Da li ste zavisni od drugih ljudi?

Što manje zavisiš od drugih, srećniji si čovek.Nažalost, nekad te sam život natera na to, jer prosto nemaš izbora.

Ko ima podrsku porodice, lako menja prijatelje, ko nema, uci se od malena da bude sam.

Svi smo mi nekad makar malo zavisni. Cini mi se da su velikoj zavisnosti od drugih pre svega podlozne zene, na ovim prostorima makar. Ne zbog njih samih nego zbog celokupne drustvene klime, stereotipa da su uvek i u svemu manje od muskarca, da su manje sposobne itd. Kroz nesigurnu zenu Balkanac potvrdjuje svoju muskost i iluziju o superiornosti u svakom pogledu. Jedino sto je dobro je sto je danas, makar u vecim gradovima i razvijenijim sredinama, ovo ipak malo redja pojava.

Gotovo sam se pronasao u svim aspektima ovog teksta, od izbegavanja konflikata do postajanja eksperta za istim, izbegavanja bilo kakvih takmicenja i nadmetanja, trazenje podrske samo kada je potrebno i inicijative od drugih ljudi, strah od odbijanja i podsmeha. Jedan je od razloga sto se nalazim sada u situaciji gde jesam. Prihvatio sam to, i radim da otklonim. Kao i kod drugih tipova zavisnosti, nije lako.

U životu sebi nebi dozvolila da sam zavisna od bilog koga ...

Gotovo sam se pronasao u svim aspektima ovog teksta, od izbegavanja konflikata do postajanja eksperta za istim, izbegavanja bilo kakvih takmicenja i nadmetanja, trazenje podrske samo kada je potrebno i inicijative od drugih ljudi, strah od odbijanja i podsmeha. Jedan je od razloga sto se nalazim sada u situaciji gde jesam. Prihvatio sam to, i radim da otklonim. Kao i kod drugih tipova zavisnosti, nije lako.
(zavisim, 29. septembar 2013 13:02)

Знам како ти је и ја исто има таквих проблема додуше не у толикој мери али имам и радим на томе да отклоним све то што мучи нервира...само што иде тешко.

Некад је боље да човек сам зависи од себе у животу, значи све што радиш покушај сам и да реши.....тешко је сте али просто тако je тренутно поготово у данашњем времену где више нико никог не гледа.

@Never
Ali si dozvoli da naucis gramatiku, isplati se

Da ne zavisimo od drugih vjerovatno bi zivjeli individualno u nekim pecinama ili vikendicama na planinama i nebi BOZE sacuvaj zivjeli u gradovima, velegradovima ... Koliko god bjezimo od toga, zavisimo od drugih jer tako lakse opstajemo, ne samo u egzistencijalnom smislu nego i u emotivnom - od drugih svakodnevno trazimo ne samo pomoc oko raznih stvari vec i potvrdu vrijednosti ...

Sjajan tekst. Upravo mi budi zelju da se menjam. Mislim da je ovo jako, jako cesta pojava kod nas jer nam je vaspitanje tradicionalno bilo patrijarhalno, u smislu da se roditelji ponasaju kao svemocni i jedini gospodari svoje dece, sto su, opet ucili od svojih roditelja. Zivot u visegeneracijskoj zajednici upravo pojacava bezanje od donosenja ozbiljnih odluka i kretanja u nepoznato, a uz to generacijama je roditeljima briga i o odrasloj deci bila jedini smisao zivota, pa su nas i usmeravali u zavisnost (nasu od njih i njihovu od nas), verovatno i nesvesno.
CItajuci ovaj tekst palo mi je na pamet da se tu krije i deo odgovora zasto imamo konstantno lose politicke garniture na vlasti. Valjda se i tu ogleda nasa potreba da nadjemo kompetentnog vodju koji ce da misli umesto nas, a on, ili oni, obicno padnu kao zrtve sitnih ljudskih strasti i povuku nas u ponor bez otpora.
Sa opstom propascu sistema u poslednjim decenijama sve mane takvog odrastanja i ponasanja su izbile na videlo i vrlo se tesko nosimo sa zivotom. Dobro je znati da mozemo nesto da ucinimo da nam bude bolje.

Sjajan tekst. Upravo mi budi zelju da se menjam. Mislim da je ovo jako, jako cesta pojava kod nas jer nam je vaspitanje tradicionalno bilo patrijarhalno, u smislu da se roditelji ponasaju kao svemocni i jedini gospodari svoje dece, sto su, opet ucili od svojih roditelja. Zivot u visegeneracijskoj zajednici upravo pojacava bezanje od donosenja ozbiljnih odluka i kretanja u nepoznato, a uz to generacijama je roditeljima briga i o odrasloj deci bila jedini smisao zivota, pa su nas i usmeravali u zavisnost (nasu od njih i njihovu od nas), verovatno i nesvesno.
CItajuci ovaj tekst palo mi je na pamet da se tu krije i deo odgovora zasto imamo konstantno lose politicke garniture na vlasti. Valjda se i tu ogleda nasa potreba da nadjemo kompetentnog vodju koji ce da misli umesto nas, a on, ili oni, obicno padnu kao zrtve sitnih ljudskih strasti i povuku nas u ponor bez otpora.
Sa opstom propascu sistema u poslednjim decenijama sve mane takvog odrastanja i ponasanja su izbile na videlo i vrlo se tesko nosimo sa zivotom. Dobro je znati da mozemo nesto da ucinimo da nam bude bolje.

U životu sebi nebi dozvolila da sam zavisna od bilog koga ...

Da ne zavisimo od drugih vjerovatno bi zivjeli individualno u nekim pecinama ili vikendicama na planinama i nebi BOZE sacuvaj zivjeli u gradovima, velegradovima ... Koliko god bjezimo od toga, zavisimo od drugih jer tako lakse opstajemo, ne samo u egzistencijalnom smislu nego i u emotivnom - od drugih svakodnevno trazimo ne samo pomoc oko raznih stvari vec i potvrdu vrijednosti ...

@Never
Ali si dozvoli da naucis gramatiku, isplati se

Ko ima podrsku porodice, lako menja prijatelje, ko nema, uci se od malena da bude sam.

Svi smo mi nekad makar malo zavisni. Cini mi se da su velikoj zavisnosti od drugih pre svega podlozne zene, na ovim prostorima makar. Ne zbog njih samih nego zbog celokupne drustvene klime, stereotipa da su uvek i u svemu manje od muskarca, da su manje sposobne itd. Kroz nesigurnu zenu Balkanac potvrdjuje svoju muskost i iluziju o superiornosti u svakom pogledu. Jedino sto je dobro je sto je danas, makar u vecim gradovima i razvijenijim sredinama, ovo ipak malo redja pojava.

Što manje zavisiš od drugih, srećniji si čovek.Nažalost, nekad te sam život natera na to, jer prosto nemaš izbora.

Gotovo sam se pronasao u svim aspektima ovog teksta, od izbegavanja konflikata do postajanja eksperta za istim, izbegavanja bilo kakvih takmicenja i nadmetanja, trazenje podrske samo kada je potrebno i inicijative od drugih ljudi, strah od odbijanja i podsmeha. Jedan je od razloga sto se nalazim sada u situaciji gde jesam. Prihvatio sam to, i radim da otklonim. Kao i kod drugih tipova zavisnosti, nije lako.
(zavisim, 29. septembar 2013 13:02)

Знам како ти је и ја исто има таквих проблема додуше не у толикој мери али имам и радим на томе да отклоним све то што мучи нервира...само што иде тешко.

Некад је боље да човек сам зависи од себе у животу, значи све што радиш покушај сам и да реши.....тешко је сте али просто тако je тренутно поготово у данашњем времену где више нико никог не гледа.

Gotovo sam se pronasao u svim aspektima ovog teksta, od izbegavanja konflikata do postajanja eksperta za istim, izbegavanja bilo kakvih takmicenja i nadmetanja, trazenje podrske samo kada je potrebno i inicijative od drugih ljudi, strah od odbijanja i podsmeha. Jedan je od razloga sto se nalazim sada u situaciji gde jesam. Prihvatio sam to, i radim da otklonim. Kao i kod drugih tipova zavisnosti, nije lako.

Sjajan tekst. Upravo mi budi zelju da se menjam. Mislim da je ovo jako, jako cesta pojava kod nas jer nam je vaspitanje tradicionalno bilo patrijarhalno, u smislu da se roditelji ponasaju kao svemocni i jedini gospodari svoje dece, sto su, opet ucili od svojih roditelja. Zivot u visegeneracijskoj zajednici upravo pojacava bezanje od donosenja ozbiljnih odluka i kretanja u nepoznato, a uz to generacijama je roditeljima briga i o odrasloj deci bila jedini smisao zivota, pa su nas i usmeravali u zavisnost (nasu od njih i njihovu od nas), verovatno i nesvesno.
CItajuci ovaj tekst palo mi je na pamet da se tu krije i deo odgovora zasto imamo konstantno lose politicke garniture na vlasti. Valjda se i tu ogleda nasa potreba da nadjemo kompetentnog vodju koji ce da misli umesto nas, a on, ili oni, obicno padnu kao zrtve sitnih ljudskih strasti i povuku nas u ponor bez otpora.
Sa opstom propascu sistema u poslednjim decenijama sve mane takvog odrastanja i ponasanja su izbile na videlo i vrlo se tesko nosimo sa zivotom. Dobro je znati da mozemo nesto da ucinimo da nam bude bolje.

Sjajan tekst. Upravo mi budi zelju da se menjam. Mislim da je ovo jako, jako cesta pojava kod nas jer nam je vaspitanje tradicionalno bilo patrijarhalno, u smislu da se roditelji ponasaju kao svemocni i jedini gospodari svoje dece, sto su, opet ucili od svojih roditelja. Zivot u visegeneracijskoj zajednici upravo pojacava bezanje od donosenja ozbiljnih odluka i kretanja u nepoznato, a uz to generacijama je roditeljima briga i o odrasloj deci bila jedini smisao zivota, pa su nas i usmeravali u zavisnost (nasu od njih i njihovu od nas), verovatno i nesvesno.
CItajuci ovaj tekst palo mi je na pamet da se tu krije i deo odgovora zasto imamo konstantno lose politicke garniture na vlasti. Valjda se i tu ogleda nasa potreba da nadjemo kompetentnog vodju koji ce da misli umesto nas, a on, ili oni, obicno padnu kao zrtve sitnih ljudskih strasti i povuku nas u ponor bez otpora.
Sa opstom propascu sistema u poslednjim decenijama sve mane takvog odrastanja i ponasanja su izbile na videlo i vrlo se tesko nosimo sa zivotom. Dobro je znati da mozemo nesto da ucinimo da nam bude bolje.