se ne desi. Mislim da se Stoiljković više trudio da kopira druge pisce nego što je stvorio nešto originalno. Ali odlučih da mu dam drugu šansu. Kupim i "Duge noći i crne zastave", mješavinu istorije i fantastike, dogadjaji vezani za poslednje godine Lazarove Srbije. Mogu reći da je bolja nego prethodna, ali ono što me strašno živcira, inače kod naših pisaca, je uglavnom ograničen broj strana (oko 300) i sam stil izdanja knjige koji obiluje mnogim neispisanim stranama (konkretno ova knjiga ima 330 stana, ali efektnog teksta ima maksimalno 250 (podjela na odeljke, desi se da stranu zauzima jedna kratka rečenica i prazan prostor ispod), što je premalo za "milion" sporednih stvari koje fantastika zahtjeva. Ne redu za čitanje je Skrobonja.

Molim vas,dosta vise sa isforsiranim i preforsiranim Stojiljkovicem,pa ima toliko boljih srpskih pisaca...

Uopste nije vazno kog zanra je knjiga, vec je vazno da li je estetski vredna. Stojiljkovica sam citao - pise lose, stil podseca na krimice koje smo nekada kupovali na kiosku, a scene su predvidive i banalne. Izgleda da bi on da bude nas Tolkin, ali smesno je i porediti. Cak je i Vidojkovic odlican pisac u poredjenju s njim. Ostale autore nisam citao, pa ne mogu da komentarisem.

Osim Stojiljkovića, ostale knjige su fuš živi. "Kosingas" izgleda kao da je pisan samo da bi autor natrpao reference iz folkloristike na kraju knjige, a Petkovićeve knjige su bukvalno, ali bukvalno DnD fan-fiction sa promenjenim imenima. U suštini, srpska fantazija = alternativna srpska/staroslovenska istorija, što je postupak koji je manje moderan od Tolkina (koji je makar stvarao svoje svetove putem komparativne mitologije) i kome se još Murkok smejao pre pola veka, držeći ga za anahron.

Srpska fantastika je zanr koji postoji odavno, a krajem 80ih, pocetkom 90ih je bilo srpskih pisaca koji su bili veoma priznati I svetski poznati. I dan danas se ta imena izgovaraju sa postovanjem medju poznavaocima tog zanra. Zalosno je sto se u atmosferi "trendova" stari i kvalitetni velikani zaboravljaju ili ignorisu, a pri tom ne mislim samo na kulturu..

Procitao sam triologiju Kosingas. Dok citas, imas utisak da je to prica iz tog perioda oko kosovske bitke. Na kraju trece knjige ima pesma Smrt Marka Kraljevica, za trenutak sam bio pomislio da je Tesic i tu pesmu pisao, haha.

Inace, dobro zamisljena knjiga itd., ipak sam procitao sve tri, ali pisac mora da vezba svoj stil, da bude malko bolji.

Imao sam utisak da je knjiga namenjena mladjoj populaciji. Mislim da to nije dobar pristup. Treba pisati za odrasle, ne potcenjujmo decu :)

“Duge noći i crne zastave" - pravi akcioni "film", čita se u jednom dahu. Možda i zato što je sam roman "plitak", odn. igra na prvu loptu, što i nije čudo jer jedva da ima 250 stranica (kada se oduzmu velike margine i prazan prostor) pa nema prostora za neku veću dubinu.
No, odlična je ideja da se trojica srpskih srednjevekovnih vitezova predstave u pomalo holivudsko-akcionom stilu. Knjiga je idealna za sve školarce u uzrastu pre epskih pesama, pa do odraslih, jer je evo i meni tek nakon toliko decenija postalo jasnije ko su recimo Toplica Milan i Ivan Kosančić, i njihov odnos sa tadašnjim vladarima. Raduje me što će uslediti nastavak (nastavci?), a u međuvremenu ću probati da pročitam sve ostale navedene u članku.

Kao član Laguninog kluba čitalaca, prvo sam se sreo sa Stojiljkovićem (Konstantinovo raskršće je bilo dobro, ali nije baš epska fantastika, Duge noći su bliže tome, ali slabije), a nedavno i sa Gajićem (Bajka nad bajkama je baš onako srpska epska fantastika u najboljem smislu, uz to sa mnogo sitnih detalja koji daju dubinu i uspešno uvlače u priču, a iugleda da će biti i nastavaka), i generalno sam zadovoljan i zainteresovan da čitam dalje. Kosingasa sam merkao odavno, sad me je ovaj tekst podsetio da potražim prvo njega, a zapisao sam i ostalo...

Tešićeva trilogija Kosingas je najprijatnije osveženje na srpskoj žanrovskoj sceni u zadnjih desetak godina.Zahvaljujući njegovim romanima otkriven je većini naših čitalaca nažalost potpuno nepoznat,a čudesno bogat svet srpske mitologije.Osim što su njegove knjige zanimljive i pitke i što je Tešić pravi majstor za opise prelepih srpskih pejzaža, njihov poseban kvalitet je što imaju dušu-čitalac se iskreno saživi sa glavnim junacima,Markom i Gavrilom i njihovu borbu,patnje,sreću,tugu,moralne dileme,pobede i poraze doživljava kao svoje.Zato nije ni čudo što Tešić ima armiju vernih fanova u Srbiji pa čak i Poljskoj(gde je Kosingas objavljen sa velikim uspehom)poput najvećih angloameričkih fantasy pisaca.
Ono što bi sve nas najviše obradovalo je da konačno dočekamo filmsku ekranizaciju prvog dela Trilogije i po prvi put ugledamo Kraljevića Marka i vilu Ravijojlu na filmskom platnu,a trebalo bi da je režira Uroš Stojanović.Pare za film se još uvek traže i to u Americi jer sasvim očekivano u domaćim institucijama nisu imali sluha za projekat koji bi promovisao običaje i tradiciju našeg naroda i prirodne lepote naše zemlje i doneo milone evra zarade u svetskim bioskopima.Fanovi bi u ulozi Marka najviše voleli da vide Ljubu Bandovića.
Sa novom trilogijom o Obiliću Tešić dokazuje da kao pisac napreduje sa svakom knjigom(u pogledu stila, kompozicije, karakterizacije likova)i po prvi put nam donosi novu na dosad nepoznatim istor. izvorima zasnovanu verziju Muratovog ubistva.

Citao skoro sve navedeno, upoznao svu trojicu na prethodna dva sajma. Dexi je najbolje Raskrsce, Tesic je svakom knjigom sve bolji, bas se vidi napredak, isto vazi i za Petkovica. Njegovi Vukovi su, ipak, fantastika za klince i tinejdzere, dok mu je Perunov Hronicar mnogo ozbiljniji i bolji. Vidim da su neki jako grubi sa komentarima, kao i uvek, neostvareni pisci i kvazi-kriticari. Bolje nemamo od ove trojice, a sto se mene tice, i ne moramo. Imaju moju podrsku.

Drago mi je sto vidim da nisam usamljen u svom stavu prema srpskoj epskoj fantastici. Kao dugogodisnji pasionirani citalac epske fantazije apsolutno podrzavam ovaj, kod nas, mlad pravac ali stilski ovi pisci su jako losi. Sve pohvale za ideje, ali realizacija nije na zavidnom nivou. Mislim da ce proci jos neko vreme dok se neki istinski nadaren i talentovan pisac ne prihvati ovog zanra i ne podari nam neki stvarno stvarno dobar roman, ne iskljucujem naravno mogucnost da vremenom tesic, stojiljkovic i ostali ne izrastu u kvalitetne pisce posto su ipak sve to mladi momci i imaju jos vremena da se razvijaju... Samo napred.

"Konstantinovo raskrsce" je remek delo.

Lepa vest :) u svakom smislu :)

Sto se tica nagradjivanog nislije, mogu da kazem da je po mom misljenju daleko ispod Tesica i Stojiljkovica po kvalitetu. Konstrukcija recenica i dijaloga su kod Petkovica katastrofa, sama ideja je neoriginalna. Kao sto je neko spomenuo, bukvalno DnD igra sa izmenjenim imenima ( mada mene vise podseca na jednu od MMORPG igara) . Zao mi je i para i vremena koje sam potrosio na njega...
Sto se tice Tesica ideja mnogo bolja, opisi su pristojni, ali su dijalozi uradjeni zbrda zdola i deluju usiljeni, i radnja je uzasno predvidiva. Nadam se da ce napredovati, jer mislim da za to ima prostora.
Sto se tice "Dexe" Stojiljkovica , mislim da on ima najvece sanse da napise nesto sto ce valjati. Mada mi deluje previse opterecen prodajom dela, i njegovim plasmanom. I kao da to radi na ustrb kvaliteta.

"Konstantinovo raskrsce" je remek delo.

Molim vas,dosta vise sa isforsiranim i preforsiranim Stojiljkovicem,pa ima toliko boljih srpskih pisaca...

Osim Stojiljkovića, ostale knjige su fuš živi. "Kosingas" izgleda kao da je pisan samo da bi autor natrpao reference iz folkloristike na kraju knjige, a Petkovićeve knjige su bukvalno, ali bukvalno DnD fan-fiction sa promenjenim imenima. U suštini, srpska fantazija = alternativna srpska/staroslovenska istorija, što je postupak koji je manje moderan od Tolkina (koji je makar stvarao svoje svetove putem komparativne mitologije) i kome se još Murkok smejao pre pola veka, držeći ga za anahron.

“Duge noći i crne zastave" - pravi akcioni "film", čita se u jednom dahu. Možda i zato što je sam roman "plitak", odn. igra na prvu loptu, što i nije čudo jer jedva da ima 250 stranica (kada se oduzmu velike margine i prazan prostor) pa nema prostora za neku veću dubinu.
No, odlična je ideja da se trojica srpskih srednjevekovnih vitezova predstave u pomalo holivudsko-akcionom stilu. Knjiga je idealna za sve školarce u uzrastu pre epskih pesama, pa do odraslih, jer je evo i meni tek nakon toliko decenija postalo jasnije ko su recimo Toplica Milan i Ivan Kosančić, i njihov odnos sa tadašnjim vladarima. Raduje me što će uslediti nastavak (nastavci?), a u međuvremenu ću probati da pročitam sve ostale navedene u članku.

Uopste nije vazno kog zanra je knjiga, vec je vazno da li je estetski vredna. Stojiljkovica sam citao - pise lose, stil podseca na krimice koje smo nekada kupovali na kiosku, a scene su predvidive i banalne. Izgleda da bi on da bude nas Tolkin, ali smesno je i porediti. Cak je i Vidojkovic odlican pisac u poredjenju s njim. Ostale autore nisam citao, pa ne mogu da komentarisem.

Lepa vest :) u svakom smislu :)

Sto se tica nagradjivanog nislije, mogu da kazem da je po mom misljenju daleko ispod Tesica i Stojiljkovica po kvalitetu. Konstrukcija recenica i dijaloga su kod Petkovica katastrofa, sama ideja je neoriginalna. Kao sto je neko spomenuo, bukvalno DnD igra sa izmenjenim imenima ( mada mene vise podseca na jednu od MMORPG igara) . Zao mi je i para i vremena koje sam potrosio na njega...
Sto se tice Tesica ideja mnogo bolja, opisi su pristojni, ali su dijalozi uradjeni zbrda zdola i deluju usiljeni, i radnja je uzasno predvidiva. Nadam se da ce napredovati, jer mislim da za to ima prostora.
Sto se tice "Dexe" Stojiljkovica , mislim da on ima najvece sanse da napise nesto sto ce valjati. Mada mi deluje previse opterecen prodajom dela, i njegovim plasmanom. I kao da to radi na ustrb kvaliteta.

Tešićeva trilogija Kosingas je najprijatnije osveženje na srpskoj žanrovskoj sceni u zadnjih desetak godina.Zahvaljujući njegovim romanima otkriven je većini naših čitalaca nažalost potpuno nepoznat,a čudesno bogat svet srpske mitologije.Osim što su njegove knjige zanimljive i pitke i što je Tešić pravi majstor za opise prelepih srpskih pejzaža, njihov poseban kvalitet je što imaju dušu-čitalac se iskreno saživi sa glavnim junacima,Markom i Gavrilom i njihovu borbu,patnje,sreću,tugu,moralne dileme,pobede i poraze doživljava kao svoje.Zato nije ni čudo što Tešić ima armiju vernih fanova u Srbiji pa čak i Poljskoj(gde je Kosingas objavljen sa velikim uspehom)poput najvećih angloameričkih fantasy pisaca.
Ono što bi sve nas najviše obradovalo je da konačno dočekamo filmsku ekranizaciju prvog dela Trilogije i po prvi put ugledamo Kraljevića Marka i vilu Ravijojlu na filmskom platnu,a trebalo bi da je režira Uroš Stojanović.Pare za film se još uvek traže i to u Americi jer sasvim očekivano u domaćim institucijama nisu imali sluha za projekat koji bi promovisao običaje i tradiciju našeg naroda i prirodne lepote naše zemlje i doneo milone evra zarade u svetskim bioskopima.Fanovi bi u ulozi Marka najviše voleli da vide Ljubu Bandovića.
Sa novom trilogijom o Obiliću Tešić dokazuje da kao pisac napreduje sa svakom knjigom(u pogledu stila, kompozicije, karakterizacije likova)i po prvi put nam donosi novu na dosad nepoznatim istor. izvorima zasnovanu verziju Muratovog ubistva.

Drago mi je sto vidim da nisam usamljen u svom stavu prema srpskoj epskoj fantastici. Kao dugogodisnji pasionirani citalac epske fantazije apsolutno podrzavam ovaj, kod nas, mlad pravac ali stilski ovi pisci su jako losi. Sve pohvale za ideje, ali realizacija nije na zavidnom nivou. Mislim da ce proci jos neko vreme dok se neki istinski nadaren i talentovan pisac ne prihvati ovog zanra i ne podari nam neki stvarno stvarno dobar roman, ne iskljucujem naravno mogucnost da vremenom tesic, stojiljkovic i ostali ne izrastu u kvalitetne pisce posto su ipak sve to mladi momci i imaju jos vremena da se razvijaju... Samo napred.

Kao član Laguninog kluba čitalaca, prvo sam se sreo sa Stojiljkovićem (Konstantinovo raskršće je bilo dobro, ali nije baš epska fantastika, Duge noći su bliže tome, ali slabije), a nedavno i sa Gajićem (Bajka nad bajkama je baš onako srpska epska fantastika u najboljem smislu, uz to sa mnogo sitnih detalja koji daju dubinu i uspešno uvlače u priču, a iugleda da će biti i nastavaka), i generalno sam zadovoljan i zainteresovan da čitam dalje. Kosingasa sam merkao odavno, sad me je ovaj tekst podsetio da potražim prvo njega, a zapisao sam i ostalo...

Srpska fantastika je zanr koji postoji odavno, a krajem 80ih, pocetkom 90ih je bilo srpskih pisaca koji su bili veoma priznati I svetski poznati. I dan danas se ta imena izgovaraju sa postovanjem medju poznavaocima tog zanra. Zalosno je sto se u atmosferi "trendova" stari i kvalitetni velikani zaboravljaju ili ignorisu, a pri tom ne mislim samo na kulturu..

Citao skoro sve navedeno, upoznao svu trojicu na prethodna dva sajma. Dexi je najbolje Raskrsce, Tesic je svakom knjigom sve bolji, bas se vidi napredak, isto vazi i za Petkovica. Njegovi Vukovi su, ipak, fantastika za klince i tinejdzere, dok mu je Perunov Hronicar mnogo ozbiljniji i bolji. Vidim da su neki jako grubi sa komentarima, kao i uvek, neostvareni pisci i kvazi-kriticari. Bolje nemamo od ove trojice, a sto se mene tice, i ne moramo. Imaju moju podrsku.

Volim fantastiku, odrastao sam uz Tolkina, Luisa i Rouling, prije svega. Uvijek sam se pitao zasto mi nemamo nekog pisca koji bi pisao ovu tematiku. Elem, naidjoh u knjižari na "Konstantinovo raskršće", knjiga koja je osvojila mali milion nagrada i koja je dugo držala prvo mjesto na Laguninoj listi, uz sve to, brojni pozitivni komentari na sajtu su me privukli da je kupim. Očekivao sam da konačno vidim čarobni svijet naših pisaca. Ali avaj, knjiga je, u nedostatku bolje riječi, razočarenje. Kombinacija raznih žanrova, već vidjenih stvari, nedorečena, premalo strana, a previše praznog prostora i iznad svega nevjerovatno predvidiva. Sve vrijeme sam čekao neki obrt, nešto što će me natjerati da promijenim mišljenje, ali pročitah knjigu, a ništa se ne desi. Mislim da se Stoiljković više trudio da kopira druge pisce nego što je stvorio nešto originalno. Ali odlučih da mu dam drugu šansu. Kupim i "Duge noći i crne zastave", mješavinu istorije i fantastike, dogadjaji vezani za poslednje godine Lazarove Srbije. Mogu reći da je bolja nego prethodna, ali ono što me strašno živcira, inače kod naših pisaca, je uglavnom ograničen broj strana (oko 300) i sam stil izdanja knjige koji obiluje mnogim neispisanim stranama (konkretno ova knjiga ima 330 stana, ali efektnog teksta ima maksimalno 250 (podjela na odeljke, desi se da stranu zauzima jedna kratka rečenica i prazan prostor ispod), što je premalo za "milion" sporednih stvari koje fantastika zahtjeva. Ne redu za čitanje je Skrobonja.

Procitao sam triologiju Kosingas. Dok citas, imas utisak da je to prica iz tog perioda oko kosovske bitke. Na kraju trece knjige ima pesma Smrt Marka Kraljevica, za trenutak sam bio pomislio da je Tesic i tu pesmu pisao, haha.

Inace, dobro zamisljena knjiga itd., ipak sam procitao sve tri, ali pisac mora da vezba svoj stil, da bude malko bolji.

Imao sam utisak da je knjiga namenjena mladjoj populaciji. Mislim da to nije dobar pristup. Treba pisati za odrasle, ne potcenjujmo decu :)