Bankar bio sudija bankarima

Bravo za presudu, za sud, za štediše!!!
UA banke, UAAAAA!!!

Zato su oni u EU a mi nismo

Kod nas je Ustavni sud, munjevito i u potaji, kolektivne tužbe protiv banaka proglasio neustavnim.

pa nema tamo jorgovanke da štiti banke

Valjda će tako jednog dana biti i u Srbiji. Za sada g.Tabaković radi oni što banke traže, odnosno SNS radi kako banke sviraju. Tužno.

Naše malo đače evropsko prvače, prva petica... Samo napred, da i mi osetimo kad je u komšijskom dvorištu lepo, da mora da se čisti u našem... Pa, ove što pljuju, u ćošak, pa ove što okreću zakone kako im se svidi u zatvore.

Ja sam tuzio KBC banku zbog povecanja kamate na stambeni kredit 2011. godine, posle godinu dana u martu 2012. godine dobijem delimicnu presudu u Prvom osnovnom sudu, banka se naravno zali i evo vec 15 meseci predmet stoji u Apelacionom sudu. Apelacioni sud se nije oglasio, da bi se informisao o predmetu usmeno, pokusali da mi zakazu za 17-ti septembar razgovor sa nekim zamenikom sekretara. Drzavo Srbijo, pravosudje Srbije mora da se resi.

@(jopix,
Pa ne smeš jedno da govoriš i obećevaš kad tumačiš sporazum, a onda nešto sitinm slovima da regulišeš. Kad se potpisuju takvi sporazumi-ugovori oko kredita bankarski službenici su dužni da objasne sve što se tog ugovora tiče.
Ovde bi svaki ugovor morao da padne na sudu zbog one kluzule koja stoji sa većinom banaka i kablovski i mobilni operteri. A to je da banke i operateri mogu da menaju cene,kamate i programe ukoliko oni odluče da je to potrebno.

(jopix, 4. jul 2013 12:00)
Kolega, djelomično se slažem s vašim komentarom. Međutim, po toj logici banke su mogle podići kamate sa 4% na 44% i nikome ništa. Kredit je poslovni ugovor između klijenta i banke. Ali po zakonu ne može samo jedna strana snositi kompletan rizik u tom poslovnom ugovoru. Da je slučajno došlo do pada tečaja CHF onda bi banke s razlogom i opravdano podigle kamatnu stopu da zaštite svoje ulaganje. Ovdje se dogodio apsurd da je tečaj CHF otišao sa 4,5 kune na 7,5 kuna, a uz to su još banke podigle kamatnu stopu sa cca 4% na 6,5 %. Ako znamo da se u ovom slučaju radi većinom o stambenim kreditima ( ne potrošačkim, auto i sl. ),a ljudima su rate povećane i do 100%, očito je u pitanju pohlepa i otimačina od strane banaka. Veliki dio odgovornosti snosi i država koja je do sada prešutno prelazila preko svih "legalnih" pljački. I sada se država ne želi mješati. Ipak te banke kreditiraju istu tu državu koja je na rubu bankrota,a pred bankrot su je dovele iste te banke uz pomoć kriminalnog miljea ( političara ). Ovo je klasična priča kako jedan krug ljudi na vlasti kriminalnim radnjama za kratki vremenski period može uništiti živote i budućnost svojih građana sve radi svog osobnog profita. Svaka podudarnost sa sličnim događajima u svim državama bivše SFRJ je puka slučajnost :)

(Domagoj, 4. jul 2013 15:06)

NE proizvodac automobila te ne mora upozoravat da moze poginuti ikladionica da mozes izgubiti ali ako te s druge strane uvjeravaju da NE mozes poginuti i da NE mozes izgubiti onda je to prijevara.Ili ako auto kupis po cijeni od 10000 eura, a onda ti prodavaoc kaze da je porasla cijena proizvodnje i da auto odjednom kosta 13 000 eura e onda je to vec problem

Ovo je nesto NEVEROVATNO! Koliko zaista Srbiji fale udruzenja potrosaca i korisnika velikih sistema svesni su samo ljudi koji su imali probleme sa velikim sistemima. Ipak, u drzavi Hrvatskoj ne postoje monopoli kao u Srbiji, od energenata (gorivo NIS), prehrambenih lanaca (Maxi) i slicno. Cestitam na presudi, Hrvatska je zaista deo Evrope.

Pre bih rekao da su nepismeni uz pomoć populističkih sudija iz određenih stranaka "pobedili" razum.
Ovo znači da svaki potpisani ugovor nije vredan ako je korisnik mogao izgubiti više nego što je očekivao. To znači i da lutrija ne mora isplatiti dobitak nego samo povrat uplate onome ko je uplatio dobitni listić, to znači da investitor ako projekt uspe treba dobiti samo povrat novca, a ne i udio u kompaniji, to znači da svaki uspešan posao možete raskinuti jer rizik je bio veći nego što ste očekivali. Sramota za sudstvo i sudije.

@
Sad mene nešto interesuje, kao laika: Po aglo-saksonskom pravu, koliko sam ja upućen, važi pravilo pozivanja na već donete presude. Da li to važi i u slučaju sudova u drugim državama ili ne? Konkretno, da li bi naši građani, ili udruženja, mogli u sličnim sporovima pred domaćim sudovima, da se pozovu na ovu presudu? I da li bi, u slučaju odbijanja domaćih sudova da uvaže takav dokaz, mogla da se pokrene parnica pred međunarodnim sudom u Strazburu, pred kojim, ruku na srce, naša država nema mnogo dobijenih parnica.
(Zlatko Todorović, 4. jul 2013 14:23)


Govorim za Hr. mada mislim da je u Srbiji pravni sustav isti ili sličan, u europskom kontinentalnom pravu (kojem pripadaju obije zemlje) ne prizanje se pravo presedana (pozivanje na već donijete presude), u svakom postupku se primjenjuje pravna norma na konkretan slučaj, što znači da već donesene presude nemaju pravno obvezujuće djelovanje (osim onih Vrhovnog,Ustavnog suda ili suda u Strassbourgu). Postupak pred sudom u Strassbourg se može pokrenuti samo ako su iscrpljena pravna sredstva u državi gdje se postupak vodi ili ako se grubo krše neka osnovna prava (ljudska). Nažalost po svemu ovome mislim da se ne možete pozvati na ovu presudu pogotovo još ide prilog tome što je presuda donesena od strane druge države.

@jopix
Sramota je sto su banke uopste bile u poziciji da nude takve ugovore, koji su dvosmisleni i mogu da se tumace kako njima odgovara. To se zove zelenasenje i zakonom je zabranjeno.

Sad mene nešto interesuje, kao laika: Po aglo-saksonskom pravu, koliko sam ja upućen, važi pravilo pozivanja na već donete presude. Da li to važi i u slučaju sudova u drugim državama ili ne? Konkretno, da li bi naši građani, ili udruženja, mogli u sličnim sporovima pred domaćim sudovima, da se pozovu na ovu presudu? I da li bi, u slučaju odbijanja domaćih sudova da uvaže takav dokaz, mogla da se pokrene parnica pred međunarodnim sudom u Strazburu, pred kojim, ruku na srce, naša država nema mnogo dobijenih parnica.

"Pre bih rekao da su nepismeni uz pomoć populističkih sudija iz određenih stranaka "pobedili" razum.
Ovo znači da svaki potpisani ugovor nije vredan ako je korisnik mogao izgubiti više nego što je očekivao. To znači i da lutrija ne mora isplatiti dobitak nego samo povrat uplate onome ko je uplatio dobitni listić, to znači da investitor ako projekt uspe treba dobiti samo povrat novca, a ne i udio u kompaniji, to znači da svaki uspešan posao možete raskinuti jer rizik je bio veći nego što ste očekivali. Sramota za sudstvo i sudije.
(jopix, 4. jul 2013 12:00)"
@jopix

Ako uzmemo u obzir da su banke isto kao i firme prepustene trzistu, onda ste vi 100% u pravu, Medjutim ovde se radi o MANIPULACIJI GRADJANA, gde vodeci ljudi jedne drzave gradjanima obecavaju med i mleko, nova radna mesta, boljitak u svakom pogledu, na osnovu cega svaki normalan covek krene da planira svoju buducnost u granicama svojih mogucnosti, a pod pretpostavkom da posao nece izgubiti, da drustvo u celini ide ka boljitku, a onda jednog momenta krah...
Nisu krivci u ovim slucajevima ni banke ni gradjani, VEC VLADA.
Ali i vlada je ona koja je vec prosla SAD JE NOVA, i ne odgovara za ono sto je uradila prethodna.
I na kraju PRETPOSTAVITE KO JE KRIVAC, a ko je taj koji redovno placa neciju krivicu...

ne razumem se u bankarstvo al' mi drago sto je sud za godinu dana doneo presudu

Banke u socijalistickom uredjenju imaju sasvim drugaciju ulogu od onih u kapitalistickom. Nije problem u bankama kao pojavi, koje zaista pospesuju ekonomski razvoj (ako su pod kontrolom), problem je sto na svakih 10 jedinica vrednosti koje stvore, jos 20 ukradu raznim manipulacijama, od trgovine derivatima do sibicarenja za skrivene troskove i kamate privatnim korisnicima. Tako da ukupni rezultat po drustvo ispadne negativan.

@Dusan... neće banke povisiti cijenu svojih usluga jer to nesmiju po zakonu.. u Hrvatskoj je bankama zakonima poprilicno suzen manevarski prostor i svako mijenjanje cijene moraju vrlo dobro opravdati i obrazložiti sto vjeruj mi ni bankama vise nije lako...

Par pitanja samo...
Treba li kladionica upozoravati da mozes popušiti?
Treba li proizvodjac automobila upozoravati da mozes poginuti ako vozis prebrzo ili nemas srece (npr stijena padne na tebe)?
Trebas li kao korisnik tih usluga sam sebe informirati da vidis da li mozes poginuti vozeci auto ili zbog padajuce stijene ili da mozes izgubiti na kladionici?

Ovdje je problem sto su ljudi uzimali kredite olako, na rubu svojih mogucnosti, i to one koji su najrizicniji. To je bilo posve jasno i bivsi guverner HNBa Rohatinski je javno upozoravao na to. Tkogod je ulazio u odnose od 20-30 godina otplate bi se trebao informirati prije nego nesto potpise.

Pitam se, sto bi bilo da je franak otišao u drugom smjeru. Kako bi onda reagirali da banka tuzi klijente?

@Uros

Ako dignem u jednoj banci kredit od 100 000e koja ce mi to banka dati novi kredit od 100 000 e da bi zatvorio taj prvi kredit?
Zasto nebi otisao u deset banaka digo u svakoj po 100 000k i rekao da nemam od kuda vracati? pa nek mi uzmu i stan i naplate se sve iz njega :D


Ljudi ne razume da banka nije postovala zakon i sa su iskoristavali propise i bok nema se tu kaj o kladionicama i ulaganjima i znanju, radi se o krsenju zakona i po toj osnovi ce izgubit. Pogledajte da sad u BiH hypo banka se nagadja s klijentima oko iste stvari jer ne zele na sud ici a to nije zato jer su u pravu nego znaju jako dobro sta su radile i ovo im je jeftinija solucija.

@ (M Zg, 4. jul 2013 17:16)
U praksi je bilo primera da su u komentarima zakona navodjene presude hrvatskih sudova, ovako iz glave - Komentar zakona o privrednim drustvima koji je pisao Dragisa Slijepcevic, sada sudija Ustavnog suda.
Daleko od obavezujuceg ali ako je obrazlozenje presude kvalitetno, svaki iole kvalitetniji pravnik ce uvek zeleti da se sa njime upozna te moze biti od uticaja na sudiju.
Inace, i danas se u Srbiji koriste komentari hrvatskih autora u oblasti gradjanskog prava. Obligacije su obligacije a Viznerov komentar se smatra najkvalitetnijim i od Perovicevog.

(Domagoj, 4. jul 2013 15:06)

Nije ovde problem da li te neko upozorava ili ne, svako snosi rizik svojih odluka, da ti pojasnim. Odes u kladionicu i odigras tiket, i pogodis sve, i ukupna kvota ti je u trenutku kada si se kladio bila 100, a ti si predvideo dobitak, medjutim kada dodjes da podignes dobitak , kladionicar ti kaze da u skladu sa poslovnom politikom kladionice tvoja kvota nije 100 nego 1. I sta u tom slucaju??
Da li su te upozorili na to??
E o tome je rec kod kredita sto su banke otimale u skladu sa poslovnom politikom.

Ovo je nepravedna presuda.
Sada ce banke povecati cenu svojih usluga i ostali klijenti banke ce placati to sto se neko polakomio na svajcarski franak kada je uzimao kredit.
Kada su placali manje kamate tada im je bilo fino, a sada traze da drugi korisnici otplacuju cenu njihove lose i pohlepne procene.

@ (uros, 4. jul 2013 22:27)
A kako to drzava odobrava ugovore? DRzava daje licencu za poslovanje, na bankama je da same angazuju pravne strucnjake koji im pripremaju ugovore. NE postoji "drzavnoodobreni ugovor". I naravno da svako ima pravo da trazi zastitu suda.
A koliko daleko ide unistavanje ljudskih prva od strane banaka govori i to da su banke u ugovore unosile klauzulu da se klijenti odricu prava na pokretanje postupaka protiv banke, dakle pobijale su osnovno ustavno pravo.
Jedna strana je iskoristila lakomislenost i nestrucnost druge a na sudu je da to i proceni.
I ne, nemam kredit u chf ali taj tarzanski bankarski sistem koji se primenjuje u Srbiji je meni uzasavajuc.

Ako mislite da to može kako se kome ćefne i sav rizik treba da snose građani jer zaboga "što su potpisali", uzmite Zakon o obligacionim odnosima i vidjećete na koji način se štite ugovorne strane od bilo čije samovolje. Zelenašenje je krivično djelo. Ako je kamatna stopa promjenjiva, mora se jasno napisati u odnosu na šta, i dati vrlo precizno kako se mijenja. Sve ugovorne odredbe kojima banke sebi daju pravo na jednostrane promjene u skladu sa svojom poslovnom politikom (koju klijent i ne vidi) suprotne su Zakonu o obligacionim odnosima i ništavne su. Po ovom zakonu, ako je jedna strana ponudila ugovor drugoj strani (u ovom slučaju banka građanima), sve eventualne nejasne odredbe tumače se u korist druge strane (građana). Ako je banka htjela nešto mijenjati što je ugovorom definisano, morala je ponuditi aneks ugovora drugoj strani, a onda to ipak znači da ne morate da potpišete ako nećete.
Prije nekoliko godina imala sam iskustvo sa bankom koja mi je nezakonito htjela povećati kamatnu stopu. Obavijestila sam ih da ću nastaviti da ispunjavam svoje obaveze po ugovoru, kojim je definisan naš obligaciono-pravni odnos i praktično im prebacila lopticu da oni mene tuže ako mogu uopšte da dokažu da sam ja nešto prekršila. Naravno da nisu imali šta, jer je Zakon o obligacionim odnosima jasan i ja sam ispunjavala svoje obaveze. Zvali su me na razgovor, pokušavajući da nametnu aneks ugovora (naravno da nisam ni otišla, nije me zanimalo). Ništa nisu uspjeli i na kraju su odustali.

@Ivan
Ako bi banka povećala kamatu sa 4 na 44%, onda odeš u drugu banku i refinansiras kredit po trenutnoj kamati koja je na tržištu. Tako u najgorem slučaju platiš procenat više iznad trenutne cene na tržištu.
Banka u najboljem slučaju može da zaračuna takvu kamatu da se tebi ne isplati da refinansiraš, a to je blizu trenutne kamate po kojoj se uzimaju krediti. Okreni obrni, oni koji nisu uzeli kredite po fiksnoj kamati platiće onu cenu koja je trenutno na tržištu.

@peroli
Banka nije prekšila zakon. Sve što banka radi ima pravo po ugovoru koji nikad nije smeo da bude odobren od strane države.
Pošto ga je država odobrila i pošto su klijenti banke potpisali ugovor, banka ne sme da snosi posledice.
Ako državi dođe iz dupeta u glavu, da takav ugovor nije ni trebalo potpisati, postoje samo dve opcije koje su ispravne.
Da klijent i banka sednu i dogovore nove uslove uslove ili da se poništiti ugovor i klijent mora da plati banci bez penala svoj dug, a kamata od dana tužbe (promene) se računa kao kamata koja je na tržištu.

Onaj ko je uzeo 100 000 evra i ima hipoteku na imovinu od 150 000 evra će moći da refinansira, tj. može sa bankom da pregovara ravnopravno, onaj koji ima imovinu vrednu ispod 100 000 evra, neće moći da refinansira, ali će banka gledati da sa njim dogovori, jer im je tako isplativije.

Ono što država ne sme da radi, je da promeni ugovor na štetu banke, jer je ugovor već odobrila. Ako banke izgube pare, zbog akcije države, ovde mislim na razliku između trenutne kamate na tržištu i onoga što bi klijenti plaćali, skaće ti rizik i svi krediti idu gore. Svi trpe, jer država nije radila svoj posao i grupa ljudi je potpisala ugovore kakve normalan čovek nikad ne bi potpisao, a korist ima samo ta ista grupa.
Ako banke stradaju, stradaće svi oni kojima banke trebaju.

Pre bih rekao da su nepismeni uz pomoć populističkih sudija iz određenih stranaka "pobedili" razum.
Ovo znači da svaki potpisani ugovor nije vredan ako je korisnik mogao izgubiti više nego što je očekivao. To znači i da lutrija ne mora isplatiti dobitak nego samo povrat uplate onome ko je uplatio dobitni listić, to znači da investitor ako projekt uspe treba dobiti samo povrat novca, a ne i udio u kompaniji, to znači da svaki uspešan posao možete raskinuti jer rizik je bio veći nego što ste očekivali. Sramota za sudstvo i sudije.

Par pitanja samo...
Treba li kladionica upozoravati da mozes popušiti?
Treba li proizvodjac automobila upozoravati da mozes poginuti ako vozis prebrzo ili nemas srece (npr stijena padne na tebe)?
Trebas li kao korisnik tih usluga sam sebe informirati da vidis da li mozes poginuti vozeci auto ili zbog padajuce stijene ili da mozes izgubiti na kladionici?

Ovdje je problem sto su ljudi uzimali kredite olako, na rubu svojih mogucnosti, i to one koji su najrizicniji. To je bilo posve jasno i bivsi guverner HNBa Rohatinski je javno upozoravao na to. Tkogod je ulazio u odnose od 20-30 godina otplate bi se trebao informirati prije nego nesto potpise.

Pitam se, sto bi bilo da je franak otišao u drugom smjeru. Kako bi onda reagirali da banka tuzi klijente?

Ovo je nepravedna presuda.
Sada ce banke povecati cenu svojih usluga i ostali klijenti banke ce placati to sto se neko polakomio na svajcarski franak kada je uzimao kredit.
Kada su placali manje kamate tada im je bilo fino, a sada traze da drugi korisnici otplacuju cenu njihove lose i pohlepne procene.

@Ivan
Ako bi banka povećala kamatu sa 4 na 44%, onda odeš u drugu banku i refinansiras kredit po trenutnoj kamati koja je na tržištu. Tako u najgorem slučaju platiš procenat više iznad trenutne cene na tržištu.
Banka u najboljem slučaju može da zaračuna takvu kamatu da se tebi ne isplati da refinansiraš, a to je blizu trenutne kamate po kojoj se uzimaju krediti. Okreni obrni, oni koji nisu uzeli kredite po fiksnoj kamati platiće onu cenu koja je trenutno na tržištu.

@peroli
Banka nije prekšila zakon. Sve što banka radi ima pravo po ugovoru koji nikad nije smeo da bude odobren od strane države.
Pošto ga je država odobrila i pošto su klijenti banke potpisali ugovor, banka ne sme da snosi posledice.
Ako državi dođe iz dupeta u glavu, da takav ugovor nije ni trebalo potpisati, postoje samo dve opcije koje su ispravne.
Da klijent i banka sednu i dogovore nove uslove uslove ili da se poništiti ugovor i klijent mora da plati banci bez penala svoj dug, a kamata od dana tužbe (promene) se računa kao kamata koja je na tržištu.

Onaj ko je uzeo 100 000 evra i ima hipoteku na imovinu od 150 000 evra će moći da refinansira, tj. može sa bankom da pregovara ravnopravno, onaj koji ima imovinu vrednu ispod 100 000 evra, neće moći da refinansira, ali će banka gledati da sa njim dogovori, jer im je tako isplativije.

Ono što država ne sme da radi, je da promeni ugovor na štetu banke, jer je ugovor već odobrila. Ako banke izgube pare, zbog akcije države, ovde mislim na razliku između trenutne kamate na tržištu i onoga što bi klijenti plaćali, skaće ti rizik i svi krediti idu gore. Svi trpe, jer država nije radila svoj posao i grupa ljudi je potpisala ugovore kakve normalan čovek nikad ne bi potpisao, a korist ima samo ta ista grupa.
Ako banke stradaju, stradaće svi oni kojima banke trebaju.

(Domagoj, 4. jul 2013 15:06)

Nije ovde problem da li te neko upozorava ili ne, svako snosi rizik svojih odluka, da ti pojasnim. Odes u kladionicu i odigras tiket, i pogodis sve, i ukupna kvota ti je u trenutku kada si se kladio bila 100, a ti si predvideo dobitak, medjutim kada dodjes da podignes dobitak , kladionicar ti kaze da u skladu sa poslovnom politikom kladionice tvoja kvota nije 100 nego 1. I sta u tom slucaju??
Da li su te upozorili na to??
E o tome je rec kod kredita sto su banke otimale u skladu sa poslovnom politikom.

Bravo za presudu, za sud, za štediše!!!
UA banke, UAAAAA!!!

"Pre bih rekao da su nepismeni uz pomoć populističkih sudija iz određenih stranaka "pobedili" razum.
Ovo znači da svaki potpisani ugovor nije vredan ako je korisnik mogao izgubiti više nego što je očekivao. To znači i da lutrija ne mora isplatiti dobitak nego samo povrat uplate onome ko je uplatio dobitni listić, to znači da investitor ako projekt uspe treba dobiti samo povrat novca, a ne i udio u kompaniji, to znači da svaki uspešan posao možete raskinuti jer rizik je bio veći nego što ste očekivali. Sramota za sudstvo i sudije.
(jopix, 4. jul 2013 12:00)"
@jopix

Ako uzmemo u obzir da su banke isto kao i firme prepustene trzistu, onda ste vi 100% u pravu, Medjutim ovde se radi o MANIPULACIJI GRADJANA, gde vodeci ljudi jedne drzave gradjanima obecavaju med i mleko, nova radna mesta, boljitak u svakom pogledu, na osnovu cega svaki normalan covek krene da planira svoju buducnost u granicama svojih mogucnosti, a pod pretpostavkom da posao nece izgubiti, da drustvo u celini ide ka boljitku, a onda jednog momenta krah...
Nisu krivci u ovim slucajevima ni banke ni gradjani, VEC VLADA.
Ali i vlada je ona koja je vec prosla SAD JE NOVA, i ne odgovara za ono sto je uradila prethodna.
I na kraju PRETPOSTAVITE KO JE KRIVAC, a ko je taj koji redovno placa neciju krivicu...

Sad mene nešto interesuje, kao laika: Po aglo-saksonskom pravu, koliko sam ja upućen, važi pravilo pozivanja na već donete presude. Da li to važi i u slučaju sudova u drugim državama ili ne? Konkretno, da li bi naši građani, ili udruženja, mogli u sličnim sporovima pred domaćim sudovima, da se pozovu na ovu presudu? I da li bi, u slučaju odbijanja domaćih sudova da uvaže takav dokaz, mogla da se pokrene parnica pred međunarodnim sudom u Strazburu, pred kojim, ruku na srce, naša država nema mnogo dobijenih parnica.

(Domagoj, 4. jul 2013 15:06)

NE proizvodac automobila te ne mora upozoravat da moze poginuti ikladionica da mozes izgubiti ali ako te s druge strane uvjeravaju da NE mozes poginuti i da NE mozes izgubiti onda je to prijevara.Ili ako auto kupis po cijeni od 10000 eura, a onda ti prodavaoc kaze da je porasla cijena proizvodnje i da auto odjednom kosta 13 000 eura e onda je to vec problem

Banke u socijalistickom uredjenju imaju sasvim drugaciju ulogu od onih u kapitalistickom. Nije problem u bankama kao pojavi, koje zaista pospesuju ekonomski razvoj (ako su pod kontrolom), problem je sto na svakih 10 jedinica vrednosti koje stvore, jos 20 ukradu raznim manipulacijama, od trgovine derivatima do sibicarenja za skrivene troskove i kamate privatnim korisnicima. Tako da ukupni rezultat po drustvo ispadne negativan.

pa nema tamo jorgovanke da štiti banke

Zato su oni u EU a mi nismo

@(jopix,
Pa ne smeš jedno da govoriš i obećevaš kad tumačiš sporazum, a onda nešto sitinm slovima da regulišeš. Kad se potpisuju takvi sporazumi-ugovori oko kredita bankarski službenici su dužni da objasne sve što se tog ugovora tiče.
Ovde bi svaki ugovor morao da padne na sudu zbog one kluzule koja stoji sa većinom banaka i kablovski i mobilni operteri. A to je da banke i operateri mogu da menaju cene,kamate i programe ukoliko oni odluče da je to potrebno.

ne razumem se u bankarstvo al' mi drago sto je sud za godinu dana doneo presudu

Kod nas je Ustavni sud, munjevito i u potaji, kolektivne tužbe protiv banaka proglasio neustavnim.

Valjda će tako jednog dana biti i u Srbiji. Za sada g.Tabaković radi oni što banke traže, odnosno SNS radi kako banke sviraju. Tužno.

Ja sam tuzio KBC banku zbog povecanja kamate na stambeni kredit 2011. godine, posle godinu dana u martu 2012. godine dobijem delimicnu presudu u Prvom osnovnom sudu, banka se naravno zali i evo vec 15 meseci predmet stoji u Apelacionom sudu. Apelacioni sud se nije oglasio, da bi se informisao o predmetu usmeno, pokusali da mi zakazu za 17-ti septembar razgovor sa nekim zamenikom sekretara. Drzavo Srbijo, pravosudje Srbije mora da se resi.

Naše malo đače evropsko prvače, prva petica... Samo napred, da i mi osetimo kad je u komšijskom dvorištu lepo, da mora da se čisti u našem... Pa, ove što pljuju, u ćošak, pa ove što okreću zakone kako im se svidi u zatvore.

(jopix, 4. jul 2013 12:00)
Kolega, djelomično se slažem s vašim komentarom. Međutim, po toj logici banke su mogle podići kamate sa 4% na 44% i nikome ništa. Kredit je poslovni ugovor između klijenta i banke. Ali po zakonu ne može samo jedna strana snositi kompletan rizik u tom poslovnom ugovoru. Da je slučajno došlo do pada tečaja CHF onda bi banke s razlogom i opravdano podigle kamatnu stopu da zaštite svoje ulaganje. Ovdje se dogodio apsurd da je tečaj CHF otišao sa 4,5 kune na 7,5 kuna, a uz to su još banke podigle kamatnu stopu sa cca 4% na 6,5 %. Ako znamo da se u ovom slučaju radi većinom o stambenim kreditima ( ne potrošačkim, auto i sl. ),a ljudima su rate povećane i do 100%, očito je u pitanju pohlepa i otimačina od strane banaka. Veliki dio odgovornosti snosi i država koja je do sada prešutno prelazila preko svih "legalnih" pljački. I sada se država ne želi mješati. Ipak te banke kreditiraju istu tu državu koja je na rubu bankrota,a pred bankrot su je dovele iste te banke uz pomoć kriminalnog miljea ( političara ). Ovo je klasična priča kako jedan krug ljudi na vlasti kriminalnim radnjama za kratki vremenski period može uništiti živote i budućnost svojih građana sve radi svog osobnog profita. Svaka podudarnost sa sličnim događajima u svim državama bivše SFRJ je puka slučajnost :)

@jopix
Sramota je sto su banke uopste bile u poziciji da nude takve ugovore, koji su dvosmisleni i mogu da se tumace kako njima odgovara. To se zove zelenasenje i zakonom je zabranjeno.

@
Sad mene nešto interesuje, kao laika: Po aglo-saksonskom pravu, koliko sam ja upućen, važi pravilo pozivanja na već donete presude. Da li to važi i u slučaju sudova u drugim državama ili ne? Konkretno, da li bi naši građani, ili udruženja, mogli u sličnim sporovima pred domaćim sudovima, da se pozovu na ovu presudu? I da li bi, u slučaju odbijanja domaćih sudova da uvaže takav dokaz, mogla da se pokrene parnica pred međunarodnim sudom u Strazburu, pred kojim, ruku na srce, naša država nema mnogo dobijenih parnica.
(Zlatko Todorović, 4. jul 2013 14:23)


Govorim za Hr. mada mislim da je u Srbiji pravni sustav isti ili sličan, u europskom kontinentalnom pravu (kojem pripadaju obije zemlje) ne prizanje se pravo presedana (pozivanje na već donijete presude), u svakom postupku se primjenjuje pravna norma na konkretan slučaj, što znači da već donesene presude nemaju pravno obvezujuće djelovanje (osim onih Vrhovnog,Ustavnog suda ili suda u Strassbourgu). Postupak pred sudom u Strassbourg se može pokrenuti samo ako su iscrpljena pravna sredstva u državi gdje se postupak vodi ili ako se grubo krše neka osnovna prava (ljudska). Nažalost po svemu ovome mislim da se ne možete pozvati na ovu presudu pogotovo još ide prilog tome što je presuda donesena od strane druge države.

Ovo je nesto NEVEROVATNO! Koliko zaista Srbiji fale udruzenja potrosaca i korisnika velikih sistema svesni su samo ljudi koji su imali probleme sa velikim sistemima. Ipak, u drzavi Hrvatskoj ne postoje monopoli kao u Srbiji, od energenata (gorivo NIS), prehrambenih lanaca (Maxi) i slicno. Cestitam na presudi, Hrvatska je zaista deo Evrope.

@Uros

Ako dignem u jednoj banci kredit od 100 000e koja ce mi to banka dati novi kredit od 100 000 e da bi zatvorio taj prvi kredit?
Zasto nebi otisao u deset banaka digo u svakoj po 100 000k i rekao da nemam od kuda vracati? pa nek mi uzmu i stan i naplate se sve iz njega :D


Ljudi ne razume da banka nije postovala zakon i sa su iskoristavali propise i bok nema se tu kaj o kladionicama i ulaganjima i znanju, radi se o krsenju zakona i po toj osnovi ce izgubit. Pogledajte da sad u BiH hypo banka se nagadja s klijentima oko iste stvari jer ne zele na sud ici a to nije zato jer su u pravu nego znaju jako dobro sta su radile i ovo im je jeftinija solucija.

@ (M Zg, 4. jul 2013 17:16)
U praksi je bilo primera da su u komentarima zakona navodjene presude hrvatskih sudova, ovako iz glave - Komentar zakona o privrednim drustvima koji je pisao Dragisa Slijepcevic, sada sudija Ustavnog suda.
Daleko od obavezujuceg ali ako je obrazlozenje presude kvalitetno, svaki iole kvalitetniji pravnik ce uvek zeleti da se sa njime upozna te moze biti od uticaja na sudiju.
Inace, i danas se u Srbiji koriste komentari hrvatskih autora u oblasti gradjanskog prava. Obligacije su obligacije a Viznerov komentar se smatra najkvalitetnijim i od Perovicevog.

@Dusan... neće banke povisiti cijenu svojih usluga jer to nesmiju po zakonu.. u Hrvatskoj je bankama zakonima poprilicno suzen manevarski prostor i svako mijenjanje cijene moraju vrlo dobro opravdati i obrazložiti sto vjeruj mi ni bankama vise nije lako...

@ (uros, 4. jul 2013 22:27)
A kako to drzava odobrava ugovore? DRzava daje licencu za poslovanje, na bankama je da same angazuju pravne strucnjake koji im pripremaju ugovore. NE postoji "drzavnoodobreni ugovor". I naravno da svako ima pravo da trazi zastitu suda.
A koliko daleko ide unistavanje ljudskih prva od strane banaka govori i to da su banke u ugovore unosile klauzulu da se klijenti odricu prava na pokretanje postupaka protiv banke, dakle pobijale su osnovno ustavno pravo.
Jedna strana je iskoristila lakomislenost i nestrucnost druge a na sudu je da to i proceni.
I ne, nemam kredit u chf ali taj tarzanski bankarski sistem koji se primenjuje u Srbiji je meni uzasavajuc.

Ako mislite da to može kako se kome ćefne i sav rizik treba da snose građani jer zaboga "što su potpisali", uzmite Zakon o obligacionim odnosima i vidjećete na koji način se štite ugovorne strane od bilo čije samovolje. Zelenašenje je krivično djelo. Ako je kamatna stopa promjenjiva, mora se jasno napisati u odnosu na šta, i dati vrlo precizno kako se mijenja. Sve ugovorne odredbe kojima banke sebi daju pravo na jednostrane promjene u skladu sa svojom poslovnom politikom (koju klijent i ne vidi) suprotne su Zakonu o obligacionim odnosima i ništavne su. Po ovom zakonu, ako je jedna strana ponudila ugovor drugoj strani (u ovom slučaju banka građanima), sve eventualne nejasne odredbe tumače se u korist druge strane (građana). Ako je banka htjela nešto mijenjati što je ugovorom definisano, morala je ponuditi aneks ugovora drugoj strani, a onda to ipak znači da ne morate da potpišete ako nećete.
Prije nekoliko godina imala sam iskustvo sa bankom koja mi je nezakonito htjela povećati kamatnu stopu. Obavijestila sam ih da ću nastaviti da ispunjavam svoje obaveze po ugovoru, kojim je definisan naš obligaciono-pravni odnos i praktično im prebacila lopticu da oni mene tuže ako mogu uopšte da dokažu da sam ja nešto prekršila. Naravno da nisu imali šta, jer je Zakon o obligacionim odnosima jasan i ja sam ispunjavala svoje obaveze. Zvali su me na razgovor, pokušavajući da nametnu aneks ugovora (naravno da nisam ni otišla, nije me zanimalo). Ništa nisu uspjeli i na kraju su odustali.