Najveće greške na početku veze

Citat: "Ne ponašajte se kao da vam je on poslednja prilika u životu ...".
A šta ako jeste? Možda čak i jedini pravi za tebe? I šta ćeš sad da uradiš?

@la petit mort: Уколико тај осећај није обостран - мало тога се може урадити.

Ovakvi saveti dovode do toga da imamo samo manekenke bez mozga s listom zahteva, naravno takve su u 40 god same

Svi grešimo više u ljubavnim vezama nego u drugim tipovima veze, prijateljstvu ili kolegijalnim odnosima... Kao da nas ljubav onesposobi za normalnu komunikaciju.
Kad vidim u seriji Sex i grad, kako se prenemaže Keri, e to vam je slika žene kojojsu muško ženski odnosi u još nerazvijenom delu mozga.
Mlade devojke imaju ovaj problem, ali već sa vremenom treba te lekcije savladati. I varate se ako mislite da ima mnogo razlika izmedju žena i muškaraca.
I mene bi odbio očajan muškarac koji jedino čeka na moj poziv, nema svoje ja i svoj život, ili neko ko bi svoj život pretumbao naglavačke zbog veze, a nije me dovoljno upoznao... Tako i muškarcima smeta, da žena projektuje unučiće, a ne zna još dovoljno o partneru... A to sve rade, jer su prvenstveno željne kontrole nad muškarcem, društvo ih loše uči tome...

Ali varate se ako mislite da iskreno pokazivanje osećanja smeta, pa čak i seks na prvom sastanku, ako je odraz istinske neverovatne privlačnosti koja može ljudima da se desi... Pravim muškarcima ni to ne smeta, jer ako je žena svoja, znaju da tek treba da se dokazuju i posle seksa na prvom sastanku, i da takva žena možda ima još mnogo toga da pruži osim seksa, i da može imati jako veliko samopouzdanje da učini tako nešto.
U svim odnosima, osoba je rasterećena pored jake osobe, pored koje se ne oseća sputano kao u prodavnici porculana, koja se ne da povrediti lako, čije DA znači da, i čije NE znači ne.

@ la petit mort: Pa niko nije rekao da treba terati ljude od sebe. Normalnim muškarcima su mnogo privlačnije žene koje su svoje, koje imaju stav. Ništa odbojnije od paćenica

@"Highwayman": Znači paćenice poseduju hrabrost i kad nešto žele slobodno pokreću inicijativu, a "svoje žene" glume porculanske lutke i čekaju da ih neko preuzme u vlasništvo od tate i mame (ili bivšeg muža/dečka ;-). Aha, svatio sam. Apropos normalnih muškaraca, da li misliš da bi normalan muškarac trebao da ima realnu sliku o sebi i drugima (recimo, ti nazivaš neku slatku zaljubljenu devojčicu paćenicom)?

Tigrice, to što si napisala više priliči nekoj sirotoj mačkici. Ja spadam u one, možda malobrojne, muškarce koji iskreno poštuju svaku ženu kao samostalnu ličnost, onoliko posebnu i samosvojnu koliko sam to ja ili bilo koji drugi muškarac. Ono što čini moj odnos prema nekoj određenoj ženi posebnim je Eros, potreba da se voli i bude voljen, za koji ti ispravno tvrdiš u svom komentaru da mora biti obostran. Verujem da se do ove tačke potpuno slažemo. Problem nastaje kod nečega o čemu ti nisi pisala, a to je tumačenje obostranosti osećanja. Cilj jeste da imamo obostranost osećanja, ali na samom početku uvek će jedno od nas dvoje prvo doći na ideju da ga ono drugo privlači. E tu već nestaje Eros a nastupa Phobos, tj. strah od odbijanja. Tako će čak i poneka feministkinja-amaterka ustuknuti pred odgovornošću za svoj život i posegnuti za starom pričom o muškarcu kao lovcu a ženi kao manje/više pasivnom plenu koji čeka ishod na koji, valjda, nema uticaja. Prave Tigrice su uporne u pokušajima da dobiju to što žele, ako treba i iz više "napada", bez straha od poneke "rane" ili "gubitka plena"... a sirote mačkice čekaju da se, sam od sebe, odnekud pojavi neki mišić.

@le petit mort. Kaze 'ne ponasajte se kao'. Znaci i ako jeste ne ponasaj se kao da jeste. Sustina je da se ostane svoj. A stav da je neko 'jedini' i 'poslednja sansa' govori suprotno, a to je da ti je potreban neko drugi da bi bio kompletan.

Istinito milion posto. Znam kako je kada se pogresno postavis od samog pocetka i tolerises sve ,odobravas ,nalazis opravdanja..i naravno da posle toga ispadas nezanimljiva i gubis se..a nasuprot tome kada opusteno udjes u vezu,kada imas samopouzdanja ,imas onda sve ..tada nema frke..:)

imam jedno praktično pitanje: neko vreme pokazujem decku kog znam 2 godine da mi se svidja. Zapravo, on je prvi to pokazao meni, na par žurki i to u toku godinu dana... Pitanje: da li sam ja pacenica što iniciram komunikaciju i vidjanje sa njim i pokazujem da ga želim ili samosvesna i zrela jer želim nekom da upalim svetlo i pokažem nešto što je oboma jasno?
Ako mene pitate: igrice i taktiziranja su u često krivi što se nešto završi pre nego što počne. Ako mislim da je nešto kvalitetno-potrudicu se. Ako to naidje na željenu reakciju-super. ako misli da sam pacenica-hvala mu što će ostati daleko...

@"Marijana" i @"Grešnica": ja, zapravo, u svim mojim komentarima govorim o podjednakoj odgovornosti žene i muškarca za započinjanje/tok/završetak veze. Strindbergova "Gospođica Julija" može da bude odličan primer čudne psihodinamike muško/ženskih odnosa; iz trenutka u trenutak, Julija i Žan se smenjuju u ulogama žrtve i mučitelja, njih dvoje u upornoj želji da "ostanu svoji" na kraju ostaju sami i gube sve. To dvoje otelotvoruju sledeći paradoks: sasvim je moguće deliti svoje snove, nade, strahove sa nekim drugim, biti "intiman" u svakom pogledu, a ipak ostati zatvoren, hladan i nedostupan. Još jednom, ono što sam u svojim komentarima hteo da kažem je da nema "osvajača" i "osvojenog", nema "lovca" i "lovine", bar ne u svetu u kome žena želi da bude ravnopravna muškarcu. Jednaka prava povlače i jednaku odgovornost, a to je suština koju sam hteo da "pogodim".

@la petit mort: Ајмо редом:
1. Шта значи ваш nick?
2. Веома сте сликовити, експлозивни и помало непријатно агресивни у својим коментарима. То бих приписала млађим годинама, и томе да вам живот још увек није отупио оштрицу наступа.
3. Слажем се да сви имамо потребу да некога волимо и да будемо вољени. Проблем наступа када нам се љубав, пажња, нежност... не узврати. И шта онда? То је оно што кажем да се ту не може много урадити. У ствари може се пробати – онако како ви кажете из више напада, без обзира на ране... – али то је све без резултата.
4. А и шта ће ми неко ко ме не воли и не поштује?
5. И свака жена коју описујете 'kao samostalnu ličnost, onoliko posebnu i samosvojnu' неће себи дозволити да се 'сроза' у узалудном настојању да задржи неког таквог мушкарца, макар био и последњи на свету илити да постане сликовито речено - паћеница.

@ la petite mort Silence can be taken many ways ... Mars i Venera opet služe Poljupcem žarkim svojoj strasti Pred čistim predelom gde kruže Bogovi goli ružičasti Pod kišom latica od ruže ... hmm, da se ja pitam spojila bih Vas i Тигрицy .. bio bi to spoj samo takav .. da,, u ovo doba gde oko vas duvaju vetrovi šunda i kiča ..

@"praksa": Jednostavan recept, a i prilično "bezbedan"; pošalješ mu SMS ili e-mail sledećeg sadržaja: "Ćao NJEGOVOIME. Volela bih da se vidimo nekog od ovih dana. Kada budeš imao vremena, molim te, pozovi me. Pozdrav TVOJEIME"

Mogući ishodi:

1) Pozove te i vidiš da je "zagrejan" - odlično !
2) Pozove te i vidiš da nije "zagrejan" - OK, dešava se
3) Ne pozove te - OK, dešava se

Zajedničko u sva tri slučaja: znaš na čemu si, pa znaš šta ti je dalje činiti.

Srećno!

@praksa

kad se ljudi pronadju, veza se započinje jako brzo, dve godine je predug period. Znači da tu nešto ne štima.
Vi kažete da vam se svidja i dali ste mu do znanja, kao i on vama. I posle toga ništa se ne dešava. Ja bih rekla da nije sve tako, odnosno da se vi njemu ne svidjate dovoljno za vezu.
Nekada je muškarcima samo dovoljno da znaju da bi mogli imati uspeha kod vas i držaće vas godinama u toj ulozi na rastojanju, a da nikad ne pridju sa predlogom za vezu.
Desilo mi se to, i kad sam posle dužeg vremena izgubila strpljenje na toj klackalici hoću/neću, prišla sam i pokazala da hoću vezu, on naravno nije hteo, jer da jeste do tad bi već prišao i radio konkretno na tome...
Moj savet, da se ne bi više oko toga nadala, pridji prva pa šta bude.
Ništa manje nisam danas poštovana i od strane tog lika, ni u tom društvu što sam bila iskrena, ali makar sam razrešila situaciju i išla dalje.

Veze počnu ili ne počnu, ne treba više od mesec dana neke simpatije ako oboje žele...
Dve godine...mnogo! Znači da on iz nekog njemu znanog razloga NEĆE, a što bi ti gubila vreme onda??? Nije do tebe...
Žene pogrešno veruju da je uspeh tog flertovanja do njih, ma ljudi se jednostavno ili pronadju ili ne!

@le petit mort. Ovo je odgovor na drugi komentar: uporno masis sustinu.

La petit mort#O cemu ti pricas??

Citat: "Ne ponašajte se kao da vam je on poslednja prilika u životu ...".
A šta ako jeste? Možda čak i jedini pravi za tebe? I šta ćeš sad da uradiš?

Tigrice, to što si napisala više priliči nekoj sirotoj mačkici. Ja spadam u one, možda malobrojne, muškarce koji iskreno poštuju svaku ženu kao samostalnu ličnost, onoliko posebnu i samosvojnu koliko sam to ja ili bilo koji drugi muškarac. Ono što čini moj odnos prema nekoj određenoj ženi posebnim je Eros, potreba da se voli i bude voljen, za koji ti ispravno tvrdiš u svom komentaru da mora biti obostran. Verujem da se do ove tačke potpuno slažemo. Problem nastaje kod nečega o čemu ti nisi pisala, a to je tumačenje obostranosti osećanja. Cilj jeste da imamo obostranost osećanja, ali na samom početku uvek će jedno od nas dvoje prvo doći na ideju da ga ono drugo privlači. E tu već nestaje Eros a nastupa Phobos, tj. strah od odbijanja. Tako će čak i poneka feministkinja-amaterka ustuknuti pred odgovornošću za svoj život i posegnuti za starom pričom o muškarcu kao lovcu a ženi kao manje/više pasivnom plenu koji čeka ishod na koji, valjda, nema uticaja. Prave Tigrice su uporne u pokušajima da dobiju to što žele, ako treba i iz više "napada", bez straha od poneke "rane" ili "gubitka plena"... a sirote mačkice čekaju da se, sam od sebe, odnekud pojavi neki mišić.

Ovakvi saveti dovode do toga da imamo samo manekenke bez mozga s listom zahteva, naravno takve su u 40 god same

@ la petit mort: Pa niko nije rekao da treba terati ljude od sebe. Normalnim muškarcima su mnogo privlačnije žene koje su svoje, koje imaju stav. Ništa odbojnije od paćenica

@"Marijana" i @"Grešnica": ja, zapravo, u svim mojim komentarima govorim o podjednakoj odgovornosti žene i muškarca za započinjanje/tok/završetak veze. Strindbergova "Gospođica Julija" može da bude odličan primer čudne psihodinamike muško/ženskih odnosa; iz trenutka u trenutak, Julija i Žan se smenjuju u ulogama žrtve i mučitelja, njih dvoje u upornoj želji da "ostanu svoji" na kraju ostaju sami i gube sve. To dvoje otelotvoruju sledeći paradoks: sasvim je moguće deliti svoje snove, nade, strahove sa nekim drugim, biti "intiman" u svakom pogledu, a ipak ostati zatvoren, hladan i nedostupan. Još jednom, ono što sam u svojim komentarima hteo da kažem je da nema "osvajača" i "osvojenog", nema "lovca" i "lovine", bar ne u svetu u kome žena želi da bude ravnopravna muškarcu. Jednaka prava povlače i jednaku odgovornost, a to je suština koju sam hteo da "pogodim".

@"Highwayman": Znači paćenice poseduju hrabrost i kad nešto žele slobodno pokreću inicijativu, a "svoje žene" glume porculanske lutke i čekaju da ih neko preuzme u vlasništvo od tate i mame (ili bivšeg muža/dečka ;-). Aha, svatio sam. Apropos normalnih muškaraca, da li misliš da bi normalan muškarac trebao da ima realnu sliku o sebi i drugima (recimo, ti nazivaš neku slatku zaljubljenu devojčicu paćenicom)?

@le petit mort. Ovo je odgovor na drugi komentar: uporno masis sustinu.

La petit mort#O cemu ti pricas??

imam jedno praktično pitanje: neko vreme pokazujem decku kog znam 2 godine da mi se svidja. Zapravo, on je prvi to pokazao meni, na par žurki i to u toku godinu dana... Pitanje: da li sam ja pacenica što iniciram komunikaciju i vidjanje sa njim i pokazujem da ga želim ili samosvesna i zrela jer želim nekom da upalim svetlo i pokažem nešto što je oboma jasno?
Ako mene pitate: igrice i taktiziranja su u često krivi što se nešto završi pre nego što počne. Ako mislim da je nešto kvalitetno-potrudicu se. Ako to naidje na željenu reakciju-super. ako misli da sam pacenica-hvala mu što će ostati daleko...

@la petit mort: Уколико тај осећај није обостран - мало тога се може урадити.

@"praksa": Jednostavan recept, a i prilično "bezbedan"; pošalješ mu SMS ili e-mail sledećeg sadržaja: "Ćao NJEGOVOIME. Volela bih da se vidimo nekog od ovih dana. Kada budeš imao vremena, molim te, pozovi me. Pozdrav TVOJEIME"

Mogući ishodi:

1) Pozove te i vidiš da je "zagrejan" - odlično !
2) Pozove te i vidiš da nije "zagrejan" - OK, dešava se
3) Ne pozove te - OK, dešava se

Zajedničko u sva tri slučaja: znaš na čemu si, pa znaš šta ti je dalje činiti.

Srećno!

Svi grešimo više u ljubavnim vezama nego u drugim tipovima veze, prijateljstvu ili kolegijalnim odnosima... Kao da nas ljubav onesposobi za normalnu komunikaciju.
Kad vidim u seriji Sex i grad, kako se prenemaže Keri, e to vam je slika žene kojojsu muško ženski odnosi u još nerazvijenom delu mozga.
Mlade devojke imaju ovaj problem, ali već sa vremenom treba te lekcije savladati. I varate se ako mislite da ima mnogo razlika izmedju žena i muškaraca.
I mene bi odbio očajan muškarac koji jedino čeka na moj poziv, nema svoje ja i svoj život, ili neko ko bi svoj život pretumbao naglavačke zbog veze, a nije me dovoljno upoznao... Tako i muškarcima smeta, da žena projektuje unučiće, a ne zna još dovoljno o partneru... A to sve rade, jer su prvenstveno željne kontrole nad muškarcem, društvo ih loše uči tome...

Ali varate se ako mislite da iskreno pokazivanje osećanja smeta, pa čak i seks na prvom sastanku, ako je odraz istinske neverovatne privlačnosti koja može ljudima da se desi... Pravim muškarcima ni to ne smeta, jer ako je žena svoja, znaju da tek treba da se dokazuju i posle seksa na prvom sastanku, i da takva žena možda ima još mnogo toga da pruži osim seksa, i da može imati jako veliko samopouzdanje da učini tako nešto.
U svim odnosima, osoba je rasterećena pored jake osobe, pored koje se ne oseća sputano kao u prodavnici porculana, koja se ne da povrediti lako, čije DA znači da, i čije NE znači ne.

@le petit mort. Kaze 'ne ponasajte se kao'. Znaci i ako jeste ne ponasaj se kao da jeste. Sustina je da se ostane svoj. A stav da je neko 'jedini' i 'poslednja sansa' govori suprotno, a to je da ti je potreban neko drugi da bi bio kompletan.

Istinito milion posto. Znam kako je kada se pogresno postavis od samog pocetka i tolerises sve ,odobravas ,nalazis opravdanja..i naravno da posle toga ispadas nezanimljiva i gubis se..a nasuprot tome kada opusteno udjes u vezu,kada imas samopouzdanja ,imas onda sve ..tada nema frke..:)

@la petit mort: Ајмо редом:
1. Шта значи ваш nick?
2. Веома сте сликовити, експлозивни и помало непријатно агресивни у својим коментарима. То бих приписала млађим годинама, и томе да вам живот још увек није отупио оштрицу наступа.
3. Слажем се да сви имамо потребу да некога волимо и да будемо вољени. Проблем наступа када нам се љубав, пажња, нежност... не узврати. И шта онда? То је оно што кажем да се ту не може много урадити. У ствари може се пробати – онако како ви кажете из више напада, без обзира на ране... – али то је све без резултата.
4. А и шта ће ми неко ко ме не воли и не поштује?
5. И свака жена коју описујете 'kao samostalnu ličnost, onoliko posebnu i samosvojnu' неће себи дозволити да се 'сроза' у узалудном настојању да задржи неког таквог мушкарца, макар био и последњи на свету илити да постане сликовито речено - паћеница.

@ la petite mort Silence can be taken many ways ... Mars i Venera opet služe Poljupcem žarkim svojoj strasti Pred čistim predelom gde kruže Bogovi goli ružičasti Pod kišom latica od ruže ... hmm, da se ja pitam spojila bih Vas i Тигрицy .. bio bi to spoj samo takav .. da,, u ovo doba gde oko vas duvaju vetrovi šunda i kiča ..

@praksa

kad se ljudi pronadju, veza se započinje jako brzo, dve godine je predug period. Znači da tu nešto ne štima.
Vi kažete da vam se svidja i dali ste mu do znanja, kao i on vama. I posle toga ništa se ne dešava. Ja bih rekla da nije sve tako, odnosno da se vi njemu ne svidjate dovoljno za vezu.
Nekada je muškarcima samo dovoljno da znaju da bi mogli imati uspeha kod vas i držaće vas godinama u toj ulozi na rastojanju, a da nikad ne pridju sa predlogom za vezu.
Desilo mi se to, i kad sam posle dužeg vremena izgubila strpljenje na toj klackalici hoću/neću, prišla sam i pokazala da hoću vezu, on naravno nije hteo, jer da jeste do tad bi već prišao i radio konkretno na tome...
Moj savet, da se ne bi više oko toga nadala, pridji prva pa šta bude.
Ništa manje nisam danas poštovana i od strane tog lika, ni u tom društvu što sam bila iskrena, ali makar sam razrešila situaciju i išla dalje.

Veze počnu ili ne počnu, ne treba više od mesec dana neke simpatije ako oboje žele...
Dve godine...mnogo! Znači da on iz nekog njemu znanog razloga NEĆE, a što bi ti gubila vreme onda??? Nije do tebe...
Žene pogrešno veruju da je uspeh tog flertovanja do njih, ma ljudi se jednostavno ili pronadju ili ne!