Nove ispovesti Kristijane F. sa stanice Zoo

"Mi deca s kolodvora Zoo" (prevedena i izdata u Hrvatskoj osamdesetih godina)bila je jedna od knjiga koja je obeležila moje odrastanje,pored "Slobodna deca Samerhila",za koju mogu da kažem da je bila moja "Biblija" kada sam imala 16 godina.
Mislim da ovakve knjige treba dati deci da citaju kao lektiru,da bi im se na jedan jasan I razumljiv nacin olakšalo odrastanje I pomoglo da izadju kao zdravi ljudi iz turbulentnog perioda puberteta I adolescencije.
Ali,uprkos zdravom razumu uvek stoji jedan lažni intelektualizam I "visoka"književnost (od Mahabharate... do Na Drini ćuprija)koja nije za decu od 15 godina I svi oni koji tvrde da su to razumeli u toj dobi I da im je prijalo da to čitaju jednostavno lažu.

knjigu "mi deca sa stanice Zoo" bi trebalo uvesti kao redovnu lektiru za osnovce,veoma poucna knjiga,preporucujem svima koji je jos nisu procitali da to obavezno urade

Knjiga je za lektiru

Ne znam kako to zvuci drugima, ali ako ima jedna stvar koja mi je pomogla da se "oduprem", tj. da ne pokleknem pred heroinom i kokainom, uprkos tome sto sam bio okruzen ljudima koji su uzimali sve sto im je doslo pod ruku, to je bila ova knjiga, koju sam procitao sa svojih 12-13 godina. Neke od tih ljudi, bliskih prijatelja, droga je ubila. Nekima su zivoti danas upropasteni. Neki su OK. Godinama sam "rekreativno" pusio marihuanu, ali nista vise od toga.

osamdesetih to je bila tabu tema, njoj svaka čast što je imala hrabrosti i izađe u javnost sa takvom životnom pričom...

Knjige moje adolescencije (11-14): Mi deca stanice Zoo , Slobodna deca Samerhila , sva dela Karla Maja , sva dela Gradimira Stojkovica ( serijal romana o Hajduku ) - sve te knjige sam citao bukvalno u jednom dahu ...

Zahvaljujući ovoj knjizi sam još kao dete u potpunosti razumeo šta znači biti heroinski ovisnik i shvatio sam da ne želim na taj način završiti u kanalizaciji života. Mnogi oko mene su isto čitali knjigu, pa su neki ipak završili na heroinu, od sebe napravili žive leševe-zombije.

Prvu knjigu sam kao klinac procitao u dahu i stvarno realno opisuje taj pakao, da ti se smuci, ali ne znam sta bi danas ona imala da kaze? Jedini motiv ovde vidim da se lapi malo parica na konto stare slave.

"Mi djeca sa kolodvora Zoo" je jedan od razloga što nikada nisam probala niti jedan narkotik. Knjiga koju treba da pročita svako dete u uzrastu od 12-13 godina.

Bojim se da svi koji predlazu ovu knjigu kao lektiru za tinejdzere, mozda ne prepoznaju da na mentalitet i emotivnu ranjivost tinejdzera ova knjiga moze imati nezeljene efekte- poznajem vise ljudi koji su citali knjigu kao tinejdzeri i uopste ih nije odvratila od heroina cak naprotiv. Za lektiru treba odabrati knjige koje motivisu na uspeh i pozitivno razmisljanje. Naravno da deca treba da znaju nesto o Mahabharati cak iako ne razumeju o cemu se radi- verovatno ni 50godisnjak ne moze da razazna sve poruke tog epa, radi se o istoriji ljudske civilizacije. Sto se tice kolodvora Zoo- radi se o kanalizaciji civilizacije.

Mene knjiga Osvestila

Knjigu nisam citala ali se filma secam(D.Bowie je i moj tinejdzerski idol).Znam da mi je ogadio svaku pomisao na drogu.Volela bih da ga i moja deca odgledaju.Ne verujem da je nekog "inspirisala".

prva knjiga je imala obrnuti efekat na mnoge ljude koje igrom slucaja znam...dakle umesto da se sklone od opasnosti koju donosi heroin oni su usli u pustolovinu i neki nisu najbolje prosli...

znaci prvi put kad sam odgledao film, promenio mi je glediste na zivot. i svaki put je bilo tako kad sam ga gledao.

Umesto da podmecemo deci ovakve knjige,bolje da provodimo vreme sa njima i vaspitavamo ih sto bolje,kako bi i sami razvili odvratnost prema drogi. Nikad nisam kapirao ljude koji su poceli da se drogiraju iz zezanja tj. koji su uposte prisli tom zlu.

E, pa ja sam isto verovala da je to knjiga koju bi trebalo svi da pročitaju u toj "osetljivoj" dobi kako bi se klonili droge, ali sam onda na TV-u gledala ispovest jedne bivše narkomanke koja je govorila o svom odrastanju i spomenula i to kako je čitala ovu knjigu i ne samo da je nije odvratila, već je poželela da i sama bude kao Kristijana, smela i hrabra, opasna za sve, pa i za sebe i autodestruktivna, po svom izboru. Tako da...
Nijedna knjiga ne može čoveka odvratiti od nečega, niti uputiti ka nečemu. To može samo mozak.
Iskreno, pre bih rekla da je knjiga dobra lektira za odrasle, za političare i vlast u šta pretvara mlade svojom nezainteresovanošću. Naime, u jednom delu, Kristijana govori o tome kako je ceo taj kvart u kojem je odrastala bio zapušten i prazan, bez ikakvih događaja koje bi zainteresovale mlade, sav u betonu i sivilu i kako deca nisu ni imala nikakav izbor nego da se povlače po stanicama i haustorima. Mislite o tome...

Tužno što je i dalje na metadonu.. :(

Mada reč Štajga dolazi iz njemačkog jezika, uz svo "poštovanje spram kolodvoru Zoo, duboko sam uvjeren da bi istinite priče sa Beogradske štajge, Zelenjaka, parka ispred Ekonomskog fakulteta i međusveta na stepenicama koje vode ka Zelenjaku bile potresnije od bilo koje njemačke priće.

deca sa stanice zoo je MUST za sve klince.

Knjiga koja je imala najdublji uticaj na mene. Srecom!

Mi deca sa stanice Zoo - knjiga koju vredi dva puta pročitati!

Iskreno je preporučujem svima, pogotovu mladima, jer pokazuje realno stanje društva iza svih iluzija o Zapadu. Ovo je jedna od omiljenih knjiga moje mladosti i jedva čekam nastavak priče. Zvuči smešno, narkomanka u zrelim godinama piše nastavak autobiografije da bi zaradla dovoljno novca za nastavak "karijere", ali da jedva čekam nastavak.

Još nešto, svima koji su gledali film a nisu čitali knjigu toplo preporučujem da je pročitaju. Smešno je porediti kvalitet knjige i filma ali razlika u ovom slučaju zaista dolazi do izražaja. Filmom nije obuhvaćen ni 10ti deo radnje. A da tek znate kakav utisak knjiga ostavlja kada je čitate na Nemačkom...

Umesto svih predavanja o drogama i sl danasnjoj omladini treba dati da odgledaju film i da shvate neke stvari. Bilo bi dobro i knjigu da procitaju a buduci da je sve teze i teze naterati ih da cita onda bi i film bio dovoljan

@Riki, Ne razumem vas komentar. Sta, vaspitavanje dece i upućivanje istih da citaju knjige koje sadrže poučno štivo ne idu zajedno, ili???

Umesto da podmecemo deci ovakve knjige,bolje da provodimo vreme sa njima i vaspitavamo ih sto bolje,kako bi i sami razvili odvratnost prema drogi. Nikad nisam kapirao ljude koji su poceli da se drogiraju iz zezanja tj. koji su uposte prisli tom zlu.

prva knjiga je imala obrnuti efekat na mnoge ljude koje igrom slucaja znam...dakle umesto da se sklone od opasnosti koju donosi heroin oni su usli u pustolovinu i neki nisu najbolje prosli...

Bojim se da svi koji predlazu ovu knjigu kao lektiru za tinejdzere, mozda ne prepoznaju da na mentalitet i emotivnu ranjivost tinejdzera ova knjiga moze imati nezeljene efekte- poznajem vise ljudi koji su citali knjigu kao tinejdzeri i uopste ih nije odvratila od heroina cak naprotiv. Za lektiru treba odabrati knjige koje motivisu na uspeh i pozitivno razmisljanje. Naravno da deca treba da znaju nesto o Mahabharati cak iako ne razumeju o cemu se radi- verovatno ni 50godisnjak ne moze da razazna sve poruke tog epa, radi se o istoriji ljudske civilizacije. Sto se tice kolodvora Zoo- radi se o kanalizaciji civilizacije.

"Mi deca s kolodvora Zoo" (prevedena i izdata u Hrvatskoj osamdesetih godina)bila je jedna od knjiga koja je obeležila moje odrastanje,pored "Slobodna deca Samerhila",za koju mogu da kažem da je bila moja "Biblija" kada sam imala 16 godina.
Mislim da ovakve knjige treba dati deci da citaju kao lektiru,da bi im se na jedan jasan I razumljiv nacin olakšalo odrastanje I pomoglo da izadju kao zdravi ljudi iz turbulentnog perioda puberteta I adolescencije.
Ali,uprkos zdravom razumu uvek stoji jedan lažni intelektualizam I "visoka"književnost (od Mahabharate... do Na Drini ćuprija)koja nije za decu od 15 godina I svi oni koji tvrde da su to razumeli u toj dobi I da im je prijalo da to čitaju jednostavno lažu.

Prvu knjigu sam kao klinac procitao u dahu i stvarno realno opisuje taj pakao, da ti se smuci, ali ne znam sta bi danas ona imala da kaze? Jedini motiv ovde vidim da se lapi malo parica na konto stare slave.

knjigu "mi deca sa stanice Zoo" bi trebalo uvesti kao redovnu lektiru za osnovce,veoma poucna knjiga,preporucujem svima koji je jos nisu procitali da to obavezno urade

Knjiga je za lektiru

Ne znam kako to zvuci drugima, ali ako ima jedna stvar koja mi je pomogla da se "oduprem", tj. da ne pokleknem pred heroinom i kokainom, uprkos tome sto sam bio okruzen ljudima koji su uzimali sve sto im je doslo pod ruku, to je bila ova knjiga, koju sam procitao sa svojih 12-13 godina. Neke od tih ljudi, bliskih prijatelja, droga je ubila. Nekima su zivoti danas upropasteni. Neki su OK. Godinama sam "rekreativno" pusio marihuanu, ali nista vise od toga.

Mada reč Štajga dolazi iz njemačkog jezika, uz svo "poštovanje spram kolodvoru Zoo, duboko sam uvjeren da bi istinite priče sa Beogradske štajge, Zelenjaka, parka ispred Ekonomskog fakulteta i međusveta na stepenicama koje vode ka Zelenjaku bile potresnije od bilo koje njemačke priće.

"Mi djeca sa kolodvora Zoo" je jedan od razloga što nikada nisam probala niti jedan narkotik. Knjiga koju treba da pročita svako dete u uzrastu od 12-13 godina.

Mene knjiga Osvestila

deca sa stanice zoo je MUST za sve klince.

Knjige moje adolescencije (11-14): Mi deca stanice Zoo , Slobodna deca Samerhila , sva dela Karla Maja , sva dela Gradimira Stojkovica ( serijal romana o Hajduku ) - sve te knjige sam citao bukvalno u jednom dahu ...

znaci prvi put kad sam odgledao film, promenio mi je glediste na zivot. i svaki put je bilo tako kad sam ga gledao.

Knjigu nisam citala ali se filma secam(D.Bowie je i moj tinejdzerski idol).Znam da mi je ogadio svaku pomisao na drogu.Volela bih da ga i moja deca odgledaju.Ne verujem da je nekog "inspirisala".

E, pa ja sam isto verovala da je to knjiga koju bi trebalo svi da pročitaju u toj "osetljivoj" dobi kako bi se klonili droge, ali sam onda na TV-u gledala ispovest jedne bivše narkomanke koja je govorila o svom odrastanju i spomenula i to kako je čitala ovu knjigu i ne samo da je nije odvratila, već je poželela da i sama bude kao Kristijana, smela i hrabra, opasna za sve, pa i za sebe i autodestruktivna, po svom izboru. Tako da...
Nijedna knjiga ne može čoveka odvratiti od nečega, niti uputiti ka nečemu. To može samo mozak.
Iskreno, pre bih rekla da je knjiga dobra lektira za odrasle, za političare i vlast u šta pretvara mlade svojom nezainteresovanošću. Naime, u jednom delu, Kristijana govori o tome kako je ceo taj kvart u kojem je odrastala bio zapušten i prazan, bez ikakvih događaja koje bi zainteresovale mlade, sav u betonu i sivilu i kako deca nisu ni imala nikakav izbor nego da se povlače po stanicama i haustorima. Mislite o tome...

@Riki, Ne razumem vas komentar. Sta, vaspitavanje dece i upućivanje istih da citaju knjige koje sadrže poučno štivo ne idu zajedno, ili???

osamdesetih to je bila tabu tema, njoj svaka čast što je imala hrabrosti i izađe u javnost sa takvom životnom pričom...

Zahvaljujući ovoj knjizi sam još kao dete u potpunosti razumeo šta znači biti heroinski ovisnik i shvatio sam da ne želim na taj način završiti u kanalizaciji života. Mnogi oko mene su isto čitali knjigu, pa su neki ipak završili na heroinu, od sebe napravili žive leševe-zombije.

Umesto svih predavanja o drogama i sl danasnjoj omladini treba dati da odgledaju film i da shvate neke stvari. Bilo bi dobro i knjigu da procitaju a buduci da je sve teze i teze naterati ih da cita onda bi i film bio dovoljan

Tužno što je i dalje na metadonu.. :(

Mi deca sa stanice Zoo - knjiga koju vredi dva puta pročitati!

Iskreno je preporučujem svima, pogotovu mladima, jer pokazuje realno stanje društva iza svih iluzija o Zapadu. Ovo je jedna od omiljenih knjiga moje mladosti i jedva čekam nastavak priče. Zvuči smešno, narkomanka u zrelim godinama piše nastavak autobiografije da bi zaradla dovoljno novca za nastavak "karijere", ali da jedva čekam nastavak.

Još nešto, svima koji su gledali film a nisu čitali knjigu toplo preporučujem da je pročitaju. Smešno je porediti kvalitet knjige i filma ali razlika u ovom slučaju zaista dolazi do izražaja. Filmom nije obuhvaćen ni 10ti deo radnje. A da tek znate kakav utisak knjiga ostavlja kada je čitate na Nemačkom...

Knjiga koja je imala najdublji uticaj na mene. Srecom!