U Srbiji 500.000 živi s roditeljima

Mogu sociolozi da pricaju sta hoce, glavni uzrok je nezaposlenost.

Ja zivim i sa babom

U Ceskoj klinci kad zavrse srednju skolu brisu od roditelja. Bez obzira da li nastavljaju sa skolovanjem ili ne, nadju neki posao, uglavnom u Pragu i pocinju nov, samostalan zivot. Ne smeta im ni to sto cimere upoznaju tek kad se usele. Dovoljan im je krevet, zajednicko kupatilo i kuhinja. Od plate placaju kiriju i imaju za klopu i pivo. Radim sa mladim ljudima i nije im nikakav problem da ponekad rade i dva posla i studiraju. Kad ustekaju kintu, setaju po svetu. Dok matori cesi stekaju da bi imali za bolji auto, mladima je prioritet turizam i upoznavanje kugle zemaljske. Naravno ovde se mnogo lakse dolazi do posla i plate su redovne. Nisu kao u Svajcarskoj i Nemackoj, ali su ok.

U Srbiji 500.000 živi s roditeljima.

Ja ne zivim sa roditeljima, vec oni zive sa mnom!

Spadam bas u tu kategoriju ljudi koji imaju zavrsen faks i platu malo bolju od proseka a zive sa roditeljima.Pokusao sam da zivim sam i posle 9 meseci sam se vratio kod mojih.Na prvi pogled ta plata nije toliko losa,ali kada sam platio rentu i mesecne troskove imao sam taman toliko da prezivim.Za tih 9 meseci nista nisam kupio od garderobe,nigde nisam isao na odmor,mnogo manje sam izlazio.Imao sam slobodu ali ne i novac da uzivam u slobodi.Uglavnom sam vreme provodio u ta cetiri zida i bio veoma nezadovoljan zivotom koji vodim.
Vratio sam se kod roditelja koji mi ne traze ni dinara.Odmah sam nasao novac da odem u neki grad,na more,da izadjem,da kupim nov telefon i slicno.Dan i misli su mi bili ispunjeni.
Zbog posla cesto se susrecem sa kolegama iz Evrope.Svi oni zive sami i meni sa 33 godine uvek bude glupo kada kazem da zivim sa roditeljima,ali svi oni imaju mnogo vece plate od moje.Zive sami,putuju,zivot im ima smisla.U Srbiji sa platom od 500-600 eur,moras necega da se odreknes.Ne mozes imati isti zivot kao kolega iz Budimpeste sa platom od 1400 eur ili kao kolega iz Nemacke sa preko 3000 eur.Ovde sa tom boljom platom,kao inzenjer sa 8 godina iskustva zivis cak losije nego student iz Berlina.San ti je da zivis kao neko ko radi isti posao kao ti u Ceskoj.

Sloveni su inače živeli u rodovskim zajednicama i porodične veze su čvršće (for better or worse) nego na zapadu. Uostalom, pokušajte da prevedete rodbinske izraze iz srpskog jezika na engleski - oni pola reči za njih nemaju. Ukoliko mladi ljudi žele da se osamostale, a ne mogu zbog materijalne situacije - to je problem, i to veliki. Tako će biti nezadovoljni i neće valjati ni sebi, ni svojoj deci, ni svojim roditeljima. Međutim, da li je moguće da neki to prosto ne žele, jer hoće da se nađu roditeljima kojima treba pomoć? Recimo, slučaj je da roditelji, recimo, boluju od Alchajmerove bolesti. Izlaz je ili starački dom ili kuća. Ja sam odabrao da se brinem o svojim starim roditeljima (žena živi sa mnom i jedno dete) i znam da je to pravi izbor. Naravno, lakše je skrajnuti roditelje negde i olakšati sebi život, ali ja to gledam iz njihovog ugla. Uostalom, i ja bi sutra voleo da mi se deca nađu i pomognu mi, ne zamišljam idealnu starost daleko od njih (mada ne znam šta život nosi). Znam, nije proevropski i ukazuje na zaostalost, ali ja sam srećan što su roditelji sa mnom i što mogu da im pomognem. A da li su teški? O, još kako.

"život u zajednici je sve češći uzrok razvoda brakova".

Znam ljude kojima se desilo bas to. Ziveli su kod njegovih roditelja i to je bio pravi pakao i to ne prvi, vec deveti krug! :) Zena je htela da bude gazdarica u svojoj kuci, a majka i otac su branili svoje na svome. Zena je govorila kako on nema **** da roditeljima kaze neke stvari, a oni su govorili kako on nema **** da dovede zenu u red kao sto bi "svaki muskarac" trebalo da uradi. On je jadnicak trcao od jedne do druge strane kao plavi slemovi i pokusavao da trazi kompromis u svakoj situaciji. Ali pakao je postajao sve gori i znate vec epilog.

Prosto, ovo vise nije 18. i 19. vek, da 5 generacija Topalovica zivi pod jednim krovom i sluza deda-Panteliju. Ovo je 21. vek i niko nije blesav da sebe izlaze takvom stresu. Mogu da razumem ljude koji nemaju posao i svoje prihode da tako zive. Ali neko ko ima posao i to jos solidno placen, a sebe izlaze takvom paklu od zivota - e to ne mogu da shvatim! A ima takvih i to mnogo! Svuda u svetu deca odlaze od roditelja cim postanu punoletna, samo ovde matorci sede kod mame i tate. Ajd razumem sto neko sedi do kraja studija, ali sta reci za coveka koji zivi sa roditeljima i mladjim bratom, a zavrsava ovih dana doktorat?! Znam i takve! I to uz solidno placen posao. Naravno, jos uvek nezenje i on i brat. Hajde, za brata razumem, jos uvek je na studijama. Ali ovaj ce sutra i na postdoktorske da krene (ako tako nesto postoji) i jos uvek sam?!

pa kako iko da se osamostali u danasnje vreme?

Znači svi živimo kod roditelja !
Kako je moguće?

Ovako:
500.000 x 4 (četvoročlana porodica) = 2.000.000 ljudi, ostalo su penzioneri

Kad bi ova država pružila svojim građanima nešto više od farme i velikog brata, možda bi ljudi počeli da menjaju svoj stil života. Ali pošto se iste budalaštine forsiraju već decenijama u ovoj nedođiji od države, živimo baš onako kako su nam skrojili naši dragi drugovi i drugarice koji vode ovu državu.

Iz mog ugla: Zasto bih se odvajao od roditelja i placao kiriju ili ratu za stambeni kredit, kad su mi oni vec sagradili kucu na sprat (ja gore, oni dole + mi daju i jednu sobu dole)? Zasto bih menjao oko 100 m2 za neki stancic od 50-60 m2, gde ne mogu ni da se okrenem? A zivim na 15 minuta kolima od grada, u okviru kucnog placa imam garazu (za razliku od mnogih u gradu koji automobile drze na otvorenom), bastu, veliko dvoriste, pomocne objekte... Koja je glupost ovo da se osamostaljivanjem postaje licnost. Samostalan si ako sam zaradjujes za zivot i sam placas svoje troskove, sto mozes i u istoj kuci sa roditeljima, ali si budala ako uzimas stambeni kredit kojim ti banka skida kozu s ledja, samo zbog toga da bi ziveo odvojeno od roditelja. Mozda je to tako u nekoj Danskoj, Svedskoj i sl. ali u Srbiji su stvari malo drugacije. Sem toga, milenijumima su ljudi ziveli i jos uvek zive u zajednicama od po vise generacija, ne samo u Srbiji vec sirom sveta, i tu nema nista cudno.

Možemo da pričamo na ovu temu do sutra ali glavni problem je NOVAC a svi bi mi lako znali kako ziveti kao negde tamo kad bi imali deseti deo njihovih mogucnosti!U ovoj državi je sve otišslo u pm pa sta sad hoćete da postignete ovako tendecioznim naslovom_još nas podsećate na muku zivotarenja u Srbistanu!

Ja sam zaposlen, imam svoj stan, 25 godina ... pa opet živim u kući sa roditeljima. stan ne iznajmljujem drugima nego ponekad odem tamo kad mi treba malo samoće. a inače sam sam, i nemam cak ni prijatelje pa zato ne želim da se odselim iz kuće. lepo sam vaspitan, pošten, vredan ali devojke bukvalno gledaju kroz mene kao da ne postojim. kad bih našao neku vrlo rado bih se osamostalio, ali jbg nisam kriminalac i automatski nisam ni zanimljiv ženskom polu, tj bar za njih 98%.

Pa sta?

Dobro je neko rekao - mentalitet... Niko ne voli da zivi sa roditeljima, blam je i u drustvu da to kazes. Problem je sto musku decu uvek vaspitavaju tako da je potpuno normalno da musko ostaje kod kuce. Posebno u ruralnijim mestima. Znate, treba neko da se brine o roditeljima.kad omatore, da im donese vodu kad trepnu, da urade ovo, da podignu ono. itd. A kad si tako vaspitan, u neku ruku i kad treba da se odvojis, tesko ti je, jer si svestan sta je tvoja uloga trebala da bude, i deluje ti kao da ih ostavljas same bez igde ikoga. Naravno i finansijska situacijanje problem, ali da je mentalitet drugaciji, to bi moglo da se prevazidje.

Pa šta? To je sramota ove države (njenih političara) a ne nas građana!

Znaci uzas. Znam da i Grci su isto radili i pre recesije. Nema to veze sa zaposljavanjem nego sa balkanskim mentalitetom

Ljudi nije žalosno to što mladi žive sa roditeljima već to što RODITELJI IZDRŽAVAJU MLADE SA SVOJIM BEDNIM PENZIJAMA ILI PLATAMA!!!

Ja zivim i sa babom

(Mare, 26. jul 2013 08:36)

Imam na gajbi kevu,caleta, tetku iz Bosne i ujnu sa Kosova :D

A najbolje je kad pitam roditelje za nekog dečka, zašto on pobogu još uvek živi s roditeljima kad je fin dečko, ima "lepu" platu, ima sve uslove itd. a moja rođena majka mi kaže: Šta će sam ko ludak, odvojiće se kad se oženi!!! E kad to čujem od osobe koja me rodila šta onda očekivati od drugih ljudi. U toj rečenici, em što je sažet sav čemer zatucanosti u kojoj se nalazimo, em se jasno vidi šta se očekuje od buduće supruge. Jednom rečju strašno.

НАСЛОВ је веома лош, ем не осликава суштину ни самог текста који следи ни самом проблема, ем је сасвим увредљив и противан српској традицији и култури. Укратко, генерације и треба да живе заједно!!! А не да будемо у стилу "свака вашка обашка", не да се свађамо и убијамо, не да цепкамо и тако исцепкано наслеђе. Само удружени и потпомогнути можемо напредовати и бити јаки! ДОМАЋИНСТВО, у правом српском значењу подразумева више генерација у једном дворишту које сложно и удружено према властитим могућностима и потпомогнуто труде се да то домаћинство напредује, буде берићетно, пуно, плодно... Друга је ствар ако је у овом тексту писац желео рећи да родитељи издржавају 500.000 деце, јер су ови незапослени, или да се 500.000 људи тиска са родитељима у скученом простору стана, али у том случају наслов је потпуно у нескладу.

'da njima u stvari odgovara da platu, "zadrže" za sebe i od nje štede za letovanje ili slične stvari, umesto da plaćaju račune, hranu'

Mislite da im roditelji ili država plaća sve to! jel neko to mora da plati! a nasi 'omladinci' navikli na besplatan rucak, učaureni, defetistični i depresivni. Pa kako da nam bude bolje?

500.000 mladih još uvek živi u ovoj i ovakvoj Srbiji? Strašno.

Dok sam bio u Srbiji, ziveo sam sa roditeljima jer nisam mogao sebi da priustim da zivim sam, imao sam platu oko proseka, placao sam racune jer tata i mama od svojih primanja nisu mogli da prezive i moja plata im je dobro dolazila da se poplacaju racuni i da se kupe osnovne, ponavljam OSNOVNE kucne potrepstine. Inace sam imao platu iznad proseka, a svaki put kada sam pokusao da se osamostalim, posle par meseci mi je dolazilo da se vracam, jer ni ja sam ni moji roditelji bez mene nismo imali dovoljno novca za zivot, sve dok nisam otisao u inostranstvo (gde je prva godina bila uzas, a sada se mnogo lakse dise).

Svi vi momci koji zivite sa roditeljima, nadjite neke zene pa se uvalite kod njih.

A sta radis za sex kad zivis s roditeljima? Tj gde ides?

Vojislav Simonovic, 26. jul 2013 09:37
Домаћинство са више генерација подразумева и неколико хектара, а не 60 квадрата

Ovaj podatak je potpuno tačan i situacija je vrlo loša.

Možda je nekad u rodovsko-plemenskoj zajednici ili dok smo živeli u seoskim porodičnim zadrugama to bilo u redu, ali današanji način života je takav da danas nije ni prirodno ni normalno da dve pa čak i više generacija žive zajedno. U takvoj zajednici nije lepo ni mladima, ni starima i niko nema svoj život. Naročito kad je kao kod nas zajednica prisilna jer mladi zbog nedostatka novca nemaju načina da odu i stvore sebi sopstveni život.

Naravno, ima kod nas i balkanskog mentaliteta da ne treba "napuštati ostarele roditeleje", ali ne živeti zajedno ne znači i napustiti i ne brinuti se o roditeljima. S druge strane, ni roditelji ne treba da budu sebični i da shvate da svrha i razlog dece u životu NIJE da ih deca "čuvaju" i "gledaju" kad ostare. Problem mnogih balkanskih roditelja je što nikako ne shvataju da imaju sinove i ćerke, ali da odavno više nemaju DECU, nego da su to odrasli ljudi koji često i sami imaju decu i koji svakako imaju pravo na vlastiti život kojim stari neće upravljati.

Dok se živi zajedno, nikad se neće saznati koliko je brakova propalo isključivo zbog glupavog i sebičnog mešanja tašti i svekrvi koje uvek sve znaju bolje od svih.

Jaoj jos jedna "statistika" :) Frljate se sa ovime ljudi kao da sutra ne postoji ... tztztz kuda ovaj svet ide

to znaci da smo bedna nacija .

Ja izdrzavam svoje roditelje, pa slabo da sta pretekne za osamostaljivanje.

Nema ništa loše u životu s roditeljima, ALI (uvijek ima "ali") ako niste u istom stambenom objektu.

To u prijevodu znači da je u redu kada živite na istoj zemljišnoj parceli u dvije različite i potpuno odvojene kuće, ili ste pravi susjedi. U redu je ako ih zovete telefonom prije nego što odete do njih, i ako oni zovu vas. U redu je ako vi ne ulazite u njihov stambeni prostor i oni u vaš bez obavezne prethodne najave, a "zajednička" zona može vam biti dvorište.

Ako živite u istoj kući/stanu i s roditeljima dijelite stol, hranu, televizor, kupaonicu, pranje rublja, račune... Ispast ćete ili potpuno nesposobni da se jednom ipak osamostalite (a u partneru ćete tražiti mamu/tatu, jer ne znate ni kuhati, ni prati suđe, ni mijenjati pregorene žarulje), ili ćete skroz ispiliti na živce. U takvu okolinu isto tako nikada ne treba dovoditi ženu/muža, jer će i oni ispiliti na živce.

Dajte nam besplatne stanove, dobre plate i sigurne poslove, kao i društvo bez kriminala u kojem su ljudi nasmejani. Kao u Titovo vreme kada su naše babe i dede, pa i roditelj u svom detinjstvu, imali zašta da žive i da budu srećni. Ovo u Srbiji je ROBIJA a ne život.

Raznih slučajeva ima. Razumem da ima ljudi koji nemaju izbora jer su nezaposleni, pa to itekako ima smisla. Međutim, ima i onih koji bi mogli, a NEĆE da odu od mame i tate, jer su nezreli. Lično znam primer devojke koja je uveliko prešla tridesetu, doktor nauka, zaposlena sa sasvim lepom platom, državna služba (čitaj, siguran posao). Ona živi sa roditeljima i bratom, u malom stanu. Ni dinar ne daje "u kuću", sve ostaje njoj. Kad sam je pitala zašto se ne osamostali, rekla mi je da jednostavno NEĆE, jer ko će joj onda kuvati, peglati, prati i titrati? Nema mame. Devojka je potpuno nesposobna za život, ne zna kako se plaćaju računi!? ne ume ni jaje da skuva!? jednostavno - NESPOSOBNA. Ne zna kako se pali mašina za veš i tome slično. Devojka je na nivou deteta po svim životnim "sposobnostima" da ih tako nazovem i bukvalno joj treba nadzor. Nije ona kriva, njeni su krivi, jer je samo ovde čovek od 40 godina MOMAK, a žena DEVOJKA. Žalosno...

Moj rodjak kad se ozenio doveo je zenu kuci kod roditelja, velika gajba stotinak kvadrata, matori pomagali finansijski a kasnije i oko bebe/deteta, sve izgledalo harmonicno. Prvo je matori pobesneo jer ga je snaja gledala nakrivo, jer vise nije mogao da p*dne kad mu se p*di, te ustajao rano i budio ih, te ovo te ono... epilog, razvod.

Tacno je da kuca nije tesna kad celjad nije besna. Ali tacno je i da su deca kilava gde su mnoge babice. Ima nas narod jos mnogo izreka, ali zivot nisu izreke, niti su realni ljudi idealni. Uostalom, ni nasi preci nisu ziveli pod istim krovom bas svuda. To je tako bilo samo u siromasnim selima. Bogatiji seljaci su imali posebne kucice za mladence - vajate. To im je bio pribremeni smestaj dok ne kupe sebi kucu i imanje, a onda se vajat oslobadjao za sledeceg sina. Znaci nisu bas svi bili pod istim krovom. A bila je tu i jos jedna stvar: od zene se ocekivalo da cuti, trpi i besprekorno postuje red u muzevljevoj kuci. I mnoge zene su prozivele svoj zivot trpeci uvrede, batine, pa i seksualno nasilje, kao i precutni seks sa muzevljevom muuskom rodbinom. Bora Stankovic je to lepo opisao. Jer su ih majke i ocevi vaspitali da je zena isto sto i robinja i da mora da cuti i trpi jer tako Bog i crkva zapovedaju. Priznacete da je to u ovom veku anahrono i da nema savremeno vaspitane i obrazovane devojke koja bi pristala na takav tretman. Nazalost, dok je vecina zena danas toga svesna, musku decu u Srbiji roditelji jos uvek vaspitavaju u duhu srednjeg veka. Zato brakovi pucaju! Jer sinovi nisu u stanju da preuzmu odgovornost za svoj zivot i svoju porodicu. Lakse je kad mama kuva, tata popravlja kola i ide na postu da plati racune. I nista ti sine ne moras da radis u kuci, mama ce, tata ce. Ali zena nece. Ima ona svoj posao i svoje obaveze. Sta ces sad?

Moji sinovi su tu izmedu 25 i 30 godina. Jedan zivi u inostranstvu, dosao je na duzi odmor i vec mi to smeta. Mladji studira i pri kraju je.
Dobri su momci, pristojni kako se samo pozeleti moze.

Za godinu, dve reci cu im da je vreme da ptici napuste gnezdo.
Zakup stana vise nije tako veliki ( narocito ako je dalje od centra ), pa izvolite se snaci.
Zelim da zrelo doba provedem sa muzem na miru. Bez stalnih dolazaka, odlazaka, vecito neko jede, stalno mrve, sudovi, gomile vesa...

Volim svoju decu, ali imam pravo na mir. Trideset godina je dosta, zar ne?
A kad dodju unuci, "baka servis" radi od 8-16 radnim danima, jednom, dva puta mesecno moze i uvece ako zele u pozoriste, ili na neki koncert.

PS.Price o balkanskim mamicama, balkanskih sincica su, po mom misljenju, preterane.

Ja zivim s tastom xD

dva primera, moj najbolji drug i jedna drugarica. svi imamo po 38 godina.
on ima devojku koja ima svoj stan al on nece pa nece da se odseli iz roditeljskog doma. kaze da mu je super sa caletom i kevom. malo ga nerviraju al mu je super. na pitanje sta je tu super i jel ga nije blam odgovara da ga niko ne smara jer samo zatvori vrata kada pocnu da zvocaju a uvek je sve cisto i ima brdo hrane i ne mora ni o cemu da vodi racuna. a kad pitam jel ga ne zulja krevet, onaj singl, u kome spava od detinjstva kaze da ne i da mu je super. ja, iskreno, ne mogu uopste da shvatim njegove roditelje koje inace obozavam. zasto jednostavno ne zakljucaju vrata i ne zamene bravu? sumnjam da bi spavao pod brankovim mostom nego bi lepo otisao kod devojke i poceo normalan zivot sa njom.

elem, drugarica je bas tipican primer opisan u clanku: razvedena, sa detetom, 'vratila se mami'. ima super posao, lepo zaradjuje, mogla bi da zivi sama al nece, kaze da joj je strava sa mamom i da joj je zivot fenomenalan na sta se keva samo kiselo osmehuje... btw, odgajanje klinke je 100% prepustila mama-baki a ona izlazi, putuje, zivi punim plucima i ne pada joj na pamet opet da se udaje. njena majka krisom place i moli me da joj kazem da napokon iseli i da ne moze vise...

ja mislim da su u oba slucaja roditelji krivi za, nazovi, zivot svoje dece. kako uopste mogu da misle da cine dobro svojoj deci? ako neko ne odraste sa 38 godina ja stvarno ne znam kad ce???

Ključan problem Srbije je što nove generacije žive u svakom pogledu daleko gore i besperspektivnije nego prethodne, što predstavlja slom istorije kao evolucionog procesa. Ni na drugim mestima ne cvetaju ruže, ali Srbija je upropašćena država u kojoj je sve degradirano, obesmišljeno i pre svega bez perspektive, vere u bolje sutra. Mladi u stvari ne žele ni da žive, a kamoli da nešto stvaraju. Ovo društvo pripada ološu koji je opljačkao sve nas, i nerođenu decu i unuke.

hotel "mama" rules!

Znaci u ranijim vekovima kad su tradicionalno mnoge generacije zivele zajedno, oni su svi bili vecna deca? Ili oni ljudi po siromasnim zemljama Afrike i Azije, Eskimi, Mongoli koji i dan danas svi zive u istom satoru ili kolibi, niko od njih ne odrasta? Mislim da se ovde radi o zameni teza, jer odrastanje je trenutak kad preuzmes svoju susdbinu u svoje ruke, a to gde zivis i sa kim je mozda znak, a mozda i ne, ljudi su razliciti. Ovde se namece taj neki model patrijahalne porodice gde ako si pod krovom roditelja moras da radis kako ti oni kazu, sto mozda vazi za neke ljude, ali za mnoge ne vazi. Ja sam dosta dugo ziveo sa roditeljima, ali sam ja izdrzavao i njih i mladju sestru, a ne obrnuto i imao sam potpunu slobodu da nikom ne polazem nikakve racune. Zato mi je takva teza prilicno glupa.

@Marko: identicna situacija je i kod mene bila.Zivis u 4 zida kao mucenik i zatovrenik da bi kao bio smaostalan. kad sma se vratio, prodisao sam,jer mogu d aputjem po svetu,jedem po restoranima,kupujem sta mi treba i imam manje briga.Placamnaravno svoje torskove,i ne hrane me i ono sto je poenta jeste da se tesko zaradjuje i nema dovoljno novca.

@Dangubic
Sam ili sa ženom i petoro dece, potpuno je nebitno. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da bih i poslednje pare dala za kiriju umesto da živim sa roditeljima, koje inače obožavam. Da stvar bude jasna, mene još uvek izdržavaju roditelji jer studiram, ali su finansije određene tako da ja mesečno dobijem svoj deo pa mogu da ga trošim kako hoću. E sad, pošto sam ja odlučila da plaćam kiriju to znači da: nemam novca da idem na more, o kolima i benzinu da i ne govorim, izlazim retko, kozmetika i garderoba neki prosek, manikir, pedikir, masaže i ostale tričarije - nikad. Jedino plaćam mesečno teretanu. Svesna sam da neki ljudi nemaju ni to što ja mesečno dobijam od roditelja i onda je život u zajednici jedino rešenje, ali mi nije jasno da neko ima sve uslove i još uvek živi sa svojima. Štede za kola, putovanja, izlaske, a ovamo se mami javljaju gde su krenuli - horor. Nikada, ali nikada ne bih mogla da budem čak ni u vezi sa nekim ko živi s roditeljima a kamoli da sa takvom osobom planiram život.
Eh,da, da nije sve u novcu govori i činjenica da se za 100 eur može naći pristojna garsonjera na periferiji Beograda, a za 150 eur se može naći i stan od 50 kvadrata na Petlovom brdu npr (podelite na dva i već nije tako strašno). Ipak je mozak taj koji je zakazao.

eto to je srbija,primitivno pleme

Ja imam i dedu?!

@(Dangubic, 26. jul 2013 09:47)

Sve se moze kad se hoce. Naravno ako su ljudi zreli za uloge odraslog muskarca i odrasle zene. Tvoja prva prica je spoj maminog sincica i razmazene tatine princeze a takvi brakovi pucaju makar njih dvoje ziveli sami u dvorcu. Zreli ljudi sednu za sto, razgovaraju i uspostave pravila igre i granice dokle ko sme da ide i to se uradi pre svadbe. Ali danasnje samozive generacije to ne umeju i bolje je ne trpati sva jaja u istu korpu.

Tvoja druga prica je licni izbor tog coveka. Hoce da zavrsi doktorat na miru i da se malo pomuci, skupi i stisne da bi kasnije stekao nesto s tim - bolji posao, vecu platu, ime i ugled, mogucnost da ode iz Srbije ... Sto to tebe pogadja? I mada to nema veze s temom postdoktorski programi postoje, doduse ne u Srbiji, niti ce ih tamo biti sledecih 1000 godina. Ali na zapadu da. To je stipendija za istrazivanje koju dobiju vrlo retki srecnici, ali ko prodje kroz post-phd program otvorena su mu vrata za 6-cifrene (dolarske) prihode godisnje. Naravno ne u Stradiji. Naravno treba pre toga godinama ziveti od stupendije a vecina kaze: radije bih ja 5-cifrenu platu, ali stalnu i to dok sam nlad nego da se mucim za veliku u starosti. E vidis taj drugi lik iz tvoje price se zrtvuje sada radi nekog veceg cilja koji je sebi postavio. On nece poput vecine da sanja o malom cilju poput drzavne sluzbe u koju se "uvalis" preko veze pa odmaras do penzije. I roditelji ga podrzavaju u tome. Skidam im kapu svima!

@Bojan
Jeste tako zive u Danskoj i Svedskoj pa im vidi drustva, socijalene pomoci, bogatstva i gotovo nepostojce korupcije. A vidi onda Balkan.
A to sto se nesto radi generacijama neznaci da je za sve vekove dobro. Po toj logici nismo nikada trebali zenama dati slobodu vec ih i dalje lemati kod kuce i zabraniti im da glasaju ili rade.

Baš su nas političari lepo udesili.

Šta je to mrtav kapital?

Živi roditelji :-)

Ma to sve razmazeno, nece da se osamostali sa 40.000 i da zivi kao covek.

Грешка је поредити чешки или амерички стил живота са овдашњим, те копирати и подражавати.
Као када би написали да 40М Американаца види, обиђе, посећује своје родитеље једанпут у две године, а бабу и деду никад не упозна!
И сад сви треба тако... Као да постоји један јдини образац по којем треба да се руководимо у животу, невезано за поднебље, традицију, обичаје и културу.

Pa valjda ima i par onih koji na taj nacin brinu o svojim roditeljima. To bi ipak trebalo da bude stvar licnog izbora a ne deklaracije sa kim cu ja da zivim, zar ne? Ne mora sve da bude negativno u tome...

@(X3, 26. jul 2013 14:00)

Delimicno tacno, ali ne bas potpuno. BESPLATNI stanovi nisu nikada postojali. Prvo i prvo, svim zaposlenima bez razlike je drzava automatski uzimala deo bruto plate i uplacivala je u stambene fondove. Na osnovu toga je i donet kasniji zakon o otkupu stanova - ljudi su vec preplatili te stanove od svojih zaradjenih para! Te pare su koriscene za izgradnju stanova. Stanovi su se dodeljivali od strane preduzeca. Za njih se PLACALA KIRIJA, koja se istina zvala stanarina i to je islo preko Infostana, zajedno sa komunalijama. Naravno, simbolicna i primerena prihodima. Ko nije placao racune rizikovao je da bude izbacen iz tog stana. Opstine su takve smestale u manje, prinudne smestaje ili zajednicke stanove, koji su bili za dz. Ali niko nije ostajao na ulici! Takodje, stanarsko pravo se jeste "nasledjivalo" u izvesnom smislu. Decu kojima roditelji umru niko nije terao iz tih stanova. Naravno, u preduzecima gde rade uzimano je u obzir da imaju reseno stambeno pitanje i takvi radnici NISU imali pravo na stan. Opet naravno, bilo je zloupotreba na sve strane, bilo je ljudi koji su imali vise drustvenih stanova, pa to menjali za jedan, dva, tri ... jer mi Balkanci smo rodjeni muvatori, muljatori i mahinatori.

@(Malo istorije, 26. jul 2013 15:54)

Tacno je to sto si napisao. Postojali su stambeni fondovi ( odbijao se procenat od plate ) iz koga su preduzeca kupovala stanove za svoje zaposlene.
Moji roditelji, koji vise nisu zivi, su bili inzenjeri, radili u privredi i zaradjivali fantasticno.
Kada je otisla u penziju moja majka nije bila lenja ( volela je da racuna) i sracunala da su oni (otac i ona) u stambeni fond izdvojili TRI puta vise para od vrednosti stana koji su koristili (60m2) i koji su morali da otkupe za 6000 maraka.
Prema tome i u Titovo vreme je bilo ostecenih.

Broj nezaposlinih u Srbiji prema podacima sa sajta B92 9. aprila 2013 792.344. Broj nezaposlenih i dalje raste, broj prodatih stanova opada, broj kredita opada, broj iznajmljenih stanova takođe, prosek plata oko 40.000 a prosek cena iznajmljivanja stana 200e. Onda se pojavi jedan ovakav tekst koji kaže da biste bili ličnost (a ne znam šta su drugo) iselite se od roditelja, nema veze što nemate posao, što su vam male plate, snađite se, jer vi ste u tom slučaju "ličnosti". Uvredljivo. "Marketinški trik" .
Ličnost, samostalnost i život sa roditeljima nema veze jedno sa drugim. Koliko primera znate da deca (odrasli ljudi) ne žive sa roditeljima ali da li su samostalni? I dalje zavise od roditelja i to nije reč o novcu, ni jednu odluku ne mogu da donesu bez roditelja, šta će da se kupi, gde na odmor itd. Mislim od ovih 500.000 da je veoma mali broj onih koji ne be želili svoj stan i drugačiji život.

Nekoliko stvari:

Potpuno razumem da ljudi bez sopstvenih prihoda zive kod roditelja. Razumem i one koji se vrate kod roditelja posle razvoda, gubitka posla, stana ... Hajde da kazem da razumem i samce koji zive kod roditelja, iako imaju dobre prihode, ali ajde, njihov izbor, njihova stvar. Ali zaista nikada necu razumeti dve pojave. Prvo, da neko ima solidne prihode i planira da se ozeni/uda, a onda da u svojoj najlepsoj godini braka zivi kao sirotan, pod istim krovom sa stotinu ljudi! Pa ako vec imate para, iznajmite stan, uredite ga kako vama to odgovara, neka to postane vase gnezdo. Pa zar vam zaista nikada nije palo na pamet da doruckujete goli? Da se krecete po kuci goli? Da vodite ljubav nasred kuhinje, dnevne sobe, pod tusem. Pa sve to i jos mnogo vise od toga mozete da imate sami! A ne da se sve vreme krijete ispod pokrivaca strepeci da cale ne vikne: "Sine, gde je aparat za pritisak?". Druga stvar, takodje mi je iritantna, su ovi sto zive kod roditelja, pri tome zaradjuju pare i sve zadrzavaju za sebe. Kako vas ljudi ne pece savest?! Pa ti roditelji su vas izdrzavali dok niste dobili tu svoju prvu platu. Zar nikada niste osetili potrebu da im se oduzite? Ja svoje izdrzavam od kada sam poceo da zaradjujem vise od njih. Od prve plate sam im kupio nesto lepo, bila je mala. Ali cim sam poceo da dobijam vece pare davao sam im sakom i kapom. U medjuvremenu sam se iselio od njih, ali im redovno pomazem. I niko se ne mesa ni u ciji zivot. Cist racun, duga ljubav.

U Titovo vreme nisu postojali besplatni stanovi. Ljudi nisu bili vlasnici stanova nego su ih dobijali na koriscenje od predizeca za koje rade (nisu mogli da se naslede itd). Da bi se dobio stan na koriscenje morao si biti zaposlen plus se cekalo se mnogo godina. I to vreme je bilo poznato po tome što odrasla deca zive sa roditeljima po malim stanovima, iznajmljivanje je bilo mislena imenica za mlade ljude.

Pa sta ako zive s roditeljima. Ako su roditelji OK, onda je to dobro resenje. Roditelji o svemu brinu, imas slobodu da ides gde hoces i radis sta hoces, ako imas platu, mozes i da kupis nesto sebi i da izlazis i da letujes. A danas nikome roditelji ne brane da dovede momka, ili devojku kuci.
Umesto da placa stanarinu, covek moze ustedeti vise od tri hiljade evra za godinu dana, a sa tim parama moze da kupi sebu auto, recimo, ili nesto drugo. To je bolje nego se potucati kao podstanar, jer kad se plati stan ne ostaje mnogo ni za sta drugo. Jeste da je sloboda veca, ali ako si svorc ne koristi ti mnogo ni ta sloboda.

Dali ste vi svesni kakve su plate i penzije u Srbiji?

@(Dangubic, 26. jul 2013 09:47)
jesi li cuo onu narodnu: "gde celjad nije besna, kuca nije tesna"?
ta porodica iz tvog primera je nefunkcionalna i verovatno bi se dzapali i da su ziveli odvojeno.
ovako su samo ranije saznali za to i razisli se na vreme.

@(alfa16v, 26. jul 2013 09:45)
probaj i videces da moze.

@(dovla ns, 26. jul 2013 09:51)
kako to da nemas prijatelje? sta si radio 25 godina?
zbog toga, pre mi deluje da nemas potrebne drustvene vestine pa da zato nisi zanimljiv devojkama, nego da je to zbog toga sto one "vole kriminalce".

@(Zoran M., 26. jul 2013 09:49)
situacija u drzavi je alarmantna i politicati svakako snose odgovornost za to, ali moramo da shvatimo da se ne mozemo doveka kriti iza njih.
svako od nas treba da se trudi da svoj zivot ucini sto boljim, pa ce samim tim i situacija u drzavi da se popravi.
na kraju krajeva, videcemo sta nam smeta da poboljsamo svoj zivot pa cemo pritiskati politicare da to promene umesto da samo kukamo kako nista ne valja i kako je drzava duzna da nam sve obezbedi.

@nekorektna: nazalost (ili na srecu tvoju) nisi svesna koliko ti je nizak kvalitet zivota.

Prvo da se ogradim, mislim stvarno da je za vecinu sveta u Srbiji nemoguca ekonomija razlog za ovo. Ja sam od onih koje je bilo sramota da je roditelji pomazu i napravila netipicne korake za nase drustvo. Dosla sam do zakljucka da to nema veze da li se radi o muskarcu ili zeni vec kakav je karakter u pitanju.
Zivot u visegeneracijskim porodicama tipa zadruga ide fakticki preko ledja zena, bilo da su one u ulozi snajki, cerki, svekrva, tasti, babi. Ispasta najvise ona koja je bezobraznija. Da ostavimo za trenutak snajke i cerke i sta se ocekuje od njih. Cik da neka baba u nas kaze kako bi sad posto je odgajila svoju decu zelela da se posveti nekoj svojoj zanimaciji. Ukolko se i usudi da to izjavi stavila je prst u oko okolini. Muskarce u proseku porodicni zivot u smislu neplacenih obaveza ne opterecuje toliko. Primeticete vrlo cesto da se oni mudro izvuku iz "glupih" zenskih konflikata pragmaticno gledajuci da su siti u oprani za "dz". Nezgodna je pozicija onima koji se "udaju", pa moraju da malo spuste loptu, ali i to ce oportunisticki da otrpe pre nego nesto promene.

Svesnim odbijanjem smislene organizacije drzava iako prikuplja porez na razlicite nacine, utura clanovima porodice da se sami organizuju, pa ko koga zezne. Nije to nepoznato ni u svetu (pogotovo sad u doba krize), ali u drustvima kao srpsko taj "tradicionalizam" u ljudima i nedostatak svesti da su drzavne pare moje pare se zloupotrebljava od strane drzave.

Ni ja ni moji roditelji nismo dobili stan od države za 100 maraka. Ovi što se kobajagi brinu da li živimo zajedno - verovatno jesu. Uzgred, u kojoj to komunističkoj zemlji je izvršena takva potpuno nakaradna privatizacija stambenog fonda, kao što je to Miloševićeva banda uradila 90-ih?

@Gabrijel

Htedoh da kazem da je potpuno besmislena tvrdnja da ljudi koji zive sa roditeljima nisu licnosti. Ogromna vecina ljudi je kroz istoriju, a i dan danas, zivela u manjim ili vecim zajednicama, sa roditeljima, babama i dedama itd, prosto jer tako mora. Takodje je besmisleno porediti Srbiju sa Danskom, Svajcarskom i Nemackom. Nama su po kvalitetu zivota mnogo blize latinoamericke zemlje. Naravno, zivot u zajednici ne treba da podrazumeva da ti mama i tata i dalje odredjuju sta ces danas da jedes, gde ces da ides, koliko litara goriva ces da potrosis itd. Neko je pametno rekao: Gde deca nisu besna, kuca nije tesna. Amin.

Moji su svi predci ziveli sa mamom i tatom, prema tome ni meni to nije problem pod uslovom da je dovoljno kvadrata...

Pa šta je to čudno pre 200 godina u srbije je 95% ljudi živelo sa roditeljima. Ipak je ovo napredak.

Znam da postoje neke granice i da ne treba ziveti sa roditeljima vecno ali stoji da oni mogu da zastite i priskoce u pomoc kada niko drugi nece (a pre svega ciljam na drzavu). Naravno, nema svako srece da ima dobre i odgovorne roditelje koji hoce da pomognu. Ne sumnjam da svaki od njih (ili bar vecina) zeli da im dete bude uspesno ali izgleda da nisu svi podjednako dorasli izazovu da od svoje dece to i naprave. Drugo, razne su definicije uspeha. Trece, neko ide na kvantitet a neko na kvalitet. Sumnjam da se ovde bilo ko time pozabavio. Covek, nazalost, (a mozda i na srecu) ne moze da ispuni bas sve svoje potrebe ali neke mora, a neke druge ne mora. Ovde nema mesta da to istaknem ali ako moram da biram vise volim da platim zubara i imam ok zube nego da imam najmoderniju krpicu (uzgred, kineske proizvodnje, s nalepljenim brendom). Neko moze oba, neko nijedno a neko moze jedno. Mentalitetni problem u Srbiji je sto ce vecina njih kupiti skupu krpu ali ni u bunilu ne bi dali pare za lekara jer boze moj, sramota je da komsija ima Gucci tashnu a ja ne, a zdravlje se ionako ne vidi spolja...Zivim sa roditeljima jer nemam posao od kog bih se sama izdrzavala (zbog dobro poznatih i vec prezvakanih razloga) i ponosim se time jer cuvam svoj integritet. A naravno, zelim da se zaposlim i aktivno radim na tome kako bih jednom i sama imala od cega da zivim. Drzava i drustvo ipak moraju kreirati povoljan ambijent da bi to bilo ostvarivo.

@igor
bravoooooooooooooooooo

@bojan
nisi dobro procitao text...
mozda jos par puta da ga procitas

НАСЛОВ је веома лош, ем не осликава суштину ни самог текста који следи ни самом проблема, ем је сасвим увредљив и противан српској традицији и култури. Укратко, генерације и треба да живе заједно!!! А не да будемо у стилу "свака вашка обашка", не да се свађамо и убијамо, не да цепкамо и тако исцепкано наслеђе. Само удружени и потпомогнути можемо напредовати и бити јаки! ДОМАЋИНСТВО, у правом српском значењу подразумева више генерација у једном дворишту које сложно и удружено према властитим могућностима и потпомогнуто труде се да то домаћинство напредује, буде берићетно, пуно, плодно... Друга је ствар ако је у овом тексту писац желео рећи да родитељи издржавају 500.000 деце, јер су ови незапослени, или да се 500.000 људи тиска са родитељима у скученом простору стана, али у том случају наслов је потпуно у нескладу.

Pa sta?

Znaci uzas. Znam da i Grci su isto radili i pre recesije. Nema to veze sa zaposljavanjem nego sa balkanskim mentalitetom

Znači svi živimo kod roditelja !
Kako je moguće?

Ovako:
500.000 x 4 (četvoročlana porodica) = 2.000.000 ljudi, ostalo su penzioneri

Iz mog ugla: Zasto bih se odvajao od roditelja i placao kiriju ili ratu za stambeni kredit, kad su mi oni vec sagradili kucu na sprat (ja gore, oni dole + mi daju i jednu sobu dole)? Zasto bih menjao oko 100 m2 za neki stancic od 50-60 m2, gde ne mogu ni da se okrenem? A zivim na 15 minuta kolima od grada, u okviru kucnog placa imam garazu (za razliku od mnogih u gradu koji automobile drze na otvorenom), bastu, veliko dvoriste, pomocne objekte... Koja je glupost ovo da se osamostaljivanjem postaje licnost. Samostalan si ako sam zaradjujes za zivot i sam placas svoje troskove, sto mozes i u istoj kuci sa roditeljima, ali si budala ako uzimas stambeni kredit kojim ti banka skida kozu s ledja, samo zbog toga da bi ziveo odvojeno od roditelja. Mozda je to tako u nekoj Danskoj, Svedskoj i sl. ali u Srbiji su stvari malo drugacije. Sem toga, milenijumima su ljudi ziveli i jos uvek zive u zajednicama od po vise generacija, ne samo u Srbiji vec sirom sveta, i tu nema nista cudno.

Ja sam zaposlen, imam svoj stan, 25 godina ... pa opet živim u kući sa roditeljima. stan ne iznajmljujem drugima nego ponekad odem tamo kad mi treba malo samoće. a inače sam sam, i nemam cak ni prijatelje pa zato ne želim da se odselim iz kuće. lepo sam vaspitan, pošten, vredan ali devojke bukvalno gledaju kroz mene kao da ne postojim. kad bih našao neku vrlo rado bih se osamostalio, ali jbg nisam kriminalac i automatski nisam ni zanimljiv ženskom polu, tj bar za njih 98%.

'da njima u stvari odgovara da platu, "zadrže" za sebe i od nje štede za letovanje ili slične stvari, umesto da plaćaju račune, hranu'

Mislite da im roditelji ili država plaća sve to! jel neko to mora da plati! a nasi 'omladinci' navikli na besplatan rucak, učaureni, defetistični i depresivni. Pa kako da nam bude bolje?

Mogu sociolozi da pricaju sta hoce, glavni uzrok je nezaposlenost.

"život u zajednici je sve češći uzrok razvoda brakova".

Znam ljude kojima se desilo bas to. Ziveli su kod njegovih roditelja i to je bio pravi pakao i to ne prvi, vec deveti krug! :) Zena je htela da bude gazdarica u svojoj kuci, a majka i otac su branili svoje na svome. Zena je govorila kako on nema **** da roditeljima kaze neke stvari, a oni su govorili kako on nema **** da dovede zenu u red kao sto bi "svaki muskarac" trebalo da uradi. On je jadnicak trcao od jedne do druge strane kao plavi slemovi i pokusavao da trazi kompromis u svakoj situaciji. Ali pakao je postajao sve gori i znate vec epilog.

Prosto, ovo vise nije 18. i 19. vek, da 5 generacija Topalovica zivi pod jednim krovom i sluza deda-Panteliju. Ovo je 21. vek i niko nije blesav da sebe izlaze takvom stresu. Mogu da razumem ljude koji nemaju posao i svoje prihode da tako zive. Ali neko ko ima posao i to jos solidno placen, a sebe izlaze takvom paklu od zivota - e to ne mogu da shvatim! A ima takvih i to mnogo! Svuda u svetu deca odlaze od roditelja cim postanu punoletna, samo ovde matorci sede kod mame i tate. Ajd razumem sto neko sedi do kraja studija, ali sta reci za coveka koji zivi sa roditeljima i mladjim bratom, a zavrsava ovih dana doktorat?! Znam i takve! I to uz solidno placen posao. Naravno, jos uvek nezenje i on i brat. Hajde, za brata razumem, jos uvek je na studijama. Ali ovaj ce sutra i na postdoktorske da krene (ako tako nesto postoji) i jos uvek sam?!

@Dangubic
Sam ili sa ženom i petoro dece, potpuno je nebitno. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da bih i poslednje pare dala za kiriju umesto da živim sa roditeljima, koje inače obožavam. Da stvar bude jasna, mene još uvek izdržavaju roditelji jer studiram, ali su finansije određene tako da ja mesečno dobijem svoj deo pa mogu da ga trošim kako hoću. E sad, pošto sam ja odlučila da plaćam kiriju to znači da: nemam novca da idem na more, o kolima i benzinu da i ne govorim, izlazim retko, kozmetika i garderoba neki prosek, manikir, pedikir, masaže i ostale tričarije - nikad. Jedino plaćam mesečno teretanu. Svesna sam da neki ljudi nemaju ni to što ja mesečno dobijam od roditelja i onda je život u zajednici jedino rešenje, ali mi nije jasno da neko ima sve uslove i još uvek živi sa svojima. Štede za kola, putovanja, izlaske, a ovamo se mami javljaju gde su krenuli - horor. Nikada, ali nikada ne bih mogla da budem čak ni u vezi sa nekim ko živi s roditeljima a kamoli da sa takvom osobom planiram život.
Eh,da, da nije sve u novcu govori i činjenica da se za 100 eur može naći pristojna garsonjera na periferiji Beograda, a za 150 eur se može naći i stan od 50 kvadrata na Petlovom brdu npr (podelite na dva i već nije tako strašno). Ipak je mozak taj koji je zakazao.

U Ceskoj klinci kad zavrse srednju skolu brisu od roditelja. Bez obzira da li nastavljaju sa skolovanjem ili ne, nadju neki posao, uglavnom u Pragu i pocinju nov, samostalan zivot. Ne smeta im ni to sto cimere upoznaju tek kad se usele. Dovoljan im je krevet, zajednicko kupatilo i kuhinja. Od plate placaju kiriju i imaju za klopu i pivo. Radim sa mladim ljudima i nije im nikakav problem da ponekad rade i dva posla i studiraju. Kad ustekaju kintu, setaju po svetu. Dok matori cesi stekaju da bi imali za bolji auto, mladima je prioritet turizam i upoznavanje kugle zemaljske. Naravno ovde se mnogo lakse dolazi do posla i plate su redovne. Nisu kao u Svajcarskoj i Nemackoj, ali su ok.

Spadam bas u tu kategoriju ljudi koji imaju zavrsen faks i platu malo bolju od proseka a zive sa roditeljima.Pokusao sam da zivim sam i posle 9 meseci sam se vratio kod mojih.Na prvi pogled ta plata nije toliko losa,ali kada sam platio rentu i mesecne troskove imao sam taman toliko da prezivim.Za tih 9 meseci nista nisam kupio od garderobe,nigde nisam isao na odmor,mnogo manje sam izlazio.Imao sam slobodu ali ne i novac da uzivam u slobodi.Uglavnom sam vreme provodio u ta cetiri zida i bio veoma nezadovoljan zivotom koji vodim.
Vratio sam se kod roditelja koji mi ne traze ni dinara.Odmah sam nasao novac da odem u neki grad,na more,da izadjem,da kupim nov telefon i slicno.Dan i misli su mi bili ispunjeni.
Zbog posla cesto se susrecem sa kolegama iz Evrope.Svi oni zive sami i meni sa 33 godine uvek bude glupo kada kazem da zivim sa roditeljima,ali svi oni imaju mnogo vece plate od moje.Zive sami,putuju,zivot im ima smisla.U Srbiji sa platom od 500-600 eur,moras necega da se odreknes.Ne mozes imati isti zivot kao kolega iz Budimpeste sa platom od 1400 eur ili kao kolega iz Nemacke sa preko 3000 eur.Ovde sa tom boljom platom,kao inzenjer sa 8 godina iskustva zivis cak losije nego student iz Berlina.San ti je da zivis kao neko ko radi isti posao kao ti u Ceskoj.

Pa sta ako zive s roditeljima. Ako su roditelji OK, onda je to dobro resenje. Roditelji o svemu brinu, imas slobodu da ides gde hoces i radis sta hoces, ako imas platu, mozes i da kupis nesto sebi i da izlazis i da letujes. A danas nikome roditelji ne brane da dovede momka, ili devojku kuci.
Umesto da placa stanarinu, covek moze ustedeti vise od tri hiljade evra za godinu dana, a sa tim parama moze da kupi sebu auto, recimo, ili nesto drugo. To je bolje nego se potucati kao podstanar, jer kad se plati stan ne ostaje mnogo ni za sta drugo. Jeste da je sloboda veca, ali ako si svorc ne koristi ti mnogo ni ta sloboda.

Dobro je neko rekao - mentalitet... Niko ne voli da zivi sa roditeljima, blam je i u drustvu da to kazes. Problem je sto musku decu uvek vaspitavaju tako da je potpuno normalno da musko ostaje kod kuce. Posebno u ruralnijim mestima. Znate, treba neko da se brine o roditeljima.kad omatore, da im donese vodu kad trepnu, da urade ovo, da podignu ono. itd. A kad si tako vaspitan, u neku ruku i kad treba da se odvojis, tesko ti je, jer si svestan sta je tvoja uloga trebala da bude, i deluje ti kao da ih ostavljas same bez igde ikoga. Naravno i finansijska situacijanje problem, ali da je mentalitet drugaciji, to bi moglo da se prevazidje.

Sloveni su inače živeli u rodovskim zajednicama i porodične veze su čvršće (for better or worse) nego na zapadu. Uostalom, pokušajte da prevedete rodbinske izraze iz srpskog jezika na engleski - oni pola reči za njih nemaju. Ukoliko mladi ljudi žele da se osamostale, a ne mogu zbog materijalne situacije - to je problem, i to veliki. Tako će biti nezadovoljni i neće valjati ni sebi, ni svojoj deci, ni svojim roditeljima. Međutim, da li je moguće da neki to prosto ne žele, jer hoće da se nađu roditeljima kojima treba pomoć? Recimo, slučaj je da roditelji, recimo, boluju od Alchajmerove bolesti. Izlaz je ili starački dom ili kuća. Ja sam odabrao da se brinem o svojim starim roditeljima (žena živi sa mnom i jedno dete) i znam da je to pravi izbor. Naravno, lakše je skrajnuti roditelje negde i olakšati sebi život, ali ja to gledam iz njihovog ugla. Uostalom, i ja bi sutra voleo da mi se deca nađu i pomognu mi, ne zamišljam idealnu starost daleko od njih (mada ne znam šta život nosi). Znam, nije proevropski i ukazuje na zaostalost, ali ja sam srećan što su roditelji sa mnom i što mogu da im pomognem. A da li su teški? O, još kako.

pa kako iko da se osamostali u danasnje vreme?

Dajte nam besplatne stanove, dobre plate i sigurne poslove, kao i društvo bez kriminala u kojem su ljudi nasmejani. Kao u Titovo vreme kada su naše babe i dede, pa i roditelj u svom detinjstvu, imali zašta da žive i da budu srećni. Ovo u Srbiji je ROBIJA a ne život.

@Marko: identicna situacija je i kod mene bila.Zivis u 4 zida kao mucenik i zatovrenik da bi kao bio smaostalan. kad sma se vratio, prodisao sam,jer mogu d aputjem po svetu,jedem po restoranima,kupujem sta mi treba i imam manje briga.Placamnaravno svoje torskove,i ne hrane me i ono sto je poenta jeste da se tesko zaradjuje i nema dovoljno novca.

Moji su svi predci ziveli sa mamom i tatom, prema tome ni meni to nije problem pod uslovom da je dovoljno kvadrata...

Ja zivim i sa babom

Jaoj jos jedna "statistika" :) Frljate se sa ovime ljudi kao da sutra ne postoji ... tztztz kuda ovaj svet ide

Pa šta? To je sramota ove države (njenih političara) a ne nas građana!

Kad bi ova država pružila svojim građanima nešto više od farme i velikog brata, možda bi ljudi počeli da menjaju svoj stil života. Ali pošto se iste budalaštine forsiraju već decenijama u ovoj nedođiji od države, živimo baš onako kako su nam skrojili naši dragi drugovi i drugarice koji vode ovu državu.

eto to je srbija,primitivno pleme

Raznih slučajeva ima. Razumem da ima ljudi koji nemaju izbora jer su nezaposleni, pa to itekako ima smisla. Međutim, ima i onih koji bi mogli, a NEĆE da odu od mame i tate, jer su nezreli. Lično znam primer devojke koja je uveliko prešla tridesetu, doktor nauka, zaposlena sa sasvim lepom platom, državna služba (čitaj, siguran posao). Ona živi sa roditeljima i bratom, u malom stanu. Ni dinar ne daje "u kuću", sve ostaje njoj. Kad sam je pitala zašto se ne osamostali, rekla mi je da jednostavno NEĆE, jer ko će joj onda kuvati, peglati, prati i titrati? Nema mame. Devojka je potpuno nesposobna za život, ne zna kako se plaćaju računi!? ne ume ni jaje da skuva!? jednostavno - NESPOSOBNA. Ne zna kako se pali mašina za veš i tome slično. Devojka je na nivou deteta po svim životnim "sposobnostima" da ih tako nazovem i bukvalno joj treba nadzor. Nije ona kriva, njeni su krivi, jer je samo ovde čovek od 40 godina MOMAK, a žena DEVOJKA. Žalosno...

A najbolje je kad pitam roditelje za nekog dečka, zašto on pobogu još uvek živi s roditeljima kad je fin dečko, ima "lepu" platu, ima sve uslove itd. a moja rođena majka mi kaže: Šta će sam ko ludak, odvojiće se kad se oženi!!! E kad to čujem od osobe koja me rodila šta onda očekivati od drugih ljudi. U toj rečenici, em što je sažet sav čemer zatucanosti u kojoj se nalazimo, em se jasno vidi šta se očekuje od buduće supruge. Jednom rečju strašno.

Znaci u ranijim vekovima kad su tradicionalno mnoge generacije zivele zajedno, oni su svi bili vecna deca? Ili oni ljudi po siromasnim zemljama Afrike i Azije, Eskimi, Mongoli koji i dan danas svi zive u istom satoru ili kolibi, niko od njih ne odrasta? Mislim da se ovde radi o zameni teza, jer odrastanje je trenutak kad preuzmes svoju susdbinu u svoje ruke, a to gde zivis i sa kim je mozda znak, a mozda i ne, ljudi su razliciti. Ovde se namece taj neki model patrijahalne porodice gde ako si pod krovom roditelja moras da radis kako ti oni kazu, sto mozda vazi za neke ljude, ali za mnoge ne vazi. Ja sam dosta dugo ziveo sa roditeljima, ali sam ja izdrzavao i njih i mladju sestru, a ne obrnuto i imao sam potpunu slobodu da nikom ne polazem nikakve racune. Zato mi je takva teza prilicno glupa.

U Srbiji 500.000 živi s roditeljima.

Ja ne zivim sa roditeljima, vec oni zive sa mnom!

Možemo da pričamo na ovu temu do sutra ali glavni problem je NOVAC a svi bi mi lako znali kako ziveti kao negde tamo kad bi imali deseti deo njihovih mogucnosti!U ovoj državi je sve otišslo u pm pa sta sad hoćete da postignete ovako tendecioznim naslovom_još nas podsećate na muku zivotarenja u Srbistanu!

@Gabrijel

Htedoh da kazem da je potpuno besmislena tvrdnja da ljudi koji zive sa roditeljima nisu licnosti. Ogromna vecina ljudi je kroz istoriju, a i dan danas, zivela u manjim ili vecim zajednicama, sa roditeljima, babama i dedama itd, prosto jer tako mora. Takodje je besmisleno porediti Srbiju sa Danskom, Svajcarskom i Nemackom. Nama su po kvalitetu zivota mnogo blize latinoamericke zemlje. Naravno, zivot u zajednici ne treba da podrazumeva da ti mama i tata i dalje odredjuju sta ces danas da jedes, gde ces da ides, koliko litara goriva ces da potrosis itd. Neko je pametno rekao: Gde deca nisu besna, kuca nije tesna. Amin.

Svi vi momci koji zivite sa roditeljima, nadjite neke zene pa se uvalite kod njih.

@(Dangubic, 26. jul 2013 09:47)

Sve se moze kad se hoce. Naravno ako su ljudi zreli za uloge odraslog muskarca i odrasle zene. Tvoja prva prica je spoj maminog sincica i razmazene tatine princeze a takvi brakovi pucaju makar njih dvoje ziveli sami u dvorcu. Zreli ljudi sednu za sto, razgovaraju i uspostave pravila igre i granice dokle ko sme da ide i to se uradi pre svadbe. Ali danasnje samozive generacije to ne umeju i bolje je ne trpati sva jaja u istu korpu.

Tvoja druga prica je licni izbor tog coveka. Hoce da zavrsi doktorat na miru i da se malo pomuci, skupi i stisne da bi kasnije stekao nesto s tim - bolji posao, vecu platu, ime i ugled, mogucnost da ode iz Srbije ... Sto to tebe pogadja? I mada to nema veze s temom postdoktorski programi postoje, doduse ne u Srbiji, niti ce ih tamo biti sledecih 1000 godina. Ali na zapadu da. To je stipendija za istrazivanje koju dobiju vrlo retki srecnici, ali ko prodje kroz post-phd program otvorena su mu vrata za 6-cifrene (dolarske) prihode godisnje. Naravno ne u Stradiji. Naravno treba pre toga godinama ziveti od stupendije a vecina kaze: radije bih ja 5-cifrenu platu, ali stalnu i to dok sam nlad nego da se mucim za veliku u starosti. E vidis taj drugi lik iz tvoje price se zrtvuje sada radi nekog veceg cilja koji je sebi postavio. On nece poput vecine da sanja o malom cilju poput drzavne sluzbe u koju se "uvalis" preko veze pa odmaras do penzije. I roditelji ga podrzavaju u tome. Skidam im kapu svima!

Šta je to mrtav kapital?

Živi roditelji :-)

hotel "mama" rules!

Pa šta je to čudno pre 200 godina u srbije je 95% ljudi živelo sa roditeljima. Ipak je ovo napredak.

@Bojan
Jeste tako zive u Danskoj i Svedskoj pa im vidi drustva, socijalene pomoci, bogatstva i gotovo nepostojce korupcije. A vidi onda Balkan.
A to sto se nesto radi generacijama neznaci da je za sve vekove dobro. Po toj logici nismo nikada trebali zenama dati slobodu vec ih i dalje lemati kod kuce i zabraniti im da glasaju ili rade.

@(Dangubic, 26. jul 2013 09:47)
jesi li cuo onu narodnu: "gde celjad nije besna, kuca nije tesna"?
ta porodica iz tvog primera je nefunkcionalna i verovatno bi se dzapali i da su ziveli odvojeno.
ovako su samo ranije saznali za to i razisli se na vreme.

@(alfa16v, 26. jul 2013 09:45)
probaj i videces da moze.

@(dovla ns, 26. jul 2013 09:51)
kako to da nemas prijatelje? sta si radio 25 godina?
zbog toga, pre mi deluje da nemas potrebne drustvene vestine pa da zato nisi zanimljiv devojkama, nego da je to zbog toga sto one "vole kriminalce".

@(Zoran M., 26. jul 2013 09:49)
situacija u drzavi je alarmantna i politicati svakako snose odgovornost za to, ali moramo da shvatimo da se ne mozemo doveka kriti iza njih.
svako od nas treba da se trudi da svoj zivot ucini sto boljim, pa ce samim tim i situacija u drzavi da se popravi.
na kraju krajeva, videcemo sta nam smeta da poboljsamo svoj zivot pa cemo pritiskati politicare da to promene umesto da samo kukamo kako nista ne valja i kako je drzava duzna da nam sve obezbedi.

to znaci da smo bedna nacija .

@nekorektna: nazalost (ili na srecu tvoju) nisi svesna koliko ti je nizak kvalitet zivota.

Грешка је поредити чешки или амерички стил живота са овдашњим, те копирати и подражавати.
Као када би написали да 40М Американаца види, обиђе, посећује своје родитеље једанпут у две године, а бабу и деду никад не упозна!
И сад сви треба тако... Као да постоји један јдини образац по којем треба да се руководимо у животу, невезано за поднебље, традицију, обичаје и културу.

Ovaj podatak je potpuno tačan i situacija je vrlo loša.

Možda je nekad u rodovsko-plemenskoj zajednici ili dok smo živeli u seoskim porodičnim zadrugama to bilo u redu, ali današanji način života je takav da danas nije ni prirodno ni normalno da dve pa čak i više generacija žive zajedno. U takvoj zajednici nije lepo ni mladima, ni starima i niko nema svoj život. Naročito kad je kao kod nas zajednica prisilna jer mladi zbog nedostatka novca nemaju načina da odu i stvore sebi sopstveni život.

Naravno, ima kod nas i balkanskog mentaliteta da ne treba "napuštati ostarele roditeleje", ali ne živeti zajedno ne znači i napustiti i ne brinuti se o roditeljima. S druge strane, ni roditelji ne treba da budu sebični i da shvate da svrha i razlog dece u životu NIJE da ih deca "čuvaju" i "gledaju" kad ostare. Problem mnogih balkanskih roditelja je što nikako ne shvataju da imaju sinove i ćerke, ali da odavno više nemaju DECU, nego da su to odrasli ljudi koji često i sami imaju decu i koji svakako imaju pravo na vlastiti život kojim stari neće upravljati.

Dok se živi zajedno, nikad se neće saznati koliko je brakova propalo isključivo zbog glupavog i sebičnog mešanja tašti i svekrvi koje uvek sve znaju bolje od svih.

Ja zivim s tastom xD

500.000 mladih još uvek živi u ovoj i ovakvoj Srbiji? Strašno.

Ma to sve razmazeno, nece da se osamostali sa 40.000 i da zivi kao covek.

Dali ste vi svesni kakve su plate i penzije u Srbiji?

Baš su nas političari lepo udesili.

U Titovo vreme nisu postojali besplatni stanovi. Ljudi nisu bili vlasnici stanova nego su ih dobijali na koriscenje od predizeca za koje rade (nisu mogli da se naslede itd). Da bi se dobio stan na koriscenje morao si biti zaposlen plus se cekalo se mnogo godina. I to vreme je bilo poznato po tome što odrasla deca zive sa roditeljima po malim stanovima, iznajmljivanje je bilo mislena imenica za mlade ljude.

Moji sinovi su tu izmedu 25 i 30 godina. Jedan zivi u inostranstvu, dosao je na duzi odmor i vec mi to smeta. Mladji studira i pri kraju je.
Dobri su momci, pristojni kako se samo pozeleti moze.

Za godinu, dve reci cu im da je vreme da ptici napuste gnezdo.
Zakup stana vise nije tako veliki ( narocito ako je dalje od centra ), pa izvolite se snaci.
Zelim da zrelo doba provedem sa muzem na miru. Bez stalnih dolazaka, odlazaka, vecito neko jede, stalno mrve, sudovi, gomile vesa...

Volim svoju decu, ali imam pravo na mir. Trideset godina je dosta, zar ne?
A kad dodju unuci, "baka servis" radi od 8-16 radnim danima, jednom, dva puta mesecno moze i uvece ako zele u pozoriste, ili na neki koncert.

PS.Price o balkanskim mamicama, balkanskih sincica su, po mom misljenju, preterane.

Broj nezaposlinih u Srbiji prema podacima sa sajta B92 9. aprila 2013 792.344. Broj nezaposlenih i dalje raste, broj prodatih stanova opada, broj kredita opada, broj iznajmljenih stanova takođe, prosek plata oko 40.000 a prosek cena iznajmljivanja stana 200e. Onda se pojavi jedan ovakav tekst koji kaže da biste bili ličnost (a ne znam šta su drugo) iselite se od roditelja, nema veze što nemate posao, što su vam male plate, snađite se, jer vi ste u tom slučaju "ličnosti". Uvredljivo. "Marketinški trik" .
Ličnost, samostalnost i život sa roditeljima nema veze jedno sa drugim. Koliko primera znate da deca (odrasli ljudi) ne žive sa roditeljima ali da li su samostalni? I dalje zavise od roditelja i to nije reč o novcu, ni jednu odluku ne mogu da donesu bez roditelja, šta će da se kupi, gde na odmor itd. Mislim od ovih 500.000 da je veoma mali broj onih koji ne be želili svoj stan i drugačiji život.

Ja zivim i sa babom

(Mare, 26. jul 2013 08:36)

Imam na gajbi kevu,caleta, tetku iz Bosne i ujnu sa Kosova :D

Pa valjda ima i par onih koji na taj nacin brinu o svojim roditeljima. To bi ipak trebalo da bude stvar licnog izbora a ne deklaracije sa kim cu ja da zivim, zar ne? Ne mora sve da bude negativno u tome...

Moj rodjak kad se ozenio doveo je zenu kuci kod roditelja, velika gajba stotinak kvadrata, matori pomagali finansijski a kasnije i oko bebe/deteta, sve izgledalo harmonicno. Prvo je matori pobesneo jer ga je snaja gledala nakrivo, jer vise nije mogao da p*dne kad mu se p*di, te ustajao rano i budio ih, te ovo te ono... epilog, razvod.

Tacno je da kuca nije tesna kad celjad nije besna. Ali tacno je i da su deca kilava gde su mnoge babice. Ima nas narod jos mnogo izreka, ali zivot nisu izreke, niti su realni ljudi idealni. Uostalom, ni nasi preci nisu ziveli pod istim krovom bas svuda. To je tako bilo samo u siromasnim selima. Bogatiji seljaci su imali posebne kucice za mladence - vajate. To im je bio pribremeni smestaj dok ne kupe sebi kucu i imanje, a onda se vajat oslobadjao za sledeceg sina. Znaci nisu bas svi bili pod istim krovom. A bila je tu i jos jedna stvar: od zene se ocekivalo da cuti, trpi i besprekorno postuje red u muzevljevoj kuci. I mnoge zene su prozivele svoj zivot trpeci uvrede, batine, pa i seksualno nasilje, kao i precutni seks sa muzevljevom muuskom rodbinom. Bora Stankovic je to lepo opisao. Jer su ih majke i ocevi vaspitali da je zena isto sto i robinja i da mora da cuti i trpi jer tako Bog i crkva zapovedaju. Priznacete da je to u ovom veku anahrono i da nema savremeno vaspitane i obrazovane devojke koja bi pristala na takav tretman. Nazalost, dok je vecina zena danas toga svesna, musku decu u Srbiji roditelji jos uvek vaspitavaju u duhu srednjeg veka. Zato brakovi pucaju! Jer sinovi nisu u stanju da preuzmu odgovornost za svoj zivot i svoju porodicu. Lakse je kad mama kuva, tata popravlja kola i ide na postu da plati racune. I nista ti sine ne moras da radis u kuci, mama ce, tata ce. Ali zena nece. Ima ona svoj posao i svoje obaveze. Sta ces sad?

dva primera, moj najbolji drug i jedna drugarica. svi imamo po 38 godina.
on ima devojku koja ima svoj stan al on nece pa nece da se odseli iz roditeljskog doma. kaze da mu je super sa caletom i kevom. malo ga nerviraju al mu je super. na pitanje sta je tu super i jel ga nije blam odgovara da ga niko ne smara jer samo zatvori vrata kada pocnu da zvocaju a uvek je sve cisto i ima brdo hrane i ne mora ni o cemu da vodi racuna. a kad pitam jel ga ne zulja krevet, onaj singl, u kome spava od detinjstva kaze da ne i da mu je super. ja, iskreno, ne mogu uopste da shvatim njegove roditelje koje inace obozavam. zasto jednostavno ne zakljucaju vrata i ne zamene bravu? sumnjam da bi spavao pod brankovim mostom nego bi lepo otisao kod devojke i poceo normalan zivot sa njom.

elem, drugarica je bas tipican primer opisan u clanku: razvedena, sa detetom, 'vratila se mami'. ima super posao, lepo zaradjuje, mogla bi da zivi sama al nece, kaze da joj je strava sa mamom i da joj je zivot fenomenalan na sta se keva samo kiselo osmehuje... btw, odgajanje klinke je 100% prepustila mama-baki a ona izlazi, putuje, zivi punim plucima i ne pada joj na pamet opet da se udaje. njena majka krisom place i moli me da joj kazem da napokon iseli i da ne moze vise...

ja mislim da su u oba slucaja roditelji krivi za, nazovi, zivot svoje dece. kako uopste mogu da misle da cine dobro svojoj deci? ako neko ne odraste sa 38 godina ja stvarno ne znam kad ce???

Ni ja ni moji roditelji nismo dobili stan od države za 100 maraka. Ovi što se kobajagi brinu da li živimo zajedno - verovatno jesu. Uzgred, u kojoj to komunističkoj zemlji je izvršena takva potpuno nakaradna privatizacija stambenog fonda, kao što je to Miloševićeva banda uradila 90-ih?

Dok sam bio u Srbiji, ziveo sam sa roditeljima jer nisam mogao sebi da priustim da zivim sam, imao sam platu oko proseka, placao sam racune jer tata i mama od svojih primanja nisu mogli da prezive i moja plata im je dobro dolazila da se poplacaju racuni i da se kupe osnovne, ponavljam OSNOVNE kucne potrepstine. Inace sam imao platu iznad proseka, a svaki put kada sam pokusao da se osamostalim, posle par meseci mi je dolazilo da se vracam, jer ni ja sam ni moji roditelji bez mene nismo imali dovoljno novca za zivot, sve dok nisam otisao u inostranstvo (gde je prva godina bila uzas, a sada se mnogo lakse dise).

Nema ništa loše u životu s roditeljima, ALI (uvijek ima "ali") ako niste u istom stambenom objektu.

To u prijevodu znači da je u redu kada živite na istoj zemljišnoj parceli u dvije različite i potpuno odvojene kuće, ili ste pravi susjedi. U redu je ako ih zovete telefonom prije nego što odete do njih, i ako oni zovu vas. U redu je ako vi ne ulazite u njihov stambeni prostor i oni u vaš bez obavezne prethodne najave, a "zajednička" zona može vam biti dvorište.

Ako živite u istoj kući/stanu i s roditeljima dijelite stol, hranu, televizor, kupaonicu, pranje rublja, račune... Ispast ćete ili potpuno nesposobni da se jednom ipak osamostalite (a u partneru ćete tražiti mamu/tatu, jer ne znate ni kuhati, ni prati suđe, ni mijenjati pregorene žarulje), ili ćete skroz ispiliti na živce. U takvu okolinu isto tako nikada ne treba dovoditi ženu/muža, jer će i oni ispiliti na živce.

Ljudi nije žalosno to što mladi žive sa roditeljima već to što RODITELJI IZDRŽAVAJU MLADE SA SVOJIM BEDNIM PENZIJAMA ILI PLATAMA!!!

Vojislav Simonovic, 26. jul 2013 09:37
Домаћинство са више генерација подразумева и неколико хектара, а не 60 квадрата

@bojan
nisi dobro procitao text...
mozda jos par puta da ga procitas

@igor
bravoooooooooooooooooo

Nekoliko stvari:

Potpuno razumem da ljudi bez sopstvenih prihoda zive kod roditelja. Razumem i one koji se vrate kod roditelja posle razvoda, gubitka posla, stana ... Hajde da kazem da razumem i samce koji zive kod roditelja, iako imaju dobre prihode, ali ajde, njihov izbor, njihova stvar. Ali zaista nikada necu razumeti dve pojave. Prvo, da neko ima solidne prihode i planira da se ozeni/uda, a onda da u svojoj najlepsoj godini braka zivi kao sirotan, pod istim krovom sa stotinu ljudi! Pa ako vec imate para, iznajmite stan, uredite ga kako vama to odgovara, neka to postane vase gnezdo. Pa zar vam zaista nikada nije palo na pamet da doruckujete goli? Da se krecete po kuci goli? Da vodite ljubav nasred kuhinje, dnevne sobe, pod tusem. Pa sve to i jos mnogo vise od toga mozete da imate sami! A ne da se sve vreme krijete ispod pokrivaca strepeci da cale ne vikne: "Sine, gde je aparat za pritisak?". Druga stvar, takodje mi je iritantna, su ovi sto zive kod roditelja, pri tome zaradjuju pare i sve zadrzavaju za sebe. Kako vas ljudi ne pece savest?! Pa ti roditelji su vas izdrzavali dok niste dobili tu svoju prvu platu. Zar nikada niste osetili potrebu da im se oduzite? Ja svoje izdrzavam od kada sam poceo da zaradjujem vise od njih. Od prve plate sam im kupio nesto lepo, bila je mala. Ali cim sam poceo da dobijam vece pare davao sam im sakom i kapom. U medjuvremenu sam se iselio od njih, ali im redovno pomazem. I niko se ne mesa ni u ciji zivot. Cist racun, duga ljubav.

Prvo da se ogradim, mislim stvarno da je za vecinu sveta u Srbiji nemoguca ekonomija razlog za ovo. Ja sam od onih koje je bilo sramota da je roditelji pomazu i napravila netipicne korake za nase drustvo. Dosla sam do zakljucka da to nema veze da li se radi o muskarcu ili zeni vec kakav je karakter u pitanju.
Zivot u visegeneracijskim porodicama tipa zadruga ide fakticki preko ledja zena, bilo da su one u ulozi snajki, cerki, svekrva, tasti, babi. Ispasta najvise ona koja je bezobraznija. Da ostavimo za trenutak snajke i cerke i sta se ocekuje od njih. Cik da neka baba u nas kaze kako bi sad posto je odgajila svoju decu zelela da se posveti nekoj svojoj zanimaciji. Ukolko se i usudi da to izjavi stavila je prst u oko okolini. Muskarce u proseku porodicni zivot u smislu neplacenih obaveza ne opterecuje toliko. Primeticete vrlo cesto da se oni mudro izvuku iz "glupih" zenskih konflikata pragmaticno gledajuci da su siti u oprani za "dz". Nezgodna je pozicija onima koji se "udaju", pa moraju da malo spuste loptu, ali i to ce oportunisticki da otrpe pre nego nesto promene.

Svesnim odbijanjem smislene organizacije drzava iako prikuplja porez na razlicite nacine, utura clanovima porodice da se sami organizuju, pa ko koga zezne. Nije to nepoznato ni u svetu (pogotovo sad u doba krize), ali u drustvima kao srpsko taj "tradicionalizam" u ljudima i nedostatak svesti da su drzavne pare moje pare se zloupotrebljava od strane drzave.

Znam da postoje neke granice i da ne treba ziveti sa roditeljima vecno ali stoji da oni mogu da zastite i priskoce u pomoc kada niko drugi nece (a pre svega ciljam na drzavu). Naravno, nema svako srece da ima dobre i odgovorne roditelje koji hoce da pomognu. Ne sumnjam da svaki od njih (ili bar vecina) zeli da im dete bude uspesno ali izgleda da nisu svi podjednako dorasli izazovu da od svoje dece to i naprave. Drugo, razne su definicije uspeha. Trece, neko ide na kvantitet a neko na kvalitet. Sumnjam da se ovde bilo ko time pozabavio. Covek, nazalost, (a mozda i na srecu) ne moze da ispuni bas sve svoje potrebe ali neke mora, a neke druge ne mora. Ovde nema mesta da to istaknem ali ako moram da biram vise volim da platim zubara i imam ok zube nego da imam najmoderniju krpicu (uzgred, kineske proizvodnje, s nalepljenim brendom). Neko moze oba, neko nijedno a neko moze jedno. Mentalitetni problem u Srbiji je sto ce vecina njih kupiti skupu krpu ali ni u bunilu ne bi dali pare za lekara jer boze moj, sramota je da komsija ima Gucci tashnu a ja ne, a zdravlje se ionako ne vidi spolja...Zivim sa roditeljima jer nemam posao od kog bih se sama izdrzavala (zbog dobro poznatih i vec prezvakanih razloga) i ponosim se time jer cuvam svoj integritet. A naravno, zelim da se zaposlim i aktivno radim na tome kako bih jednom i sama imala od cega da zivim. Drzava i drustvo ipak moraju kreirati povoljan ambijent da bi to bilo ostvarivo.

A sta radis za sex kad zivis s roditeljima? Tj gde ides?

Ja imam i dedu?!

Ja izdrzavam svoje roditelje, pa slabo da sta pretekne za osamostaljivanje.

Ključan problem Srbije je što nove generacije žive u svakom pogledu daleko gore i besperspektivnije nego prethodne, što predstavlja slom istorije kao evolucionog procesa. Ni na drugim mestima ne cvetaju ruže, ali Srbija je upropašćena država u kojoj je sve degradirano, obesmišljeno i pre svega bez perspektive, vere u bolje sutra. Mladi u stvari ne žele ni da žive, a kamoli da nešto stvaraju. Ovo društvo pripada ološu koji je opljačkao sve nas, i nerođenu decu i unuke.

@(X3, 26. jul 2013 14:00)

Delimicno tacno, ali ne bas potpuno. BESPLATNI stanovi nisu nikada postojali. Prvo i prvo, svim zaposlenima bez razlike je drzava automatski uzimala deo bruto plate i uplacivala je u stambene fondove. Na osnovu toga je i donet kasniji zakon o otkupu stanova - ljudi su vec preplatili te stanove od svojih zaradjenih para! Te pare su koriscene za izgradnju stanova. Stanovi su se dodeljivali od strane preduzeca. Za njih se PLACALA KIRIJA, koja se istina zvala stanarina i to je islo preko Infostana, zajedno sa komunalijama. Naravno, simbolicna i primerena prihodima. Ko nije placao racune rizikovao je da bude izbacen iz tog stana. Opstine su takve smestale u manje, prinudne smestaje ili zajednicke stanove, koji su bili za dz. Ali niko nije ostajao na ulici! Takodje, stanarsko pravo se jeste "nasledjivalo" u izvesnom smislu. Decu kojima roditelji umru niko nije terao iz tih stanova. Naravno, u preduzecima gde rade uzimano je u obzir da imaju reseno stambeno pitanje i takvi radnici NISU imali pravo na stan. Opet naravno, bilo je zloupotreba na sve strane, bilo je ljudi koji su imali vise drustvenih stanova, pa to menjali za jedan, dva, tri ... jer mi Balkanci smo rodjeni muvatori, muljatori i mahinatori.

@(Malo istorije, 26. jul 2013 15:54)

Tacno je to sto si napisao. Postojali su stambeni fondovi ( odbijao se procenat od plate ) iz koga su preduzeca kupovala stanove za svoje zaposlene.
Moji roditelji, koji vise nisu zivi, su bili inzenjeri, radili u privredi i zaradjivali fantasticno.
Kada je otisla u penziju moja majka nije bila lenja ( volela je da racuna) i sracunala da su oni (otac i ona) u stambeni fond izdvojili TRI puta vise para od vrednosti stana koji su koristili (60m2) i koji su morali da otkupe za 6000 maraka.
Prema tome i u Titovo vreme je bilo ostecenih.