U LHC u Ženevi se čestice u eksperimentima ubrzavaju praktično do brzine svetlosti, tj. njihova brzina je samo 3 metra u sekundi sporija od brzine svetlosti.
Interesantno je da samo jedan broj osoba potpuno razumije pojam beskonacnosti.
Tu bi se,mozda,i Einstein mogao uvrstiti.Donositi bilo kakve zakone kada je u
pitanju beskonacni svemir,jednostavno nema smisla . Izolovani predjeli koji nas
okruzuju i koji eventualno sluze pojedincima za formulisanje naucnih zakona ne
vaze u univerzalnom smislu jer naucnici posmataju izolovano predmete,nebeska
tijela. Ne treba zaboraviti da postoji bezbroj predmeta,nebeskih tijela,koji skupa
sacinjavaju svemir i sinhronizovano uticu jedan na drigi.Onda su svi zakoni i
predpostavke samo lokalnog znacaja.Pored toga,velicine o kojima je rijec,su
takodje samo lokalnog znacaja.Dimenzionalna uporedjenja su takodje nevazna
jer nam nije poznat objekat sa kojim uporedjujemo a mi sami smo u tom haosu
velicina vrlo,vrlo neznatni.Postoji jedna"naucna arogantnost"koja ne misli o tome
nego se jednostavno izmisljenom matematikom donose vazni zakljucci.Sve potsjeca
na grupu djaka,studenata ili obicnih ljudi koji vode naucnu diskusiju.Tu se obicno
izdvaja "pametnjakovic"koji zna sve i bombarduje slusaoce brojevima i imenima.
Svi mirno slusaju ali se najedanput iz grupe izdvaja lokajni saljivcina i pita
"pametnjakovica" ciju on majku psuje.Mislim da nije potrebno objasnjavati smisao
sale
@ Beogradjanin
Prvo, cesticno-talasni dualizam se odnosi i na svetlost i na elektrone. U kvantnoj teoriji svaki sistem se opisuje talasnom funkcijom verovatnoce koja kad se kvadrira (njena apsolutna vrednost) dobija se verovatnoca nalazenja datog sistema u nekom stanju...Drugo, Ajnstajn je bio protivnik filozofije koja stoji iza kvantne mehanike ali je bio vrstan poznavaoc iste i dao je ogroman doprinos u kvantnoj teoriji (Albert Einstein created the foundations for the laser and maser in 1917, via a paper in which he re-derived Max Planck’s law of radiation using a formalism based on probability coefficients (Einstein coefficients) for the absorption, spontaneous emission, and stimulated emission of electromagnetic radiation.) Tu je i Boze-Ajnstajnov kondezat,onda cuveni EPR paradoks koji je doveo do distantnih korelacija... Ajnstajn je bio majstor kvantne teorije, samo nije hteo da prihvati da svet bas tako funkcionise, zato je ceo zivot trazio tzv skrivene parametre koje bi objasnile prividnu nedetirminisanost sveta u kojem zivimo. Hvala na paznji
@markos. Jedma tacna i jedna netacna tvrdnja. Svarcvildov racun prostora i na osnovu toga takozvani "Horizont Event" je nastao mnooogo kasnije od TR. 1905-e je nastala Posebna teorija relativnosti. 1915-e Svarcvild daje resenje Posebne teorije za brzorotirajuca tela. 1917-e Ajnstajn predstavja Opstu teoriju relativnosti. 1972-e Ricard Penrouz i Stiven Hoking daju teoriju o crnim rupama i daju naziv Svardcvildova granica odnosno tacka gde prestaju svi fizicki zakoni.
@visok momak potanak. Pa ne bi bio palacinka. Vise bi licio na spagete. Gravitacija opada sa kvadratom rastojanja, tako da ako si na neutronskoj zvezdi koja ima 20 km u precniku, gravitacija na tvojim stopalima bila bi oko 1000000 puta veca nego na tvojoj glavi. Te razlike u gravitaciji jednostavno bi te iscepale na spagete.
@nikola klasicar. Pogresno si shvatio poentu. Niko ovde ne kaze da nam ne treba umetnost, nego da isto kao sto postujemo umetnike poput Mikalandjela, Mocarta, Cajkovskog, Pikasa... treba da isto tako velicamo i naucnike. Da nije bilo ljudi kao sto je recimo Luj Paster ti bi sada mogao lepo da lezis u krevetu i umires od obicnog gripa i slusas Cajkovskog.
Ajnstajn je prvi iskoristio pojam kvantum energije, odnosno objasnio je
fotoelektricki efekat hipotezom da se svetlost sastoji od kvanata energije, ali niko ne kaze da je on tvorac kvantne mehanike.
(bla bla, 27. april 2013 19:51)
Kako neko moze da bude tvorac kvantne mehanike kad se ceo zivot borio protiv nje, zasto sto nije deterministicka??? I jedno su talasi, a drugo su elektroni(koji imaju masu) sa dualnim svojstima talasa i cestica. Teorija realtivnosti, koliko god bila genijalna teorija, KVANTNA MEHANIKA ce biti ispred. Mnogi ovde pisu kako je neshvatljiva opsta teorija
realtivnost,a mnogi eminetni fizicari i danas tvrde da ni sami ne razumeju kvantnu mehaniku. Teorija realtivnosti je klasicna fizika, dok su cuda pocela da se desavaju sa kvantnom mehanikom.
Mnogi pominju kvantnu mehaniku(naravno da bez nje 99% ovde sad niko ne bi kucao komentare), a niko nije spomenu ni Hajzenberga(valjda nacista, to je problem), Sredingera(macka je istovremeno ziva i mrtva), Bora(izasao kao pobednika u deulu sa Ajnsatjnom).Tako se i ponasaju i mediji, pomenite u drustvu Ajnstajna svi zanju o cemu pricate,barem su upoznati sa minimalno informacija.Pomenite kvantu mehaniku, svi vas gledaju "belo".
@Goran. Jedan od najboljih komentara. I da, jos uvek se cak i za putanje raznih misija npr na mars, saturn ili jupiter koriste Njutnovne jednacine. Na tako malim rastojanjima radi i te kako dobro. Druga je stvar, ako ikad krenemo ka drugim zvezdama, razlika u racunu izmedju Njutna i Ajnstajna moze biti i nekoliko milona kilometara.BTW Ajnsrajnova teorija prvi put je potvrdjena na putanji Merkura. Njutnovna teorija nije mogla da objasni odstupanja u orbiti ali je zato Ajnstajnova tacno predvidela tu istu orbitu bas zbog velikog uticaja gravitacije Sunca. Zvanicno TR je potvrdjena posle WWI kada se prilikom pomracenja Sunca pokazalo da gravitacija skrece svetlost, tj.da je prostor kriv.
@kontrapunkt. Obe teorije, i Njutnova i Ajnstajnova, nisu kompletne. Za sad nam zavrsavaju posao, imamp GPS, poslali smo ljude na Mesec, razne sonde na sve ostale planete... Najveci problem kod obe teorije je da cak i sa sadasnjim superkompjuterima mi ne mozemo doci do tacnog resenja za jednacinu gde je pitanju tri i vise tela.
Simonov komentar, minijatura u slavu nauke, je dobio 489 "pluseva". Toliko obicno dobije neka posalica, ili vatreni stranacki komentar.
Moje pitanje je: LJUDI, GDE STE VI? Zasto vas nema na javnoj sceni? Da li ste previse mladi? Ako jeste, da li se spremate da idete iz zemlje?
Nemojte, vracate nama starijima nadu.
@techno Pa i nisi neki ljubitelj SF-a ako mislis da je Ajnsajn zaostao. Po TR brzina svetlosti je krajnja brzina u PROSTORU, a ona sama ne kaze nista o tome koliko brzo sam prostor moze da se siri ili krece. To ti je u osnovi sustina WARP pogona, da sam prostor ispred tebe siris i skupljas po volji. I da brzina svetlost je konaca zato sto ne moze da informacija o nekom dogadjaju stigne pre samog dogadjaja. Npr imas auto brzi od svetlosti, krenes sa parkinga, okrenes krug dva po gradu i vratis se da gledas samog sebe kako kreces sa parkinga.
@Vladimir Pula
Nazalost, bio je u pravu. Problem sa putovanjem brzinom vecom od svetlosne je ubrzanje do te zamisljene brzine. Prosto receno, za svako ubrzanje potrebna je odredjena kolicina energije. Formula e=mc2 govori da utrosak energije (koja korelira s masom m) potreban za dostizanje i prestizanje brzine svetlosti (c) dize masu tela koje ubrzava toliko da se ono priblizava beskonacnosti. Laickim jezikom, nemamo dovoljno goriva niti dovoljno velik rezervoar da sipamo dovoljno goriva koje bismo pretvorili u energiju potrebnu za takvo putovanje.
Druga je stvar sa cesticama koje vec putuju brzinom svetlosti. One nisu ubrzavale iz stanja mirovanja pa se ta formula, za razliku od naseg slucaja, ne primenjuje
Njena je gravitacija na površini 300 milijardi puta veća od Zemljine...wow
Nisam neki mozak za nauku i sl. ali mislim da bih ja tamo bio mnoogo tezak i izgledao kao palacinka :)
Cik nek mi neko izracuna koliko bi kg imao u takvim uslovima ako ovde imam 82kg
This is way 2 complicated for my brain at 2AM on a Saturday night ! U svakom slučaju Einstein je bio čudo prirode! Ja se samo nadam da je bio u krivu kad je rekao da ne možemo putovati brže od svjetlosti ! Hoću warp drive!
Svaka cast redakciji na ovakvim temama, voleo bih kda bi scaki dan bio objavljen bar jedan opsirniji tekst os naucnim dostignucima. moze i novi odeljak na sajtu, vezan samo za nauku.
Zamislite da tamo neko baci kesu sa djuretom u pravcu parkinga, sa recimo 4og sprata, koji bi to postao projektil... naravno, zbog gravitacije... Onaj asteroid iz Rusije bi u poredjenju sa tim izgledao kao led dioda na nokiji 3310...
Od svih komentara svega par se tiču samog teksta, ostatak ima veze sa čvarcima, milevom marić, naravno i neizbežnim svetskim zaverama protiv nas i priprostim pitanjima " a kako znaju težinu?!" Dooobro majku mu ako nemate ništa u vezi teksta da kažete , složite ili ne, čemu ta potreba da lupate gluposti i besmisleno komentarišete?! Svaki put čitam komentare ovakvih, apolitičnih i arealiti tekstova, i svaki put se razočaram koliko smo glupi, divlji i neobrazovani. Koliko smo nesposobni da napišemo bilo šta bez estradnog sarkazma u sebi. Ovo je naučno popularni tekst, nema masona, nato aviona, kosova i vatikana (namerno sve malim slovom)!!! Ono, kao...
Pazljivo sam procitala drugi Simonov komentar (za razliku od vecine meni je prvi mnogo bolji) i uvidela da sam pogresno razumela dao koji se odnosi na umetnost, mada je, svojom pomalo nespretnom formulacijom, i on tome doprineo.
Simone, izvinjenje.
PS.Ko priznaje pola mu se prasta?
Teorija relativiteta se između ostalog bazira na tvrdnji da se promjenom brzine jednog sitema mijenja entropija tog sistema a jedan od propusta te teorije je da je relativitet vremena može biti uslovljen i položajem referentnog sistema što može ali i ne mora biti dokaz netačnosti teorije relativiteta, zar ne?
(Teorija relativiteta ili ne, 27. april 2013 12:37)
Evo kao neko ko je imao prilike da malo dublje udje u fiziku na fakuletu dacu ti jednostavan odgovor: Ne.
Kad se sagleda Ajnstanova teorija malo dublje i kad se covek koji ne razume fiziku malo pokusa udubiti u njegova otkrica, tek onda shvati koliko je kao individua mali i sitan, a koliko je Ajnstajn bio ispred svog vremena. Ali veliko je pitanje koliko je u svemu tome ulogu imala Mileva Maric, Ajnstajnova supruga. U ovom tekstu je toliko neopravdano nepomenuta da je to prosto jadno. A sigurno je imala ogromnu ulogu.
@markos
Ajnstajn je prvi iskoristio pojam kvantum energije, odnosno objasnio je fotoelektricki efekat hipotezom da se svetlost sastoji od kvanata energije, ali niko ne kaze da je on tvorac kvantne mehanike. On je postavio temelje opste teorije relativnosti koja je toliko kompleksna da bi bilo besmisleno govoriti o radu jednog coveka. On je tvorac teorije a mnogi drugi su se bavili i dan danas se bave resavanjem razlicitih jednacina uz razlicite uslove...
@simon
nesto najgluplje sto sam procitao na srpskom netu jos od 1997, kada je vecina vas net videla samo na filmu.
sumnjati u benefite muzike, narocito klasicne, je sumnja u osnovne vrednosti zivota.
ali..ako iskljucimo mogucnost da si ruralnog porekla sto je malo verovatno, moguce je i da si nagluv.
Udaljena 7000 hiljada svetlosnih godina a znaju kolika joj je masa.
(Marko, 27. april 2013 12:39)
Eto,dobio si hrpu minusa a nije mi jasno zbog čega.Kako si rekao,znaju masu nečega šta je udaljeno 7 000 SG a nemaju pojma šta se nalazi u okeanima na dubini od 10 000 metara.Meni je to sve sumnjivo mada ne kažem da nije istina.
(cento, 27. april 2013 15:33)
Ni ti nisi bolji :D ali se slazem sa vama.Nije ni meni jasno zasto lupaju glavu u vezi toga.U stvari jeste...dostici neko savrsenstvo,znanje,korist itd.Nismo svi isti ali meni je npr dovoljno samo da pogledam zvezde i uzivam u prizoru koji je stvoren sam od sebe ili od strane neke vise sile.Svejedno.
Tek kad citam ovakve stvari uvidim koliko sam glup, i mora da citam vise puta da bi ukapirao.... Ove nase televizije i njihovi programi ostavljaju trag na mom mozgu!
Kakva njena masa i gravitacija...da vidite kad bi prisla samo crna rupa zvana Srbija tome,isisala bi joj sve zivo,opustosila i unistila svu gravitaciju.
Ja njegov komentar nisam shvatio kao nipodostavanje muzike, slikarstva, knjizevnosti,... vec na neki nacin poredjenje umetnosti i nauke, kao dve covekove aktivnosti koje ga ispunjuju, i u krajnjem slucaju i cine covekom.
Ja samo znam da kad jednom probate da shvatite Ajnstanovu logiku da vam pamet jednostavno stane. Njegova logika pomocu koje je objasnio teoriju relativiteta (treba naglasiti da je teorije starija od njega i da je rudjer boskovic o ovome pricao prije ajnstajna) je bazirana na tensorima koji su toliko komplikovani da ih mali broj ljudi moze razumjeti. Ipak, ako pogledate "prostor-vrijeme" diagram vidjet cete da ta teorija pokriva samo 50% te slike. Meni se cini da mi imamo jos puno toga da otkrijemo ali to ne znaci da ajnstajn nije u pravu. Fizika se nadogradjuje sa novim otkricima i rijetko se ruse stare teorije. Kao sto se je Njutnova teorija, nakon otkrivanja kvantne mehanike, ogranicila na posebne slucajeve, tako je moguce da ce se nekad u buducnosti i Ajnsajnova teorija ograniciti na posebne slucajeve. Ako neko misli da je Ajnstajn rekao sve sto se ima reci mislim da je lakovjeran. Vrijeme ce pokazati. Isto tako ne treba zaboraviti ni Minkowskog i Lorentza koji su mnogo doprinjeli pri objasnjavanju relativiteta a rijetko se spominju. Cestitam astofizicarima koji su otkrili ovu novu pojavu i zelim im pono uspjeha u radu.
"Koja je korist od Betovenovih sonata, Kafkinih knjiga ili Pikasovih slika, kojima se divimo do imbecilnosti, potpuno kao i Teoriji relativitet i kvantnoj mehanici."
(Simon, 27. april 2013 13:56)
Au,Simone, sta ti je ovo trebalo, bas si pokvario utisak.
Nauka nam sluzi da znamo i da razumemo, a umetnost da osecamo i divimo se skladu (priznajem i u nauci ima sklada, meni je najdraza matematika).
Nauka i umetnost su rodjene sestre, koje ce (mozda?) spasti covecanstvo.
Ne treba sve Ajnštajnu pripisivati. Ajnštajn je opštom teorijom relativiteta uspostavio jednu sasvim novu pozornicu na kojoj se odvija sveukupno bitisanje univerzuma. Ta njegova teorija je izražena elegantnom ali veoma teškom tenzorskom jednačinom koju su mnogi posle njega i on sam rešavali i dobijali raznorazna rešenje koja su ukazivala na određene osobine univerzuma, počevši od zakrivljenosti prostor-vremena do krajnje sudbine univerzuma. Teorija je do sada izdržala sve eksperimentalne provere kojima je bila izložena a najveći sukob ima s kvantnom mehanikom u singularitetima velikog praska ili crnih rupa. Međutim, kao što ni Njutnovu mehaniku ne odbacijemo iako je na velikim skalama netačna tako čak i da se otkrije da nije tačna u svim situacijama, neće biti odbačena ni Ajnštajnova teorija relativiteta. Ono što moraju ljudi da imaju na umu kada komentarišu Ajnštajna, Njutna ili druge velike umove čovečanstva je to da svaka kritika ili omalovažavanje govori samo o onome ko to izgovara ili piše. Isto vredi za one koji se pitaju čemu sve to što se istražuje i otkriva. Time samo pokazuju koliko ne znaju a nikako neku mudrost. Mnogo je lakše pitati i uopšte nije sramota pa saznati, nego iritirajuće ironičnim komentarima omalovažavati sve ono što se ne razume.
Udaljena 7000 hiljada svetlosnih godina a znaju kolika joj je masa.
(Marko, 27. april 2013 12:39)
Eto,dobio si hrpu minusa a nije mi jasno zbog čega.Kako si rekao,znaju masu nečega šta je udaljeno 7 000 SG a nemaju pojma šta se nalazi u okeanima na dubini od 10 000 metara.Meni je to sve sumnjivo mada ne kažem da nije istina.
Nova "Zvezda" by Nebojsa Covic je vec demantovala Ajnstajna. Ne znamo samo po kom obrazcu je nagradjena za svoje predjasnje "rezultate" i koja visa matematika je koriscenja za vracanje i otpisivanje dugova. Verujem da Ajnstajn ne bi to mogao da razjasni, ipak je magistar gospodin legenda Covic Nebojsa pravi Srbin.
"Koja je korist od Betovenovih sonata, Kafkinih knjiga ili Pikasovih slika, kojima se divimo do imbecilnosti, potpuno kao i Teoriji relativitet i kvantnoj mehanici."
(Simon, 27. april 2013 13:56)
Simone,
slusaj klavirsku sonatu br. 37 od Cajkovskog,to ti je odgovor na prvi deo komentara o Betovenu .
Veličina nauke je upravo u tome da stalno sama u sebe sumnja i da se koriguje. I Ajnštajnova fizika je isto tako korigovala Njutnovu fiziku. Samo je pitanje vremena kada će neka nova teorija da koriguje Ajnštajnovu. Kao što je Njutnova mehanika ostala prilično tačna pri relativistički malim brzinama i gravitacijama, tako će i Ajnštajnova biti prilično tačna u čitavoj klasi slučajeva neke veće teorije. Dakle, ne radi se o opovrgavanju nego o KORIGOVANJU, jer pravo znanje je stalna sumnja i samokorigovanje, a sve ostalo je dogma.
Uvek sam se pitao da li ova otkrića i istražovanja imaju neku praktičnu primenu osim da se uposle dokoni naučnici...
(Mićko, 27. april 2013 13:10)
Do pre pola veka takvi kao ti su se smejali filozofskoj disciplini zvanoj "Logika" jer, kakve veze ima ako je A uvek A a nikad B? A onda ljudi otkriše kompjutere, skripte, programe, i eto koristi od logike, zahvaljujući njoj sada komentarišeš nešto kuckajući po nekim slovima i gledajući u neki ekran kilometrima od redakcije B92.
Svaka nauka ima primenu, samo možda nema u trenutku u kojem ti posmatraš.
@ Nesa Star
Slazem se da se nauka razvija tako sto se "stare" teorije stavljaju pod stalne testove ( Poper) i da je za nauku i covecanstvo sjajno kad se nadju "greske" ili anomalije unutar teorije, jer to znaci da ima mesta za naprdovanje i nova otkrica. Jedino sto se ne slazem je da je tekst dobar. Bio bi dobar kad naslov ne bi bio kontradiktoran sadrzaju koji na kraju kaze da prvi rezultati potvrdjuju Opstu teoriju relativnosti.
ajnstajn davno napricao dosta toga,sto ne mora da znaci da je sve tacno ili netacno,pa sad ako ovi otkriju nesto "drugacije" odma je ajnstajn budala i njegovo razmisljanje nije tacno.naprotiv
svaki naucnik ima neku svoju teoriju,neko svoje otkrice
sve ove "pojave" se razlikuje jedna od druge,i to moraju da ukapiraju svi ti naucnici,ako me razumete sta zelim da kazem,a ako ne nije bitno,i nemojte vise da smarate,boli me mozak od vas
kao ljubitelj SF-a svaki dan se budim sa nadom da ce neko dokazati da je ajnstajn zaostao i da je njegova teorija lupetanje, a onda krecemo u razvoj WORP ili ti FTL pogona i istrazivanje svemira kao u zvezdanim stazama ! :D
Binarni puslari su otkriveni poodavno, 1974 su za njihovo otkrice dodeljene i nobelove nagrade (Tejlor i Huls cini mi se), a njihov znacaj je bio upravo u tome sto su to najbolje moguce prirodne laboratorije za testiranje TR-a jer se tu dostizu ogromne brzine i energije koje se ne mogu nikako postici u laboratorijama na zemlji. Teorija relativiteta je, treba li napomenuti,do sada prosla sve testove (i na pulsarima i drugim svemirskim objektima i na Zemlji). Medjutim, u nauci je jedino sigurno da ni jedna teorija nije vecna, vec da nauka stalno napreduje i stvara sve obuhvatnije i sire teorije u kojima stare USPESNE teorije ne bivaju porazene i pokazane pogresnima vec postaju samo specijalni slucajevi (kao sto je i Njutnova teorija postala specijalni slucaj TR-a koji se ispoljava pri dovoljno malim brzinama i energijama). Ajnstajnu je to bilo kristalno jasno, citiram:
"Nema lepse sudbine za bilo koju teoriju od one da treba da pokaze put ka slozenijoj teoriji u kojoj nastavlja da zivi, kao granicni slucaj."
Dobar je clanak.
Komentari su dobri takodje.
Cini mi se da je pronadjen sistem neutronske zvezde koja bi, taman da je malo vise mase, postojala u obliku tzv. crne rupa.
Idealno da se eksperimentalno utvrdi da Ajnstajnova teorija nije kompletna.
Upotrebio bih analogiju, kako vaze Njutnovi zakoni gravitacije i racunaju sve orbite svega nam vidljivog, osim ako se ne priblizimo ekstremnom uslovu - brzina svetlosti. Za taj ekstrem je Ajnstajn dao resnje.
Sada imamo neutronsku zvezdu, masivnu kako svatih. Idealno da se pronadje uslov gde 'Ajnstajn' ne funkcionise.
Ajnstajn je kao mlad izuzetan um postavio svoje teorije, zatim je proveo zivot trazeci dokaz i uslove gde one ne vaze. To je nauka.
@"Uvek sam se pitao da li ova otkrića i
istražovanja imaju neku praktičnu primenu
osim da se uposle dokoni naučnici...
(Mićko, 27. april 2013 13:10)"
To su pitali mnoga tvoja sabraca kada su se Gedel i Tjuring bavili teskim i krajnje apstraktnim problemima matematicke logike, iz kojih se, gle cuda, izrodila ta masina po kojoj ovako bespostedno kucas. Slicno je bilo i sa kvantnom mehanikom i teorijom elektrona koji tako poslusno prolaze kroz zicu dok ovo citas,upravo zahvaljujuci teoriji tih dokonih naucnika, a isto ce se pitati i tvoji potomci za neke buduce naucnike, dok budu ziveli negde drugde u svemiru a zahvaljujuci danasnjoj nauci. Bez te dokone nauke mi bi se jos uvek tukli motkama i umirali u 25oj od starosti. A na kraju krajeve, nauci je, kao sistemu koji nam objasnjava prirodu oko nas, dovoljna njena konzistentnos, lepota, elegancija i ogromna eksplanatorna moc, te je svaka primena samo dodatni bonus i slag na tortu. Koja je korist od Betovenovih sonata, Kafkinih knjiga ili Pikasovih slika, kojima se divimo do imbecilnosti, potpuno kao i Teoriji relativitet i kvantnoj mehanici.
@Mićko: Konkretno, istraživanje supermasivnih tela i testiranje teorije relativnosti (jedne od najgenijalnijih naučnih teorija čovečanstva do danas) imalo bi praktičnu primenu u mašini za putovanje kroz vreme ;-) Ma koliko tebi to zvučalo smešno.
"Njena je gravitacija na površini 300 milijardi puta veća od Zemljine"...hipoteticko pitanje za lucidne umove, koliki bi bio svetski rekord u skoku u vis s' motkom? i koliko bi bio visok najvisi covek?
Teorija relativiteta se između ostalog bazira na tvrdnji da se promjenom brzine jednog sitema mijenja entropija tog sistema a jedan od propusta te teorije je da je relativitet vremena može biti uslovljen i položajem referentnog sistema što može ali i ne mora biti dokaz netačnosti teorije relativiteta, zar ne?
Kako ovo demantuje Ajnstajna? Hoking je ceo dvoj istrazivacki opus bazirao na Ajnstajnovim saznanjima i objasnio sve postojece astronomske fenomene u okviru specijalne teorije relativnosti,a tu spadaju i velike neutronske zvezde i pulsari.
@"Uvek sam se pitao da li ova otkrića i
istražovanja imaju neku praktičnu primenu
osim da se uposle dokoni naučnici...
(Mićko, 27. april 2013 13:10)"
To su pitali mnoga tvoja sabraca kada su se Gedel i Tjuring bavili teskim i krajnje apstraktnim problemima matematicke logike, iz kojih se, gle cuda, izrodila ta masina po kojoj ovako bespostedno kucas. Slicno je bilo i sa kvantnom mehanikom i teorijom elektrona koji tako poslusno prolaze kroz zicu dok ovo citas,upravo zahvaljujuci teoriji tih dokonih naucnika, a isto ce se pitati i tvoji potomci za neke buduce naucnike, dok budu ziveli negde drugde u svemiru a zahvaljujuci danasnjoj nauci. Bez te dokone nauke mi bi se jos uvek tukli motkama i umirali u 25oj od starosti. A na kraju krajeve, nauci je, kao sistemu koji nam objasnjava prirodu oko nas, dovoljna njena konzistentnos, lepota, elegancija i ogromna eksplanatorna moc, te je svaka primena samo dodatni bonus i slag na tortu. Koja je korist od Betovenovih sonata, Kafkinih knjiga ili Pikasovih slika, kojima se divimo do imbecilnosti, potpuno kao i Teoriji relativitet i kvantnoj mehanici.
Binarni puslari su otkriveni poodavno, 1974 su za njihovo otkrice dodeljene i nobelove nagrade (Tejlor i Huls cini mi se), a njihov znacaj je bio upravo u tome sto su to najbolje moguce prirodne laboratorije za testiranje TR-a jer se tu dostizu ogromne brzine i energije koje se ne mogu nikako postici u laboratorijama na zemlji. Teorija relativiteta je, treba li napomenuti,do sada prosla sve testove (i na pulsarima i drugim svemirskim objektima i na Zemlji). Medjutim, u nauci je jedino sigurno da ni jedna teorija nije vecna, vec da nauka stalno napreduje i stvara sve obuhvatnije i sire teorije u kojima stare USPESNE teorije ne bivaju porazene i pokazane pogresnima vec postaju samo specijalni slucajevi (kao sto je i Njutnova teorija postala specijalni slucaj TR-a koji se ispoljava pri dovoljno malim brzinama i energijama). Ajnstajnu je to bilo kristalno jasno, citiram:
"Nema lepse sudbine za bilo koju teoriju od one da treba da pokaze put ka slozenijoj teoriji u kojoj nastavlja da zivi, kao granicni slucaj."
Uvek sam se pitao da li ova otkrića i istražovanja imaju neku praktičnu primenu osim da se uposle dokoni naučnici...
(Mićko, 27. april 2013 13:10)
Do pre pola veka takvi kao ti su se smejali filozofskoj disciplini zvanoj "Logika" jer, kakve veze ima ako je A uvek A a nikad B? A onda ljudi otkriše kompjutere, skripte, programe, i eto koristi od logike, zahvaljujući njoj sada komentarišeš nešto kuckajući po nekim slovima i gledajući u neki ekran kilometrima od redakcije B92.
Svaka nauka ima primenu, samo možda nema u trenutku u kojem ti posmatraš.
Tek kad citam ovakve stvari uvidim koliko sam glup, i mora da citam vise puta da bi ukapirao.... Ove nase televizije i njihovi programi ostavljaju trag na mom mozgu!
"Koja je korist od Betovenovih sonata, Kafkinih knjiga ili Pikasovih slika, kojima se divimo do imbecilnosti, potpuno kao i Teoriji relativitet i kvantnoj mehanici."
(Simon, 27. april 2013 13:56)
Au,Simone, sta ti je ovo trebalo, bas si pokvario utisak.
Nauka nam sluzi da znamo i da razumemo, a umetnost da osecamo i divimo se skladu (priznajem i u nauci ima sklada, meni je najdraza matematika).
Nauka i umetnost su rodjene sestre, koje ce (mozda?) spasti covecanstvo.
@Mićko: Konkretno, istraživanje supermasivnih tela i testiranje teorije relativnosti (jedne od najgenijalnijih naučnih teorija čovečanstva do danas) imalo bi praktičnu primenu u mašini za putovanje kroz vreme ;-) Ma koliko tebi to zvučalo smešno.
Dobar je clanak.
Komentari su dobri takodje.
Cini mi se da je pronadjen sistem neutronske zvezde koja bi, taman da je malo vise mase, postojala u obliku tzv. crne rupa.
Idealno da se eksperimentalno utvrdi da Ajnstajnova teorija nije kompletna.
Upotrebio bih analogiju, kako vaze Njutnovi zakoni gravitacije i racunaju sve orbite svega nam vidljivog, osim ako se ne priblizimo ekstremnom uslovu - brzina svetlosti. Za taj ekstrem je Ajnstajn dao resnje.
Sada imamo neutronsku zvezdu, masivnu kako svatih. Idealno da se pronadje uslov gde 'Ajnstajn' ne funkcionise.
Ajnstajn je kao mlad izuzetan um postavio svoje teorije, zatim je proveo zivot trazeci dokaz i uslove gde one ne vaze. To je nauka.
kao ljubitelj SF-a svaki dan se budim sa nadom da ce neko dokazati da je ajnstajn zaostao i da je njegova teorija lupetanje, a onda krecemo u razvoj WORP ili ti FTL pogona i istrazivanje svemira kao u zvezdanim stazama ! :D
Ne treba sve Ajnštajnu pripisivati. Ajnštajn je opštom teorijom relativiteta uspostavio jednu sasvim novu pozornicu na kojoj se odvija sveukupno bitisanje univerzuma. Ta njegova teorija je izražena elegantnom ali veoma teškom tenzorskom jednačinom koju su mnogi posle njega i on sam rešavali i dobijali raznorazna rešenje koja su ukazivala na određene osobine univerzuma, počevši od zakrivljenosti prostor-vremena do krajnje sudbine univerzuma. Teorija je do sada izdržala sve eksperimentalne provere kojima je bila izložena a najveći sukob ima s kvantnom mehanikom u singularitetima velikog praska ili crnih rupa. Međutim, kao što ni Njutnovu mehaniku ne odbacijemo iako je na velikim skalama netačna tako čak i da se otkrije da nije tačna u svim situacijama, neće biti odbačena ni Ajnštajnova teorija relativiteta. Ono što moraju ljudi da imaju na umu kada komentarišu Ajnštajna, Njutna ili druge velike umove čovečanstva je to da svaka kritika ili omalovažavanje govori samo o onome ko to izgovara ili piše. Isto vredi za one koji se pitaju čemu sve to što se istražuje i otkriva. Time samo pokazuju koliko ne znaju a nikako neku mudrost. Mnogo je lakše pitati i uopšte nije sramota pa saznati, nego iritirajuće ironičnim komentarima omalovažavati sve ono što se ne razume.
Veličina nauke je upravo u tome da stalno sama u sebe sumnja i da se koriguje. I Ajnštajnova fizika je isto tako korigovala Njutnovu fiziku. Samo je pitanje vremena kada će neka nova teorija da koriguje Ajnštajnovu. Kao što je Njutnova mehanika ostala prilično tačna pri relativistički malim brzinama i gravitacijama, tako će i Ajnštajnova biti prilično tačna u čitavoj klasi slučajeva neke veće teorije. Dakle, ne radi se o opovrgavanju nego o KORIGOVANJU, jer pravo znanje je stalna sumnja i samokorigovanje, a sve ostalo je dogma.
@ Nesa Star
Slazem se da se nauka razvija tako sto se "stare" teorije stavljaju pod stalne testove ( Poper) i da je za nauku i covecanstvo sjajno kad se nadju "greske" ili anomalije unutar teorije, jer to znaci da ima mesta za naprdovanje i nova otkrica. Jedino sto se ne slazem je da je tekst dobar. Bio bi dobar kad naslov ne bi bio kontradiktoran sadrzaju koji na kraju kaze da prvi rezultati potvrdjuju Opstu teoriju relativnosti.
Ja samo znam da kad jednom probate da shvatite Ajnstanovu logiku da vam pamet jednostavno stane. Njegova logika pomocu koje je objasnio teoriju relativiteta (treba naglasiti da je teorije starija od njega i da je rudjer boskovic o ovome pricao prije ajnstajna) je bazirana na tensorima koji su toliko komplikovani da ih mali broj ljudi moze razumjeti. Ipak, ako pogledate "prostor-vrijeme" diagram vidjet cete da ta teorija pokriva samo 50% te slike. Meni se cini da mi imamo jos puno toga da otkrijemo ali to ne znaci da ajnstajn nije u pravu. Fizika se nadogradjuje sa novim otkricima i rijetko se ruse stare teorije. Kao sto se je Njutnova teorija, nakon otkrivanja kvantne mehanike, ogranicila na posebne slucajeve, tako je moguce da ce se nekad u buducnosti i Ajnsajnova teorija ograniciti na posebne slucajeve. Ako neko misli da je Ajnstajn rekao sve sto se ima reci mislim da je lakovjeran. Vrijeme ce pokazati. Isto tako ne treba zaboraviti ni Minkowskog i Lorentza koji su mnogo doprinjeli pri objasnjavanju relativiteta a rijetko se spominju. Cestitam astofizicarima koji su otkrili ovu novu pojavu i zelim im pono uspjeha u radu.
Ja njegov komentar nisam shvatio kao nipodostavanje muzike, slikarstva, knjizevnosti,... vec na neki nacin poredjenje umetnosti i nauke, kao dve covekove aktivnosti koje ga ispunjuju, i u krajnjem slucaju i cine covekom.
"Njena je gravitacija na površini 300 milijardi puta veća od Zemljine"...hipoteticko pitanje za lucidne umove, koliki bi bio svetski rekord u skoku u vis s' motkom? i koliko bi bio visok najvisi covek?
Kako ovo demantuje Ajnstajna? Hoking je ceo dvoj istrazivacki opus bazirao na Ajnstajnovim saznanjima i objasnio sve postojece astronomske fenomene u okviru specijalne teorije relativnosti,a tu spadaju i velike neutronske zvezde i pulsari.
Kakva njena masa i gravitacija...da vidite kad bi prisla samo crna rupa zvana Srbija tome,isisala bi joj sve zivo,opustosila i unistila svu gravitaciju.
ajnstajn davno napricao dosta toga,sto ne mora da znaci da je sve tacno ili netacno,pa sad ako ovi otkriju nesto "drugacije" odma je ajnstajn budala i njegovo razmisljanje nije tacno.naprotiv
svaki naucnik ima neku svoju teoriju,neko svoje otkrice
sve ove "pojave" se razlikuje jedna od druge,i to moraju da ukapiraju svi ti naucnici,ako me razumete sta zelim da kazem,a ako ne nije bitno,i nemojte vise da smarate,boli me mozak od vas
@markos
Ajnstajn je prvi iskoristio pojam kvantum energije, odnosno objasnio je fotoelektricki efekat hipotezom da se svetlost sastoji od kvanata energije, ali niko ne kaze da je on tvorac kvantne mehanike. On je postavio temelje opste teorije relativnosti koja je toliko kompleksna da bi bilo besmisleno govoriti o radu jednog coveka. On je tvorac teorije a mnogi drugi su se bavili i dan danas se bave resavanjem razlicitih jednacina uz razlicite uslove...
"Koja je korist od Betovenovih sonata, Kafkinih knjiga ili Pikasovih slika, kojima se divimo do imbecilnosti, potpuno kao i Teoriji relativitet i kvantnoj mehanici."
(Simon, 27. april 2013 13:56)
Simone,
slusaj klavirsku sonatu br. 37 od Cajkovskog,to ti je odgovor na prvi deo komentara o Betovenu .
Teorija relativiteta se između ostalog bazira na tvrdnji da se promjenom brzine jednog sitema mijenja entropija tog sistema a jedan od propusta te teorije je da je relativitet vremena može biti uslovljen i položajem referentnog sistema što može ali i ne mora biti dokaz netačnosti teorije relativiteta, zar ne?
(Teorija relativiteta ili ne, 27. april 2013 12:37)
Evo kao neko ko je imao prilike da malo dublje udje u fiziku na fakuletu dacu ti jednostavan odgovor: Ne.
Od svih komentara svega par se tiču samog teksta, ostatak ima veze sa čvarcima, milevom marić, naravno i neizbežnim svetskim zaverama protiv nas i priprostim pitanjima " a kako znaju težinu?!" Dooobro majku mu ako nemate ništa u vezi teksta da kažete , složite ili ne, čemu ta potreba da lupate gluposti i besmisleno komentarišete?! Svaki put čitam komentare ovakvih, apolitičnih i arealiti tekstova, i svaki put se razočaram koliko smo glupi, divlji i neobrazovani. Koliko smo nesposobni da napišemo bilo šta bez estradnog sarkazma u sebi. Ovo je naučno popularni tekst, nema masona, nato aviona, kosova i vatikana (namerno sve malim slovom)!!! Ono, kao...
@simon
nesto najgluplje sto sam procitao na srpskom netu jos od 1997, kada je vecina vas net videla samo na filmu.
sumnjati u benefite muzike, narocito klasicne, je sumnja u osnovne vrednosti zivota.
ali..ako iskljucimo mogucnost da si ruralnog porekla sto je malo verovatno, moguce je i da si nagluv.
Svaka cast redakciji na ovakvim temama, voleo bih kda bi scaki dan bio objavljen bar jedan opsirniji tekst os naucnim dostignucima. moze i novi odeljak na sajtu, vezan samo za nauku.
Udaljena 7000 hiljada svetlosnih godina a znaju kolika joj je masa.
(Marko, 27. april 2013 12:39)
Eto,dobio si hrpu minusa a nije mi jasno zbog čega.Kako si rekao,znaju masu nečega šta je udaljeno 7 000 SG a nemaju pojma šta se nalazi u okeanima na dubini od 10 000 metara.Meni je to sve sumnjivo mada ne kažem da nije istina.
Kad se sagleda Ajnstanova teorija malo dublje i kad se covek koji ne razume fiziku malo pokusa udubiti u njegova otkrica, tek onda shvati koliko je kao individua mali i sitan, a koliko je Ajnstajn bio ispred svog vremena. Ali veliko je pitanje koliko je u svemu tome ulogu imala Mileva Maric, Ajnstajnova supruga. U ovom tekstu je toliko neopravdano nepomenuta da je to prosto jadno. A sigurno je imala ogromnu ulogu.
Nova "Zvezda" by Nebojsa Covic je vec demantovala Ajnstajna. Ne znamo samo po kom obrazcu je nagradjena za svoje predjasnje "rezultate" i koja visa matematika je koriscenja za vracanje i otpisivanje dugova. Verujem da Ajnstajn ne bi to mogao da razjasni, ipak je magistar gospodin legenda Covic Nebojsa pravi Srbin.
Udaljena 7000 hiljada svetlosnih godina a znaju kolika joj je masa.
(Marko, 27. april 2013 12:39)
Eto,dobio si hrpu minusa a nije mi jasno zbog čega.Kako si rekao,znaju masu nečega šta je udaljeno 7 000 SG a nemaju pojma šta se nalazi u okeanima na dubini od 10 000 metara.Meni je to sve sumnjivo mada ne kažem da nije istina.
(cento, 27. april 2013 15:33)
Ni ti nisi bolji :D ali se slazem sa vama.Nije ni meni jasno zasto lupaju glavu u vezi toga.U stvari jeste...dostici neko savrsenstvo,znanje,korist itd.Nismo svi isti ali meni je npr dovoljno samo da pogledam zvezde i uzivam u prizoru koji je stvoren sam od sebe ili od strane neke vise sile.Svejedno.
Teorija relativiteta se između ostalog bazira na tvrdnji da se promjenom brzine jednog sitema mijenja entropija tog sistema a jedan od propusta te teorije je da je relativitet vremena može biti uslovljen i položajem referentnog sistema što može ali i ne mora biti dokaz netačnosti teorije relativiteta, zar ne?
Pazljivo sam procitala drugi Simonov komentar (za razliku od vecine meni je prvi mnogo bolji) i uvidela da sam pogresno razumela dao koji se odnosi na umetnost, mada je, svojom pomalo nespretnom formulacijom, i on tome doprineo.
Simone, izvinjenje.
PS.Ko priznaje pola mu se prasta?
@Vladimir Pula
Nazalost, bio je u pravu. Problem sa putovanjem brzinom vecom od svetlosne je ubrzanje do te zamisljene brzine. Prosto receno, za svako ubrzanje potrebna je odredjena kolicina energije. Formula e=mc2 govori da utrosak energije (koja korelira s masom m) potreban za dostizanje i prestizanje brzine svetlosti (c) dize masu tela koje ubrzava toliko da se ono priblizava beskonacnosti. Laickim jezikom, nemamo dovoljno goriva niti dovoljno velik rezervoar da sipamo dovoljno goriva koje bismo pretvorili u energiju potrebnu za takvo putovanje.
Druga je stvar sa cesticama koje vec putuju brzinom svetlosti. One nisu ubrzavale iz stanja mirovanja pa se ta formula, za razliku od naseg slucaja, ne primenjuje
This is way 2 complicated for my brain at 2AM on a Saturday night ! U svakom slučaju Einstein je bio čudo prirode! Ja se samo nadam da je bio u krivu kad je rekao da ne možemo putovati brže od svjetlosti ! Hoću warp drive!
Ajnstajn je prvi iskoristio pojam kvantum energije, odnosno objasnio je
fotoelektricki efekat hipotezom da se svetlost sastoji od kvanata energije, ali niko ne kaze da je on tvorac kvantne mehanike.
(bla bla, 27. april 2013 19:51)
Kako neko moze da bude tvorac kvantne mehanike kad se ceo zivot borio protiv nje, zasto sto nije deterministicka??? I jedno su talasi, a drugo su elektroni(koji imaju masu) sa dualnim svojstima talasa i cestica. Teorija realtivnosti, koliko god bila genijalna teorija, KVANTNA MEHANIKA ce biti ispred. Mnogi ovde pisu kako je neshvatljiva opsta teorija
realtivnost,a mnogi eminetni fizicari i danas tvrde da ni sami ne razumeju kvantnu mehaniku. Teorija realtivnosti je klasicna fizika, dok su cuda pocela da se desavaju sa kvantnom mehanikom.
Mnogi pominju kvantnu mehaniku(naravno da bez nje 99% ovde sad niko ne bi kucao komentare), a niko nije spomenu ni Hajzenberga(valjda nacista, to je problem), Sredingera(macka je istovremeno ziva i mrtva), Bora(izasao kao pobednika u deulu sa Ajnsatjnom).Tako se i ponasaju i mediji, pomenite u drustvu Ajnstajna svi zanju o cemu pricate,barem su upoznati sa minimalno informacija.Pomenite kvantu mehaniku, svi vas gledaju "belo".
@markos. Jedma tacna i jedna netacna tvrdnja. Svarcvildov racun prostora i na osnovu toga takozvani "Horizont Event" je nastao mnooogo kasnije od TR. 1905-e je nastala Posebna teorija relativnosti. 1915-e Svarcvild daje resenje Posebne teorije za brzorotirajuca tela. 1917-e Ajnstajn predstavja Opstu teoriju relativnosti. 1972-e Ricard Penrouz i Stiven Hoking daju teoriju o crnim rupama i daju naziv Svardcvildova granica odnosno tacka gde prestaju svi fizicki zakoni.
@visok momak potanak. Pa ne bi bio palacinka. Vise bi licio na spagete. Gravitacija opada sa kvadratom rastojanja, tako da ako si na neutronskoj zvezdi koja ima 20 km u precniku, gravitacija na tvojim stopalima bila bi oko 1000000 puta veca nego na tvojoj glavi. Te razlike u gravitaciji jednostavno bi te iscepale na spagete.
@ Beogradjanin
Prvo, cesticno-talasni dualizam se odnosi i na svetlost i na elektrone. U kvantnoj teoriji svaki sistem se opisuje talasnom funkcijom verovatnoce koja kad se kvadrira (njena apsolutna vrednost) dobija se verovatnoca nalazenja datog sistema u nekom stanju...Drugo, Ajnstajn je bio protivnik filozofije koja stoji iza kvantne mehanike ali je bio vrstan poznavaoc iste i dao je ogroman doprinos u kvantnoj teoriji (Albert Einstein created the foundations for the laser and maser in 1917, via a paper in which he re-derived Max Planck’s law of radiation using a formalism based on probability coefficients (Einstein coefficients) for the absorption, spontaneous emission, and stimulated emission of electromagnetic radiation.) Tu je i Boze-Ajnstajnov kondezat,onda cuveni EPR paradoks koji je doveo do distantnih korelacija... Ajnstajn je bio majstor kvantne teorije, samo nije hteo da prihvati da svet bas tako funkcionise, zato je ceo zivot trazio tzv skrivene parametre koje bi objasnile prividnu nedetirminisanost sveta u kojem zivimo. Hvala na paznji
Simonov komentar, minijatura u slavu nauke, je dobio 489 "pluseva". Toliko obicno dobije neka posalica, ili vatreni stranacki komentar.
Moje pitanje je: LJUDI, GDE STE VI? Zasto vas nema na javnoj sceni? Da li ste previse mladi? Ako jeste, da li se spremate da idete iz zemlje?
Nemojte, vracate nama starijima nadu.
Zamislite da tamo neko baci kesu sa djuretom u pravcu parkinga, sa recimo 4og sprata, koji bi to postao projektil... naravno, zbog gravitacije... Onaj asteroid iz Rusije bi u poredjenju sa tim izgledao kao led dioda na nokiji 3310...
@techno Pa i nisi neki ljubitelj SF-a ako mislis da je Ajnsajn zaostao. Po TR brzina svetlosti je krajnja brzina u PROSTORU, a ona sama ne kaze nista o tome koliko brzo sam prostor moze da se siri ili krece. To ti je u osnovi sustina WARP pogona, da sam prostor ispred tebe siris i skupljas po volji. I da brzina svetlost je konaca zato sto ne moze da informacija o nekom dogadjaju stigne pre samog dogadjaja. Npr imas auto brzi od svetlosti, krenes sa parkinga, okrenes krug dva po gradu i vratis se da gledas samog sebe kako kreces sa parkinga.
@Goran. Jedan od najboljih komentara. I da, jos uvek se cak i za putanje raznih misija npr na mars, saturn ili jupiter koriste Njutnovne jednacine. Na tako malim rastojanjima radi i te kako dobro. Druga je stvar, ako ikad krenemo ka drugim zvezdama, razlika u racunu izmedju Njutna i Ajnstajna moze biti i nekoliko milona kilometara.BTW Ajnsrajnova teorija prvi put je potvrdjena na putanji Merkura. Njutnovna teorija nije mogla da objasni odstupanja u orbiti ali je zato Ajnstajnova tacno predvidela tu istu orbitu bas zbog velikog uticaja gravitacije Sunca. Zvanicno TR je potvrdjena posle WWI kada se prilikom pomracenja Sunca pokazalo da gravitacija skrece svetlost, tj.da je prostor kriv.
Njena je gravitacija na površini 300 milijardi puta veća od Zemljine...wow
Nisam neki mozak za nauku i sl. ali mislim da bih ja tamo bio mnoogo tezak i izgledao kao palacinka :)
Cik nek mi neko izracuna koliko bi kg imao u takvim uslovima ako ovde imam 82kg
@kontrapunkt. Obe teorije, i Njutnova i Ajnstajnova, nisu kompletne. Za sad nam zavrsavaju posao, imamp GPS, poslali smo ljude na Mesec, razne sonde na sve ostale planete... Najveci problem kod obe teorije je da cak i sa sadasnjim superkompjuterima mi ne mozemo doci do tacnog resenja za jednacinu gde je pitanju tri i vise tela.
@nikola klasicar. Pogresno si shvatio poentu. Niko ovde ne kaze da nam ne treba umetnost, nego da isto kao sto postujemo umetnike poput Mikalandjela, Mocarta, Cajkovskog, Pikasa... treba da isto tako velicamo i naucnike. Da nije bilo ljudi kao sto je recimo Luj Paster ti bi sada mogao lepo da lezis u krevetu i umires od obicnog gripa i slusas Cajkovskog.
Interesantno je da samo jedan broj osoba potpuno razumije pojam beskonacnosti.
Tu bi se,mozda,i Einstein mogao uvrstiti.Donositi bilo kakve zakone kada je u
pitanju beskonacni svemir,jednostavno nema smisla . Izolovani predjeli koji nas
okruzuju i koji eventualno sluze pojedincima za formulisanje naucnih zakona ne
vaze u univerzalnom smislu jer naucnici posmataju izolovano predmete,nebeska
tijela. Ne treba zaboraviti da postoji bezbroj predmeta,nebeskih tijela,koji skupa
sacinjavaju svemir i sinhronizovano uticu jedan na drigi.Onda su svi zakoni i
predpostavke samo lokalnog znacaja.Pored toga,velicine o kojima je rijec,su
takodje samo lokalnog znacaja.Dimenzionalna uporedjenja su takodje nevazna
jer nam nije poznat objekat sa kojim uporedjujemo a mi sami smo u tom haosu
velicina vrlo,vrlo neznatni.Postoji jedna"naucna arogantnost"koja ne misli o tome
nego se jednostavno izmisljenom matematikom donose vazni zakljucci.Sve potsjeca
na grupu djaka,studenata ili obicnih ljudi koji vode naucnu diskusiju.Tu se obicno
izdvaja "pametnjakovic"koji zna sve i bombarduje slusaoce brojevima i imenima.
Svi mirno slusaju ali se najedanput iz grupe izdvaja lokajni saljivcina i pita
"pametnjakovica" ciju on majku psuje.Mislim da nije potrebno objasnjavati smisao
sale
U LHC u Ženevi se čestice u eksperimentima ubrzavaju praktično do brzine svetlosti, tj. njihova brzina je samo 3 metra u sekundi sporija od brzine svetlosti.
Udaljena 7000 hiljada svetlosnih godina a znaju kolika joj je masa.
(Marko, 27. april 2013 12:39)
Eto,dobio si hrpu minusa a nije mi jasno zbog čega.Kako si rekao,znaju masu nečega šta je udaljeno 7 000 SG a nemaju pojma šta se nalazi u okeanima na dubini od 10 000 metara.Meni je to sve sumnjivo mada ne kažem da nije istina.
"Njena je gravitacija na površini 300 milijardi puta veća od Zemljine"...hipoteticko pitanje za lucidne umove, koliki bi bio svetski rekord u skoku u vis s' motkom? i koliko bi bio visok najvisi covek?
@simon
nesto najgluplje sto sam procitao na srpskom netu jos od 1997, kada je vecina vas net videla samo na filmu.
sumnjati u benefite muzike, narocito klasicne, je sumnja u osnovne vrednosti zivota.
ali..ako iskljucimo mogucnost da si ruralnog porekla sto je malo verovatno, moguce je i da si nagluv.
Kad se sagleda Ajnstanova teorija malo dublje i kad se covek koji ne razume fiziku malo pokusa udubiti u njegova otkrica, tek onda shvati koliko je kao individua mali i sitan, a koliko je Ajnstajn bio ispred svog vremena. Ali veliko je pitanje koliko je u svemu tome ulogu imala Mileva Maric, Ajnstajnova supruga. U ovom tekstu je toliko neopravdano nepomenuta da je to prosto jadno. A sigurno je imala ogromnu ulogu.
Teorija relativiteta se između ostalog bazira na tvrdnji da se promjenom brzine jednog sitema mijenja entropija tog sistema a jedan od propusta te teorije je da je relativitet vremena može biti uslovljen i položajem referentnog sistema što može ali i ne mora biti dokaz netačnosti teorije relativiteta, zar ne?
Nova "Zvezda" by Nebojsa Covic je vec demantovala Ajnstajna. Ne znamo samo po kom obrazcu je nagradjena za svoje predjasnje "rezultate" i koja visa matematika je koriscenja za vracanje i otpisivanje dugova. Verujem da Ajnstajn ne bi to mogao da razjasni, ipak je magistar gospodin legenda Covic Nebojsa pravi Srbin.
Udaljena 7000 hiljada svetlosnih godina a znaju kolika joj je masa.
(Marko, 27. april 2013 12:39)
Eto,dobio si hrpu minusa a nije mi jasno zbog čega.Kako si rekao,znaju masu nečega šta je udaljeno 7 000 SG a nemaju pojma šta se nalazi u okeanima na dubini od 10 000 metara.Meni je to sve sumnjivo mada ne kažem da nije istina.
(cento, 27. april 2013 15:33)
Ni ti nisi bolji :D ali se slazem sa vama.Nije ni meni jasno zasto lupaju glavu u vezi toga.U stvari jeste...dostici neko savrsenstvo,znanje,korist itd.Nismo svi isti ali meni je npr dovoljno samo da pogledam zvezde i uzivam u prizoru koji je stvoren sam od sebe ili od strane neke vise sile.Svejedno.
Kako ovo demantuje Ajnstajna? Hoking je ceo dvoj istrazivacki opus bazirao na Ajnstajnovim saznanjima i objasnio sve postojece astronomske fenomene u okviru specijalne teorije relativnosti,a tu spadaju i velike neutronske zvezde i pulsari.
kao ljubitelj SF-a svaki dan se budim sa nadom da ce neko dokazati da je ajnstajn zaostao i da je njegova teorija lupetanje, a onda krecemo u razvoj WORP ili ti FTL pogona i istrazivanje svemira kao u zvezdanim stazama ! :D
Kakva njena masa i gravitacija...da vidite kad bi prisla samo crna rupa zvana Srbija tome,isisala bi joj sve zivo,opustosila i unistila svu gravitaciju.
"Koja je korist od Betovenovih sonata, Kafkinih knjiga ili Pikasovih slika, kojima se divimo do imbecilnosti, potpuno kao i Teoriji relativitet i kvantnoj mehanici."
(Simon, 27. april 2013 13:56)
Au,Simone, sta ti je ovo trebalo, bas si pokvario utisak.
Nauka nam sluzi da znamo i da razumemo, a umetnost da osecamo i divimo se skladu (priznajem i u nauci ima sklada, meni je najdraza matematika).
Nauka i umetnost su rodjene sestre, koje ce (mozda?) spasti covecanstvo.
ajnstajn davno napricao dosta toga,sto ne mora da znaci da je sve tacno ili netacno,pa sad ako ovi otkriju nesto "drugacije" odma je ajnstajn budala i njegovo razmisljanje nije tacno.naprotiv
svaki naucnik ima neku svoju teoriju,neko svoje otkrice
sve ove "pojave" se razlikuje jedna od druge,i to moraju da ukapiraju svi ti naucnici,ako me razumete sta zelim da kazem,a ako ne nije bitno,i nemojte vise da smarate,boli me mozak od vas
"Koja je korist od Betovenovih sonata, Kafkinih knjiga ili Pikasovih slika, kojima se divimo do imbecilnosti, potpuno kao i Teoriji relativitet i kvantnoj mehanici."
(Simon, 27. april 2013 13:56)
Simone,
slusaj klavirsku sonatu br. 37 od Cajkovskog,to ti je odgovor na prvi deo komentara o Betovenu .
@"Uvek sam se pitao da li ova otkrića i
istražovanja imaju neku praktičnu primenu
osim da se uposle dokoni naučnici...
(Mićko, 27. april 2013 13:10)"
To su pitali mnoga tvoja sabraca kada su se Gedel i Tjuring bavili teskim i krajnje apstraktnim problemima matematicke logike, iz kojih se, gle cuda, izrodila ta masina po kojoj ovako bespostedno kucas. Slicno je bilo i sa kvantnom mehanikom i teorijom elektrona koji tako poslusno prolaze kroz zicu dok ovo citas,upravo zahvaljujuci teoriji tih dokonih naucnika, a isto ce se pitati i tvoji potomci za neke buduce naucnike, dok budu ziveli negde drugde u svemiru a zahvaljujuci danasnjoj nauci. Bez te dokone nauke mi bi se jos uvek tukli motkama i umirali u 25oj od starosti. A na kraju krajeve, nauci je, kao sistemu koji nam objasnjava prirodu oko nas, dovoljna njena konzistentnos, lepota, elegancija i ogromna eksplanatorna moc, te je svaka primena samo dodatni bonus i slag na tortu. Koja je korist od Betovenovih sonata, Kafkinih knjiga ili Pikasovih slika, kojima se divimo do imbecilnosti, potpuno kao i Teoriji relativitet i kvantnoj mehanici.
Ja samo znam da kad jednom probate da shvatite Ajnstanovu logiku da vam pamet jednostavno stane. Njegova logika pomocu koje je objasnio teoriju relativiteta (treba naglasiti da je teorije starija od njega i da je rudjer boskovic o ovome pricao prije ajnstajna) je bazirana na tensorima koji su toliko komplikovani da ih mali broj ljudi moze razumjeti. Ipak, ako pogledate "prostor-vrijeme" diagram vidjet cete da ta teorija pokriva samo 50% te slike. Meni se cini da mi imamo jos puno toga da otkrijemo ali to ne znaci da ajnstajn nije u pravu. Fizika se nadogradjuje sa novim otkricima i rijetko se ruse stare teorije. Kao sto se je Njutnova teorija, nakon otkrivanja kvantne mehanike, ogranicila na posebne slucajeve, tako je moguce da ce se nekad u buducnosti i Ajnsajnova teorija ograniciti na posebne slucajeve. Ako neko misli da je Ajnstajn rekao sve sto se ima reci mislim da je lakovjeran. Vrijeme ce pokazati. Isto tako ne treba zaboraviti ni Minkowskog i Lorentza koji su mnogo doprinjeli pri objasnjavanju relativiteta a rijetko se spominju. Cestitam astofizicarima koji su otkrili ovu novu pojavu i zelim im pono uspjeha u radu.
Teorija relativiteta se između ostalog bazira na tvrdnji da se promjenom brzine jednog sitema mijenja entropija tog sistema a jedan od propusta te teorije je da je relativitet vremena može biti uslovljen i položajem referentnog sistema što može ali i ne mora biti dokaz netačnosti teorije relativiteta, zar ne?
(Teorija relativiteta ili ne, 27. april 2013 12:37)
Evo kao neko ko je imao prilike da malo dublje udje u fiziku na fakuletu dacu ti jednostavan odgovor: Ne.
Dobar je clanak.
Komentari su dobri takodje.
Cini mi se da je pronadjen sistem neutronske zvezde koja bi, taman da je malo vise mase, postojala u obliku tzv. crne rupa.
Idealno da se eksperimentalno utvrdi da Ajnstajnova teorija nije kompletna.
Upotrebio bih analogiju, kako vaze Njutnovi zakoni gravitacije i racunaju sve orbite svega nam vidljivog, osim ako se ne priblizimo ekstremnom uslovu - brzina svetlosti. Za taj ekstrem je Ajnstajn dao resnje.
Sada imamo neutronsku zvezdu, masivnu kako svatih. Idealno da se pronadje uslov gde 'Ajnstajn' ne funkcionise.
Ajnstajn je kao mlad izuzetan um postavio svoje teorije, zatim je proveo zivot trazeci dokaz i uslove gde one ne vaze. To je nauka.
Binarni puslari su otkriveni poodavno, 1974 su za njihovo otkrice dodeljene i nobelove nagrade (Tejlor i Huls cini mi se), a njihov znacaj je bio upravo u tome sto su to najbolje moguce prirodne laboratorije za testiranje TR-a jer se tu dostizu ogromne brzine i energije koje se ne mogu nikako postici u laboratorijama na zemlji. Teorija relativiteta je, treba li napomenuti,do sada prosla sve testove (i na pulsarima i drugim svemirskim objektima i na Zemlji). Medjutim, u nauci je jedino sigurno da ni jedna teorija nije vecna, vec da nauka stalno napreduje i stvara sve obuhvatnije i sire teorije u kojima stare USPESNE teorije ne bivaju porazene i pokazane pogresnima vec postaju samo specijalni slucajevi (kao sto je i Njutnova teorija postala specijalni slucaj TR-a koji se ispoljava pri dovoljno malim brzinama i energijama). Ajnstajnu je to bilo kristalno jasno, citiram:
"Nema lepse sudbine za bilo koju teoriju od one da treba da pokaze put ka slozenijoj teoriji u kojoj nastavlja da zivi, kao granicni slucaj."
@Mićko: Konkretno, istraživanje supermasivnih tela i testiranje teorije relativnosti (jedne od najgenijalnijih naučnih teorija čovečanstva do danas) imalo bi praktičnu primenu u mašini za putovanje kroz vreme ;-) Ma koliko tebi to zvučalo smešno.
Ne treba sve Ajnštajnu pripisivati. Ajnštajn je opštom teorijom relativiteta uspostavio jednu sasvim novu pozornicu na kojoj se odvija sveukupno bitisanje univerzuma. Ta njegova teorija je izražena elegantnom ali veoma teškom tenzorskom jednačinom koju su mnogi posle njega i on sam rešavali i dobijali raznorazna rešenje koja su ukazivala na određene osobine univerzuma, počevši od zakrivljenosti prostor-vremena do krajnje sudbine univerzuma. Teorija je do sada izdržala sve eksperimentalne provere kojima je bila izložena a najveći sukob ima s kvantnom mehanikom u singularitetima velikog praska ili crnih rupa. Međutim, kao što ni Njutnovu mehaniku ne odbacijemo iako je na velikim skalama netačna tako čak i da se otkrije da nije tačna u svim situacijama, neće biti odbačena ni Ajnštajnova teorija relativiteta. Ono što moraju ljudi da imaju na umu kada komentarišu Ajnštajna, Njutna ili druge velike umove čovečanstva je to da svaka kritika ili omalovažavanje govori samo o onome ko to izgovara ili piše. Isto vredi za one koji se pitaju čemu sve to što se istražuje i otkriva. Time samo pokazuju koliko ne znaju a nikako neku mudrost. Mnogo je lakše pitati i uopšte nije sramota pa saznati, nego iritirajuće ironičnim komentarima omalovažavati sve ono što se ne razume.
@markos
Ajnstajn je prvi iskoristio pojam kvantum energije, odnosno objasnio je fotoelektricki efekat hipotezom da se svetlost sastoji od kvanata energije, ali niko ne kaze da je on tvorac kvantne mehanike. On je postavio temelje opste teorije relativnosti koja je toliko kompleksna da bi bilo besmisleno govoriti o radu jednog coveka. On je tvorac teorije a mnogi drugi su se bavili i dan danas se bave resavanjem razlicitih jednacina uz razlicite uslove...
Zamislite da tamo neko baci kesu sa djuretom u pravcu parkinga, sa recimo 4og sprata, koji bi to postao projektil... naravno, zbog gravitacije... Onaj asteroid iz Rusije bi u poredjenju sa tim izgledao kao led dioda na nokiji 3310...
Njena je gravitacija na površini 300 milijardi puta veća od Zemljine...wow
Nisam neki mozak za nauku i sl. ali mislim da bih ja tamo bio mnoogo tezak i izgledao kao palacinka :)
Cik nek mi neko izracuna koliko bi kg imao u takvim uslovima ako ovde imam 82kg
Veličina nauke je upravo u tome da stalno sama u sebe sumnja i da se koriguje. I Ajnštajnova fizika je isto tako korigovala Njutnovu fiziku. Samo je pitanje vremena kada će neka nova teorija da koriguje Ajnštajnovu. Kao što je Njutnova mehanika ostala prilično tačna pri relativistički malim brzinama i gravitacijama, tako će i Ajnštajnova biti prilično tačna u čitavoj klasi slučajeva neke veće teorije. Dakle, ne radi se o opovrgavanju nego o KORIGOVANJU, jer pravo znanje je stalna sumnja i samokorigovanje, a sve ostalo je dogma.
Tek kad citam ovakve stvari uvidim koliko sam glup, i mora da citam vise puta da bi ukapirao.... Ove nase televizije i njihovi programi ostavljaju trag na mom mozgu!
This is way 2 complicated for my brain at 2AM on a Saturday night ! U svakom slučaju Einstein je bio čudo prirode! Ja se samo nadam da je bio u krivu kad je rekao da ne možemo putovati brže od svjetlosti ! Hoću warp drive!
@Vladimir Pula
Nazalost, bio je u pravu. Problem sa putovanjem brzinom vecom od svetlosne je ubrzanje do te zamisljene brzine. Prosto receno, za svako ubrzanje potrebna je odredjena kolicina energije. Formula e=mc2 govori da utrosak energije (koja korelira s masom m) potreban za dostizanje i prestizanje brzine svetlosti (c) dize masu tela koje ubrzava toliko da se ono priblizava beskonacnosti. Laickim jezikom, nemamo dovoljno goriva niti dovoljno velik rezervoar da sipamo dovoljno goriva koje bismo pretvorili u energiju potrebnu za takvo putovanje.
Druga je stvar sa cesticama koje vec putuju brzinom svetlosti. One nisu ubrzavale iz stanja mirovanja pa se ta formula, za razliku od naseg slucaja, ne primenjuje
Ajnstajn je prvi iskoristio pojam kvantum energije, odnosno objasnio je
fotoelektricki efekat hipotezom da se svetlost sastoji od kvanata energije, ali niko ne kaze da je on tvorac kvantne mehanike.
(bla bla, 27. april 2013 19:51)
Kako neko moze da bude tvorac kvantne mehanike kad se ceo zivot borio protiv nje, zasto sto nije deterministicka??? I jedno su talasi, a drugo su elektroni(koji imaju masu) sa dualnim svojstima talasa i cestica. Teorija realtivnosti, koliko god bila genijalna teorija, KVANTNA MEHANIKA ce biti ispred. Mnogi ovde pisu kako je neshvatljiva opsta teorija
realtivnost,a mnogi eminetni fizicari i danas tvrde da ni sami ne razumeju kvantnu mehaniku. Teorija realtivnosti je klasicna fizika, dok su cuda pocela da se desavaju sa kvantnom mehanikom.
Mnogi pominju kvantnu mehaniku(naravno da bez nje 99% ovde sad niko ne bi kucao komentare), a niko nije spomenu ni Hajzenberga(valjda nacista, to je problem), Sredingera(macka je istovremeno ziva i mrtva), Bora(izasao kao pobednika u deulu sa Ajnsatjnom).Tako se i ponasaju i mediji, pomenite u drustvu Ajnstajna svi zanju o cemu pricate,barem su upoznati sa minimalno informacija.Pomenite kvantu mehaniku, svi vas gledaju "belo".
Interesantno je da samo jedan broj osoba potpuno razumije pojam beskonacnosti.
Tu bi se,mozda,i Einstein mogao uvrstiti.Donositi bilo kakve zakone kada je u
pitanju beskonacni svemir,jednostavno nema smisla . Izolovani predjeli koji nas
okruzuju i koji eventualno sluze pojedincima za formulisanje naucnih zakona ne
vaze u univerzalnom smislu jer naucnici posmataju izolovano predmete,nebeska
tijela. Ne treba zaboraviti da postoji bezbroj predmeta,nebeskih tijela,koji skupa
sacinjavaju svemir i sinhronizovano uticu jedan na drigi.Onda su svi zakoni i
predpostavke samo lokalnog znacaja.Pored toga,velicine o kojima je rijec,su
takodje samo lokalnog znacaja.Dimenzionalna uporedjenja su takodje nevazna
jer nam nije poznat objekat sa kojim uporedjujemo a mi sami smo u tom haosu
velicina vrlo,vrlo neznatni.Postoji jedna"naucna arogantnost"koja ne misli o tome
nego se jednostavno izmisljenom matematikom donose vazni zakljucci.Sve potsjeca
na grupu djaka,studenata ili obicnih ljudi koji vode naucnu diskusiju.Tu se obicno
izdvaja "pametnjakovic"koji zna sve i bombarduje slusaoce brojevima i imenima.
Svi mirno slusaju ali se najedanput iz grupe izdvaja lokajni saljivcina i pita
"pametnjakovica" ciju on majku psuje.Mislim da nije potrebno objasnjavati smisao
sale
@ Nesa Star
Slazem se da se nauka razvija tako sto se "stare" teorije stavljaju pod stalne testove ( Poper) i da je za nauku i covecanstvo sjajno kad se nadju "greske" ili anomalije unutar teorije, jer to znaci da ima mesta za naprdovanje i nova otkrica. Jedino sto se ne slazem je da je tekst dobar. Bio bi dobar kad naslov ne bi bio kontradiktoran sadrzaju koji na kraju kaze da prvi rezultati potvrdjuju Opstu teoriju relativnosti.
Uvek sam se pitao da li ova otkrića i istražovanja imaju neku praktičnu primenu osim da se uposle dokoni naučnici...
(Mićko, 27. april 2013 13:10)
Do pre pola veka takvi kao ti su se smejali filozofskoj disciplini zvanoj "Logika" jer, kakve veze ima ako je A uvek A a nikad B? A onda ljudi otkriše kompjutere, skripte, programe, i eto koristi od logike, zahvaljujući njoj sada komentarišeš nešto kuckajući po nekim slovima i gledajući u neki ekran kilometrima od redakcije B92.
Svaka nauka ima primenu, samo možda nema u trenutku u kojem ti posmatraš.
Ja njegov komentar nisam shvatio kao nipodostavanje muzike, slikarstva, knjizevnosti,... vec na neki nacin poredjenje umetnosti i nauke, kao dve covekove aktivnosti koje ga ispunjuju, i u krajnjem slucaju i cine covekom.
Od svih komentara svega par se tiču samog teksta, ostatak ima veze sa čvarcima, milevom marić, naravno i neizbežnim svetskim zaverama protiv nas i priprostim pitanjima " a kako znaju težinu?!" Dooobro majku mu ako nemate ništa u vezi teksta da kažete , složite ili ne, čemu ta potreba da lupate gluposti i besmisleno komentarišete?! Svaki put čitam komentare ovakvih, apolitičnih i arealiti tekstova, i svaki put se razočaram koliko smo glupi, divlji i neobrazovani. Koliko smo nesposobni da napišemo bilo šta bez estradnog sarkazma u sebi. Ovo je naučno popularni tekst, nema masona, nato aviona, kosova i vatikana (namerno sve malim slovom)!!! Ono, kao...
Pazljivo sam procitala drugi Simonov komentar (za razliku od vecine meni je prvi mnogo bolji) i uvidela da sam pogresno razumela dao koji se odnosi na umetnost, mada je, svojom pomalo nespretnom formulacijom, i on tome doprineo.
Simone, izvinjenje.
PS.Ko priznaje pola mu se prasta?
Svaka cast redakciji na ovakvim temama, voleo bih kda bi scaki dan bio objavljen bar jedan opsirniji tekst os naucnim dostignucima. moze i novi odeljak na sajtu, vezan samo za nauku.
@techno Pa i nisi neki ljubitelj SF-a ako mislis da je Ajnsajn zaostao. Po TR brzina svetlosti je krajnja brzina u PROSTORU, a ona sama ne kaze nista o tome koliko brzo sam prostor moze da se siri ili krece. To ti je u osnovi sustina WARP pogona, da sam prostor ispred tebe siris i skupljas po volji. I da brzina svetlost je konaca zato sto ne moze da informacija o nekom dogadjaju stigne pre samog dogadjaja. Npr imas auto brzi od svetlosti, krenes sa parkinga, okrenes krug dva po gradu i vratis se da gledas samog sebe kako kreces sa parkinga.
Simonov komentar, minijatura u slavu nauke, je dobio 489 "pluseva". Toliko obicno dobije neka posalica, ili vatreni stranacki komentar.
Moje pitanje je: LJUDI, GDE STE VI? Zasto vas nema na javnoj sceni? Da li ste previse mladi? Ako jeste, da li se spremate da idete iz zemlje?
Nemojte, vracate nama starijima nadu.
@Goran. Jedan od najboljih komentara. I da, jos uvek se cak i za putanje raznih misija npr na mars, saturn ili jupiter koriste Njutnovne jednacine. Na tako malim rastojanjima radi i te kako dobro. Druga je stvar, ako ikad krenemo ka drugim zvezdama, razlika u racunu izmedju Njutna i Ajnstajna moze biti i nekoliko milona kilometara.BTW Ajnsrajnova teorija prvi put je potvrdjena na putanji Merkura. Njutnovna teorija nije mogla da objasni odstupanja u orbiti ali je zato Ajnstajnova tacno predvidela tu istu orbitu bas zbog velikog uticaja gravitacije Sunca. Zvanicno TR je potvrdjena posle WWI kada se prilikom pomracenja Sunca pokazalo da gravitacija skrece svetlost, tj.da je prostor kriv.
@kontrapunkt. Obe teorije, i Njutnova i Ajnstajnova, nisu kompletne. Za sad nam zavrsavaju posao, imamp GPS, poslali smo ljude na Mesec, razne sonde na sve ostale planete... Najveci problem kod obe teorije je da cak i sa sadasnjim superkompjuterima mi ne mozemo doci do tacnog resenja za jednacinu gde je pitanju tri i vise tela.
@nikola klasicar. Pogresno si shvatio poentu. Niko ovde ne kaze da nam ne treba umetnost, nego da isto kao sto postujemo umetnike poput Mikalandjela, Mocarta, Cajkovskog, Pikasa... treba da isto tako velicamo i naucnike. Da nije bilo ljudi kao sto je recimo Luj Paster ti bi sada mogao lepo da lezis u krevetu i umires od obicnog gripa i slusas Cajkovskog.
@markos. Jedma tacna i jedna netacna tvrdnja. Svarcvildov racun prostora i na osnovu toga takozvani "Horizont Event" je nastao mnooogo kasnije od TR. 1905-e je nastala Posebna teorija relativnosti. 1915-e Svarcvild daje resenje Posebne teorije za brzorotirajuca tela. 1917-e Ajnstajn predstavja Opstu teoriju relativnosti. 1972-e Ricard Penrouz i Stiven Hoking daju teoriju o crnim rupama i daju naziv Svardcvildova granica odnosno tacka gde prestaju svi fizicki zakoni.
@visok momak potanak. Pa ne bi bio palacinka. Vise bi licio na spagete. Gravitacija opada sa kvadratom rastojanja, tako da ako si na neutronskoj zvezdi koja ima 20 km u precniku, gravitacija na tvojim stopalima bila bi oko 1000000 puta veca nego na tvojoj glavi. Te razlike u gravitaciji jednostavno bi te iscepale na spagete.
@ Beogradjanin
Prvo, cesticno-talasni dualizam se odnosi i na svetlost i na elektrone. U kvantnoj teoriji svaki sistem se opisuje talasnom funkcijom verovatnoce koja kad se kvadrira (njena apsolutna vrednost) dobija se verovatnoca nalazenja datog sistema u nekom stanju...Drugo, Ajnstajn je bio protivnik filozofije koja stoji iza kvantne mehanike ali je bio vrstan poznavaoc iste i dao je ogroman doprinos u kvantnoj teoriji (Albert Einstein created the foundations for the laser and maser in 1917, via a paper in which he re-derived Max Planck’s law of radiation using a formalism based on probability coefficients (Einstein coefficients) for the absorption, spontaneous emission, and stimulated emission of electromagnetic radiation.) Tu je i Boze-Ajnstajnov kondezat,onda cuveni EPR paradoks koji je doveo do distantnih korelacija... Ajnstajn je bio majstor kvantne teorije, samo nije hteo da prihvati da svet bas tako funkcionise, zato je ceo zivot trazio tzv skrivene parametre koje bi objasnile prividnu nedetirminisanost sveta u kojem zivimo. Hvala na paznji
U LHC u Ženevi se čestice u eksperimentima ubrzavaju praktično do brzine svetlosti, tj. njihova brzina je samo 3 metra u sekundi sporija od brzine svetlosti.
IMAGE SOURCE
75 Komentari
Sortiraj po: