Samo "pametna" vlada srbije kupuje Win operativne sisteme,i još se hvali sa tim.Kad pomislim koliko bi uštedela država,samo na "linux" operativnim sistemima i našim pametnim ljudima koji imaju i volje i znanja...
Знаш шта, кернел који дере на свим пољима (осим десктопа) укључујући и суперкомпјутере може да буде све само не застареле архитектуре и са лошим не знам чиме. "Напуштена архитектура из 70-тих" никако није у складу са стварношћу. Колико год да ти говориш о десктопу, у том случају не би био применљив нигде, осим за врло незахтевне намене (никако суперкомпјутере).
А што се десктопа тиче, неуспех линукса није ниукаквој вези са техничким особинама кернела, већ пре свега у софтверској подршци. Да имаш тамо аутокад, фотошоп, корел итд. ствари би биле другачије, а недостатак комерцијалних програма за њега није због кернела, него због структуре корисника (они који не желе да плаћају ништа).
А што се обичних корисника тиче, не само да имам контакта са њима, већ ми седе на глави. Никоме није проблем да паузира филм, препише tar команду и после је укуца без разумевања зато што то тако треба. Није удобно, али није ни проблем. То може да буде проблем само ономе ко не зна да користи тастатуру, па не може да укуца цртицу (минус) или не зна да притисне Enter јер не зна да га нађе јер је другачије означен на тастатури.
Кобасица може да буде колика хоће. Ако пише шта тачно треба да се укуца, то можда није удобно, али није ни проблем.
Kad smo vec kod pravopisa, kaze se u vezi sa a ne vezano za. Sto se zahtevnosti tice, to direktno zavisi od distribucije. Pa ce, recimo, Ubuntu 13.04 da se vuce ko slina na masinama sa 512MB, dok ce Lubuntu 13.04 raditi ko zmaj. Naravno, pod terminom "rad" ovde podrazumevam zahtevno pisanje komentara na B92 i jos zahtevnije okidanje F5 kako bi smo videli da li imamo istomisljenike u vezi sa ostavljenim komentarom. Ovde cu stati sa svojim sarkasticnim izjavama. Dakle, bilo kakav ozbiljan rad na racunaru iziskuje at least 1GB RAM, te u vezi sa tvojom izjavom da ti sve fantasticno radi na 512MB, govori dovoljno o tvom ozbiljnom i zahtevnom radu na racunaru. Usput, samo da napomenem, WinXP bi takodje "fercerao" kao sat.
Za kraj, da dodam da ovde niko pojma nema o doticnoj materiji (myself too). Osoba koja stvarno vlada materijom siguno nece trositi vreme na ostavljanje komentara. Ta privilegija je ostavljena nama da se palimo sa povrsnim izjavama tipa "Linux/Windows rulz" ili copy/paste informacija sa petominutnog informisanja na wiki.
Па, ваљда свако веб решење води рачуна о корисничким дозволама. Какав је проблем имплементирати привилегије, па да ми требају системска решења? Колико то милиона долара треба за имплементацију нечега што се данас свуда подразумева?
Тачно је да нема неких од програма које си набројао на линуксу, али за мају знам дефинитивно да има (за паре). Но, шта ако се неко не бави послом везаним ни за један од тих програма? Шта ће нпр. администрацији било који од тих програма (осим офиса)?
И на крају, како то да се линукс масовно користи у свим сегментима изузев десктопа, а кажешда је ОК само за веб сервер?
To je tebi jednostavno, ali prica je o potpunim laicima. Ti izgleda da nisi nikad imao dodira sa njima.
Sto se tice kernela, pa ja sve vreme i govorim o desktopu. Mobilni telefoni, kamere, frizideri pa cak i serveri su potpuno druga klasa racunara sa izbetoniranim, predefinisanim i strogo kontrolisanim OS okruzenjem. Monolitni kernel je preistorijski (iz 1970-tih godina), davno napusten koncept i Linux ce u buducnosti tek imati problema zbog toga. Vec sada je odrzavanje mamutskog kernela postala nocna mora za Linusa i ekipu. Guglaj malo.
PPeca@SER
Sto se tice zahtevnosti hardvera, ta prica je zadnjih godina postala potpuno deplasirana cak i ovoj siromasnoj Srbiji, o zapadu da ne pricamo.
1GB DDR3 RAM-a na primer kosta samo 800 dinara.
http://www.pcberza.rs/komponente/memorije-ddr3/452/
Isto vazi i za ostale komponente, to vise uopste ne igra ulogu (osim mozda negde u Africi).
Kakvih crnih 300 miliona kineza koristi Linux...
(lx, 29. maj 2013 17:40)
Lx, ne da je 300 miliona Kineza (veliko slovo, pravopis)... nego ce ih biti vise od milijardu. Izgleda da pricas nesto a da ne pratis "trendove" u Kini. Ja sa njima radim svakodnevno. Naime, Vlada kine je odbila odavno da potpise ugovor sa Microsoft-om vezano za globalizaciju koriscenja njihovih proizvoda u vladinim ustanovama, skolama, univerzitetu... i slicno.
Sta vise, najnovija odluka Vlade Kine je da se trenutno razvija posebna verzija Linux distribucije koja ce biti obavezna za koriscenje u svim drzavnim ustanovama, a ti probaj da zamislis koji je to broj racunara.
Uzgred, nije samo to sto je Linux besplatan ono sto je "dobitna kombinacija". Da se razumemo, ja sam u svojih vise od 30 godina bavljenja racunarima "vecinski" korisnik Windows sistema, ali je znacajno napomenuti da je Linux mnogo manje zahtevan sto se tice konfiguracije racunara. Za kancelarijske potrebe, skoro da nije bitno kojeg je kvaliteta racunar. U firmi imam instaliran Mint na racunaru sa 512Mb RAM-a... i "fercera" kao sat. Tu Windows ne bi mogao ni da "prismrdi". E tu je glavna usteda. Nemacka je shvatila da ne mora da kupuje nove racunare jer na starim, a ispravnim racunarima imaju potpuno funkcionalan sistem.
Vest bi bila da su Nemci presli na FLOSS, ili makar na ne-MSOffice. Ovo sto su uradili nema veze sa onim u sta se linux zajednica kune,a to je poslovi aspekt. Necete verovati, cak ni Nemci u administraciji NISTA ne proizvode. Usluzna delatnost. Cak i kod nas je sve WebApp bazirano (Rakovica). S tim u vezi mogli su da predju i na Unix ili Android, nista nisu znacajno promenili, osim sto su 7 godina i ko-zna-koliko evra sa'ranili u prelazak i optimizaciju. A najbitnije, kad pricamo o POSLOVNOJ primeni linuxa je to da nema CAD, PS, Corel, Premier, Maya, Constructor, a Office je skoro pa ok, dok ne dodjemo do Excel-a i malko naprednijih mogucnosti, koje, uzgred budi receno, na open source nece biti moguce dugo vremena, jer format to jednostavno ne dozvoljava. Nije zli MS izabrao sopstveni format samo da bi borcima za pravo na dzabe i kod babe napakostio, nego sto otvoreni format jednostavno nema sve mogucnosti koje MS Office zahteva. Imate google pa proverite. A osim toga dok ne bude postojala zamena za Active directory i GPO kontrola i alternativa za linux, svaka poslovna administracija iole ozbiljnijeg sistema ce biti dostupna samo za google, facebook, americku vojsku i bogate Nemce, tj. ko bude imao para da ulozi milione u razvoj i kadar za sopstvni open source projekat. Male, srednje i malo vece firme za to para nemaju, iako je taj isti Linux dzabe, vidi ironije... Linux je OK za web server i ni za sta drugo. Zali boze vremena potrosenog "kroteci" Mint i Ubuntu pre 2 godine.
Е нашао си пример тешке математике за инсталацију драјвера. Лик се на видеу није сетио да скине архиву из фајерфокса и отвори је аутоматски графичким архивером и истим отпакује негде. А научити једноставну процедуру
./configure (у овом случлају нема)
make
sudo make install (уз укуцавање лозинке)
што пише у сваком боговетном README фајлу је стварно нуклеарна физика.
Друго, за инсталацију драјвера под било којим ОС-ом требају администраторске привилегије, које службеници немају. Може он да убаци диск, али на томе ће се све и завршити. Установе имају увек плаћеног систем администратора чији је то посао.
Треће, тај застарели монолитни кернел је популаран и на серверима и на рутерима и у телевизорима и у камерама и у фотоапаратима и у суперкомпјутерима и на телефонима и на таблетима. Једино није на десктопу. Види се да си велики стручњак за кернел.
Четврто, то што је линукс бесплатан не значи да софтвер за њега мора бити бесплатан. Ето, водећи математички пакети математика, матлаб и мејпл се испоручују на оригиналним дисковима и за њега. Наравно, за паре.
Проблем линукса је што је лепак за будале. 10% људи на њему нешто озбиљно ради, а 90% је клинаца и клинаца у годинама. Обзиром да окупља управо оне који не желе да плаћају софтвер, није превише лукративан за десктоп програмере. Са друге стране епл окупља овце које чекају у реду на шишање. Ако си на то мислио када си рекао да је проблем што је бесплатан, ту има истине. Има нечега у структури корисника.
samo se vi varajte da vam win nesto vredi....linux je buducnost! steam je od skoro presao na linuxu, ati je poboljsao podrsku za linux korisnike... ima ga lin i na desktop racunarima nego win se gura tamo gde mu nije mesto... u gigatronu 80% kompjutera ili laptop dolazi sa windowsom i ne postoji mogucnost da ga kupite bez OS. e tako windows postize prodaju, ucenom na kulturan nacin. slobodno dajte minuse, ako ne znate da koristite lin ili podesite kako vam odgovara, nije vam kriv linux...
(linux ima svetlu buducnost, 29. maj 2013 12:30)
Ovde se i prica o administraciji. Inace, Adobe (kao i CAD-ovi uskoro) prelaze u cloud i onda vise nece biti bitno da li je OS Windows, Linux, Mac OS, Chrome OS, ... Igraci su mizeran procenat (posebno legalni, koji kupuju i OS i igrice) tako da su nebitni potpuno (mada i tu ce biti promena, bas zbog gomile Kineza na Linux-u), a corporate su najveci kolac i tu tek krece zurka.
---
Adobe Creative Cloud jasno kaže da će raditi samo na Win i OSX i to je proverljivo na njihovom sajtu npr ovde http://www.adobe.com/products/photoshop/tech-specs.html
To inače neće biti klasična web aplikacija pa da nije bitno na kom si sistemu, kako si ti to možda zamislio. Tržište PC igara je u 2012. dostiglo 20 milijardi dolara, tako da to ni slučajno nije zanemarljiv iznos. Windows koristi 91.6% kućnih računara, a Linux 1.21%. Pošto živim u sadašnjosti, Win mi je jedini mogući izbor, a ko može naravno da mu je bolje da pređe na besplatan sistem i aplikacije.
Zanimame zašto bar OŠ ne koriste besplatne solucuje kad je u pitanju IT
pre 10 godina
Linux je ok, ali LibreOffice je još uvek nestabilan. Koristim ga i na poslu i kod kuće, pa me strašno iznervira kad se sruši usred rada.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Jovan Ristic, 29. maj 2013 06:37)
---
Ja u životu nisam pročitao nešto gluplje. Svi koji treba nešto da kucaju preko 100 strana nek se ne dvoume u prenosti je LibreOfice zbog stabilnosti.
@Peki To što Linuxa nema na desktopu razlog je u NOVCU! Kada bi Linux zajednice imale novca za promociju kao M$(koji je uložio do sada samo za promociju Windows 8 oko 2.2 milijarde $), ne bi bilo zime za njih. Tako da smo svi osuđeni da pri svakoj kupovini laptopa dobijemo predinstaliran Windows! Kada bi Linux bio u takvom položaju priča bi bila drugačija...
Ne govorim ja o ugradjenim drajverima, pa i pod windowsima ako je drajver vec ugradjen sistem ga sam automatski aktivira. Za novu periferiju pod windows-ima ubacis cd, instalacija startuje sama, kliknes dalje, gotovo. Pod Linux-om, ako imas srece da uopste nadjes drajver radi se o proceduri koja je za mnoge visa matematika, jedan primer:
http://www.youtube.com/watch?v=Dq0fcX1p-t0
To i jeste poenta, organizacijama je suvise skupo stalno cimati eksternu podrsku, dok pod windows-ima svako moze da nauci da ubaci cd. Slicno je i sa drugim stvarima.
Kakvih crnih 300 miliona kineza koristi Linux. Evo ti podaci za aktuelni mesec:
http://gs.statcounter.com/#os-CN-monthly-201305-201305-bar
A sto se tice "svetle buducnosti" Linux je tehnicki zbog svog monolitnog kernela koji za posledicu ima konstantno "gojenje" odavno zastareo operativni sistem. A ako posle 20 godina postojanja i dalje kao sto rekoh ima u proseku samo oko 1 (i slovima jedan) procenat zastupljenosti na desktop trzistu onda je sve jasno.
Drugi razlog je upravo to sto je besplatan. "Besplatno" je lepa ideja, ali je nazalost nekompatibilno sa ljudskom psihom, tako da nije cudno da malo ko ima interesa da razvija kompleksniji softver za Linux. Ako mi neko kaze da je kvalitet i obim softvera koji postoji pod linux-om jednak onome za windows onda tome mogu samo da se nasmejem. Linux ima svoju primenu i ulogu u odredjenim oblastima, ali nikada nece postati dominantan na desktopu.
Nije mi jasno zašto se svi hvataju za cenu. Jel neko pročitao tekst do kraja:
"Ušteda, po njegovim rečima, nikada nije bila primarni cilj projekta, ali je Minhen do sada uštedeo oko 10 miliona evra."
Dakle, pored toga što su ostvarili svoj primarni cilj, koji god da je, uštedeli su i 10 miliona evra. Očigledno je da imaju i drugih bitnijih razloga za prelazak na Linux.
Vreme će pokazati da li su svi oni koji prelaze na Linux pametniji ili ne ali koliko ja mogu da vidim, niko se nije pokajao i vratio na MS.
Na kraju oni koji kritikuju i ismevaju ovu migraciju treba da se zapitaju da li je Nemačka ekonomski vodeća država u EU zato što pravi glupe i nepromišljene poteze.
Valjda ce doci i taj dan kada cemo na Win operativne sisteme da gledamo kao na ruznu proslost. Kolilo reinstalacija, virusa, neoptimizacije, pa Win je napravljen da trosi sto vise resursa i da bude skup za odrzavanje. Ono sto moze Ubuntu sa svojom besplatnom distribucijom zadovoljilo bi 90% posto potreba administracije.
@maksi LibreOffice podržava eksternu automatizaciju kroz Python, Javu i C++. Za makroe podržani su Basic dijalekat i Python. Proširenja/ekstenzije moguće je pisati u Pythonu, Javi i C++-u (ekstenzije mogu da menjaju GUI programa i dodaju nove funkcije). Za rad sa spoljnim formatima podržane su transformacije kroz XSLT (npr. za vezu sa izveštajima iz programa za knjigovodstvo). Ako ni to nije dovoljno, ceo izvorni kod je dostupan pa se može programirati direktno u C++.
Libre Office mnogo zaostaje za MS Officeom.
Na primer, MS Office podržava upotrebu Visual Basica za automatizaciju, dok kod LibreOfficea nema slične mogućnosti (upotrebu makroa ne računam jer to je primitivno).
@N care, ako je nesto promenio za svoje potrebe ne mora nikom da to da niti da submit-uje bilo gde. tek kada to sto je promenio zeli da distribuira trecem licu, tom istim trecem licu mora da obezbedi i izvorni kod po istoj licenci ako to trece lice zatrazi.
Ovakvu glupost, sa sve kalkulacijama o navodnoj ustedi, mogu da smisle i u djelo sprovedu samo njemacki drzavni sluzbenici, kojima je inace radno mjesto sigurno do penzije i ne odgovaraju prakticno nikome. Privatni sektor ne moze da priusti ovakve avanture.
Projekat migracije je trajao 7 godina! Izračunajte koliko je to koštalo. Dalje, oni su tek krenuli sa ovim sistemom. Tek za godinu će moći da se uradi analiza troškova održavanja sistema kao i rezultata odziva sistema.
Konačno, opensource tehnologije koje se koriste u ovakvim rešenjima su jako dugo prisutne a opet broj instalacija i rešenja je zanimerljivo mali. S druge strane, slične opensource tehnologije su već godinama veoma uspešne na recimo web serverima (LAMP), ili na raznim uređajima (TV, ruteri, ...). Razmisliti zašto ovakva rešenja nisu uspela da nađu svoj put do ozbiljnijeg procenta na desktop računarima, kao i do ozbiljnijeg učešća u poslovnim rešenjima. Ima ih uglavnom kada firme tipa IBM-a uzmu te alate i koriste ih u svojim rešenjima. Tada, ne možemo da govorimo o besplatnom opensource softveru. Konačno, zbog malog broja ovakvih instalacija, broj ljudi koji imaju znanje i iskustvo da iznesu kompleksna rešenja je mali. Samim tim i skuplji. To što neko zna da administratira Linux na web serveru i da napravi sajt na AMP-u, to ne znači da je on stručnjak za poslovna rešenja na toj platformi. To je potpuno druga problematika.
da vam dam dva primera: kevi sam instalirao Linux jos 2009 godine. sredio sam joj sve neophodne periferije. sistem nikada do sada nije pao, i kad dodjem kod nje sve funkcionise kao prvi dan.
drugi primer je moja sestra i moja dva prijatelja koji su OBICNI korisnici i imaju Windows. Ja ne mogu da nabrojim koliko puta im se sistem ukocio, napao virus, drajver koji ne radi itd. A to je samo zato sto takvi OBICNI korisnici upropasre svoj racunar. Da sam brojao sate za reinstalacije njihovog sistema to bi bila velika suma.
Korisnici zaposleni u gradskoj upravi nemaju nikakvo pravo da SAMI instaliraju bilo kakve drajvere i slicno tako da ta prica ne stoji.
osim toga niko ne garantuje da Win ili OS X nemaju implementiran backdoor. Tako da ih razumem i cestitam im!
(lx, 29. maj 2013 01:29)
1) windows je tezi a ne laksi za administraciju
2) korisnici nemaju nikakva prava da instaliraju periferije (inace je i to lakse u linuxu)
3) pozdravilo te 300 miliona kineza sa linux-ima. Ali njih ne racunaju u te statistike
(Sin po materi, 29. maj 2013 00:55)
Ovde se i prica o administraciji. Inace, Adobe (kao i CAD-ovi uskoro) prelaze u cloud i onda vise nece biti bitno da li je OS Windows, Linux, Mac OS, Chrome OS, ... Igraci su mizeran procenat (posebno legalni, koji kupuju i OS i igrice) tako da su nebitni potpuno (mada i tu ce biti promena, bas zbog gomile Kineza na Linux-u), a corporate su najveci kolac i tu tek krece zurka.
Zanimljivo je da ovi što najviše pljuju Linux sami priznaju da nikada nisu niti će imati išta sa njim, a i pokazuju najveće neznanje.
Ja sam nedavno instalirao Ubuntu čisto iz radoznalosti, sve je tako jednostavno, kao da je pravljen za male bebe. Mnogo manje posla nego u Windowsu.
Neka je nekim čudom korišćenje Linuxa skuplje od korišćenja Windowsa, pare koje plaćaš ostaju u zemlji, ne trošiš devize koje nemaš na uvoz robe zvane softver. To se naravno odnosi na administrativne poslove gde za sve programe koji se koriste postoje besplatne alternative. Za specijalizovane programe (projektovanje koječega i sl.) prvo ćeš izabrati program koji ti odgovara, pa tek onda videti koji su zahtevi za opertivni sistem. Cena operativnog sistema je tada uglavnom zanemarljiva u odnosu na cenu programa. Bar je to tako u svetu.
Sto se Srbije tice, Win je i dalje najjeftinije resenje. Stvarno ne bih voleo da neciji kum, prijatelj ili sta vec, naprasno prosiri delatnost svog butika da moze da se bavi izradom sofvera i odrzavanjem softverskih sistema. To bi bio totalni raspad sistema. Sta mislite kome bi dodelili takav posao. Mozda smatrate da bi pobedio bolji na tenderu? Oh, who's being naive, Kay? (Godfather 1).
Nemci gledaju da uštede kako znaju i umeju, naša elita ne mora da štedi, oni imaju para koliko hoćeš, pa zato svi koriste Microsoftove "jeftine" proizvode. Ali ako nam zemlja bankrotira, sigurno elita neće biti kriva, ne.
Linux je ok, ali LibreOffice je još uvek nestabilan. Koristim ga i na poslu i kod kuće, pa me strašno iznervira kad se sruši usred rada.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Jovan Ristic, 29. maj 2013 06:37)
Jovane, ja na svom racunaru imam licencni MS Office (jer sam morao da ga kupim), ali za sav posao koristim LibreOffice. Moji svi zaposleni koriste kao primarno LibreOffice na svojim racunarima (bez obzira da li je MS Windows ili neki Linux, a i nemaju MS Office instaliran)... i ne secam se da je nekada pukao u sred rada.
Nesto tu kod tebe nije kako treba.
Опет видим у комнтарима ФУД везан за ТЦО.
Извештај ХП-а и Мајкрософта о трошковима преласка је у градском већу града Минхена глатко одбачен, јер је лажиран и намештен, а подаци о томе се лако могу наћи на Интернету. Т
У суштини, то и није извештај намењен градском већу, то је пропагандни материјал за неупућене наивчине у широј јавности.
@ICT: care, za LiMux ce se znati i koliko praznih linija koda ima posto ce po licenci(ama) sve sto su promenili morati da submit-uju u maticne repository-e.
Još kad se uzme u obzir da se većina današnjih aplikacija pravi u formi web aplikacija, onda je svejedno koji operativni sistem se koristi, dokle god na njemu postoji standardni browser, kojim se može pristupiti toj web aplikaciji. Pametan potez i još pametnija ušteda!
Dakle, sto se tice cene Linuxa... Linux JE BESPLATAN. Postoje distribucije koje se placaju, ali ni tada se ne naplacuje sam Linux nego te kompanije naplacuju nadoknadu za svoj rad, pakovanje instalacije, mediji na kojima dolazi instalacija, propratna literatura koju su pripremili i naravno podrska korisnicima i/ili neka usluga koja vam sleduje ako kupite bas njihovu distribuciju.
Primer najpoznatije "komercijalne" verzije Linuxa, RedHat Enterprise Linux. Ako platite, imacete zadovoljstvo da se hvalite da imate RHEL i da ih zovete i pitate ako vam nesto nije jasno. Sa druge strane, imate i klonove RHEL-a kao sto su CentOS i Scientific Linux, ovaj drugi pravi CERN za svoje potrebe, pitam se sto ne koriste Win da im kontrolise LHC :). Ove distribucije, ako vam nije potrebna podrska kompanije RH, mozete da skinete i koristite potpuno besplatno, dakle koristite RHEL bez ikakve nadoknade.
Sto se tice kadra koji treba to da odrzava, ima ih a ima i obrazovnih ustanova koje mogu da ih stvore. Takodje ni Minhen nije preko noci presao na Linux, vec to radi planski vise godina. Ako se radi planski resice se i problem obuke korisnika i svi ostali problemi.
I na kraju, programi koji nedostaju Linuxu a ima ih u izobilju na Win su igre i virusi, mislim da nasoj drzavnoj administraciji nista od ovoga nije potrebno.
Još kad se uzme u obzir da se većina današnjih aplikacija pravi u formi web aplikacija, onda je svejedno koji operativni sistem se koristi, dokle god na njemu postoji standardni browser, kojim se može pristupiti toj web aplikaciji. Pametan potez i još pametnija ušteda!
Ocigledno da nas premijer nije cuo za ovo. Posaljite ovo premijeru. Da li je bolje placati nase programeri da rade i odrzavaju LINUX- a ima ih puno kji to vec znaju. Nego placati Biliju licence.
Drago mi je da je ovaj posao završen, ali prosto ne mogu da verujem da administracija grada Minhena ima 14000 ljudi. Ako u ovu brojku ulaze i razni terminali i kiosci opet je jako puno. U svakom slučaju ovo nam je primer za ugled.
Koja crna usteda, kostalo ih je preko 4 hiljade evra po radnoj stanici. Ustedeli tako sto nisu racunali utrosak vremena zaposlenih u IT sektoru, posto bi ih svakako placali. HP im je izracunao koliko su vise para potrosili nego da su ostali na Windows/Office platformi, ali im se racunica nije svidela.
Ne radi se ovde o prelasku na Linux, mogli su da predju na neku postojecu distribuciju i da ih to kosta puno manje. Umesto toga, ljudi su razvijali sopstvenu distribuciju (Limux), posto im toboze nista postojece nije odgovaralo. Sada imaju dinosaurusa koga trebaju da odrzavaju i garantovan posao za sve lezilebovice koji su radili na projektu, jer neko to mora da odrzava. Svaki novi zaposleni u IT treba da provede vreme da nauci specificnosti distribucije.
Troskovi se ne sastoje samo u samo u kupovini operativnog sistema, to je jos i najmanji problem. Za organizacije je cena ODRZAVANJA daleko veci problem. E tu postoji ogromna razlika izmedju windows-a i linux-a. Kao prvo windows je daleko laksi za odrzavanje i korisnici-laici mogu sami da obave puno stvari za koje bi im pod linuxom trebala eksterna podrska koju moraju da plate. Jedan prost primer - ajde instalirajte najobicniji drajver za novu periferiju pod windows-om i pod linux-om. Drugo i kada je podrska potrebna, ona je mnogo jeftinija za windows iz prostog razloga sto ima puno vise ljudi koji poznaju windows.
Primer Minhena je samo izuzetak jer se radi o bogatom gradu koja moze sebi da priusti sopstvenu sluzbu za odrzavanje. Za ogromnu vecinu ostalih, pogotovo malih organizacija Linux je daleko od besplatnog, tako da nije cudno da Linux i dan danas na desktop platformi ima jedva 1 procenat trzista. Linux ce ostati interesantan samo na serverima i to je to.
Koliko kosta obucavanje salterskih sluzbenika za novi sistem? Koliko kosta prilagodjvanje aplikacija novom sistemu? Koliko kosta odrzavanje tog sistema?
(LinuxForAll, 28. maj 2013 22:06)
Ala si se nalupao za medalju - Aplauz oooo.... svasta. GNU ne znaci General Public License nego "Gnu Not Unix" - igra reci I Free ne znaci besplatan nego SLOBODAN - Linux je kernel (jezgro - sama srz) I on je besplatan, dok postoje distribucije koje se placaju. Mogao bi ti pisati do sutra o Linuxu ali nema smisla objasnjavati ljudima koji poput tebe nesto nacuju, to izvrnu I onda krenu da pametuju - moj ti je savet da se ne pravis pametan jer druge ljude pogresno informises.
Super sto je administracija na linuxu, to moze i kod nas da se uradi, ali ljudi koji rade sa adobe alatima ili koji su gejmeri, nece se leba najesti na linuxu, iako je besplatan. Svako ima drugacije potrebe ali jos uvek je win tata medju sistemima jer moze sve i ima sve
Ova priča je mnogo šira od novca ili same tehnologije. Kao što neko pomenu u komentarima, postoji nešto što se zove TCO (ukupna cena koštanja nekog rešenja) koja ne mora nužno da bude manja kada je slobodni softver u pitanju. U nju ulazi sve, ne samo licence, koje su jedan, i često manji deo ukupne cifre. Sama tehnologija je krajnje rešiva stvar, ako postoji softver koji je pisam samo za Windows prepisaće se na neko web ili multiplatform rešenje, to su zaista minorne stvari kada se u obzir uzme šira slika.
Ovde se radi o strategiji i slobodi izbora i razvoja. Vlasnička rešenja (u ovom slučaju Windows i Office) su pod kontrolom treće strane, pa imamo situaciju u kojoj planiranje i razvoj informacionih sistema de facto kontrolišu/e privatna/e kompanije. U slučaju slobodnog softvera potpuna kontrola je u rukama onih koji sistem implementiraju, odnosno koriste i ne postoji direktna zavisnost od proizvođača.
Dalje, izuzetno važan kontekst su otvoreni standardi. Slobodni softver u 99,9% slučajeva znači i otvorene standarde, dok to nije slučaj sa vlasničkim. To je izuzetno važno pošto se radi o javnim podacima, oni moraju biti čuvani u formatima koji su otvoreni i dostupni uvek i svima. Ako je način na koji čuvamo podatke u vlasništvu i pod kontrolom privatne kompanije, postavlja se pitanje da li ćemo uvek (za 5, 10 ili 50 godina) tim podacima moći da pristupimo.
Priča je prema tome jako kompleksna na više nivoa, svaka čast Minhenu na hrabrosti i svesti.
@LinuxForAll
Grešiš, GNU GPL zapravo nigde ne sugeriše cenu. Potpuno je u redu prodavati softver pod ovom licencom, dok god zadovoljavaš sve što u njoj piše. Ubuntu kao takav nije GPL, sastavljen je od raznih komponenti koje su pod različitim licencama, no sve te licence su slobodne, ali ne i nužno besplatne. Veći deo čini mi se jeste GPL, ali se ne može reći da je Ubuntu GPL :)
Nemci nisu mutavi. Ovde nije u pitanju samo novac, ovde je u pitanju bezbednost! Da upravo tako. Pošto je u pitanju otvoren kod, njihovi programeri će ga preraditi za njihove potrebe, tako da ameri neće moće da gleaju šta se radi u minhenskoj administraciji, pošto i slepa mačka zna da Windows ima specijalno kreirane rupe, kroz koje američki agenti mogu pristupiti bilo kojoj Windows mašini. Dobar potez nemačke administracije, mislim i da bi naša trebalo da krene tim putem, pošto je Ubuntu jedna od najkorišćenijih distribucja, a ima i poprilično softvera za istu. Inače protiv Windowsa nemam ništa, sedmica je dobra platforma za kućne korisnike, ali mislim da je budućnost u otvorenom kodu.
Naravno da je Linux (Ubunt) besplatan.... placa se samo specijalizovana tehnicka podrska....i to samo ako neko hoce... ja imam ubuntu servere... i ja ih odrzavam... i neplacam licence ni za server ni za klijente..i u Eula je lepo napisano... GNU; GPL.. licenca... ako hocu mogu da izmenim orginalni kod i prilagodim ga mojim potrebama... i da ga ditribuiram.. dalje.. pod GNU licencom... omogucena mi je specijalizovana tehnicka podrska... za 99,49$ godisnje.. ako hocu ili ako mi treba.. niko me ne tera da kupim ... ne uslovljava me legalnoscu... open source... smart way...
@trta, 28. maj 2013 19:16 - Odakle ti to da Linux nije besplatan? Ubuntu se izdaje pod "GNU General Public License" koja naglasava da je sistem BESPLATAN za sve upotrebe. Problem je sto postoji software koji radi na Linuxu ali NIJE besplatan. Iako 95% je besplatno postoji mali broj specijalizovanih programa koji se placaju. Ova licenca "GNU" takodje dozvoljava da modifikujes tj. da napravis sopstveni derivat od Ubuntu linuxa sto je nemacka administracija i uradila.
da, linux jeste vodeći sitem za razvoj, za nauku i tehnologiju.
ali da li ste obraćali pažnju na "sitne" detalje? svi ti sitemi se OSNIVAJU NA LINUXU, i uopšte nemaju zajedničku tačku (sem ideje) sa open source. jeste, da veliki hadron sudarač koristi linux. jeste, da ISS koristi (sada) linux. ali NE ONAJ koji možeš i ti da koristiš.
iza tih sistema stoje milioni USD i EUR ulaganja u nauku i razvoj, i UOPŠTE NISU BESPLATNI. jesu za radnike, koji tamo rade, ali NE ZA OSTATAK SVETA.
na žalost će i ostali kasno shvatiti šta će sve na kraju morati da žrtvuju "besplatnom" googleu i "besplatnom" androidu. nisu svesni u šta su upali. samo za razmišljanje: da li ćete verovati bilo kojem monopolisti koji zarađuje enormno veći kapital po jedinici od ostalih "samo zbog toga što sve deli besplatno"??? da li ste se zapitali šta je tu besplatno? i da li ste svesni da ste VI deo tog dila i da ste u suštini u ulozi robe?
Svojevremeno sam se bakćao sam raznoraznim linuksima od red-hat, mandrake, slackware i ot onda kada je bilo svega par distribucija. onda sam počeo ozbiljnije da se bavim poslom pa sam bio primoran da prihvatim microsoft windows. Sasvim sam zadovoljan sa njim i pogotovo brzinom današnjeg windows 7 sistema, Stabilnost mu je još jedna od karakteristika... da sada ne bude hvaljenje windowsa. I pre neki dan pade mi na pamet da otkinem koij gigabajt od particije i instaliram linux. Odem na distrowatch i kao linux mint najbolji i tu je negde i ubuntu, instaliram najnoviju verziju prvo minta pa onda ubuntu. I sve je bilo lepo dok nisam otkrio da najnovije verzije debian linux sistema imaju veliki problem sa pregrevanjem naročito laptopa iz nekog razloga. OK odem na slackwar-e sajt i skinem najnovijiju verziju, dobor se iscimam da namestim sve što sam hteo da namestim i oduševim se stabilnošću, brzinom.... Po meni slackware je jedna od najboljih ditribucija, jeste da nije baš za početnike ali je za debil-distribucije tipa debijana i ostalih baziranih na njemu 3 u čelo. Kad se jednom podesi radi besprekorno godinama.
"to je sve lepo ali treba a) imati ljude koji to mogu da odrzavaju b) aplikacije informacionog sistema treba da rade na linuxu c) imati u vidu da linux isto tako nije besplatan
(trta, 28. maj 2013 19:16)"
a) obrazovni programi na fakultetima su agnostični, tako da svaki student informatike, elektro-tehnike, matematike i srodnih oblasti može u rekordnom roku da bude obučen za održavanje pojedinačnog operativnog sistema;
b) već desetak godina sve živo se prebacuje na web-interfejse;
c) postoje brojne potpuno besplatne "enterprise" verzije linuxa.
Treba zapravo imati u vidu da je 99% zamerki na FLOSS puka zluradost i FUD.
Jedino logicno. I tako stvari idu u pravcu oblaka, pa prema tome sve centralizovano sve iz jednog mesta, ustede su ogromne jos pogotovo sto ne treba placati u ovom slucaju licence pa prema tome i da zaposle ceo nov tim na nivoju podrseke, odrzavanja i skolovanja, usteda ostaje a ujedno su se zaposlili novi ljudi, jedino ispravno.
Ovde se zaista ne radi primarno o novcu. Radi se o strateskom opredeljenju koje znaci samostalnost i slobodu, podatke u otvorenim formatima, softver koji je u punoj kontroli od strane grada. Cestitke!
Evo uporedne analize troskova Linux-a i Windows-a: http://www.jusuchyne.com/codingchyne/2010/11/summary-of-linux-vs-windows-total-cost-of-ownership-comparison/
to je sve lepo ali treba a) imati ljude koji to mogu da odrzavaju b) aplikacije informacionog sistema treba da rade na linuxu c) imati u vidu da linux isto tako nije besplatan
(trta, 28. maj 2013 19:16)
a) ima ljudi
b) ima i aplikacija jer se mahom sve i razvijaju na nekoj web platformi (php+js, java...)
c) malo se informisi pre nego sto krenes da lupas
d) komentarises sa android telefona, dakle linux
@trta : pričaš bezveze. 1.Čemu onda toliki fakulteti ako niko ne zna da održava sistem? 2. sve što ima windows ima i linux, što nema može da se napravi i tačka. 3. očigledno nemaš pojma o linuxu uopšteno. Jednog dana ćeš morati da shvatiš da samo zato što nečeg ima na torentu ne znači da je u redu koristiti nelegalno.
Prava stvar, Minhen je samo jedan od dobrih primera. Za pocetak, kod nas bi Linux trebalo uvesti u skole, ali sta da se radi, izgleda da imamo para za bacanje.
(trta, 28. maj 2013 19:16)
To sve treba i za Windows. Linux nije skroz besplatanm, ali je besplatniji (daleko jeftiniji) od M$ gluposti. Ne znam sta je Ivica potpisao, ali ako su mu uvalili 8-icu, bolje da nije isao
to je sve lepo ali treba a) imati ljude koji to mogu da odrzavaju b) aplikacije informacionog sistema treba da rade na linuxu c) imati u vidu da linux isto tako nije besplatan
@trta
Slažem se, ali
a) i zatvorenim sistemima treba neko ko će ih održavati
b) aplikacije postoje, pogotovo sada kada i druge javne uprave već koriste Linux. Osim toga, ako nema, napraviš. Uposliti grupu programera je još uvek jeftinije nego platiti hiljade licenci za Win. A kada nekoga zaposliš nisi bacio pare negde napolju već si uložio u ovdašnje ljude.
c) Kako nije besplatan? Ako misliš na održavanje i eventualni razvoj novih aplikacija, vidi pod a) i b).
Gde je onaj koji je komentarisao kako lupam gluposti kad sam rekao da je Vlada Nemacke dala preporuku da se predje na Linux i OpenSource? Rece covek kako to nije istina i kako su Nemci videli da ih to vise kosta... i ostade ziv.
to je sve lepo ali treba a) imati ljude koji to mogu da odrzavaju b) aplikacije informacionog sistema treba da rade na linuxu c) imati u vidu da linux isto tako nije besplatan
to je sve lepo ali treba a) imati ljude koji to mogu da odrzavaju b) aplikacije informacionog sistema treba da rade na linuxu c) imati u vidu da linux isto tako nije besplatan
@trta
Slažem se, ali
a) i zatvorenim sistemima treba neko ko će ih održavati
b) aplikacije postoje, pogotovo sada kada i druge javne uprave već koriste Linux. Osim toga, ako nema, napraviš. Uposliti grupu programera je još uvek jeftinije nego platiti hiljade licenci za Win. A kada nekoga zaposliš nisi bacio pare negde napolju već si uložio u ovdašnje ljude.
c) Kako nije besplatan? Ako misliš na održavanje i eventualni razvoj novih aplikacija, vidi pod a) i b).
Gde je onaj koji je komentarisao kako lupam gluposti kad sam rekao da je Vlada Nemacke dala preporuku da se predje na Linux i OpenSource? Rece covek kako to nije istina i kako su Nemci videli da ih to vise kosta... i ostade ziv.
Ovde se zaista ne radi primarno o novcu. Radi se o strateskom opredeljenju koje znaci samostalnost i slobodu, podatke u otvorenim formatima, softver koji je u punoj kontroli od strane grada. Cestitke!
@trta, 28. maj 2013 19:16 - Odakle ti to da Linux nije besplatan? Ubuntu se izdaje pod "GNU General Public License" koja naglasava da je sistem BESPLATAN za sve upotrebe. Problem je sto postoji software koji radi na Linuxu ali NIJE besplatan. Iako 95% je besplatno postoji mali broj specijalizovanih programa koji se placaju. Ova licenca "GNU" takodje dozvoljava da modifikujes tj. da napravis sopstveni derivat od Ubuntu linuxa sto je nemacka administracija i uradila.
Prava stvar, Minhen je samo jedan od dobrih primera. Za pocetak, kod nas bi Linux trebalo uvesti u skole, ali sta da se radi, izgleda da imamo para za bacanje.
(trta, 28. maj 2013 19:16)
To sve treba i za Windows. Linux nije skroz besplatanm, ali je besplatniji (daleko jeftiniji) od M$ gluposti. Ne znam sta je Ivica potpisao, ali ako su mu uvalili 8-icu, bolje da nije isao
to je sve lepo ali treba a) imati ljude koji to mogu da odrzavaju b) aplikacije informacionog sistema treba da rade na linuxu c) imati u vidu da linux isto tako nije besplatan
(trta, 28. maj 2013 19:16)
a) ima ljudi
b) ima i aplikacija jer se mahom sve i razvijaju na nekoj web platformi (php+js, java...)
c) malo se informisi pre nego sto krenes da lupas
d) komentarises sa android telefona, dakle linux
@trta : pričaš bezveze. 1.Čemu onda toliki fakulteti ako niko ne zna da održava sistem? 2. sve što ima windows ima i linux, što nema može da se napravi i tačka. 3. očigledno nemaš pojma o linuxu uopšteno. Jednog dana ćeš morati da shvatiš da samo zato što nečeg ima na torentu ne znači da je u redu koristiti nelegalno.
Dakle, sto se tice cene Linuxa... Linux JE BESPLATAN. Postoje distribucije koje se placaju, ali ni tada se ne naplacuje sam Linux nego te kompanije naplacuju nadoknadu za svoj rad, pakovanje instalacije, mediji na kojima dolazi instalacija, propratna literatura koju su pripremili i naravno podrska korisnicima i/ili neka usluga koja vam sleduje ako kupite bas njihovu distribuciju.
Primer najpoznatije "komercijalne" verzije Linuxa, RedHat Enterprise Linux. Ako platite, imacete zadovoljstvo da se hvalite da imate RHEL i da ih zovete i pitate ako vam nesto nije jasno. Sa druge strane, imate i klonove RHEL-a kao sto su CentOS i Scientific Linux, ovaj drugi pravi CERN za svoje potrebe, pitam se sto ne koriste Win da im kontrolise LHC :). Ove distribucije, ako vam nije potrebna podrska kompanije RH, mozete da skinete i koristite potpuno besplatno, dakle koristite RHEL bez ikakve nadoknade.
Sto se tice kadra koji treba to da odrzava, ima ih a ima i obrazovnih ustanova koje mogu da ih stvore. Takodje ni Minhen nije preko noci presao na Linux, vec to radi planski vise godina. Ako se radi planski resice se i problem obuke korisnika i svi ostali problemi.
I na kraju, programi koji nedostaju Linuxu a ima ih u izobilju na Win su igre i virusi, mislim da nasoj drzavnoj administraciji nista od ovoga nije potrebno.
"to je sve lepo ali treba a) imati ljude koji to mogu da odrzavaju b) aplikacije informacionog sistema treba da rade na linuxu c) imati u vidu da linux isto tako nije besplatan
(trta, 28. maj 2013 19:16)"
a) obrazovni programi na fakultetima su agnostični, tako da svaki student informatike, elektro-tehnike, matematike i srodnih oblasti može u rekordnom roku da bude obučen za održavanje pojedinačnog operativnog sistema;
b) već desetak godina sve živo se prebacuje na web-interfejse;
c) postoje brojne potpuno besplatne "enterprise" verzije linuxa.
Treba zapravo imati u vidu da je 99% zamerki na FLOSS puka zluradost i FUD.
Jedino logicno. I tako stvari idu u pravcu oblaka, pa prema tome sve centralizovano sve iz jednog mesta, ustede su ogromne jos pogotovo sto ne treba placati u ovom slucaju licence pa prema tome i da zaposle ceo nov tim na nivoju podrseke, odrzavanja i skolovanja, usteda ostaje a ujedno su se zaposlili novi ljudi, jedino ispravno.
Ocigledno da nas premijer nije cuo za ovo. Posaljite ovo premijeru. Da li je bolje placati nase programeri da rade i odrzavaju LINUX- a ima ih puno kji to vec znaju. Nego placati Biliju licence.
to je sve lepo ali treba a) imati ljude koji to mogu da odrzavaju b) aplikacije informacionog sistema treba da rade na linuxu c) imati u vidu da linux isto tako nije besplatan
Još kad se uzme u obzir da se većina današnjih aplikacija pravi u formi web aplikacija, onda je svejedno koji operativni sistem se koristi, dokle god na njemu postoji standardni browser, kojim se može pristupiti toj web aplikaciji. Pametan potez i još pametnija ušteda!
Nemci gledaju da uštede kako znaju i umeju, naša elita ne mora da štedi, oni imaju para koliko hoćeš, pa zato svi koriste Microsoftove "jeftine" proizvode. Ali ako nam zemlja bankrotira, sigurno elita neće biti kriva, ne.
Ova priča je mnogo šira od novca ili same tehnologije. Kao što neko pomenu u komentarima, postoji nešto što se zove TCO (ukupna cena koštanja nekog rešenja) koja ne mora nužno da bude manja kada je slobodni softver u pitanju. U nju ulazi sve, ne samo licence, koje su jedan, i često manji deo ukupne cifre. Sama tehnologija je krajnje rešiva stvar, ako postoji softver koji je pisam samo za Windows prepisaće se na neko web ili multiplatform rešenje, to su zaista minorne stvari kada se u obzir uzme šira slika.
Ovde se radi o strategiji i slobodi izbora i razvoja. Vlasnička rešenja (u ovom slučaju Windows i Office) su pod kontrolom treće strane, pa imamo situaciju u kojoj planiranje i razvoj informacionih sistema de facto kontrolišu/e privatna/e kompanije. U slučaju slobodnog softvera potpuna kontrola je u rukama onih koji sistem implementiraju, odnosno koriste i ne postoji direktna zavisnost od proizvođača.
Dalje, izuzetno važan kontekst su otvoreni standardi. Slobodni softver u 99,9% slučajeva znači i otvorene standarde, dok to nije slučaj sa vlasničkim. To je izuzetno važno pošto se radi o javnim podacima, oni moraju biti čuvani u formatima koji su otvoreni i dostupni uvek i svima. Ako je način na koji čuvamo podatke u vlasništvu i pod kontrolom privatne kompanije, postavlja se pitanje da li ćemo uvek (za 5, 10 ili 50 godina) tim podacima moći da pristupimo.
Priča je prema tome jako kompleksna na više nivoa, svaka čast Minhenu na hrabrosti i svesti.
Linux je ok, ali LibreOffice je još uvek nestabilan. Koristim ga i na poslu i kod kuće, pa me strašno iznervira kad se sruši usred rada.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Jovan Ristic, 29. maj 2013 06:37)
Jovane, ja na svom racunaru imam licencni MS Office (jer sam morao da ga kupim), ali za sav posao koristim LibreOffice. Moji svi zaposleni koriste kao primarno LibreOffice na svojim racunarima (bez obzira da li je MS Windows ili neki Linux, a i nemaju MS Office instaliran)... i ne secam se da je nekada pukao u sred rada.
Nesto tu kod tebe nije kako treba.
Svojevremeno sam se bakćao sam raznoraznim linuksima od red-hat, mandrake, slackware i ot onda kada je bilo svega par distribucija. onda sam počeo ozbiljnije da se bavim poslom pa sam bio primoran da prihvatim microsoft windows. Sasvim sam zadovoljan sa njim i pogotovo brzinom današnjeg windows 7 sistema, Stabilnost mu je još jedna od karakteristika... da sada ne bude hvaljenje windowsa. I pre neki dan pade mi na pamet da otkinem koij gigabajt od particije i instaliram linux. Odem na distrowatch i kao linux mint najbolji i tu je negde i ubuntu, instaliram najnoviju verziju prvo minta pa onda ubuntu. I sve je bilo lepo dok nisam otkrio da najnovije verzije debian linux sistema imaju veliki problem sa pregrevanjem naročito laptopa iz nekog razloga. OK odem na slackwar-e sajt i skinem najnovijiju verziju, dobor se iscimam da namestim sve što sam hteo da namestim i oduševim se stabilnošću, brzinom.... Po meni slackware je jedna od najboljih ditribucija, jeste da nije baš za početnike ali je za debil-distribucije tipa debijana i ostalih baziranih na njemu 3 u čelo. Kad se jednom podesi radi besprekorno godinama.
Nemci nisu mutavi. Ovde nije u pitanju samo novac, ovde je u pitanju bezbednost! Da upravo tako. Pošto je u pitanju otvoren kod, njihovi programeri će ga preraditi za njihove potrebe, tako da ameri neće moće da gleaju šta se radi u minhenskoj administraciji, pošto i slepa mačka zna da Windows ima specijalno kreirane rupe, kroz koje američki agenti mogu pristupiti bilo kojoj Windows mašini. Dobar potez nemačke administracije, mislim i da bi naša trebalo da krene tim putem, pošto je Ubuntu jedna od najkorišćenijih distribucja, a ima i poprilično softvera za istu. Inače protiv Windowsa nemam ništa, sedmica je dobra platforma za kućne korisnike, ali mislim da je budućnost u otvorenom kodu.
Naravno da je Linux (Ubunt) besplatan.... placa se samo specijalizovana tehnicka podrska....i to samo ako neko hoce... ja imam ubuntu servere... i ja ih odrzavam... i neplacam licence ni za server ni za klijente..i u Eula je lepo napisano... GNU; GPL.. licenca... ako hocu mogu da izmenim orginalni kod i prilagodim ga mojim potrebama... i da ga ditribuiram.. dalje.. pod GNU licencom... omogucena mi je specijalizovana tehnicka podrska... za 99,49$ godisnje.. ako hocu ili ako mi treba.. niko me ne tera da kupim ... ne uslovljava me legalnoscu... open source... smart way...
(LinuxForAll, 28. maj 2013 22:06)
Ala si se nalupao za medalju - Aplauz oooo.... svasta. GNU ne znaci General Public License nego "Gnu Not Unix" - igra reci I Free ne znaci besplatan nego SLOBODAN - Linux je kernel (jezgro - sama srz) I on je besplatan, dok postoje distribucije koje se placaju. Mogao bi ti pisati do sutra o Linuxu ali nema smisla objasnjavati ljudima koji poput tebe nesto nacuju, to izvrnu I onda krenu da pametuju - moj ti je savet da se ne pravis pametan jer druge ljude pogresno informises.
Drago mi je da je ovaj posao završen, ali prosto ne mogu da verujem da administracija grada Minhena ima 14000 ljudi. Ako u ovu brojku ulaze i razni terminali i kiosci opet je jako puno. U svakom slučaju ovo nam je primer za ugled.
Još kad se uzme u obzir da se većina današnjih aplikacija pravi u formi web aplikacija, onda je svejedno koji operativni sistem se koristi, dokle god na njemu postoji standardni browser, kojim se može pristupiti toj web aplikaciji. Pametan potez i još pametnija ušteda!
Evo uporedne analize troskova Linux-a i Windows-a: http://www.jusuchyne.com/codingchyne/2010/11/summary-of-linux-vs-windows-total-cost-of-ownership-comparison/
Опет видим у комнтарима ФУД везан за ТЦО.
Извештај ХП-а и Мајкрософта о трошковима преласка је у градском већу града Минхена глатко одбачен, јер је лажиран и намештен, а подаци о томе се лако могу наћи на Интернету. Т
У суштини, то и није извештај намењен градском већу, то је пропагандни материјал за неупућене наивчине у широј јавности.
Nije mi jasno zašto se svi hvataju za cenu. Jel neko pročitao tekst do kraja:
"Ušteda, po njegovim rečima, nikada nije bila primarni cilj projekta, ali je Minhen do sada uštedeo oko 10 miliona evra."
Dakle, pored toga što su ostvarili svoj primarni cilj, koji god da je, uštedeli su i 10 miliona evra. Očigledno je da imaju i drugih bitnijih razloga za prelazak na Linux.
Vreme će pokazati da li su svi oni koji prelaze na Linux pametniji ili ne ali koliko ja mogu da vidim, niko se nije pokajao i vratio na MS.
Na kraju oni koji kritikuju i ismevaju ovu migraciju treba da se zapitaju da li je Nemačka ekonomski vodeća država u EU zato što pravi glupe i nepromišljene poteze.
da vam dam dva primera: kevi sam instalirao Linux jos 2009 godine. sredio sam joj sve neophodne periferije. sistem nikada do sada nije pao, i kad dodjem kod nje sve funkcionise kao prvi dan.
drugi primer je moja sestra i moja dva prijatelja koji su OBICNI korisnici i imaju Windows. Ja ne mogu da nabrojim koliko puta im se sistem ukocio, napao virus, drajver koji ne radi itd. A to je samo zato sto takvi OBICNI korisnici upropasre svoj racunar. Da sam brojao sate za reinstalacije njihovog sistema to bi bila velika suma.
Korisnici zaposleni u gradskoj upravi nemaju nikakvo pravo da SAMI instaliraju bilo kakve drajvere i slicno tako da ta prica ne stoji.
osim toga niko ne garantuje da Win ili OS X nemaju implementiran backdoor. Tako da ih razumem i cestitam im!
@LinuxForAll
Grešiš, GNU GPL zapravo nigde ne sugeriše cenu. Potpuno je u redu prodavati softver pod ovom licencom, dok god zadovoljavaš sve što u njoj piše. Ubuntu kao takav nije GPL, sastavljen je od raznih komponenti koje su pod različitim licencama, no sve te licence su slobodne, ali ne i nužno besplatne. Veći deo čini mi se jeste GPL, ali se ne može reći da je Ubuntu GPL :)
Koja crna usteda, kostalo ih je preko 4 hiljade evra po radnoj stanici. Ustedeli tako sto nisu racunali utrosak vremena zaposlenih u IT sektoru, posto bi ih svakako placali. HP im je izracunao koliko su vise para potrosili nego da su ostali na Windows/Office platformi, ali im se racunica nije svidela.
Ne radi se ovde o prelasku na Linux, mogli su da predju na neku postojecu distribuciju i da ih to kosta puno manje. Umesto toga, ljudi su razvijali sopstvenu distribuciju (Limux), posto im toboze nista postojece nije odgovaralo. Sada imaju dinosaurusa koga trebaju da odrzavaju i garantovan posao za sve lezilebovice koji su radili na projektu, jer neko to mora da odrzava. Svaki novi zaposleni u IT treba da provede vreme da nauci specificnosti distribucije.
Zanimljivo je da ovi što najviše pljuju Linux sami priznaju da nikada nisu niti će imati išta sa njim, a i pokazuju najveće neznanje.
Ja sam nedavno instalirao Ubuntu čisto iz radoznalosti, sve je tako jednostavno, kao da je pravljen za male bebe. Mnogo manje posla nego u Windowsu.
samo se vi varajte da vam win nesto vredi....linux je buducnost! steam je od skoro presao na linuxu, ati je poboljsao podrsku za linux korisnike... ima ga lin i na desktop racunarima nego win se gura tamo gde mu nije mesto... u gigatronu 80% kompjutera ili laptop dolazi sa windowsom i ne postoji mogucnost da ga kupite bez OS. e tako windows postize prodaju, ucenom na kulturan nacin. slobodno dajte minuse, ako ne znate da koristite lin ili podesite kako vam odgovara, nije vam kriv linux...
Neka je nekim čudom korišćenje Linuxa skuplje od korišćenja Windowsa, pare koje plaćaš ostaju u zemlji, ne trošiš devize koje nemaš na uvoz robe zvane softver. To se naravno odnosi na administrativne poslove gde za sve programe koji se koriste postoje besplatne alternative. Za specijalizovane programe (projektovanje koječega i sl.) prvo ćeš izabrati program koji ti odgovara, pa tek onda videti koji su zahtevi za opertivni sistem. Cena operativnog sistema je tada uglavnom zanemarljiva u odnosu na cenu programa. Bar je to tako u svetu.
Valjda ce doci i taj dan kada cemo na Win operativne sisteme da gledamo kao na ruznu proslost. Kolilo reinstalacija, virusa, neoptimizacije, pa Win je napravljen da trosi sto vise resursa i da bude skup za odrzavanje. Ono sto moze Ubuntu sa svojom besplatnom distribucijom zadovoljilo bi 90% posto potreba administracije.
Zanimame zašto bar OŠ ne koriste besplatne solucuje kad je u pitanju IT
pre 10 godina
Linux je ok, ali LibreOffice je još uvek nestabilan. Koristim ga i na poslu i kod kuće, pa me strašno iznervira kad se sruši usred rada.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Jovan Ristic, 29. maj 2013 06:37)
---
Ja u životu nisam pročitao nešto gluplje. Svi koji treba nešto da kucaju preko 100 strana nek se ne dvoume u prenosti je LibreOfice zbog stabilnosti.
@maksi LibreOffice podržava eksternu automatizaciju kroz Python, Javu i C++. Za makroe podržani su Basic dijalekat i Python. Proširenja/ekstenzije moguće je pisati u Pythonu, Javi i C++-u (ekstenzije mogu da menjaju GUI programa i dodaju nove funkcije). Za rad sa spoljnim formatima podržane su transformacije kroz XSLT (npr. za vezu sa izveštajima iz programa za knjigovodstvo). Ako ni to nije dovoljno, ceo izvorni kod je dostupan pa se može programirati direktno u C++.
Super sto je administracija na linuxu, to moze i kod nas da se uradi, ali ljudi koji rade sa adobe alatima ili koji su gejmeri, nece se leba najesti na linuxu, iako je besplatan. Svako ima drugacije potrebe ali jos uvek je win tata medju sistemima jer moze sve i ima sve
(lx, 29. maj 2013 01:29)
1) windows je tezi a ne laksi za administraciju
2) korisnici nemaju nikakva prava da instaliraju periferije (inace je i to lakse u linuxu)
3) pozdravilo te 300 miliona kineza sa linux-ima. Ali njih ne racunaju u te statistike
(Sin po materi, 29. maj 2013 00:55)
Ovde se i prica o administraciji. Inace, Adobe (kao i CAD-ovi uskoro) prelaze u cloud i onda vise nece biti bitno da li je OS Windows, Linux, Mac OS, Chrome OS, ... Igraci su mizeran procenat (posebno legalni, koji kupuju i OS i igrice) tako da su nebitni potpuno (mada i tu ce biti promena, bas zbog gomile Kineza na Linux-u), a corporate su najveci kolac i tu tek krece zurka.
Troskovi se ne sastoje samo u samo u kupovini operativnog sistema, to je jos i najmanji problem. Za organizacije je cena ODRZAVANJA daleko veci problem. E tu postoji ogromna razlika izmedju windows-a i linux-a. Kao prvo windows je daleko laksi za odrzavanje i korisnici-laici mogu sami da obave puno stvari za koje bi im pod linuxom trebala eksterna podrska koju moraju da plate. Jedan prost primer - ajde instalirajte najobicniji drajver za novu periferiju pod windows-om i pod linux-om. Drugo i kada je podrska potrebna, ona je mnogo jeftinija za windows iz prostog razloga sto ima puno vise ljudi koji poznaju windows.
Primer Minhena je samo izuzetak jer se radi o bogatom gradu koja moze sebi da priusti sopstvenu sluzbu za odrzavanje. Za ogromnu vecinu ostalih, pogotovo malih organizacija Linux je daleko od besplatnog, tako da nije cudno da Linux i dan danas na desktop platformi ima jedva 1 procenat trzista. Linux ce ostati interesantan samo na serverima i to je to.
@ICT: care, za LiMux ce se znati i koliko praznih linija koda ima posto ce po licenci(ama) sve sto su promenili morati da submit-uju u maticne repository-e.
@Peki To što Linuxa nema na desktopu razlog je u NOVCU! Kada bi Linux zajednice imale novca za promociju kao M$(koji je uložio do sada samo za promociju Windows 8 oko 2.2 milijarde $), ne bi bilo zime za njih. Tako da smo svi osuđeni da pri svakoj kupovini laptopa dobijemo predinstaliran Windows! Kada bi Linux bio u takvom položaju priča bi bila drugačija...
Samo "pametna" vlada srbije kupuje Win operativne sisteme,i još se hvali sa tim.Kad pomislim koliko bi uštedela država,samo na "linux" operativnim sistemima i našim pametnim ljudima koji imaju i volje i znanja...
da, linux jeste vodeći sitem za razvoj, za nauku i tehnologiju.
ali da li ste obraćali pažnju na "sitne" detalje? svi ti sitemi se OSNIVAJU NA LINUXU, i uopšte nemaju zajedničku tačku (sem ideje) sa open source. jeste, da veliki hadron sudarač koristi linux. jeste, da ISS koristi (sada) linux. ali NE ONAJ koji možeš i ti da koristiš.
iza tih sistema stoje milioni USD i EUR ulaganja u nauku i razvoj, i UOPŠTE NISU BESPLATNI. jesu za radnike, koji tamo rade, ali NE ZA OSTATAK SVETA.
na žalost će i ostali kasno shvatiti šta će sve na kraju morati da žrtvuju "besplatnom" googleu i "besplatnom" androidu. nisu svesni u šta su upali. samo za razmišljanje: da li ćete verovati bilo kojem monopolisti koji zarađuje enormno veći kapital po jedinici od ostalih "samo zbog toga što sve deli besplatno"??? da li ste se zapitali šta je tu besplatno? i da li ste svesni da ste VI deo tog dila i da ste u suštini u ulozi robe?
Koliko kosta obucavanje salterskih sluzbenika za novi sistem? Koliko kosta prilagodjvanje aplikacija novom sistemu? Koliko kosta odrzavanje tog sistema?
Kakvih crnih 300 miliona kineza koristi Linux...
(lx, 29. maj 2013 17:40)
Lx, ne da je 300 miliona Kineza (veliko slovo, pravopis)... nego ce ih biti vise od milijardu. Izgleda da pricas nesto a da ne pratis "trendove" u Kini. Ja sa njima radim svakodnevno. Naime, Vlada kine je odbila odavno da potpise ugovor sa Microsoft-om vezano za globalizaciju koriscenja njihovih proizvoda u vladinim ustanovama, skolama, univerzitetu... i slicno.
Sta vise, najnovija odluka Vlade Kine je da se trenutno razvija posebna verzija Linux distribucije koja ce biti obavezna za koriscenje u svim drzavnim ustanovama, a ti probaj da zamislis koji je to broj racunara.
Uzgred, nije samo to sto je Linux besplatan ono sto je "dobitna kombinacija". Da se razumemo, ja sam u svojih vise od 30 godina bavljenja racunarima "vecinski" korisnik Windows sistema, ali je znacajno napomenuti da je Linux mnogo manje zahtevan sto se tice konfiguracije racunara. Za kancelarijske potrebe, skoro da nije bitno kojeg je kvaliteta racunar. U firmi imam instaliran Mint na racunaru sa 512Mb RAM-a... i "fercera" kao sat. Tu Windows ne bi mogao ni da "prismrdi". E tu je glavna usteda. Nemacka je shvatila da ne mora da kupuje nove racunare jer na starim, a ispravnim racunarima imaju potpuno funkcionalan sistem.
Е нашао си пример тешке математике за инсталацију драјвера. Лик се на видеу није сетио да скине архиву из фајерфокса и отвори је аутоматски графичким архивером и истим отпакује негде. А научити једноставну процедуру
./configure (у овом случлају нема)
make
sudo make install (уз укуцавање лозинке)
што пише у сваком боговетном README фајлу је стварно нуклеарна физика.
Друго, за инсталацију драјвера под било којим ОС-ом требају администраторске привилегије, које службеници немају. Може он да убаци диск, али на томе ће се све и завршити. Установе имају увек плаћеног систем администратора чији је то посао.
Треће, тај застарели монолитни кернел је популаран и на серверима и на рутерима и у телевизорима и у камерама и у фотоапаратима и у суперкомпјутерима и на телефонима и на таблетима. Једино није на десктопу. Види се да си велики стручњак за кернел.
Четврто, то што је линукс бесплатан не значи да софтвер за њега мора бити бесплатан. Ето, водећи математички пакети математика, матлаб и мејпл се испоручују на оригиналним дисковима и за њега. Наравно, за паре.
Проблем линукса је што је лепак за будале. 10% људи на њему нешто озбиљно ради, а 90% је клинаца и клинаца у годинама. Обзиром да окупља управо оне који не желе да плаћају софтвер, није превише лукративан за десктоп програмере. Са друге стране епл окупља овце које чекају у реду на шишање. Ако си на то мислио када си рекао да је проблем што је бесплатан, ту има истине. Има нечега у структури корисника.
Sto se Srbije tice, Win je i dalje najjeftinije resenje. Stvarno ne bih voleo da neciji kum, prijatelj ili sta vec, naprasno prosiri delatnost svog butika da moze da se bavi izradom sofvera i odrzavanjem softverskih sistema. To bi bio totalni raspad sistema. Sta mislite kome bi dodelili takav posao. Mozda smatrate da bi pobedio bolji na tenderu? Oh, who's being naive, Kay? (Godfather 1).
Ovakvu glupost, sa sve kalkulacijama o navodnoj ustedi, mogu da smisle i u djelo sprovedu samo njemacki drzavni sluzbenici, kojima je inace radno mjesto sigurno do penzije i ne odgovaraju prakticno nikome. Privatni sektor ne moze da priusti ovakve avanture.
Знаш шта, кернел који дере на свим пољима (осим десктопа) укључујући и суперкомпјутере може да буде све само не застареле архитектуре и са лошим не знам чиме. "Напуштена архитектура из 70-тих" никако није у складу са стварношћу. Колико год да ти говориш о десктопу, у том случају не би био применљив нигде, осим за врло незахтевне намене (никако суперкомпјутере).
А што се десктопа тиче, неуспех линукса није ниукаквој вези са техничким особинама кернела, већ пре свега у софтверској подршци. Да имаш тамо аутокад, фотошоп, корел итд. ствари би биле другачије, а недостатак комерцијалних програма за њега није због кернела, него због структуре корисника (они који не желе да плаћају ништа).
А што се обичних корисника тиче, не само да имам контакта са њима, већ ми седе на глави. Никоме није проблем да паузира филм, препише tar команду и после је укуца без разумевања зато што то тако треба. Није удобно, али није ни проблем. То може да буде проблем само ономе ко не зна да користи тастатуру, па не може да укуца цртицу (минус) или не зна да притисне Enter јер не зна да га нађе јер је другачије означен на тастатури.
Кобасица може да буде колика хоће. Ако пише шта тачно треба да се укуца, то можда није удобно, али није ни проблем.
Projekat migracije je trajao 7 godina! Izračunajte koliko je to koštalo. Dalje, oni su tek krenuli sa ovim sistemom. Tek za godinu će moći da se uradi analiza troškova održavanja sistema kao i rezultata odziva sistema.
Konačno, opensource tehnologije koje se koriste u ovakvim rešenjima su jako dugo prisutne a opet broj instalacija i rešenja je zanimerljivo mali. S druge strane, slične opensource tehnologije su već godinama veoma uspešne na recimo web serverima (LAMP), ili na raznim uređajima (TV, ruteri, ...). Razmisliti zašto ovakva rešenja nisu uspela da nađu svoj put do ozbiljnijeg procenta na desktop računarima, kao i do ozbiljnijeg učešća u poslovnim rešenjima. Ima ih uglavnom kada firme tipa IBM-a uzmu te alate i koriste ih u svojim rešenjima. Tada, ne možemo da govorimo o besplatnom opensource softveru. Konačno, zbog malog broja ovakvih instalacija, broj ljudi koji imaju znanje i iskustvo da iznesu kompleksna rešenja je mali. Samim tim i skuplji. To što neko zna da administratira Linux na web serveru i da napravi sajt na AMP-u, to ne znači da je on stručnjak za poslovna rešenja na toj platformi. To je potpuno druga problematika.
@N care, ako je nesto promenio za svoje potrebe ne mora nikom da to da niti da submit-uje bilo gde. tek kada to sto je promenio zeli da distribuira trecem licu, tom istim trecem licu mora da obezbedi i izvorni kod po istoj licenci ako to trece lice zatrazi.
(linux ima svetlu buducnost, 29. maj 2013 12:30)
Ovde se i prica o administraciji. Inace, Adobe (kao i CAD-ovi uskoro) prelaze u cloud i onda vise nece biti bitno da li je OS Windows, Linux, Mac OS, Chrome OS, ... Igraci su mizeran procenat (posebno legalni, koji kupuju i OS i igrice) tako da su nebitni potpuno (mada i tu ce biti promena, bas zbog gomile Kineza na Linux-u), a corporate su najveci kolac i tu tek krece zurka.
---
Adobe Creative Cloud jasno kaže da će raditi samo na Win i OSX i to je proverljivo na njihovom sajtu npr ovde http://www.adobe.com/products/photoshop/tech-specs.html
To inače neće biti klasična web aplikacija pa da nije bitno na kom si sistemu, kako si ti to možda zamislio. Tržište PC igara je u 2012. dostiglo 20 milijardi dolara, tako da to ni slučajno nije zanemarljiv iznos. Windows koristi 91.6% kućnih računara, a Linux 1.21%. Pošto živim u sadašnjosti, Win mi je jedini mogući izbor, a ko može naravno da mu je bolje da pređe na besplatan sistem i aplikacije.
Ne govorim ja o ugradjenim drajverima, pa i pod windowsima ako je drajver vec ugradjen sistem ga sam automatski aktivira. Za novu periferiju pod windows-ima ubacis cd, instalacija startuje sama, kliknes dalje, gotovo. Pod Linux-om, ako imas srece da uopste nadjes drajver radi se o proceduri koja je za mnoge visa matematika, jedan primer:
http://www.youtube.com/watch?v=Dq0fcX1p-t0
To i jeste poenta, organizacijama je suvise skupo stalno cimati eksternu podrsku, dok pod windows-ima svako moze da nauci da ubaci cd. Slicno je i sa drugim stvarima.
Kakvih crnih 300 miliona kineza koristi Linux. Evo ti podaci za aktuelni mesec:
http://gs.statcounter.com/#os-CN-monthly-201305-201305-bar
A sto se tice "svetle buducnosti" Linux je tehnicki zbog svog monolitnog kernela koji za posledicu ima konstantno "gojenje" odavno zastareo operativni sistem. A ako posle 20 godina postojanja i dalje kao sto rekoh ima u proseku samo oko 1 (i slovima jedan) procenat zastupljenosti na desktop trzistu onda je sve jasno.
Drugi razlog je upravo to sto je besplatan. "Besplatno" je lepa ideja, ali je nazalost nekompatibilno sa ljudskom psihom, tako da nije cudno da malo ko ima interesa da razvija kompleksniji softver za Linux. Ako mi neko kaze da je kvalitet i obim softvera koji postoji pod linux-om jednak onome za windows onda tome mogu samo da se nasmejem. Linux ima svoju primenu i ulogu u odredjenim oblastima, ali nikada nece postati dominantan na desktopu.
Libre Office mnogo zaostaje za MS Officeom.
Na primer, MS Office podržava upotrebu Visual Basica za automatizaciju, dok kod LibreOfficea nema slične mogućnosti (upotrebu makroa ne računam jer to je primitivno).
Vest bi bila da su Nemci presli na FLOSS, ili makar na ne-MSOffice. Ovo sto su uradili nema veze sa onim u sta se linux zajednica kune,a to je poslovi aspekt. Necete verovati, cak ni Nemci u administraciji NISTA ne proizvode. Usluzna delatnost. Cak i kod nas je sve WebApp bazirano (Rakovica). S tim u vezi mogli su da predju i na Unix ili Android, nista nisu znacajno promenili, osim sto su 7 godina i ko-zna-koliko evra sa'ranili u prelazak i optimizaciju. A najbitnije, kad pricamo o POSLOVNOJ primeni linuxa je to da nema CAD, PS, Corel, Premier, Maya, Constructor, a Office je skoro pa ok, dok ne dodjemo do Excel-a i malko naprednijih mogucnosti, koje, uzgred budi receno, na open source nece biti moguce dugo vremena, jer format to jednostavno ne dozvoljava. Nije zli MS izabrao sopstveni format samo da bi borcima za pravo na dzabe i kod babe napakostio, nego sto otvoreni format jednostavno nema sve mogucnosti koje MS Office zahteva. Imate google pa proverite. A osim toga dok ne bude postojala zamena za Active directory i GPO kontrola i alternativa za linux, svaka poslovna administracija iole ozbiljnijeg sistema ce biti dostupna samo za google, facebook, americku vojsku i bogate Nemce, tj. ko bude imao para da ulozi milione u razvoj i kadar za sopstvni open source projekat. Male, srednje i malo vece firme za to para nemaju, iako je taj isti Linux dzabe, vidi ironije... Linux je OK za web server i ni za sta drugo. Zali boze vremena potrosenog "kroteci" Mint i Ubuntu pre 2 godine.
Kad smo vec kod pravopisa, kaze se u vezi sa a ne vezano za. Sto se zahtevnosti tice, to direktno zavisi od distribucije. Pa ce, recimo, Ubuntu 13.04 da se vuce ko slina na masinama sa 512MB, dok ce Lubuntu 13.04 raditi ko zmaj. Naravno, pod terminom "rad" ovde podrazumevam zahtevno pisanje komentara na B92 i jos zahtevnije okidanje F5 kako bi smo videli da li imamo istomisljenike u vezi sa ostavljenim komentarom. Ovde cu stati sa svojim sarkasticnim izjavama. Dakle, bilo kakav ozbiljan rad na racunaru iziskuje at least 1GB RAM, te u vezi sa tvojom izjavom da ti sve fantasticno radi na 512MB, govori dovoljno o tvom ozbiljnom i zahtevnom radu na racunaru. Usput, samo da napomenem, WinXP bi takodje "fercerao" kao sat.
Za kraj, da dodam da ovde niko pojma nema o doticnoj materiji (myself too). Osoba koja stvarno vlada materijom siguno nece trositi vreme na ostavljanje komentara. Ta privilegija je ostavljena nama da se palimo sa povrsnim izjavama tipa "Linux/Windows rulz" ili copy/paste informacija sa petominutnog informisanja na wiki.
To je tebi jednostavno, ali prica je o potpunim laicima. Ti izgleda da nisi nikad imao dodira sa njima.
Sto se tice kernela, pa ja sve vreme i govorim o desktopu. Mobilni telefoni, kamere, frizideri pa cak i serveri su potpuno druga klasa racunara sa izbetoniranim, predefinisanim i strogo kontrolisanim OS okruzenjem. Monolitni kernel je preistorijski (iz 1970-tih godina), davno napusten koncept i Linux ce u buducnosti tek imati problema zbog toga. Vec sada je odrzavanje mamutskog kernela postala nocna mora za Linusa i ekipu. Guglaj malo.
PPeca@SER
Sto se tice zahtevnosti hardvera, ta prica je zadnjih godina postala potpuno deplasirana cak i ovoj siromasnoj Srbiji, o zapadu da ne pricamo.
1GB DDR3 RAM-a na primer kosta samo 800 dinara.
http://www.pcberza.rs/komponente/memorije-ddr3/452/
Isto vazi i za ostale komponente, to vise uopste ne igra ulogu (osim mozda negde u Africi).
Па, ваљда свако веб решење води рачуна о корисничким дозволама. Какав је проблем имплементирати привилегије, па да ми требају системска решења? Колико то милиона долара треба за имплементацију нечега што се данас свуда подразумева?
Тачно је да нема неких од програма које си набројао на линуксу, али за мају знам дефинитивно да има (за паре). Но, шта ако се неко не бави послом везаним ни за један од тих програма? Шта ће нпр. администрацији било који од тих програма (осим офиса)?
И на крају, како то да се линукс масовно користи у свим сегментима изузев десктопа, а кажешда је ОК само за веб сервер?
to je sve lepo ali treba a) imati ljude koji to mogu da odrzavaju b) aplikacije informacionog sistema treba da rade na linuxu c) imati u vidu da linux isto tako nije besplatan
Koja crna usteda, kostalo ih je preko 4 hiljade evra po radnoj stanici. Ustedeli tako sto nisu racunali utrosak vremena zaposlenih u IT sektoru, posto bi ih svakako placali. HP im je izracunao koliko su vise para potrosili nego da su ostali na Windows/Office platformi, ali im se racunica nije svidela.
Ne radi se ovde o prelasku na Linux, mogli su da predju na neku postojecu distribuciju i da ih to kosta puno manje. Umesto toga, ljudi su razvijali sopstvenu distribuciju (Limux), posto im toboze nista postojece nije odgovaralo. Sada imaju dinosaurusa koga trebaju da odrzavaju i garantovan posao za sve lezilebovice koji su radili na projektu, jer neko to mora da odrzava. Svaki novi zaposleni u IT treba da provede vreme da nauci specificnosti distribucije.
Troskovi se ne sastoje samo u samo u kupovini operativnog sistema, to je jos i najmanji problem. Za organizacije je cena ODRZAVANJA daleko veci problem. E tu postoji ogromna razlika izmedju windows-a i linux-a. Kao prvo windows je daleko laksi za odrzavanje i korisnici-laici mogu sami da obave puno stvari za koje bi im pod linuxom trebala eksterna podrska koju moraju da plate. Jedan prost primer - ajde instalirajte najobicniji drajver za novu periferiju pod windows-om i pod linux-om. Drugo i kada je podrska potrebna, ona je mnogo jeftinija za windows iz prostog razloga sto ima puno vise ljudi koji poznaju windows.
Primer Minhena je samo izuzetak jer se radi o bogatom gradu koja moze sebi da priusti sopstvenu sluzbu za odrzavanje. Za ogromnu vecinu ostalih, pogotovo malih organizacija Linux je daleko od besplatnog, tako da nije cudno da Linux i dan danas na desktop platformi ima jedva 1 procenat trzista. Linux ce ostati interesantan samo na serverima i to je to.
Koliko kosta obucavanje salterskih sluzbenika za novi sistem? Koliko kosta prilagodjvanje aplikacija novom sistemu? Koliko kosta odrzavanje tog sistema?
da, linux jeste vodeći sitem za razvoj, za nauku i tehnologiju.
ali da li ste obraćali pažnju na "sitne" detalje? svi ti sitemi se OSNIVAJU NA LINUXU, i uopšte nemaju zajedničku tačku (sem ideje) sa open source. jeste, da veliki hadron sudarač koristi linux. jeste, da ISS koristi (sada) linux. ali NE ONAJ koji možeš i ti da koristiš.
iza tih sistema stoje milioni USD i EUR ulaganja u nauku i razvoj, i UOPŠTE NISU BESPLATNI. jesu za radnike, koji tamo rade, ali NE ZA OSTATAK SVETA.
na žalost će i ostali kasno shvatiti šta će sve na kraju morati da žrtvuju "besplatnom" googleu i "besplatnom" androidu. nisu svesni u šta su upali. samo za razmišljanje: da li ćete verovati bilo kojem monopolisti koji zarađuje enormno veći kapital po jedinici od ostalih "samo zbog toga što sve deli besplatno"??? da li ste se zapitali šta je tu besplatno? i da li ste svesni da ste VI deo tog dila i da ste u suštini u ulozi robe?
Super sto je administracija na linuxu, to moze i kod nas da se uradi, ali ljudi koji rade sa adobe alatima ili koji su gejmeri, nece se leba najesti na linuxu, iako je besplatan. Svako ima drugacije potrebe ali jos uvek je win tata medju sistemima jer moze sve i ima sve
(trta, 28. maj 2013 19:16)
To sve treba i za Windows. Linux nije skroz besplatanm, ali je besplatniji (daleko jeftiniji) od M$ gluposti. Ne znam sta je Ivica potpisao, ali ako su mu uvalili 8-icu, bolje da nije isao
Ovakvu glupost, sa sve kalkulacijama o navodnoj ustedi, mogu da smisle i u djelo sprovedu samo njemacki drzavni sluzbenici, kojima je inace radno mjesto sigurno do penzije i ne odgovaraju prakticno nikome. Privatni sektor ne moze da priusti ovakve avanture.
@trta : pričaš bezveze. 1.Čemu onda toliki fakulteti ako niko ne zna da održava sistem? 2. sve što ima windows ima i linux, što nema može da se napravi i tačka. 3. očigledno nemaš pojma o linuxu uopšteno. Jednog dana ćeš morati da shvatiš da samo zato što nečeg ima na torentu ne znači da je u redu koristiti nelegalno.
Svojevremeno sam se bakćao sam raznoraznim linuksima od red-hat, mandrake, slackware i ot onda kada je bilo svega par distribucija. onda sam počeo ozbiljnije da se bavim poslom pa sam bio primoran da prihvatim microsoft windows. Sasvim sam zadovoljan sa njim i pogotovo brzinom današnjeg windows 7 sistema, Stabilnost mu je još jedna od karakteristika... da sada ne bude hvaljenje windowsa. I pre neki dan pade mi na pamet da otkinem koij gigabajt od particije i instaliram linux. Odem na distrowatch i kao linux mint najbolji i tu je negde i ubuntu, instaliram najnoviju verziju prvo minta pa onda ubuntu. I sve je bilo lepo dok nisam otkrio da najnovije verzije debian linux sistema imaju veliki problem sa pregrevanjem naročito laptopa iz nekog razloga. OK odem na slackwar-e sajt i skinem najnovijiju verziju, dobor se iscimam da namestim sve što sam hteo da namestim i oduševim se stabilnošću, brzinom.... Po meni slackware je jedna od najboljih ditribucija, jeste da nije baš za početnike ali je za debil-distribucije tipa debijana i ostalih baziranih na njemu 3 u čelo. Kad se jednom podesi radi besprekorno godinama.
Libre Office mnogo zaostaje za MS Officeom.
Na primer, MS Office podržava upotrebu Visual Basica za automatizaciju, dok kod LibreOfficea nema slične mogućnosti (upotrebu makroa ne računam jer to je primitivno).
@trta, 28. maj 2013 19:16 - Odakle ti to da Linux nije besplatan? Ubuntu se izdaje pod "GNU General Public License" koja naglasava da je sistem BESPLATAN za sve upotrebe. Problem je sto postoji software koji radi na Linuxu ali NIJE besplatan. Iako 95% je besplatno postoji mali broj specijalizovanih programa koji se placaju. Ova licenca "GNU" takodje dozvoljava da modifikujes tj. da napravis sopstveni derivat od Ubuntu linuxa sto je nemacka administracija i uradila.
Projekat migracije je trajao 7 godina! Izračunajte koliko je to koštalo. Dalje, oni su tek krenuli sa ovim sistemom. Tek za godinu će moći da se uradi analiza troškova održavanja sistema kao i rezultata odziva sistema.
Konačno, opensource tehnologije koje se koriste u ovakvim rešenjima su jako dugo prisutne a opet broj instalacija i rešenja je zanimerljivo mali. S druge strane, slične opensource tehnologije su već godinama veoma uspešne na recimo web serverima (LAMP), ili na raznim uređajima (TV, ruteri, ...). Razmisliti zašto ovakva rešenja nisu uspela da nađu svoj put do ozbiljnijeg procenta na desktop računarima, kao i do ozbiljnijeg učešća u poslovnim rešenjima. Ima ih uglavnom kada firme tipa IBM-a uzmu te alate i koriste ih u svojim rešenjima. Tada, ne možemo da govorimo o besplatnom opensource softveru. Konačno, zbog malog broja ovakvih instalacija, broj ljudi koji imaju znanje i iskustvo da iznesu kompleksna rešenja je mali. Samim tim i skuplji. To što neko zna da administratira Linux na web serveru i da napravi sajt na AMP-u, to ne znači da je on stručnjak za poslovna rešenja na toj platformi. To je potpuno druga problematika.
to je sve lepo ali treba a) imati ljude koji to mogu da odrzavaju b) aplikacije informacionog sistema treba da rade na linuxu c) imati u vidu da linux isto tako nije besplatan
@trta
Slažem se, ali
a) i zatvorenim sistemima treba neko ko će ih održavati
b) aplikacije postoje, pogotovo sada kada i druge javne uprave već koriste Linux. Osim toga, ako nema, napraviš. Uposliti grupu programera je još uvek jeftinije nego platiti hiljade licenci za Win. A kada nekoga zaposliš nisi bacio pare negde napolju već si uložio u ovdašnje ljude.
c) Kako nije besplatan? Ako misliš na održavanje i eventualni razvoj novih aplikacija, vidi pod a) i b).
to je sve lepo ali treba a) imati ljude koji to mogu da odrzavaju b) aplikacije informacionog sistema treba da rade na linuxu c) imati u vidu da linux isto tako nije besplatan
(trta, 28. maj 2013 19:16)
a) ima ljudi
b) ima i aplikacija jer se mahom sve i razvijaju na nekoj web platformi (php+js, java...)
c) malo se informisi pre nego sto krenes da lupas
d) komentarises sa android telefona, dakle linux
Vest bi bila da su Nemci presli na FLOSS, ili makar na ne-MSOffice. Ovo sto su uradili nema veze sa onim u sta se linux zajednica kune,a to je poslovi aspekt. Necete verovati, cak ni Nemci u administraciji NISTA ne proizvode. Usluzna delatnost. Cak i kod nas je sve WebApp bazirano (Rakovica). S tim u vezi mogli su da predju i na Unix ili Android, nista nisu znacajno promenili, osim sto su 7 godina i ko-zna-koliko evra sa'ranili u prelazak i optimizaciju. A najbitnije, kad pricamo o POSLOVNOJ primeni linuxa je to da nema CAD, PS, Corel, Premier, Maya, Constructor, a Office je skoro pa ok, dok ne dodjemo do Excel-a i malko naprednijih mogucnosti, koje, uzgred budi receno, na open source nece biti moguce dugo vremena, jer format to jednostavno ne dozvoljava. Nije zli MS izabrao sopstveni format samo da bi borcima za pravo na dzabe i kod babe napakostio, nego sto otvoreni format jednostavno nema sve mogucnosti koje MS Office zahteva. Imate google pa proverite. A osim toga dok ne bude postojala zamena za Active directory i GPO kontrola i alternativa za linux, svaka poslovna administracija iole ozbiljnijeg sistema ce biti dostupna samo za google, facebook, americku vojsku i bogate Nemce, tj. ko bude imao para da ulozi milione u razvoj i kadar za sopstvni open source projekat. Male, srednje i malo vece firme za to para nemaju, iako je taj isti Linux dzabe, vidi ironije... Linux je OK za web server i ni za sta drugo. Zali boze vremena potrosenog "kroteci" Mint i Ubuntu pre 2 godine.
Ne govorim ja o ugradjenim drajverima, pa i pod windowsima ako je drajver vec ugradjen sistem ga sam automatski aktivira. Za novu periferiju pod windows-ima ubacis cd, instalacija startuje sama, kliknes dalje, gotovo. Pod Linux-om, ako imas srece da uopste nadjes drajver radi se o proceduri koja je za mnoge visa matematika, jedan primer:
http://www.youtube.com/watch?v=Dq0fcX1p-t0
To i jeste poenta, organizacijama je suvise skupo stalno cimati eksternu podrsku, dok pod windows-ima svako moze da nauci da ubaci cd. Slicno je i sa drugim stvarima.
Kakvih crnih 300 miliona kineza koristi Linux. Evo ti podaci za aktuelni mesec:
http://gs.statcounter.com/#os-CN-monthly-201305-201305-bar
A sto se tice "svetle buducnosti" Linux je tehnicki zbog svog monolitnog kernela koji za posledicu ima konstantno "gojenje" odavno zastareo operativni sistem. A ako posle 20 godina postojanja i dalje kao sto rekoh ima u proseku samo oko 1 (i slovima jedan) procenat zastupljenosti na desktop trzistu onda je sve jasno.
Drugi razlog je upravo to sto je besplatan. "Besplatno" je lepa ideja, ali je nazalost nekompatibilno sa ljudskom psihom, tako da nije cudno da malo ko ima interesa da razvija kompleksniji softver za Linux. Ako mi neko kaze da je kvalitet i obim softvera koji postoji pod linux-om jednak onome za windows onda tome mogu samo da se nasmejem. Linux ima svoju primenu i ulogu u odredjenim oblastima, ali nikada nece postati dominantan na desktopu.
"to je sve lepo ali treba a) imati ljude koji to mogu da odrzavaju b) aplikacije informacionog sistema treba da rade na linuxu c) imati u vidu da linux isto tako nije besplatan
(trta, 28. maj 2013 19:16)"
a) obrazovni programi na fakultetima su agnostični, tako da svaki student informatike, elektro-tehnike, matematike i srodnih oblasti može u rekordnom roku da bude obučen za održavanje pojedinačnog operativnog sistema;
b) već desetak godina sve živo se prebacuje na web-interfejse;
c) postoje brojne potpuno besplatne "enterprise" verzije linuxa.
Treba zapravo imati u vidu da je 99% zamerki na FLOSS puka zluradost i FUD.
Linux je ok, ali LibreOffice je još uvek nestabilan. Koristim ga i na poslu i kod kuće, pa me strašno iznervira kad se sruši usred rada.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Jovan Ristic, 29. maj 2013 06:37)
Jovane, ja na svom racunaru imam licencni MS Office (jer sam morao da ga kupim), ali za sav posao koristim LibreOffice. Moji svi zaposleni koriste kao primarno LibreOffice na svojim racunarima (bez obzira da li je MS Windows ili neki Linux, a i nemaju MS Office instaliran)... i ne secam se da je nekada pukao u sred rada.
Nesto tu kod tebe nije kako treba.
(linux ima svetlu buducnost, 29. maj 2013 12:30)
Ovde se i prica o administraciji. Inace, Adobe (kao i CAD-ovi uskoro) prelaze u cloud i onda vise nece biti bitno da li je OS Windows, Linux, Mac OS, Chrome OS, ... Igraci su mizeran procenat (posebno legalni, koji kupuju i OS i igrice) tako da su nebitni potpuno (mada i tu ce biti promena, bas zbog gomile Kineza na Linux-u), a corporate su najveci kolac i tu tek krece zurka.
---
Adobe Creative Cloud jasno kaže da će raditi samo na Win i OSX i to je proverljivo na njihovom sajtu npr ovde http://www.adobe.com/products/photoshop/tech-specs.html
To inače neće biti klasična web aplikacija pa da nije bitno na kom si sistemu, kako si ti to možda zamislio. Tržište PC igara je u 2012. dostiglo 20 milijardi dolara, tako da to ni slučajno nije zanemarljiv iznos. Windows koristi 91.6% kućnih računara, a Linux 1.21%. Pošto živim u sadašnjosti, Win mi je jedini mogući izbor, a ko može naravno da mu je bolje da pređe na besplatan sistem i aplikacije.
Опет видим у комнтарима ФУД везан за ТЦО.
Извештај ХП-а и Мајкрософта о трошковима преласка је у градском већу града Минхена глатко одбачен, јер је лажиран и намештен, а подаци о томе се лако могу наћи на Интернету. Т
У суштини, то и није извештај намењен градском већу, то је пропагандни материјал за неупућене наивчине у широј јавности.
Gde je onaj koji je komentarisao kako lupam gluposti kad sam rekao da je Vlada Nemacke dala preporuku da se predje na Linux i OpenSource? Rece covek kako to nije istina i kako su Nemci videli da ih to vise kosta... i ostade ziv.
Dakle, sto se tice cene Linuxa... Linux JE BESPLATAN. Postoje distribucije koje se placaju, ali ni tada se ne naplacuje sam Linux nego te kompanije naplacuju nadoknadu za svoj rad, pakovanje instalacije, mediji na kojima dolazi instalacija, propratna literatura koju su pripremili i naravno podrska korisnicima i/ili neka usluga koja vam sleduje ako kupite bas njihovu distribuciju.
Primer najpoznatije "komercijalne" verzije Linuxa, RedHat Enterprise Linux. Ako platite, imacete zadovoljstvo da se hvalite da imate RHEL i da ih zovete i pitate ako vam nesto nije jasno. Sa druge strane, imate i klonove RHEL-a kao sto su CentOS i Scientific Linux, ovaj drugi pravi CERN za svoje potrebe, pitam se sto ne koriste Win da im kontrolise LHC :). Ove distribucije, ako vam nije potrebna podrska kompanije RH, mozete da skinete i koristite potpuno besplatno, dakle koristite RHEL bez ikakve nadoknade.
Sto se tice kadra koji treba to da odrzava, ima ih a ima i obrazovnih ustanova koje mogu da ih stvore. Takodje ni Minhen nije preko noci presao na Linux, vec to radi planski vise godina. Ako se radi planski resice se i problem obuke korisnika i svi ostali problemi.
I na kraju, programi koji nedostaju Linuxu a ima ih u izobilju na Win su igre i virusi, mislim da nasoj drzavnoj administraciji nista od ovoga nije potrebno.
@ICT: care, za LiMux ce se znati i koliko praznih linija koda ima posto ce po licenci(ama) sve sto su promenili morati da submit-uju u maticne repository-e.
Nemci gledaju da uštede kako znaju i umeju, naša elita ne mora da štedi, oni imaju para koliko hoćeš, pa zato svi koriste Microsoftove "jeftine" proizvode. Ali ako nam zemlja bankrotira, sigurno elita neće biti kriva, ne.
Prava stvar, Minhen je samo jedan od dobrih primera. Za pocetak, kod nas bi Linux trebalo uvesti u skole, ali sta da se radi, izgleda da imamo para za bacanje.
Još kad se uzme u obzir da se većina današnjih aplikacija pravi u formi web aplikacija, onda je svejedno koji operativni sistem se koristi, dokle god na njemu postoji standardni browser, kojim se može pristupiti toj web aplikaciji. Pametan potez i još pametnija ušteda!
samo se vi varajte da vam win nesto vredi....linux je buducnost! steam je od skoro presao na linuxu, ati je poboljsao podrsku za linux korisnike... ima ga lin i na desktop racunarima nego win se gura tamo gde mu nije mesto... u gigatronu 80% kompjutera ili laptop dolazi sa windowsom i ne postoji mogucnost da ga kupite bez OS. e tako windows postize prodaju, ucenom na kulturan nacin. slobodno dajte minuse, ako ne znate da koristite lin ili podesite kako vam odgovara, nije vam kriv linux...
Ovde se zaista ne radi primarno o novcu. Radi se o strateskom opredeljenju koje znaci samostalnost i slobodu, podatke u otvorenim formatima, softver koji je u punoj kontroli od strane grada. Cestitke!
(LinuxForAll, 28. maj 2013 22:06)
Ala si se nalupao za medalju - Aplauz oooo.... svasta. GNU ne znaci General Public License nego "Gnu Not Unix" - igra reci I Free ne znaci besplatan nego SLOBODAN - Linux je kernel (jezgro - sama srz) I on je besplatan, dok postoje distribucije koje se placaju. Mogao bi ti pisati do sutra o Linuxu ali nema smisla objasnjavati ljudima koji poput tebe nesto nacuju, to izvrnu I onda krenu da pametuju - moj ti je savet da se ne pravis pametan jer druge ljude pogresno informises.
Zanimame zašto bar OŠ ne koriste besplatne solucuje kad je u pitanju IT
pre 10 godina
Linux je ok, ali LibreOffice je još uvek nestabilan. Koristim ga i na poslu i kod kuće, pa me strašno iznervira kad se sruši usred rada.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Jovan Ristic, 29. maj 2013 06:37)
---
Ja u životu nisam pročitao nešto gluplje. Svi koji treba nešto da kucaju preko 100 strana nek se ne dvoume u prenosti je LibreOfice zbog stabilnosti.
To je tebi jednostavno, ali prica je o potpunim laicima. Ti izgleda da nisi nikad imao dodira sa njima.
Sto se tice kernela, pa ja sve vreme i govorim o desktopu. Mobilni telefoni, kamere, frizideri pa cak i serveri su potpuno druga klasa racunara sa izbetoniranim, predefinisanim i strogo kontrolisanim OS okruzenjem. Monolitni kernel je preistorijski (iz 1970-tih godina), davno napusten koncept i Linux ce u buducnosti tek imati problema zbog toga. Vec sada je odrzavanje mamutskog kernela postala nocna mora za Linusa i ekipu. Guglaj malo.
PPeca@SER
Sto se tice zahtevnosti hardvera, ta prica je zadnjih godina postala potpuno deplasirana cak i ovoj siromasnoj Srbiji, o zapadu da ne pricamo.
1GB DDR3 RAM-a na primer kosta samo 800 dinara.
http://www.pcberza.rs/komponente/memorije-ddr3/452/
Isto vazi i za ostale komponente, to vise uopste ne igra ulogu (osim mozda negde u Africi).
Nemci nisu mutavi. Ovde nije u pitanju samo novac, ovde je u pitanju bezbednost! Da upravo tako. Pošto je u pitanju otvoren kod, njihovi programeri će ga preraditi za njihove potrebe, tako da ameri neće moće da gleaju šta se radi u minhenskoj administraciji, pošto i slepa mačka zna da Windows ima specijalno kreirane rupe, kroz koje američki agenti mogu pristupiti bilo kojoj Windows mašini. Dobar potez nemačke administracije, mislim i da bi naša trebalo da krene tim putem, pošto je Ubuntu jedna od najkorišćenijih distribucja, a ima i poprilično softvera za istu. Inače protiv Windowsa nemam ništa, sedmica je dobra platforma za kućne korisnike, ali mislim da je budućnost u otvorenom kodu.
Ocigledno da nas premijer nije cuo za ovo. Posaljite ovo premijeru. Da li je bolje placati nase programeri da rade i odrzavaju LINUX- a ima ih puno kji to vec znaju. Nego placati Biliju licence.
Još kad se uzme u obzir da se većina današnjih aplikacija pravi u formi web aplikacija, onda je svejedno koji operativni sistem se koristi, dokle god na njemu postoji standardni browser, kojim se može pristupiti toj web aplikaciji. Pametan potez i još pametnija ušteda!
Valjda ce doci i taj dan kada cemo na Win operativne sisteme da gledamo kao na ruznu proslost. Kolilo reinstalacija, virusa, neoptimizacije, pa Win je napravljen da trosi sto vise resursa i da bude skup za odrzavanje. Ono sto moze Ubuntu sa svojom besplatnom distribucijom zadovoljilo bi 90% posto potreba administracije.
Kakvih crnih 300 miliona kineza koristi Linux...
(lx, 29. maj 2013 17:40)
Lx, ne da je 300 miliona Kineza (veliko slovo, pravopis)... nego ce ih biti vise od milijardu. Izgleda da pricas nesto a da ne pratis "trendove" u Kini. Ja sa njima radim svakodnevno. Naime, Vlada kine je odbila odavno da potpise ugovor sa Microsoft-om vezano za globalizaciju koriscenja njihovih proizvoda u vladinim ustanovama, skolama, univerzitetu... i slicno.
Sta vise, najnovija odluka Vlade Kine je da se trenutno razvija posebna verzija Linux distribucije koja ce biti obavezna za koriscenje u svim drzavnim ustanovama, a ti probaj da zamislis koji je to broj racunara.
Uzgred, nije samo to sto je Linux besplatan ono sto je "dobitna kombinacija". Da se razumemo, ja sam u svojih vise od 30 godina bavljenja racunarima "vecinski" korisnik Windows sistema, ali je znacajno napomenuti da je Linux mnogo manje zahtevan sto se tice konfiguracije racunara. Za kancelarijske potrebe, skoro da nije bitno kojeg je kvaliteta racunar. U firmi imam instaliran Mint na racunaru sa 512Mb RAM-a... i "fercera" kao sat. Tu Windows ne bi mogao ni da "prismrdi". E tu je glavna usteda. Nemacka je shvatila da ne mora da kupuje nove racunare jer na starim, a ispravnim racunarima imaju potpuno funkcionalan sistem.
da vam dam dva primera: kevi sam instalirao Linux jos 2009 godine. sredio sam joj sve neophodne periferije. sistem nikada do sada nije pao, i kad dodjem kod nje sve funkcionise kao prvi dan.
drugi primer je moja sestra i moja dva prijatelja koji su OBICNI korisnici i imaju Windows. Ja ne mogu da nabrojim koliko puta im se sistem ukocio, napao virus, drajver koji ne radi itd. A to je samo zato sto takvi OBICNI korisnici upropasre svoj racunar. Da sam brojao sate za reinstalacije njihovog sistema to bi bila velika suma.
Korisnici zaposleni u gradskoj upravi nemaju nikakvo pravo da SAMI instaliraju bilo kakve drajvere i slicno tako da ta prica ne stoji.
osim toga niko ne garantuje da Win ili OS X nemaju implementiran backdoor. Tako da ih razumem i cestitam im!
Е нашао си пример тешке математике за инсталацију драјвера. Лик се на видеу није сетио да скине архиву из фајерфокса и отвори је аутоматски графичким архивером и истим отпакује негде. А научити једноставну процедуру
./configure (у овом случлају нема)
make
sudo make install (уз укуцавање лозинке)
што пише у сваком боговетном README фајлу је стварно нуклеарна физика.
Друго, за инсталацију драјвера под било којим ОС-ом требају администраторске привилегије, које службеници немају. Може он да убаци диск, али на томе ће се све и завршити. Установе имају увек плаћеног систем администратора чији је то посао.
Треће, тај застарели монолитни кернел је популаран и на серверима и на рутерима и у телевизорима и у камерама и у фотоапаратима и у суперкомпјутерима и на телефонима и на таблетима. Једино није на десктопу. Види се да си велики стручњак за кернел.
Четврто, то што је линукс бесплатан не значи да софтвер за њега мора бити бесплатан. Ето, водећи математички пакети математика, матлаб и мејпл се испоручују на оригиналним дисковима и за њега. Наравно, за паре.
Проблем линукса је што је лепак за будале. 10% људи на њему нешто озбиљно ради, а 90% је клинаца и клинаца у годинама. Обзиром да окупља управо оне који не желе да плаћају софтвер, није превише лукративан за десктоп програмере. Са друге стране епл окупља овце које чекају у реду на шишање. Ако си на то мислио када си рекао да је проблем што је бесплатан, ту има истине. Има нечега у структури корисника.
Kad smo vec kod pravopisa, kaze se u vezi sa a ne vezano za. Sto se zahtevnosti tice, to direktno zavisi od distribucije. Pa ce, recimo, Ubuntu 13.04 da se vuce ko slina na masinama sa 512MB, dok ce Lubuntu 13.04 raditi ko zmaj. Naravno, pod terminom "rad" ovde podrazumevam zahtevno pisanje komentara na B92 i jos zahtevnije okidanje F5 kako bi smo videli da li imamo istomisljenike u vezi sa ostavljenim komentarom. Ovde cu stati sa svojim sarkasticnim izjavama. Dakle, bilo kakav ozbiljan rad na racunaru iziskuje at least 1GB RAM, te u vezi sa tvojom izjavom da ti sve fantasticno radi na 512MB, govori dovoljno o tvom ozbiljnom i zahtevnom radu na racunaru. Usput, samo da napomenem, WinXP bi takodje "fercerao" kao sat.
Za kraj, da dodam da ovde niko pojma nema o doticnoj materiji (myself too). Osoba koja stvarno vlada materijom siguno nece trositi vreme na ostavljanje komentara. Ta privilegija je ostavljena nama da se palimo sa povrsnim izjavama tipa "Linux/Windows rulz" ili copy/paste informacija sa petominutnog informisanja na wiki.
Знаш шта, кернел који дере на свим пољима (осим десктопа) укључујући и суперкомпјутере може да буде све само не застареле архитектуре и са лошим не знам чиме. "Напуштена архитектура из 70-тих" никако није у складу са стварношћу. Колико год да ти говориш о десктопу, у том случају не би био применљив нигде, осим за врло незахтевне намене (никако суперкомпјутере).
А што се десктопа тиче, неуспех линукса није ниукаквој вези са техничким особинама кернела, већ пре свега у софтверској подршци. Да имаш тамо аутокад, фотошоп, корел итд. ствари би биле другачије, а недостатак комерцијалних програма за њега није због кернела, него због структуре корисника (они који не желе да плаћају ништа).
А што се обичних корисника тиче, не само да имам контакта са њима, већ ми седе на глави. Никоме није проблем да паузира филм, препише tar команду и после је укуца без разумевања зато што то тако треба. Није удобно, али није ни проблем. То може да буде проблем само ономе ко не зна да користи тастатуру, па не може да укуца цртицу (минус) или не зна да притисне Enter јер не зна да га нађе јер је другачије означен на тастатури.
Кобасица може да буде колика хоће. Ако пише шта тачно треба да се укуца, то можда није удобно, али није ни проблем.
Evo uporedne analize troskova Linux-a i Windows-a: http://www.jusuchyne.com/codingchyne/2010/11/summary-of-linux-vs-windows-total-cost-of-ownership-comparison/
Jedino logicno. I tako stvari idu u pravcu oblaka, pa prema tome sve centralizovano sve iz jednog mesta, ustede su ogromne jos pogotovo sto ne treba placati u ovom slucaju licence pa prema tome i da zaposle ceo nov tim na nivoju podrseke, odrzavanja i skolovanja, usteda ostaje a ujedno su se zaposlili novi ljudi, jedino ispravno.
Zanimljivo je da ovi što najviše pljuju Linux sami priznaju da nikada nisu niti će imati išta sa njim, a i pokazuju najveće neznanje.
Ja sam nedavno instalirao Ubuntu čisto iz radoznalosti, sve je tako jednostavno, kao da je pravljen za male bebe. Mnogo manje posla nego u Windowsu.
Neka je nekim čudom korišćenje Linuxa skuplje od korišćenja Windowsa, pare koje plaćaš ostaju u zemlji, ne trošiš devize koje nemaš na uvoz robe zvane softver. To se naravno odnosi na administrativne poslove gde za sve programe koji se koriste postoje besplatne alternative. Za specijalizovane programe (projektovanje koječega i sl.) prvo ćeš izabrati program koji ti odgovara, pa tek onda videti koji su zahtevi za opertivni sistem. Cena operativnog sistema je tada uglavnom zanemarljiva u odnosu na cenu programa. Bar je to tako u svetu.
Sto se Srbije tice, Win je i dalje najjeftinije resenje. Stvarno ne bih voleo da neciji kum, prijatelj ili sta vec, naprasno prosiri delatnost svog butika da moze da se bavi izradom sofvera i odrzavanjem softverskih sistema. To bi bio totalni raspad sistema. Sta mislite kome bi dodelili takav posao. Mozda smatrate da bi pobedio bolji na tenderu? Oh, who's being naive, Kay? (Godfather 1).
(lx, 29. maj 2013 01:29)
1) windows je tezi a ne laksi za administraciju
2) korisnici nemaju nikakva prava da instaliraju periferije (inace je i to lakse u linuxu)
3) pozdravilo te 300 miliona kineza sa linux-ima. Ali njih ne racunaju u te statistike
(Sin po materi, 29. maj 2013 00:55)
Ovde se i prica o administraciji. Inace, Adobe (kao i CAD-ovi uskoro) prelaze u cloud i onda vise nece biti bitno da li je OS Windows, Linux, Mac OS, Chrome OS, ... Igraci su mizeran procenat (posebno legalni, koji kupuju i OS i igrice) tako da su nebitni potpuno (mada i tu ce biti promena, bas zbog gomile Kineza na Linux-u), a corporate su najveci kolac i tu tek krece zurka.
@N care, ako je nesto promenio za svoje potrebe ne mora nikom da to da niti da submit-uje bilo gde. tek kada to sto je promenio zeli da distribuira trecem licu, tom istim trecem licu mora da obezbedi i izvorni kod po istoj licenci ako to trece lice zatrazi.
Nije mi jasno zašto se svi hvataju za cenu. Jel neko pročitao tekst do kraja:
"Ušteda, po njegovim rečima, nikada nije bila primarni cilj projekta, ali je Minhen do sada uštedeo oko 10 miliona evra."
Dakle, pored toga što su ostvarili svoj primarni cilj, koji god da je, uštedeli su i 10 miliona evra. Očigledno je da imaju i drugih bitnijih razloga za prelazak na Linux.
Vreme će pokazati da li su svi oni koji prelaze na Linux pametniji ili ne ali koliko ja mogu da vidim, niko se nije pokajao i vratio na MS.
Na kraju oni koji kritikuju i ismevaju ovu migraciju treba da se zapitaju da li je Nemačka ekonomski vodeća država u EU zato što pravi glupe i nepromišljene poteze.
Samo "pametna" vlada srbije kupuje Win operativne sisteme,i još se hvali sa tim.Kad pomislim koliko bi uštedela država,samo na "linux" operativnim sistemima i našim pametnim ljudima koji imaju i volje i znanja...
Naravno da je Linux (Ubunt) besplatan.... placa se samo specijalizovana tehnicka podrska....i to samo ako neko hoce... ja imam ubuntu servere... i ja ih odrzavam... i neplacam licence ni za server ni za klijente..i u Eula je lepo napisano... GNU; GPL.. licenca... ako hocu mogu da izmenim orginalni kod i prilagodim ga mojim potrebama... i da ga ditribuiram.. dalje.. pod GNU licencom... omogucena mi je specijalizovana tehnicka podrska... za 99,49$ godisnje.. ako hocu ili ako mi treba.. niko me ne tera da kupim ... ne uslovljava me legalnoscu... open source... smart way...
Ova priča je mnogo šira od novca ili same tehnologije. Kao što neko pomenu u komentarima, postoji nešto što se zove TCO (ukupna cena koštanja nekog rešenja) koja ne mora nužno da bude manja kada je slobodni softver u pitanju. U nju ulazi sve, ne samo licence, koje su jedan, i često manji deo ukupne cifre. Sama tehnologija je krajnje rešiva stvar, ako postoji softver koji je pisam samo za Windows prepisaće se na neko web ili multiplatform rešenje, to su zaista minorne stvari kada se u obzir uzme šira slika.
Ovde se radi o strategiji i slobodi izbora i razvoja. Vlasnička rešenja (u ovom slučaju Windows i Office) su pod kontrolom treće strane, pa imamo situaciju u kojoj planiranje i razvoj informacionih sistema de facto kontrolišu/e privatna/e kompanije. U slučaju slobodnog softvera potpuna kontrola je u rukama onih koji sistem implementiraju, odnosno koriste i ne postoji direktna zavisnost od proizvođača.
Dalje, izuzetno važan kontekst su otvoreni standardi. Slobodni softver u 99,9% slučajeva znači i otvorene standarde, dok to nije slučaj sa vlasničkim. To je izuzetno važno pošto se radi o javnim podacima, oni moraju biti čuvani u formatima koji su otvoreni i dostupni uvek i svima. Ako je način na koji čuvamo podatke u vlasništvu i pod kontrolom privatne kompanije, postavlja se pitanje da li ćemo uvek (za 5, 10 ili 50 godina) tim podacima moći da pristupimo.
Priča je prema tome jako kompleksna na više nivoa, svaka čast Minhenu na hrabrosti i svesti.
@LinuxForAll
Grešiš, GNU GPL zapravo nigde ne sugeriše cenu. Potpuno je u redu prodavati softver pod ovom licencom, dok god zadovoljavaš sve što u njoj piše. Ubuntu kao takav nije GPL, sastavljen je od raznih komponenti koje su pod različitim licencama, no sve te licence su slobodne, ali ne i nužno besplatne. Veći deo čini mi se jeste GPL, ali se ne može reći da je Ubuntu GPL :)
Drago mi je da je ovaj posao završen, ali prosto ne mogu da verujem da administracija grada Minhena ima 14000 ljudi. Ako u ovu brojku ulaze i razni terminali i kiosci opet je jako puno. U svakom slučaju ovo nam je primer za ugled.
@maksi LibreOffice podržava eksternu automatizaciju kroz Python, Javu i C++. Za makroe podržani su Basic dijalekat i Python. Proširenja/ekstenzije moguće je pisati u Pythonu, Javi i C++-u (ekstenzije mogu da menjaju GUI programa i dodaju nove funkcije). Za rad sa spoljnim formatima podržane su transformacije kroz XSLT (npr. za vezu sa izveštajima iz programa za knjigovodstvo). Ako ni to nije dovoljno, ceo izvorni kod je dostupan pa se može programirati direktno u C++.
@Peki To što Linuxa nema na desktopu razlog je u NOVCU! Kada bi Linux zajednice imale novca za promociju kao M$(koji je uložio do sada samo za promociju Windows 8 oko 2.2 milijarde $), ne bi bilo zime za njih. Tako da smo svi osuđeni da pri svakoj kupovini laptopa dobijemo predinstaliran Windows! Kada bi Linux bio u takvom položaju priča bi bila drugačija...
Па, ваљда свако веб решење води рачуна о корисничким дозволама. Какав је проблем имплементирати привилегије, па да ми требају системска решења? Колико то милиона долара треба за имплементацију нечега што се данас свуда подразумева?
Тачно је да нема неких од програма које си набројао на линуксу, али за мају знам дефинитивно да има (за паре). Но, шта ако се неко не бави послом везаним ни за један од тих програма? Шта ће нпр. администрацији било који од тих програма (осим офиса)?
И на крају, како то да се линукс масовно користи у свим сегментима изузев десктопа, а кажешда је ОК само за веб сервер?
IMAGE SOURCE
81 Komentari
Sortiraj po: