Zašto kriška uvek pada na namazanu stranu?

Zar nije logično da je namaz veće specifične težine od hleba i zbog pomerenog težišta kriška ima veće šanse da napravi posao domaćici...

1. Uzmite namazanu krišku hleba, zavežite na leđa mačke tako da namazana strana bude gore.
2. Bacite mačku sa kriškom hleba sa neke visine.
3. Pošto se mačka uvek dočeka na noge i namazani hleb uvek pada na namazanu stranu, mačka će se zauvek vrteti u vazduhu.
4. Zakačite mačku za generator.

Perpetuum mobile.

Zato što je teža namazana strana.

Verovatnoca da kriska padne na namazanu stranu srazmerna je ceni tepiha.

Centar mase namazane kriske je pomeren prema namazanoj strani i zato se kriska zarotira u padu

Sad mi je lakse,puno lakse.

Vrlo jednostavno. Namazana strana je teža i teži da se okrene dole pri padu. Drugo, ako parče padne na nenamazanu stranu, ono će odskočiti(neće se zalepiti) i ima šanse na se opet okrene i zalepi.

A kako su lupili pocetnu ugaonu brzinu?

Verovatnoca da kriska padne na namazanu stranu srazmerna je ceni tepiha.
(Aleksandar, 4. septembar 2013 15:23)

E, to je srž Marfijevog zakona u konkretnoj problematici...

U matematici postoji pojam težište - to je geometrijska sredina tela , u neku ruku mesto statistički podjenako udaljeno od svake tačke . U fizici postoji pojam centar mase - odnosno mesto oko kog je statistička sva masa podjenako raspodeljena . Postoje 3 vrste ravnoteže : stabilna , labilna i indiferentna . Stabilna ravnoteža je kada je tačka na koju deluje sila koja drži telo iznad tačke koja vuče telo (tačka vešanja je iznad centra mase) , npr. sat okačen o ekser ; ekser je uvek u gornjem delu sata . Labilna ravnoteža je kada se tačka vešanja i oslonca poklope , npr. dobro izbalansirana vaga ili klackalica , i imaju osobinu da zadržavaju zadati položaj . Indiferentna je poslednja - tačka 'vešanja' je ispod centra mase , a primer je pokušaj balansiranja olovke na prstu . Hleb kada se nadje u slobodnom padu , vazduh ga 'koči' , sila deluje na gore , i kako je ta sila prouzrokovana trenjem vazduha o površinu tela , centar delovanja sile otpora je težište . Sa druge strane , pošto margarin ima veću gustinu od hleba , centar mase je u odnosu na težište malo pomeren ka margarinu i samim tim centar gravitacione sile je na težištu . Tokom pada se javlja spreg sila koje pokušavaju da dovedu telo u stabilnu ravnotežu , telo se okreće namazanom stranom dole . Pošto je rastojanje između centra mase veoma malo , spreg sila može biti mnogo slabiji od vetra i turbolencija , tako da je jedno sigurno - hleb bačen sa namazanom stranom dole tako i pada .

Myth Busters su bacali namazane kriške hleba sa vrha zgrade i zaključili da u 50% slučajeva hleb padne na namazanu stranu, dakle nema razlike. Valjda je tako kad je visina toliko velika, hleb se zarotira i onda je sve dalje stvar statistike na koju će stranu pasti.

zato sto je teza

to je po Marfijevom zakonu..:)))

Koja glupost! Pa uvek će pasti tako, ne zbog visine, već zbog težine namazane strane! Okrenuće se i gotovo, baciš ga u smeće!

Centar mase je na namazanoj strani. Prosto i jednostavno.

Hehe, volim ovakve naucne radove. Mene hleb nervira kad mi u tanjiru, prilikom jela padne na namazanu stranu ali to, verujem, nema nikakve veze sa visinom stola...Samo se izvrne onako, narocito kad je u pitanju sir, dzem ili pasteta i eto ti ga, pljus...A mnogo je lepse samo istresti mrve nego ribati ceo tanjir...Hm!

Pomeren centar tezista.

I nauka ima drugu ligu.
Ni u ovoj ligi, ne oglašavaju se naši naučnici nekim otkrićem. Dok smo retorički najuporniji u "uguravanju" u prvu ligu svetskih intelektualaca. Još kad bi imali para, gde bi nam bio kraj? Imamo mi već takve biznismene, dok se daju pare, oni su biznismeni. Isto je i sa naukom.

... Iz istog razloga zbog koga pikado ide svojom tezom polovinom uvek napred. Mehanika - centar masa.

Ja bih da isprobam ovaj eksperiment,ali nemam cime da namazem hleb,a i pojeo sam ga.Teska vremena,prijatelji!

Marfijev zakon...

meni ne padne uvek na namazanu stranu...

Marfi kaze da verovatnoca da hleb namazan pekmezom padne na namazanu stranu je srazmerna ceni tepiha.

nema veze sa tezinom, probajte da stavite namzanu stranu dole, opet ce da pravi polusalto ;)

@peze, @naucnik, @Coby, @ZokyNBGD

Iako se odgovor je "teža strana koja vuče dole" uzrok ove pojave, to nije skoro uopšte tačno. Pomereno težište nema uticaj na odnos vremena tokom kojeg jedna i druga strana "gledaju" dole. Otpor vazduha unosi malu neravnotežu (e, to je uticaj pomerenog težišta), na stranu namazane strane, recimo 55:45.

Najveći uticaj ima, kako je u članku i objašnjeno, početni položaj kriške - podrazumeva se da je namazana strana gore na početku, put pada - visina stola koja je prilično određena i standardna, i ugaona brzina (brzina rotacije) - opet prilično određena i konstantna a zavisi od toga koliko je kriška "visila" sa stola u početnom trenutku (najčešće malo više od pola, prilično određena i konstantna vrednost) i veličine kriške. I tako dalje...

Ono što je bitno je da su se svi pobrojani i nepobrojani faktori (gustina vazduha, gustina hleba, gustina namaza, debljina hleba, debljina namaza, veličina i oblik kriška, sila trenja između hleba i stola, otpor vazduha prema hlebu (hrapavom, poroznom i rupičastom - veći) i prema namazu (glatkom - manji)...) "dogovorili" da budu u korist pada na namazanu stranu. Slučajnost. Čista nauka.

Kada kriska krene sa stola, viseci deo prevagne i tako krene rotacija. A onda posto je namaz tezi on ide napred. Zamislite lopticu za badminton. E sad je zamislite spljeskanu. Gumica/namaz vuce napred, a mrezica/hleb pravi otpor i pomaze usmeravanju loptice/kriske. (kod normalne badminton loptice, aerodinamicni oblik dodatno pojacava usmeravanje)

težište i visina stola,tj da li ima vremena kriska da se okrene

Zaista snesno da se o ovome uvek ponavlja kada je to do sada objasnjeno a i dokazano.Jednostavno ali samo za one koji razmisljaju logicno.Probajte da obelezite krisku sa jedne strane,flomasterom ili bilo cime samo da ne pravi tezinu.Zasto tezinu?Pa kada namazete krisku hleba normalno je da ta strana vise tezi i jos je normalnije da bas na tu stranu padne na pod i zalepi se ili ga zalepi.Ovo je i objasnjenje.Hleb se okrece i pada na tezu stranu-namazanu stranu pa ga mozete baciti i sa 280 metara visokog stola.

@Vaše ime

Dobio si munuse zato što tvoje pitanje nema veze sa temom, ali je zanimljivo, pa da ti odgovorim.

Sa jednog kraja rupe se pusti kamen da pada. Kreće se sve većom brzinom sve dok ne stigne do centra zemlje. Onda krene da usporava kako se udaljava od centra, slično kao da smo pustili snimak unazad, samo gledajući sa druge strane. Kamen stiže do drugog kraja rupe, tu na trenutak staje, i ponovo kreće da pada ka centru Zemlje, kao da je upravo pušten da pada na početku. Ovakvo kretanje tamo-vamo (oscilovanje) traje zauvek.

Ovo gore napisano je idealan slučaj ako se zanemari kretanje Zemlje (komplikovano da objašnjavam) i postojanje vazduha u rupi koji stvara otpor. Zbog ovih "ometača" svaka sledeća oscilacija biva sve manja i na kraju kamen ostane da lebdi u centru Zemlje (tu Zemljina gravitacija ne deluje, zapravo poništava samu sebe sa svih strana).

Na koju stranu će pasti kriška utiče nekoliko faktora. Masa, raspored mase, geometrijske karakteristike, položaj težišta, visina stola i dva najvažnija faktora brzina kojom se kriška gurne sa stola i cijena tepiha. :-)
Namaz, pod pretpostavkom da je podjednako raspoređen, ne igra bitnu ulogu jer predstavlja kontinualno opterećenje. Otpor vazduha je relativno zanemarljiv u zavisnosti od visine stola.
Kada težište kriške pređe ivicu stola, kriška će uslijed dejstva gravitacione sile i nejednakih otpora oslonaca dobiti ugaono ubrzanje koje će joj dati rotaciono kretanje oko svoje ose.
Na kojoj strani će završiti kriška u slučaju da padne na bok najviše zavisi od ugla pada, vektorskih komponenti brzine u trenutku pada, krutosti i hrapavosti poda (gladak pod, parket, pločice ili tepih), krutosti kriške i raspoloženja čika Marfija koji to sve posmatra.

Nisam naucnik, ali ovo znam vec godinama (verovano sam procitao u Politikinom Zabavniku). Nema 7 dana da sam kolegi na poslu bas ovo pricao - kako su stolovi standardne visine, koja je taman tolika da se hleb okrene.

a zasto se u virslu uvek stavlja senf?

@ex physician

Razlog zašto pikado strelica (a samo "pikado" je igra) uvek ide težim delom napred (kad je lepo baciš) je otpor vazduha koji više "koči" pero nego vrh zbog njihovog različitog oblika i gustine. U vakuumu ne bi funkcionisalo.

Nnnnnn: "...to nije skoro uopšte tačno...". To nije skoro uopste tacno??? Aha. Znaci ako nije ni blizu mogucnosti da bude uopste tacno, onda je tacno, samo postoji minimalna mogucnost da bude netacno. Da, da...;-)

@Slavko Petrusic
Da si zaista sproveo takav eksperiment kakav pominješ, uvideo bi da nisi u pravu. Pominješ eksperiment, a razmišljaš "logično". Otkud u nauci dokaz može biti to što neko smatra da je nešto logično.

Uh, lakse mi je, sad cu samo jesti puter i leba

MythBusters na Discovery Channel dokazali da ne padne uvek na namazanu stranu. Pola-pola sanse.

Zato sto je teza.
I to je njih mucilo?!!

kakva glupost. Pa normalno je da ce pasti na namazanu stranu jer je ta strana teza. E, sada jos da mi i doktori naprave jedno milion eksperimenata da bi dokazali ocigledno...

Verovatnoca pada kriske hleba na stranu namazanu marmeladom je upravo proporcionalna ceni tepiha.

I sta sada,ne kapiram uopste,zbog cega pada na namazanu stranu??
E ovi se samo prave nesto pametni a konkretno da objasne nista,pisu zbog populizma....bljak!

A niko ni da spomene gustinu hleba, koje brasno su koristili i cime su mazali?? Otkud nekome ideja da je hleb homogena masa? A sta ako je namaz manje gustine (laksi) od hleba?

Manite se ljudi corava posla. Sanse su 50-50 i tacka. Nemojte se zatupljivati...

A i ne mogu da se nacudim na kakva sve glupa istrazivanja ljudi bacaju pare...Mythbustersi su nesto drugo, oni su carevi! To rade zbog rejtinga...

A šta bi se desilo kad bi izbušili rupu kroz celu zemlju, pa onda bacili kamen u tu rupu. On bi padao zbog sile ravnoteže, ali šta bi bilo kad bi prošao sredinu? ne bi mogao da krene da se uzdiže na gore, na drugi kraj rupe, jer bi onda ispalo da ide od zemlje a ne ka zemlji???

iz istog razloga zbog kojeg je voda teza od nafte, pa se u separaciji koristi cenrifugalna sila kao pojacana gravitacija radi brze separacije tih materija, isto tako kada bacite hleb, u vazduhu ce uz pomoc gravitacije namazana strana povuci dole u njavecem broju slucajeva ako kriska ne pada paralelno sa podom, ako pada pod uglom mozete ocekivati prljanje.

Sloboda govora umire!

A šta bi se desilo kad bi izbušili rupu kroz celu zemlju, pa onda bacili kamen u tu rupu. On bi padao zbog sile ravnoteže, ali šta bi bilo kad bi prošao sredinu? ne bi mogao da krene da se uzdiže na gore, na drugi kraj rupe, jer bi onda ispalo da ide od zemlje a ne ka zemlji???

A niko ni da spomene gustinu hleba, koje brasno su koristili i cime su mazali?? Otkud nekome ideja da je hleb homogena masa? A sta ako je namaz manje gustine (laksi) od hleba?

Manite se ljudi corava posla. Sanse su 50-50 i tacka. Nemojte se zatupljivati...

A i ne mogu da se nacudim na kakva sve glupa istrazivanja ljudi bacaju pare...Mythbustersi su nesto drugo, oni su carevi! To rade zbog rejtinga...

I sta sada,ne kapiram uopste,zbog cega pada na namazanu stranu??
E ovi se samo prave nesto pametni a konkretno da objasne nista,pisu zbog populizma....bljak!

Zaista snesno da se o ovome uvek ponavlja kada je to do sada objasnjeno a i dokazano.Jednostavno ali samo za one koji razmisljaju logicno.Probajte da obelezite krisku sa jedne strane,flomasterom ili bilo cime samo da ne pravi tezinu.Zasto tezinu?Pa kada namazete krisku hleba normalno je da ta strana vise tezi i jos je normalnije da bas na tu stranu padne na pod i zalepi se ili ga zalepi.Ovo je i objasnjenje.Hleb se okrece i pada na tezu stranu-namazanu stranu pa ga mozete baciti i sa 280 metara visokog stola.

I nauka ima drugu ligu.
Ni u ovoj ligi, ne oglašavaju se naši naučnici nekim otkrićem. Dok smo retorički najuporniji u "uguravanju" u prvu ligu svetskih intelektualaca. Još kad bi imali para, gde bi nam bio kraj? Imamo mi već takve biznismene, dok se daju pare, oni su biznismeni. Isto je i sa naukom.

Zato što je teža namazana strana.

Zar nije logično da je namaz veće specifične težine od hleba i zbog pomerenog težišta kriška ima veće šanse da napravi posao domaćici...

1. Uzmite namazanu krišku hleba, zavežite na leđa mačke tako da namazana strana bude gore.
2. Bacite mačku sa kriškom hleba sa neke visine.
3. Pošto se mačka uvek dočeka na noge i namazani hleb uvek pada na namazanu stranu, mačka će se zauvek vrteti u vazduhu.
4. Zakačite mačku za generator.

Perpetuum mobile.

Koja glupost! Pa uvek će pasti tako, ne zbog visine, već zbog težine namazane strane! Okrenuće se i gotovo, baciš ga u smeće!

Vrlo jednostavno. Namazana strana je teža i teži da se okrene dole pri padu. Drugo, ako parče padne na nenamazanu stranu, ono će odskočiti(neće se zalepiti) i ima šanse na se opet okrene i zalepi.

zato sto je teza

MythBusters na Discovery Channel dokazali da ne padne uvek na namazanu stranu. Pola-pola sanse.

a zasto se u virslu uvek stavlja senf?

... Iz istog razloga zbog koga pikado ide svojom tezom polovinom uvek napred. Mehanika - centar masa.

kakva glupost. Pa normalno je da ce pasti na namazanu stranu jer je ta strana teza. E, sada jos da mi i doktori naprave jedno milion eksperimenata da bi dokazali ocigledno...

Sad mi je lakse,puno lakse.

Centar mase namazane kriske je pomeren prema namazanoj strani i zato se kriska zarotira u padu

Centar mase je na namazanoj strani. Prosto i jednostavno.

nema veze sa tezinom, probajte da stavite namzanu stranu dole, opet ce da pravi polusalto ;)

Myth Busters su bacali namazane kriške hleba sa vrha zgrade i zaključili da u 50% slučajeva hleb padne na namazanu stranu, dakle nema razlike. Valjda je tako kad je visina toliko velika, hleb se zarotira i onda je sve dalje stvar statistike na koju će stranu pasti.

Marfijev zakon...

Zato sto je teza.
I to je njih mucilo?!!

@Vaše ime

Dobio si munuse zato što tvoje pitanje nema veze sa temom, ali je zanimljivo, pa da ti odgovorim.

Sa jednog kraja rupe se pusti kamen da pada. Kreće se sve većom brzinom sve dok ne stigne do centra zemlje. Onda krene da usporava kako se udaljava od centra, slično kao da smo pustili snimak unazad, samo gledajući sa druge strane. Kamen stiže do drugog kraja rupe, tu na trenutak staje, i ponovo kreće da pada ka centru Zemlje, kao da je upravo pušten da pada na početku. Ovakvo kretanje tamo-vamo (oscilovanje) traje zauvek.

Ovo gore napisano je idealan slučaj ako se zanemari kretanje Zemlje (komplikovano da objašnjavam) i postojanje vazduha u rupi koji stvara otpor. Zbog ovih "ometača" svaka sledeća oscilacija biva sve manja i na kraju kamen ostane da lebdi u centru Zemlje (tu Zemljina gravitacija ne deluje, zapravo poništava samu sebe sa svih strana).

Kada kriska krene sa stola, viseci deo prevagne i tako krene rotacija. A onda posto je namaz tezi on ide napred. Zamislite lopticu za badminton. E sad je zamislite spljeskanu. Gumica/namaz vuce napred, a mrezica/hleb pravi otpor i pomaze usmeravanju loptice/kriske. (kod normalne badminton loptice, aerodinamicni oblik dodatno pojacava usmeravanje)

Nnnnnn: "...to nije skoro uopšte tačno...". To nije skoro uopste tacno??? Aha. Znaci ako nije ni blizu mogucnosti da bude uopste tacno, onda je tacno, samo postoji minimalna mogucnost da bude netacno. Da, da...;-)

A kako su lupili pocetnu ugaonu brzinu?

Uh, lakse mi je, sad cu samo jesti puter i leba

Verovatnoca da kriska padne na namazanu stranu srazmerna je ceni tepiha.

Pomeren centar tezista.

Hehe, volim ovakve naucne radove. Mene hleb nervira kad mi u tanjiru, prilikom jela padne na namazanu stranu ali to, verujem, nema nikakve veze sa visinom stola...Samo se izvrne onako, narocito kad je u pitanju sir, dzem ili pasteta i eto ti ga, pljus...A mnogo je lepse samo istresti mrve nego ribati ceo tanjir...Hm!

to je po Marfijevom zakonu..:)))

meni ne padne uvek na namazanu stranu...

@peze, @naucnik, @Coby, @ZokyNBGD

Iako se odgovor je "teža strana koja vuče dole" uzrok ove pojave, to nije skoro uopšte tačno. Pomereno težište nema uticaj na odnos vremena tokom kojeg jedna i druga strana "gledaju" dole. Otpor vazduha unosi malu neravnotežu (e, to je uticaj pomerenog težišta), na stranu namazane strane, recimo 55:45.

Najveći uticaj ima, kako je u članku i objašnjeno, početni položaj kriške - podrazumeva se da je namazana strana gore na početku, put pada - visina stola koja je prilično određena i standardna, i ugaona brzina (brzina rotacije) - opet prilično određena i konstantna a zavisi od toga koliko je kriška "visila" sa stola u početnom trenutku (najčešće malo više od pola, prilično određena i konstantna vrednost) i veličine kriške. I tako dalje...

Ono što je bitno je da su se svi pobrojani i nepobrojani faktori (gustina vazduha, gustina hleba, gustina namaza, debljina hleba, debljina namaza, veličina i oblik kriška, sila trenja između hleba i stola, otpor vazduha prema hlebu (hrapavom, poroznom i rupičastom - veći) i prema namazu (glatkom - manji)...) "dogovorili" da budu u korist pada na namazanu stranu. Slučajnost. Čista nauka.

Marfi kaze da verovatnoca da hleb namazan pekmezom padne na namazanu stranu je srazmerna ceni tepiha.

Verovatnoca da kriska padne na namazanu stranu srazmerna je ceni tepiha.
(Aleksandar, 4. septembar 2013 15:23)

E, to je srž Marfijevog zakona u konkretnoj problematici...

@Slavko Petrusic
Da si zaista sproveo takav eksperiment kakav pominješ, uvideo bi da nisi u pravu. Pominješ eksperiment, a razmišljaš "logično". Otkud u nauci dokaz može biti to što neko smatra da je nešto logično.

@ex physician

Razlog zašto pikado strelica (a samo "pikado" je igra) uvek ide težim delom napred (kad je lepo baciš) je otpor vazduha koji više "koči" pero nego vrh zbog njihovog različitog oblika i gustine. U vakuumu ne bi funkcionisalo.

Verovatnoca pada kriske hleba na stranu namazanu marmeladom je upravo proporcionalna ceni tepiha.

težište i visina stola,tj da li ima vremena kriska da se okrene

Na koju stranu će pasti kriška utiče nekoliko faktora. Masa, raspored mase, geometrijske karakteristike, položaj težišta, visina stola i dva najvažnija faktora brzina kojom se kriška gurne sa stola i cijena tepiha. :-)
Namaz, pod pretpostavkom da je podjednako raspoređen, ne igra bitnu ulogu jer predstavlja kontinualno opterećenje. Otpor vazduha je relativno zanemarljiv u zavisnosti od visine stola.
Kada težište kriške pređe ivicu stola, kriška će uslijed dejstva gravitacione sile i nejednakih otpora oslonaca dobiti ugaono ubrzanje koje će joj dati rotaciono kretanje oko svoje ose.
Na kojoj strani će završiti kriška u slučaju da padne na bok najviše zavisi od ugla pada, vektorskih komponenti brzine u trenutku pada, krutosti i hrapavosti poda (gladak pod, parket, pločice ili tepih), krutosti kriške i raspoloženja čika Marfija koji to sve posmatra.

Ja bih da isprobam ovaj eksperiment,ali nemam cime da namazem hleb,a i pojeo sam ga.Teska vremena,prijatelji!

Nisam naucnik, ali ovo znam vec godinama (verovano sam procitao u Politikinom Zabavniku). Nema 7 dana da sam kolegi na poslu bas ovo pricao - kako su stolovi standardne visine, koja je taman tolika da se hleb okrene.

U matematici postoji pojam težište - to je geometrijska sredina tela , u neku ruku mesto statistički podjenako udaljeno od svake tačke . U fizici postoji pojam centar mase - odnosno mesto oko kog je statistička sva masa podjenako raspodeljena . Postoje 3 vrste ravnoteže : stabilna , labilna i indiferentna . Stabilna ravnoteža je kada je tačka na koju deluje sila koja drži telo iznad tačke koja vuče telo (tačka vešanja je iznad centra mase) , npr. sat okačen o ekser ; ekser je uvek u gornjem delu sata . Labilna ravnoteža je kada se tačka vešanja i oslonca poklope , npr. dobro izbalansirana vaga ili klackalica , i imaju osobinu da zadržavaju zadati položaj . Indiferentna je poslednja - tačka 'vešanja' je ispod centra mase , a primer je pokušaj balansiranja olovke na prstu . Hleb kada se nadje u slobodnom padu , vazduh ga 'koči' , sila deluje na gore , i kako je ta sila prouzrokovana trenjem vazduha o površinu tela , centar delovanja sile otpora je težište . Sa druge strane , pošto margarin ima veću gustinu od hleba , centar mase je u odnosu na težište malo pomeren ka margarinu i samim tim centar gravitacione sile je na težištu . Tokom pada se javlja spreg sila koje pokušavaju da dovedu telo u stabilnu ravnotežu , telo se okreće namazanom stranom dole . Pošto je rastojanje između centra mase veoma malo , spreg sila može biti mnogo slabiji od vetra i turbolencija , tako da je jedno sigurno - hleb bačen sa namazanom stranom dole tako i pada .

iz istog razloga zbog kojeg je voda teza od nafte, pa se u separaciji koristi cenrifugalna sila kao pojacana gravitacija radi brze separacije tih materija, isto tako kada bacite hleb, u vazduhu ce uz pomoc gravitacije namazana strana povuci dole u njavecem broju slucajeva ako kriska ne pada paralelno sa podom, ako pada pod uglom mozete ocekivati prljanje.

Sloboda govora umire!