Milion dolara za spas malih knjižara

Eh, kad bi kod nas neko "istresao" bar koju stotinu hiljada evra.
Srce mi se cepa kad na mestu nekadasnjih beogradskih knjizara vidim butike, pa nek su firmirane, ipak su samo krpe.
Neke od knjizara, znate koje, vise mi lice na supermarkete.
Biblioteke, kako koja, ponesto se i "iscacka".
Sve u svemu, tuga jedna.

"Najprodavaniji američki pisac Džejms Paterson pokloniće milion dolara kako bi spasao manje knjižare nezavisne od velikih izdavačkih lanaca, naročito one koje neguju literaturu za decu"

Pravi kvalitet dela (izdanja) zavisi iskljucivo od pisca a prednost na strani, najvecih izdavackih kuca je kvantitet tj. kapaciteti distribucije istih.
U kojoj meri ce ovo poci malim kjizarama, mozemo donekle nagadjati!?
Zato sama ideja je i pored navedenog, da se pre misa, deci u ruke da kvalitetna knjiga jeste dobar potez!

Eto, uz decu i ja tu i tamo dohvatim neku knjigu a za citanje koristimo i kompjuter. Nekako, osecam kao da smo podredjeni kad moramo da jurimo -dobre- prevode a uz kompjuterske aplikacije bar mozemo brzo da otvaramo recnike i tumacimo po ukusu. Sokantno je da Servantes u prevodu na engleski retko ima elemente ritma a uz upotrebu elektronskog citaca, citanje se usporava i dodatno gubi draz. Puskin i njegov stih bukvalno ne postoje na engleskom, ni u kakvoj varijanti. To je i nasa stvarnost kad citamo Hamleta. U mom istrazivanju Sekspira i Dostojevskog, jednostavno u antikvarnici, na licu mesta, probom prevoda bukvalno zgrabim prevod koji zvuci interesantnije. Antikvarnice su idealne za ovakvu zabavu. Znaci elektronski citaci nisu krivi za gasenje malih knjizara i antikvarnica po Americi. Jednostavno zivotni stil menja okolinu. S obzirom da se kod nas nista ne menja, uzivacemo u anitikvarnicama i mini knjizarama jos -dugih nam ljeta-.

To je sve u redu, ali on ulaze SAMO milion dolara?
Zasto ne vise?

To je sve u redu, ali on ulaze SAMO milion dolara?
Zasto ne vise?

Eto, uz decu i ja tu i tamo dohvatim neku knjigu a za citanje koristimo i kompjuter. Nekako, osecam kao da smo podredjeni kad moramo da jurimo -dobre- prevode a uz kompjuterske aplikacije bar mozemo brzo da otvaramo recnike i tumacimo po ukusu. Sokantno je da Servantes u prevodu na engleski retko ima elemente ritma a uz upotrebu elektronskog citaca, citanje se usporava i dodatno gubi draz. Puskin i njegov stih bukvalno ne postoje na engleskom, ni u kakvoj varijanti. To je i nasa stvarnost kad citamo Hamleta. U mom istrazivanju Sekspira i Dostojevskog, jednostavno u antikvarnici, na licu mesta, probom prevoda bukvalno zgrabim prevod koji zvuci interesantnije. Antikvarnice su idealne za ovakvu zabavu. Znaci elektronski citaci nisu krivi za gasenje malih knjizara i antikvarnica po Americi. Jednostavno zivotni stil menja okolinu. S obzirom da se kod nas nista ne menja, uzivacemo u anitikvarnicama i mini knjizarama jos -dugih nam ljeta-.

"Najprodavaniji američki pisac Džejms Paterson pokloniće milion dolara kako bi spasao manje knjižare nezavisne od velikih izdavačkih lanaca, naročito one koje neguju literaturu za decu"

Pravi kvalitet dela (izdanja) zavisi iskljucivo od pisca a prednost na strani, najvecih izdavackih kuca je kvantitet tj. kapaciteti distribucije istih.
U kojoj meri ce ovo poci malim kjizarama, mozemo donekle nagadjati!?
Zato sama ideja je i pored navedenog, da se pre misa, deci u ruke da kvalitetna knjiga jeste dobar potez!

Eh, kad bi kod nas neko "istresao" bar koju stotinu hiljada evra.
Srce mi se cepa kad na mestu nekadasnjih beogradskih knjizara vidim butike, pa nek su firmirane, ipak su samo krpe.
Neke od knjizara, znate koje, vise mi lice na supermarkete.
Biblioteke, kako koja, ponesto se i "iscacka".
Sve u svemu, tuga jedna.