Šilja, babe i žabe u "naučnom" radu

Poštovanje i naklon do zemlje!

Svaka cast! Nadam se da ce neko jednog dana izvrsiti reviziju svih tih silnih diploma i zvanja, i da ce nasi kvazinaucnici zavrsiti tamo gde im je i mesto, na stubu srama!

FON je prvi i poceo sa stancovanjem "strucnjaka"

Carevi... perike i lazni brkcici :-)

i sta sada? pa da nije bilo ovakvih casopisa nikada beogradski univerzitet ne bi dospeo na sangajsku listu...

Šta je profesor Šilja imao da kaže na sve to?

Ovo ukazuje na hiperpordukciju i autoplagiranje kao masovnu pojavu,da ne govorimo o glupostima koje se pišu. Lepo je što je sistem na ovaj način obesmišljen do kraja, jer ako neko mora da "člančari", da bi dobio bodove zarad normalne, a ne velike plate, onda ne može da napravi dobru knjigu za šta treba više godina, a one zapravo jedine ostaju i čitaju se.Međutim, kad to pohvali Pero Šipka, odmah znam da su njegovi motivi ti što je udaljen sa državnih jasli, koje je nemilice arčio rasipajući resurse NBS više godina sa svojom manufakturom, i tobože radeći srpski citatni indeks, gde su u obzir uzeti samo oni časopisi koje je on hteo. Što se Pero ne oglasi pre deset godina, ili pet, a ne kad je prestala mogućnost da resursima Narodne biblioteke radi svoje ideje, i još da mu to država bogato plaća? Gde je Pero bio do sada? A nadam se da će poslovanje njegovog CEON, koji nikada nije podneo izveštaj koliko je državnih para na svoje ideje, i sebi najbliže, potrošio, iako su sindikati nauke na tome insistirali, položiti za to račun policiji

I prof.dr Pero Šipka mi je sumnjiv?! ;)

Evo ga abstract :-)
Key word: data mining, randomness studies, hermeneutic heuristics ,
EU support
Abstract: The improved understanding and proper application of
simulation models for various domains, from e-government to elearning is an appropriate riddle. In this significant paper, we
increasingly understand how randomized heuristic algorithms could
be unexpectedly applied to the intuitive processing of random data in
a novel way. While such a claim might seem counterintuitive, it is
supported by prior relevant work in this thriving field. We describe a
robust conceptual tool for solving this promising challenge using
transformative hermeneutic heuristics for processing random data.
Accordingly, the main focus of our work is, obviously, the evaluation
of such methodology on an encouraging and intriguing subject of
finding in which ways people in an insufficiently developed country
see the aid provided by European Community. This illustrative case
clearly demonstrates our profound approach, and, thusly, is a
compelling foundation for future improvements of the methodology.
In fact, the main contribution of our work is that we argue that
although a random process might carry a slight risk of being
insufficiently relevant for the problem at hand, the solution to any
such conundrum could be surely looked for in a multidisciplinary
approach.

Nije mi bas jasno kako je ovim dokazana "hiperprodukcija 'naučnih' radova srpskih profesora". Ako mene pitate, ovim je dokazan totalno neozbiljan pristup selekciji i recenziji radova od strane jednog (rumunskog) casopisa. Izgleda da recenzentski proces ovog casopisa prakticno uopste ne postoji! I naravno da to nije jedini takav casopis. Medjutim, ne znam da li se ovaj casopis nalazi na SCI-listi. Ako ga nema tamo, onda je cela prica gubi svoj smisao, jer se rad u takvom casopisu uopste i ne boduje (sem ako odlukom Ministarstva nije stavljen u kategoriju M24). Ali, ako je indeksiran na SCI-listi, onda je to vec bruka i sramota za Thomson Reuters! Mozda bi vest mogla da sadrzi i ovu bitnu informaciju, jer zaista jako utice na znacaj vesti.
I na kraju treba reci da je "igranje" sa slikama autora prava glupost, ali ne od strane casopisa. To zaista nije nikakav argument. Niko ne proverava da li su na slikama autori kako zaista i izgledaju, ili da li su to uopste oni - to je vec iskljuciva odgovornost samih autora, dok sadrzaj teksta zakljucno sa referencama treba da provere/ocene recenzenti. Kako bi inace neko uopste mogao da zna pravi izgled autora?! U vecini "jacih" casopisa se uopste ne objavljuju slike autora, jer izgled autora nikog i ne interesuje (vec ime, prezime, afilacija, kontakt podaci).

Pero Sipka, a? Ma kako da ne!

;)

Halal im vera :-)

Svaka cast! Pre nekoliko godina su slicnu stvar uradili studenti sa MIT. Oni su napisali inteligentni program koji je koristeci super komplikovane reci napisao clanak. Isti taj clanak je potom primljen u prestiznom IT casopisu u Americi.

U moje vreme FON je bio gore tretiran od Megatrenda, sad ispade pojam kvaliteta. To vam je tada upisivao otprilike trijkas. Sad vidim razaraju u programiranju...

Nije ovo slucajno sto je proslo u Rumuniji.Kod nas u juznom Banatu ima koliko hocete diploma iz Rumunije i to lekara,farmaceuta,stomatologa.Uglavnom su to losi ucenici koji odjednom tamo eksplodiraju i zavrsavaju sve u roku u Rumuniji.Ne poznajem nekog ko je tamo pao godinu.Ovo je vec za insajder i za Brankicu ,dobrovoljno bi se prijavio da odem tamo i tamo placam ispite ,i da pokazem kako to ide.Kod nas je sve to javna tajna ispiti su tamo od 300- 500 e . Specijalizacija iz medicine se dobija bez drzavnog ispita i bez staza,jos mozes i da boras samo kes.Zato se u Vrscu i okolnim domovima zdravlja ne ide kod " vegeta doktora".

Fenomenalno! Svaka cast, majstori!

Casopis Metalurgia International je bio na SCI listi, ali ga je Thomson "skinuo" : [link]

Eno i KoBSON javlja da hoce istrazivaci da brisu radove. [Prva vest na KoBSONu]. Izgleda da nece moci. Imaju i sve linkove.

Neprimereno je da se časno Šiljino ime ovako povlači po novinama. On to nije zaslužio.

...ideja je ok, ali svakako nije originalna...

http://en.wikipedia.org/wiki/Sokal_affair

...pratioci rada i dela blogera nsarskog setice se da je on davno pisao o sokalovoj [sinji...

Ako se radi o časopisu Metalurgija International http://www.metalurgia.ro/isi.pdf onda je on na SCI listi kategorije M23 i za to nije kriv niko u Srbiji, rang lista se pravi na globalnom nivou. To što je takav rad objavljen je propust urednika i recezenata samog časopisa. Ne vidim odgovornost bilo koga ko je tamo objavio rad, trebali su da objave konkretna imena profesora iz Srbije na koje su mislili i nazive radova, kao i da navedu šta sa njima nije u redu ako im je to bio cilj.

Kad smo već kod hiperprodukcije, na Google se može naći da je autor tog rada Dragan Djuric doktorirao na FON u periodu 2004-2006. Može li da nam objasni kako se to doktorira za dve godine? Da možda nije u srodstvu sa mentorom, ili poreklom iz istog sela?

Nema poštenih u Srbiji. Ako bi stavili autore teksta na poligraf i krenuli da ih ispitujemo saznali bi što šta i o njihovim radovima i projektima.

@ BG U:
Pregledali ste link koji ste poslali, bas kao sto i recenzenti ovog casopisa pregledavaju poslate radove. Naime, link koji ste poslali se odnosi na impact factore iz 2009. godine. To sto je ovaj casopis tada bio na SCI-listi ne znaci da je i danas. Neko je, cini mi se, i napisao da je skinut sa SCI-liste!

Vreme izrade doktorata nije validan argument za ocenu kvaliteta rada. Ima doktoranata koji, pored izuzetne inteligencije, raspolazu i izuzetnom motivacijom, te rade na doktoratu danonocno. Oni, naravno, zavrsavaju svoje doktorate brze od drugih. Takodje, 2004-2006 nije obavezno period od 2 godine. To olako moze biti i period od 3 godine (pocetak 2004 - kraj 2006), ali je to manje bitno, odnosno nebitno.

Vasa generalizacija da nema postenih u Srbiji ipak najvise govori upravo o Vama!

@ BG U: za tvoju informaciju znam profesora Djurica licno i odgovorno mogu da tvrdim da je covek nenormalno inteligentan, takav je bio u srednjoj skoli, na fakultetu je bio medju najboljim studentima ako ne i najbolji i posle toga je nastavio da nize uspehe i priznat je strucnjak, kako kod nas tako i u inostranstvu. Ali na osnovu tvog komentara moze se samo potvrditi ono sto je odavno poznato, u Srbiji se uspeh ne prasta i ako je neko za pet klasa bolji od prosecnog coveka odmah se nadje neko pametan da bez ikakvih dokaza optuzuje, i btw covek je iz Beograda tako da je vrlo verovatno da je iz istog "mesta" kao i mentor

Svaka cast profesorima da FON-a! Ima nas jos postenih koji prolaze tesku selekciju, a neki, znatno manje kvalitetni pojedinci, uspevaju da prodju kroz siroko otvorena vrata. Posle izvesnog vremena dodje sve na svoje mesto, ali je neprimereno to gledati, kao i gledati u pasulj hoce li biti kvalitativnih promena ili nece.

Перо Шипка постаде моралан, и то кад га, као што каже уважени колега Настић, макнуше од државних пара. Он је један од оних који су пре десетак година и промовисали квазивредности. А његов ЦЕОН је посао за СБПОК

@ (Maki, 15. septembar 2013 15:54)

O vunderkidovima za domaću upotrebu mislim isto što i ovom radu koji su objavili.

Da pojasnim: Takvih radova i propusta ima verovatno u gomili drugih časopisa, jer se svi časopisi na isti način objavljuju i rangiraju, globalno. Trebao je da objavi imena nučnika za čije radove sumnja da su lošeg kvaliteta, i naslove radova sa sve zamerkama. Zbog čega se odlučio baš za taj časopis koji nema veze sa njegovom strukom? Pa zato što mu neko ko je objavio u tom časopisu smeta. Ako bi se stvar detaljno ispitala shvatili bi da ni oni nisu puno bolji čim pribegavaju ovakvim pupulističkim merama i generalizaciji stvari. Ovde je reč o javnom prepucavanju interesnih grupa oko para ili položaja. Čim jedna strana popusti sve će da se zaboravi, taj isti časopis će ponovo da postane priznat i idemo dalje.

A šta kažete na ovo: "Ergonomski aspekti standardizacije elastičnosti vezica za cipele u EU", finansirala Fondacija "Komrad (sic!) Adenauer".
I što se uopšte uzbuđujete? Balkanska nauka je oksimoron. Ovi sa FON-a su samoreklameri. Mislili su na "društvenjake" u Srbiji ali nemaju petlju da to kažu jer postoje političke implikacije. Pretpostavljam da je Rumunija za njih samo "jedna od onih ruskih zemalja", pa nije problem da je upletu u svoj marketing. Do koje mere ovdašnji "naučnici" ništa ne vrede pokazuje da sva ta masa "mozgova" za sve ovo vreme odkad su otišli u svet nije uspela da se izdigne iznad reprodukcije tuđeg znanja. U redu, oni mogu da razumeju to tuđe znanje. Ali kreativnosti nemaju ni u tragovima. Hoćete primer? Jedna jedina šire relevantna knjiga iz oblasti društvenih nauka nastala u Srbiji jeste "Pravci u lingvistici" Milke Ivić. Nastala je još u SFRJ, a preštampava se i dalje. To je kompilacija. Ništa originalno odavde niti od nekog poreklom odave nije otišlo u svet.

"Ako se radi o časopisu Metalurgija International [link] onda je on na SCI listi kategorije M23 i za to nije kriv niko u Srbiji, rang lista se pravi na globalnom nivou. To što je takav rad objavljen je propust urednika i recezenata samog časopisa. Ne vidim odgovornost bilo koga ko je tamo objavio rad, trebali su da objave konkretna imena profesora iz Srbije na koje su mislili i nazive radova, kao i da navedu šta sa njima nije u redu ako im je to bio cilj."

M.I. je verovatno na SCI listi zbog recenziranih radova, kojih je u 2012 bilo ukupno 34 (bar tako stoji na sajtu). Sve ostalo je objavljeno bez ikakve recenzije, a kako ovaj eksperiment pokazuje i bez ikakvog citanja, gledanja slika, itd. Vecina tih radova nema nikakve veze sa metalurgijom. Pametnom dosta.

,,Nije ovo slucajno sto je proslo u Rumuniji.Kod nas u juznom Banatu ima koliko hocete diploma iz Rumunije i to lekara,farmaceuta,stomatologa.Uglavnom su to losi ucenici koji odjednom tamo eksplodiraju i zavrsavaju sve u roku u Rumuniji.Ne poznajem nekog ko je tamo pao godinu.Ovo je vec za insajder i za Brankicu ,dobrovoljno bi se prijavio da odem tamo i tamo placam ispite ,i da pokazem kako to ide.Kod nas je sve to javna tajna ispiti su tamo od 300- 500 e . Specijalizacija iz medicine se dobija bez drzavnog ispita i bez staza,jos mozes i da boras samo kes.Zato se u Vrscu i okolnim domovima zdravlja ne ide kod " vegeta doktora".

To sto ti imas kompleks nize vrednosti i sto nisi bio sposoban da zagrejes stolicu i zavrsis fakultet tvoj je problem. U Rumuniji ima privatnih fakulteta koliko hoces a ima i kod nas sijaset. Drzavni su cenjeni fakulteti a pogotovu Univerzitet www.umft.ro (gde zavrsavaju ,,vegeta,, doktori) sto dokazuje i cinjenica koliko ih ima po Nemackoj (googlaj malo ako si vec poznavalac materije). Kako ces se snaci posle naucene teorije u praksi, druga je stvar i individualnog je karaktera. Takodje i tvoj licni stav prema Rumunima iz Srbije zadrzi sa sebe, kao i skolu koju imas, predpostavljam ona koja se ne uci na fakultetima vec one fore zivotna, ulicna, jaca od Oxforda.

@ prodavci magle:
Doktorske studije kod nas tek odnedavno podrazumevaju odredjenu strukturu, koja obuhvata pohadjanje nastave i polaganje ispita, a sve to (zvanicno!) krece oktobra svake godine. U pomenutom periodu to nije bio slucaj i studije su se svodile na izradu zavrsnog rada - doktorata. Sa time je moglo da se krene bilo kada. Dakle, uopste ne mora da bude rec o oktobru.

Pitanje je glasilo da li je casopis indeksiran na SCI-listi, a ne da li je indeksiran na Kobsonu. Ja ne znam da li je indeksiran na SCI-listi, ali znam da se link, koji je poslao komentator BG U, odnosni na impact factore iz 2009. godine. Taj link nije nikakva potvrda da je casopis posle 2009. godine indeksiran na SCI-listi (BG U je koristio taj link kao potvrdu njegove tvrdnje da casopis jeste na SCI-listi). To je bila sustina tog dela komentara. Neko je napisao da casopis vise nije na SCI-listi, a ja od kuce nemam mogucnost da to proverim.

Sa trecim delom Vaseg komentara se slazem. To je bila sustina i mog prvog komentara na ovu vest.

(Mickey Mouse - smesko, 15. septembar 2013 16:19)

Doktorske studije se ne upisuju početkom, nego krajem godine u oktobru. Dakle kraj 2004 - 2006, osim ako nije uneo pogrešne podatke u CV. Verujem da je radio danonoćno, kao i Palmine mašine u Kolubari. Samo što me to uopštene ne zanima, ne želim da kopam ni po površini jer znam šta je ispod. Isto što i u svakoj državnoj ustanovi u Srbiji.

Taj časopis je trenutno M23 na Kobsonu, bolje vi proverite i objasnite širem auditorijumu sistem objavljivanja radova. Neko ko šalje tamo rad nije odgovoran za recenziju, niti za kategorizaciju časopisa. Ovaj tekst može samo da se odnosi na ljude odgovorne za taj RUMUNSKI časopis, ili na odgovorne za kategorizaciju koja se vrši na globalnom nivou, nikako na autore radova.

Da pređemo na stvar - Objavite moliću lepo imena, prezimena i naslove radova vaših meta? Tim što je jedan takav rad prošao u jednom RUMUNSKOM časopisu meni ništa niste rekli o hiljadama naučnika na koje se tekst odnosi. Kako ste došli do zaključka da jedan vaš rad iz metalurgije objašnjava nivo kvaliteta nauke u Srbiji?

Ја не видим разлог зашто је проф. др. Перо Шипка ово назвао „феноменалним потезом“, јер је тај часопис 67. од 75 часописа из те области, па му је импакт фактор веома низак (0.134) и према Правилнику министарства за науку се оцењује најнижом оценом 3. Да би неко напредовао у звању и имао већу плату, потребно је да име тачно одређен број радова штампаним у часописима са већим импакт фактором и са већом оценом 5 и 8, па не видим разлога осим необавештености, да ће неко на радовима штампшаним у оваквим часописима градити било какаву научну каријеру! У овом случају грешка је уредништва часописа, а не научника, јер да имају озбиљну међународну рецензију, овакви радови не би имали било какву шансу да прођу! Овакав рад без детаљне провере аутора и њихове специјализације, њихових пређашњих радова, провере цитиране литературе и презентованих резултата не би пустио приправник из наше институције, а камо ли реномирани рецензент специјалиста за своју област! Радују се они који слабо познају ову проблематику или су били на државним јаслима по принципу „радио не радио свира ми радио“!

Ako se radi o časopisu Metalurgija International http://www.metalurgia.ro/isi.pdf onda je on na SCI listi kategorije M23 i za to nije kriv niko u Srbiji, rang lista se pravi na globalnom nivou. To što je takav rad objavljen je propust urednika i recezenata samog časopisa. Ne vidim odgovornost bilo koga ko je tamo objavio rad, trebali su da objave konkretna imena profesora iz Srbije na koje su mislili i nazive radova, kao i da navedu šta sa njima nije u redu ako im je to bio cilj.

Kad smo već kod hiperprodukcije, na Google se može naći da je autor tog rada Dragan Djuric doktorirao na FON u periodu 2004-2006. Može li da nam objasni kako se to doktorira za dve godine? Da možda nije u srodstvu sa mentorom, ili poreklom iz istog sela?

Nema poštenih u Srbiji. Ako bi stavili autore teksta na poligraf i krenuli da ih ispitujemo saznali bi što šta i o njihovim radovima i projektima.

i sta sada? pa da nije bilo ovakvih casopisa nikada beogradski univerzitet ne bi dospeo na sangajsku listu...

FON je prvi i poceo sa stancovanjem "strucnjaka"

Nije mi bas jasno kako je ovim dokazana "hiperprodukcija 'naučnih' radova srpskih profesora". Ako mene pitate, ovim je dokazan totalno neozbiljan pristup selekciji i recenziji radova od strane jednog (rumunskog) casopisa. Izgleda da recenzentski proces ovog casopisa prakticno uopste ne postoji! I naravno da to nije jedini takav casopis. Medjutim, ne znam da li se ovaj casopis nalazi na SCI-listi. Ako ga nema tamo, onda je cela prica gubi svoj smisao, jer se rad u takvom casopisu uopste i ne boduje (sem ako odlukom Ministarstva nije stavljen u kategoriju M24). Ali, ako je indeksiran na SCI-listi, onda je to vec bruka i sramota za Thomson Reuters! Mozda bi vest mogla da sadrzi i ovu bitnu informaciju, jer zaista jako utice na znacaj vesti.
I na kraju treba reci da je "igranje" sa slikama autora prava glupost, ali ne od strane casopisa. To zaista nije nikakav argument. Niko ne proverava da li su na slikama autori kako zaista i izgledaju, ili da li su to uopste oni - to je vec iskljuciva odgovornost samih autora, dok sadrzaj teksta zakljucno sa referencama treba da provere/ocene recenzenti. Kako bi inace neko uopste mogao da zna pravi izgled autora?! U vecini "jacih" casopisa se uopste ne objavljuju slike autora, jer izgled autora nikog i ne interesuje (vec ime, prezime, afilacija, kontakt podaci).

Poštovanje i naklon do zemlje!

(Mickey Mouse - smesko, 15. septembar 2013 16:19)

Doktorske studije se ne upisuju početkom, nego krajem godine u oktobru. Dakle kraj 2004 - 2006, osim ako nije uneo pogrešne podatke u CV. Verujem da je radio danonoćno, kao i Palmine mašine u Kolubari. Samo što me to uopštene ne zanima, ne želim da kopam ni po površini jer znam šta je ispod. Isto što i u svakoj državnoj ustanovi u Srbiji.

Taj časopis je trenutno M23 na Kobsonu, bolje vi proverite i objasnite širem auditorijumu sistem objavljivanja radova. Neko ko šalje tamo rad nije odgovoran za recenziju, niti za kategorizaciju časopisa. Ovaj tekst može samo da se odnosi na ljude odgovorne za taj RUMUNSKI časopis, ili na odgovorne za kategorizaciju koja se vrši na globalnom nivou, nikako na autore radova.

Da pređemo na stvar - Objavite moliću lepo imena, prezimena i naslove radova vaših meta? Tim što je jedan takav rad prošao u jednom RUMUNSKOM časopisu meni ništa niste rekli o hiljadama naučnika na koje se tekst odnosi. Kako ste došli do zaključka da jedan vaš rad iz metalurgije objašnjava nivo kvaliteta nauke u Srbiji?

Ја не видим разлог зашто је проф. др. Перо Шипка ово назвао „феноменалним потезом“, јер је тај часопис 67. од 75 часописа из те области, па му је импакт фактор веома низак (0.134) и према Правилнику министарства за науку се оцењује најнижом оценом 3. Да би неко напредовао у звању и имао већу плату, потребно је да име тачно одређен број радова штампаним у часописима са већим импакт фактором и са већом оценом 5 и 8, па не видим разлога осим необавештености, да ће неко на радовима штампшаним у оваквим часописима градити било какаву научну каријеру! У овом случају грешка је уредништва часописа, а не научника, јер да имају озбиљну међународну рецензију, овакви радови не би имали било какву шансу да прођу! Овакав рад без детаљне провере аутора и њихове специјализације, њихових пређашњих радова, провере цитиране литературе и презентованих резултата не би пустио приправник из наше институције, а камо ли реномирани рецензент специјалиста за своју област! Радују се они који слабо познају ову проблематику или су били на државним јаслима по принципу „радио не радио свира ми радио“!

Carevi... perike i lazni brkcici :-)

Ovo ukazuje na hiperpordukciju i autoplagiranje kao masovnu pojavu,da ne govorimo o glupostima koje se pišu. Lepo je što je sistem na ovaj način obesmišljen do kraja, jer ako neko mora da "člančari", da bi dobio bodove zarad normalne, a ne velike plate, onda ne može da napravi dobru knjigu za šta treba više godina, a one zapravo jedine ostaju i čitaju se.Međutim, kad to pohvali Pero Šipka, odmah znam da su njegovi motivi ti što je udaljen sa državnih jasli, koje je nemilice arčio rasipajući resurse NBS više godina sa svojom manufakturom, i tobože radeći srpski citatni indeks, gde su u obzir uzeti samo oni časopisi koje je on hteo. Što se Pero ne oglasi pre deset godina, ili pet, a ne kad je prestala mogućnost da resursima Narodne biblioteke radi svoje ideje, i još da mu to država bogato plaća? Gde je Pero bio do sada? A nadam se da će poslovanje njegovog CEON, koji nikada nije podneo izveštaj koliko je državnih para na svoje ideje, i sebi najbliže, potrošio, iako su sindikati nauke na tome insistirali, položiti za to račun policiji

Svaka cast! Nadam se da ce neko jednog dana izvrsiti reviziju svih tih silnih diploma i zvanja, i da ce nasi kvazinaucnici zavrsiti tamo gde im je i mesto, na stubu srama!

@ (Maki, 15. septembar 2013 15:54)

O vunderkidovima za domaću upotrebu mislim isto što i ovom radu koji su objavili.

Da pojasnim: Takvih radova i propusta ima verovatno u gomili drugih časopisa, jer se svi časopisi na isti način objavljuju i rangiraju, globalno. Trebao je da objavi imena nučnika za čije radove sumnja da su lošeg kvaliteta, i naslove radova sa sve zamerkama. Zbog čega se odlučio baš za taj časopis koji nema veze sa njegovom strukom? Pa zato što mu neko ko je objavio u tom časopisu smeta. Ako bi se stvar detaljno ispitala shvatili bi da ni oni nisu puno bolji čim pribegavaju ovakvim pupulističkim merama i generalizaciji stvari. Ovde je reč o javnom prepucavanju interesnih grupa oko para ili položaja. Čim jedna strana popusti sve će da se zaboravi, taj isti časopis će ponovo da postane priznat i idemo dalje.

U moje vreme FON je bio gore tretiran od Megatrenda, sad ispade pojam kvaliteta. To vam je tada upisivao otprilike trijkas. Sad vidim razaraju u programiranju...

Fenomenalno! Svaka cast, majstori!

Pero Sipka, a? Ma kako da ne!

;)

I prof.dr Pero Šipka mi je sumnjiv?! ;)

@ BG U: za tvoju informaciju znam profesora Djurica licno i odgovorno mogu da tvrdim da je covek nenormalno inteligentan, takav je bio u srednjoj skoli, na fakultetu je bio medju najboljim studentima ako ne i najbolji i posle toga je nastavio da nize uspehe i priznat je strucnjak, kako kod nas tako i u inostranstvu. Ali na osnovu tvog komentara moze se samo potvrditi ono sto je odavno poznato, u Srbiji se uspeh ne prasta i ako je neko za pet klasa bolji od prosecnog coveka odmah se nadje neko pametan da bez ikakvih dokaza optuzuje, i btw covek je iz Beograda tako da je vrlo verovatno da je iz istog "mesta" kao i mentor

A šta kažete na ovo: "Ergonomski aspekti standardizacije elastičnosti vezica za cipele u EU", finansirala Fondacija "Komrad (sic!) Adenauer".
I što se uopšte uzbuđujete? Balkanska nauka je oksimoron. Ovi sa FON-a su samoreklameri. Mislili su na "društvenjake" u Srbiji ali nemaju petlju da to kažu jer postoje političke implikacije. Pretpostavljam da je Rumunija za njih samo "jedna od onih ruskih zemalja", pa nije problem da je upletu u svoj marketing. Do koje mere ovdašnji "naučnici" ništa ne vrede pokazuje da sva ta masa "mozgova" za sve ovo vreme odkad su otišli u svet nije uspela da se izdigne iznad reprodukcije tuđeg znanja. U redu, oni mogu da razumeju to tuđe znanje. Ali kreativnosti nemaju ni u tragovima. Hoćete primer? Jedna jedina šire relevantna knjiga iz oblasti društvenih nauka nastala u Srbiji jeste "Pravci u lingvistici" Milke Ivić. Nastala je još u SFRJ, a preštampava se i dalje. To je kompilacija. Ništa originalno odavde niti od nekog poreklom odave nije otišlo u svet.

Nije ovo slucajno sto je proslo u Rumuniji.Kod nas u juznom Banatu ima koliko hocete diploma iz Rumunije i to lekara,farmaceuta,stomatologa.Uglavnom su to losi ucenici koji odjednom tamo eksplodiraju i zavrsavaju sve u roku u Rumuniji.Ne poznajem nekog ko je tamo pao godinu.Ovo je vec za insajder i za Brankicu ,dobrovoljno bi se prijavio da odem tamo i tamo placam ispite ,i da pokazem kako to ide.Kod nas je sve to javna tajna ispiti su tamo od 300- 500 e . Specijalizacija iz medicine se dobija bez drzavnog ispita i bez staza,jos mozes i da boras samo kes.Zato se u Vrscu i okolnim domovima zdravlja ne ide kod " vegeta doktora".

Svaka cast profesorima da FON-a! Ima nas jos postenih koji prolaze tesku selekciju, a neki, znatno manje kvalitetni pojedinci, uspevaju da prodju kroz siroko otvorena vrata. Posle izvesnog vremena dodje sve na svoje mesto, ali je neprimereno to gledati, kao i gledati u pasulj hoce li biti kvalitativnih promena ili nece.

@ BG U:
Pregledali ste link koji ste poslali, bas kao sto i recenzenti ovog casopisa pregledavaju poslate radove. Naime, link koji ste poslali se odnosi na impact factore iz 2009. godine. To sto je ovaj casopis tada bio na SCI-listi ne znaci da je i danas. Neko je, cini mi se, i napisao da je skinut sa SCI-liste!

Vreme izrade doktorata nije validan argument za ocenu kvaliteta rada. Ima doktoranata koji, pored izuzetne inteligencije, raspolazu i izuzetnom motivacijom, te rade na doktoratu danonocno. Oni, naravno, zavrsavaju svoje doktorate brze od drugih. Takodje, 2004-2006 nije obavezno period od 2 godine. To olako moze biti i period od 3 godine (pocetak 2004 - kraj 2006), ali je to manje bitno, odnosno nebitno.

Vasa generalizacija da nema postenih u Srbiji ipak najvise govori upravo o Vama!

Halal im vera :-)

...ideja je ok, ali svakako nije originalna...

http://en.wikipedia.org/wiki/Sokal_affair

...pratioci rada i dela blogera nsarskog setice se da je on davno pisao o sokalovoj [sinji...

Svaka cast! Pre nekoliko godina su slicnu stvar uradili studenti sa MIT. Oni su napisali inteligentni program koji je koristeci super komplikovane reci napisao clanak. Isti taj clanak je potom primljen u prestiznom IT casopisu u Americi.

"Ako se radi o časopisu Metalurgija International [link] onda je on na SCI listi kategorije M23 i za to nije kriv niko u Srbiji, rang lista se pravi na globalnom nivou. To što je takav rad objavljen je propust urednika i recezenata samog časopisa. Ne vidim odgovornost bilo koga ko je tamo objavio rad, trebali su da objave konkretna imena profesora iz Srbije na koje su mislili i nazive radova, kao i da navedu šta sa njima nije u redu ako im je to bio cilj."

M.I. je verovatno na SCI listi zbog recenziranih radova, kojih je u 2012 bilo ukupno 34 (bar tako stoji na sajtu). Sve ostalo je objavljeno bez ikakve recenzije, a kako ovaj eksperiment pokazuje i bez ikakvog citanja, gledanja slika, itd. Vecina tih radova nema nikakve veze sa metalurgijom. Pametnom dosta.

@ prodavci magle:
Doktorske studije kod nas tek odnedavno podrazumevaju odredjenu strukturu, koja obuhvata pohadjanje nastave i polaganje ispita, a sve to (zvanicno!) krece oktobra svake godine. U pomenutom periodu to nije bio slucaj i studije su se svodile na izradu zavrsnog rada - doktorata. Sa time je moglo da se krene bilo kada. Dakle, uopste ne mora da bude rec o oktobru.

Pitanje je glasilo da li je casopis indeksiran na SCI-listi, a ne da li je indeksiran na Kobsonu. Ja ne znam da li je indeksiran na SCI-listi, ali znam da se link, koji je poslao komentator BG U, odnosni na impact factore iz 2009. godine. Taj link nije nikakva potvrda da je casopis posle 2009. godine indeksiran na SCI-listi (BG U je koristio taj link kao potvrdu njegove tvrdnje da casopis jeste na SCI-listi). To je bila sustina tog dela komentara. Neko je napisao da casopis vise nije na SCI-listi, a ja od kuce nemam mogucnost da to proverim.

Sa trecim delom Vaseg komentara se slazem. To je bila sustina i mog prvog komentara na ovu vest.

,,Nije ovo slucajno sto je proslo u Rumuniji.Kod nas u juznom Banatu ima koliko hocete diploma iz Rumunije i to lekara,farmaceuta,stomatologa.Uglavnom su to losi ucenici koji odjednom tamo eksplodiraju i zavrsavaju sve u roku u Rumuniji.Ne poznajem nekog ko je tamo pao godinu.Ovo je vec za insajder i za Brankicu ,dobrovoljno bi se prijavio da odem tamo i tamo placam ispite ,i da pokazem kako to ide.Kod nas je sve to javna tajna ispiti su tamo od 300- 500 e . Specijalizacija iz medicine se dobija bez drzavnog ispita i bez staza,jos mozes i da boras samo kes.Zato se u Vrscu i okolnim domovima zdravlja ne ide kod " vegeta doktora".

To sto ti imas kompleks nize vrednosti i sto nisi bio sposoban da zagrejes stolicu i zavrsis fakultet tvoj je problem. U Rumuniji ima privatnih fakulteta koliko hoces a ima i kod nas sijaset. Drzavni su cenjeni fakulteti a pogotovu Univerzitet www.umft.ro (gde zavrsavaju ,,vegeta,, doktori) sto dokazuje i cinjenica koliko ih ima po Nemackoj (googlaj malo ako si vec poznavalac materije). Kako ces se snaci posle naucene teorije u praksi, druga je stvar i individualnog je karaktera. Takodje i tvoj licni stav prema Rumunima iz Srbije zadrzi sa sebe, kao i skolu koju imas, predpostavljam ona koja se ne uci na fakultetima vec one fore zivotna, ulicna, jaca od Oxforda.

Šta je profesor Šilja imao da kaže na sve to?

Casopis Metalurgia International je bio na SCI listi, ali ga je Thomson "skinuo" : [link]

Eno i KoBSON javlja da hoce istrazivaci da brisu radove. [Prva vest na KoBSONu]. Izgleda da nece moci. Imaju i sve linkove.

Neprimereno je da se časno Šiljino ime ovako povlači po novinama. On to nije zaslužio.

Перо Шипка постаде моралан, и то кад га, као што каже уважени колега Настић, макнуше од државних пара. Он је један од оних који су пре десетак година и промовисали квазивредности. А његов ЦЕОН је посао за СБПОК

Evo ga abstract :-)
Key word: data mining, randomness studies, hermeneutic heuristics ,
EU support
Abstract: The improved understanding and proper application of
simulation models for various domains, from e-government to elearning is an appropriate riddle. In this significant paper, we
increasingly understand how randomized heuristic algorithms could
be unexpectedly applied to the intuitive processing of random data in
a novel way. While such a claim might seem counterintuitive, it is
supported by prior relevant work in this thriving field. We describe a
robust conceptual tool for solving this promising challenge using
transformative hermeneutic heuristics for processing random data.
Accordingly, the main focus of our work is, obviously, the evaluation
of such methodology on an encouraging and intriguing subject of
finding in which ways people in an insufficiently developed country
see the aid provided by European Community. This illustrative case
clearly demonstrates our profound approach, and, thusly, is a
compelling foundation for future improvements of the methodology.
In fact, the main contribution of our work is that we argue that
although a random process might carry a slight risk of being
insufficiently relevant for the problem at hand, the solution to any
such conundrum could be surely looked for in a multidisciplinary
approach.