Vladimir Dž
pre 10 godina
@Sane-Tačno je da je pre hrišćanstva postajala mogućnost pozajmljivanja novca sa kamatom. Ali ta vrsta aktivnosti je bila vrlo omražena i proganjana. Aristotel je u Politici napisao:
"Najomraženiji način bogaćenja, i sa najvećim razlogom, je lihvarstvo. To je bogaćenje iz samog novca a ne prirodnim putem. Jer novac je imao nameru da se koristi u razmeni dobara a ne da on raste sa kamatom. I ovaj termin kamata [tokos], što znači rađanje novog novca iz novca, to je vezano za rasplodnju novca kao što novorođenče podseća na roditelja. Od svih vrsta bogaćenja ovaj je bio najneprirodniji"
Kad imamo relativnu fiksnu količinu para, kao tada, svako ko bi stalno izdavao pozajmice sa kamatom - vrlo brzo bi završio sa celokupnim novcem. Lihvarske skupine su počele da uzurpiraju tržište novcem i postavljaju diktat društvu. Uskoro su carevi počeli da zavise od njihovih pozajmica. Napokon su ta društva razorena u ogromnoj depresiji izazvanim povlačenjem para od strane lihvara i nemogućnosti društva da im plati dugove. Uskoro su tako oslabljena društva bila pregažena od plemena sa istoka. Hrišćanstvo i ostali su nakon pada Rima zabranili kamatu.
Bankrot je moguć i u društvu gde je kamata zabranjena. Vaša istorijska argumentacija ništa ne govori o onome što ja pišem. A to je da je pre 300 godina uveden sistem pod nazivom Bankarstvo sa delimičnim rezervama koji prosto tera najveći deo populacije ljudi da pozajme novac i postanu robovi. Da nema naših pozajmica, nebi bilo i novca.
81 Komentari
Sortiraj po: