Idealni filmski vikendi Milutina Petrovića

Bravo majstore. Konacno da se opismene generacije koje su najbolje godine tracile po ratistima, strajkovima, protestima, sankcijama i raznim saborima politickih partija... Mozda neko, kada vidi sta je sve propustio, stavi malo prst na celo i okrene se sebi, porodici i prijateljima a ne dnevnoj politici kojoj inace sluzi kao pion (ili na nasem:ovca) ili zaglupljujucoj ali agresivnoj TV sa realitima, talk shouima (da se izrazim narodski), politickim prepucavanjima itd itd...

Верујем да је ово добра књига коју вреди прочитати. Како лично волим чути и уважавам препоруку и мишљење сваког истинског филмофила, биће задовољство прочитати препоруку одабраних филмова и посебно појашњења за сваки господина Петровића.
Како сам прочитао и маркирани део чланка, а везано за одличног редитеља Џона Форда, написаћу неколико речи и препоручити један изврсни филм овог редитеља.
Форд је много радио 30-их, имао је одлична остварења рецимо "Доушник/The Informer (35)", наравно "Поштанска кочија/Stagecoach (39)", мени се лично јако допада "Mary Of Scotland (36)" (са сјајном Кетрин Хепбурн, делимично и јер волим историјске теме"), али бих посебо препоручио један. У питању је "Плодови гнева/The Grapes of Wrath (40)". У овом одличном остварењу као у мало којеме филму је приказано и дочарано време велике депресије, филм је критика и тадашњег америчког друштва, и постављених вредности, приказује и бруталност и моралне изопачености, а сам редитељ показује и јасне симпатије за раднички гето у том времену. Овакви филмови убрзо, посебно 50-их и 60-их постају "јерес" у Холивуду, наравно највише због "Холивудске црне листе" 1947-е, и тзв МакКартијеве ере. Сам Форд иако није био на удару (барем није његово име помињано), можда и збор ратних заслуга, после 50-е има знатно другачији приступ, и даље су то јако добри филмови али стари лисац Форд се прилагодио новим околностима и то је већ један више подобан приступ, са фаворизовањем неких ипак тада пожељнијих вредности.

Bravo majstore. Konacno da se opismene generacije koje su najbolje godine tracile po ratistima, strajkovima, protestima, sankcijama i raznim saborima politickih partija... Mozda neko, kada vidi sta je sve propustio, stavi malo prst na celo i okrene se sebi, porodici i prijateljima a ne dnevnoj politici kojoj inace sluzi kao pion (ili na nasem:ovca) ili zaglupljujucoj ali agresivnoj TV sa realitima, talk shouima (da se izrazim narodski), politickim prepucavanjima itd itd...

Верујем да је ово добра књига коју вреди прочитати. Како лично волим чути и уважавам препоруку и мишљење сваког истинског филмофила, биће задовољство прочитати препоруку одабраних филмова и посебно појашњења за сваки господина Петровића.
Како сам прочитао и маркирани део чланка, а везано за одличног редитеља Џона Форда, написаћу неколико речи и препоручити један изврсни филм овог редитеља.
Форд је много радио 30-их, имао је одлична остварења рецимо "Доушник/The Informer (35)", наравно "Поштанска кочија/Stagecoach (39)", мени се лично јако допада "Mary Of Scotland (36)" (са сјајном Кетрин Хепбурн, делимично и јер волим историјске теме"), али бих посебо препоручио један. У питању је "Плодови гнева/The Grapes of Wrath (40)". У овом одличном остварењу као у мало којеме филму је приказано и дочарано време велике депресије, филм је критика и тадашњег америчког друштва, и постављених вредности, приказује и бруталност и моралне изопачености, а сам редитељ показује и јасне симпатије за раднички гето у том времену. Овакви филмови убрзо, посебно 50-их и 60-их постају "јерес" у Холивуду, наравно највише због "Холивудске црне листе" 1947-е, и тзв МакКартијеве ере. Сам Форд иако није био на удару (барем није његово име помињано), можда и збор ратних заслуга, после 50-е има знатно другачији приступ, и даље су то јако добри филмови али стари лисац Форд се прилагодио новим околностима и то је већ један више подобан приступ, са фаворизовањем неких ипак тада пожељнијих вредности.