Da li je ubica imao ratni sindrom?

Nakon dvadeset godina smo se setili vikend ratnika, prisilno mobilisanih i svih ostalih učesnika ratova u kojima Srbija nije učestvovala. Koliko li ima ovih tempiranih bombi. Mi uvek sve post festum. Nažalost.

Moj brat ima Vijetnamski sindrom. U ratu u Hrvatskoj je preživeo eksploziju mine i ostao invalid. Prošlo je 20 godina, a njemu je sve gore i gore, tako da ovaj lekar treba malo da obnovi gradivo.

Ma kakvi!

Mi nismo bili u ratu.

Nismo ratovali da zadrzimo nesto sto nije nase i nismo izgubili rat za ono sto nase jeste.

Nismo gradjane u rat silom terali i nismo imali one koji su na ratiste uz pesmu isli.

Tenkovi nase ulice i puteve nisu razrovali.

Nemamo ratnih invalida, nemamo ratnih zrtava, nemamo ratnih udovica ni sirocadi.

Nije bilo ni izbeglica koje su penzioneri molili ispred Crvenog krsta za pomoc, a nije bilo ni ratnih profitera da u dzipovima pored njih projuruju.

Kako rata nije bilo ne mozemo ni da imamo povratnike obolele od ratnog sindroma.

Valjda bi narod znao da je u ratu ucestvovao?

Tuzno je sto odbijanjem da se priznaju sve zrtve, mi zapravo ne priznajemo ni svoje, ma koliko god se njima kitili kad god nam treba.

Grobari koji grobovima definisu srpsku teritoriju su napravili od zivih leseve koji hodaju.

Dozvole za posedovanje i nošenje oružja se izdaju emocionalno nestabilnima. Šta će pištolj kod ovog čoveka?
Sledeće pitanje je zašto se neguje nasilje (verbalno i fizičko) u medijima?

Mladenovac je po svim dugogodisnjim evidencijama najsiromasnija opstina na Beogradskoj teritoriji sa najmanjim prosecnim mesecnim primanjima i sa najvecom stopom nezaposlenosti.Vecinu zitelja cine stanovnistvo iz ruralnih podrucja koji su do pre desetak godina radili u desetak velikih fabrika na teritoriji svoje opstine.Sada vecina nezaposlenih trazi uhlebljenje u Beogradu i putuje svaki dan jer su sve fabrike zatvorene a ostali postaju socijalno ugrozeni i naravno suoceni svakodnevno sa problemom ekonomskog prezivljavanja postaju mentalno nestabilni,a hronihna nestabilnost ih dovodi do raznih psihosomatskih i dusevnih poremecaja.Radim kao lekar i svakodnevno sam suocena sa bolestima koje su direktno povezane sa negativnom politickom i ekonomskom situacijom u kojoj se svi nalazimo.Iz dana u dan smo mi lekari suoceni da sa problemom njihove psihicke izmenjenosti(svaki bolestan covek ima pravo na to)ali i sa sve agresivnijim ponasanjem istih.Danas je normalno da se ispred ordinacija svadjaju medjusobom i prete ,psuju pa i fizicki nasrcu na zdravstvene radnike.Nasuprot tome drzava sa svojim necinjenjem i cinjenjem pogorsava stanje jer:primorava lekare da pregledaju po 50 pacijenata dnevno(kakav je to kvalitet pregleda)ne prima nove lekare na povecan obim posla a poslednjim ukazom od strane Min.zdravlja i Instituta za javno zdravlje predvidjeno je da nasa opstina ima samo 2 psihijatra!?(kod kojih se inace po novom propisu zbog prepisivanja Bensedina i sl.lekova ceka 2 meseca)

Ne ubijaju ratne traume, UBIJA NEPRAVDA, a u Srbiji se je bogami ista dobro natoložila od 1990. na ovamo. Treba uvek razlikovati uzroke od posledica i pamtiti hronologiju istorijskih dogadjaja, pa tek onda suditi i donosti zaključke.
Srbija je danas ogrezla u kriminalu, što je direktna posledica
genocidnih sankcija, ucena i pritisaka od strane westerijnskih režima.
Ako ti jednu zemlju nateraš da devizne rezerve drži na privatnim računima ti si dugoročno posejao kriminal. O fabrikama, školama, vrtićima i ostalom ne teba ni govoriti. Trebalo je samo spolja gledati Srbiju 1992-1999., što sam bio u prilici, i sve ti je jasno.

"On je skoro isključio mogućnost da je kod Ljubiše B. iz Velike Ivanče reč o ratnom -vijetnamskom sindromu, zbog učešća u ratnom vihoru devedesetih godina, jer je, kako naglašava, prošlo 20 godina i to je dovoljno vremena za promenu stavova i emocionalnu otupljenost za nešto doživljeno u tako dalekoj prošlosti."

Hvala Bogu normalan komentar. Covek nedavno ostao bez posla i ucestvovao u ratovima pre 20 godina i vecina nalazi da je ratni sindrom kriv, a ne teska situacija u kojoj se sad nasao?!

"Prof. dr Milutin Nenadović međutim isključuje mogućnost da je kod počionica masakra u Velikoj Ivanči reč o ratnom, takozvanom vijetnamskom sindromu, već da se najverovatnije radi o poremećaju strukture ličnosti." A ratno iskustvo, slike, dozivljaji i nocne more kao i svakodnevne gluposti na TV i u novinama (ex-YU je jos uvek u ratnom stanju) ne uticu na "strukturu licnosti"??? E profesore, profesore. Dzaba ti fakultet i struka kada sve to gledas tako olako. Ako rat ne utice na psihu coveka onda stvarno neznam vise.

Nije cudo da se ovakve stvari desavaju kada direktor Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" prof. dr Milutin Nenadović isključuje mogućnost uticaja sa ratista.

Ovaj stručni konsultant (dr) očigledno nema pojma ni šta je PTSP ni kako se manifestuje. Sticajem okolnosti godinama radim u jednom od udruženja ratnih veterana i toplo bi preporučio svakom od tih "stručnjaka" da svrate i uvere se sa kakvim problemima se suočavamo. Socijalna isključenost, ratne traume + nezaposlenost i opšta apatija pogoršavaju stanje i uslovno rečeno, normalnih. Država apsolutno nije ništa uradila, niti radi na prevenciji i lečenju ljudi sa sličnim problemima. Milioni evra se troše na trivijalne stvari,pune se džepovi pojedinaca, ali bolnica, psihosocijalna savetovališta i sl. su misaona imenica. Posle se čudimo ovakvim vestima. Neka objave podatak (sumnjam da hoće) koliki je stvarno procenat obolelih veterana od PTSP i koliko se od njih leči????

Dvadeset godina nije tako daleka proslost.
Ja sam u vojsci bio kasnih osamdesetih, i to je za mene bilo jako lose iskustvo.
Jednostavno, spadam u ljude kojima su oruzje i ratovi, izmisljeni ili pravi, poslednja stvar u zivotu kojom bi pozeleli da se bave.
Mnogo puta (pa cak i nedavno) mi se dogodilo da imam nocne more u vezi sa vojskom, a moje iskustvo je mnogo manje traumaticno u odnosu na nekog ko je ucestvovao u ratu.
Niti sam naoruzan, niti bih pomislio da nekom zbog toga naudim, ali ljudi su razliciti.

Mladenovac ima i ulične bande narkodilera, korumpiranu policiju, omladinu koja se prebija vikendom alkoholom i štanglama. Ništa od toga nije imalo veze sa ovim čovekom, ali ono što je navela izvesna medicinska radnica je u potpunosti tačno. Ljudi su očajni, bez posla, žestoko navučeni na alkohol i antidepresive. Maldenovac je Srbija u malom. Slika jedne propale zemlje u kojoj se mantra o nekim nacionalnim ciljevima, dok obični ljudi nemaju za osnovne potrebe.

Nakon dvadeset godina smo se setili vikend ratnika, prisilno mobilisanih i svih ostalih učesnika ratova u kojima Srbija nije učestvovala. Koliko li ima ovih tempiranih bombi. Mi uvek sve post festum. Nažalost.
(mrav, 9. april 2013 12:56)

Jbg, eno onaj što je ubio devetoro ili onaj sa sedam ubsitava nisu bili na 'ratištu'. Kakav njima sindrom da pripišemo? Banalizujemo, sve banalizujemo.

Vijetnamski sindrom nije strucan naziv kojim je nazvan poremecaj uocen prvo kod ucesnika rata u Vijetnamu a primecenog prvo kod Francuskih vojnika da bi kasnije isti bio uocen i kod Americkih od kada je i definisan.
Strucan naziv je 'posttraumatski stresni poremećaj' ili PTSP i to bi trebali znati.
Sramota, kada su nas vec ucili tim nama "potrebnim" stvarima na fakultetu a nisu nam davali da radimo sa pacijentima u zeljenoj meri neka postuju sebe i ono sto predaju i uce!

"Osobe sa primarnom slaboumnošću"- U toj rečenici leži ključ društvenih problema! Ne šljaka se po fabrikama samo zbog materijalne egzistencije, već i zbog psihičkog zdravlja. Polu retardiran čovek, koji nema razvijenu sliku dobra i zla, kome je sve maglovito i mutno u glavi i duši mora da bude obuzet i okupiran nečim. Masovna ubistva se ne dešavaju u siromašnim i očajnim zemljama, već u državama sa viškom vremena! Pa još kad ga bombarduju loši reality programi sa puno primitivnih spodoba, istih kao i on, puhih jeda i agresije!
Nama su svi drugi i sve drugo krivo po 200 godina unazad! I posle pola veka ćemo se pozivati na traume iz rata 90-tih, nikako da shvatimo da je problem zapravo u sadašnjosti! Političari neguju i podržavaju primarno slaboumlje i haos - to je idealno biračko telo, jer njima, političarima i njihovoj familiji i kumovima biće mnogo dobro i sva berićet!

Ratni sindrom posle 20 godina moze da se ogleda samo kroz depresiju ili nocne more. Ovaj je imao srpski sindrom tj. eventualna poseta psihijatru cesto zavrsava proglasavanjem doticnog ludim smesta se u ustanovu zatvorenog tipa oduzima mu se sposobnost odlucivanja, odredjuje mu se staratelj,i naravno oduzima imovina dostojanstvo i sve ono sto coveka cini covekom. Postoji niz razloga koji su ovom coveku samo izvukli" pritajenu" psihicku ne stabilnost, pa cak i tesku bolest,i on je flipnuo. Da li je svesno izabrao kuce i porodice ili je jednostavno krenuo u svoj sizofrenicni krvavi pir to verovatno nikada necemo saznati.Ono sto mozemo izvuci iz ove uzasne tragedije je nauk da je psihijatar lekar koji leci um i dusu, a ne neko preko koga se moze u nasem korumpiranom primitivnom sistemu unistiti neciji zivot i doci do imovine.

Znači nesrećni Ljubiša B. (60) je živ?
Pišete pokušao je da ubije sebe i ženu....e pa ako preživi svoje ranjavanje, valjda će progovoriti i o razlozima ovog masovnog zločina mada teško je verovati ludaku koji ubija sve redom čak i dvogodišnje dete.

ovakve slucajeve nauka ne moze da definise zbog cega se desavaju.ko zna kakvu sliku takav covek ima u svom mozgu u takvim trenucima,i dali zna da se nalazi na zemlji madju ljudima i kakve sile upravljaju s'njim u tim trenucima.ko zna ipak postoji veliki lom u mozgu.

Tuzno je sto manje vise svi znamo da u svakom kraju gde neko od nas zivi ima bar 1 do 2 blaza ili teza ludaka, ne drze ih u bolnicama vec ih pustaju da se slobodno krecu....oruzja po Srbiji i dalje ima previse i sve to tako funkcionise od danas do sutra...
sve cekamo da se nesto desi da to postane "uzasna tragedija", da kukumavcemo i zapomazemo, zakazujemo sednice vlade, izdajemo nekakva saopstenja....
a onda nikom nista, nastavlja se sve po starom...

"On je skoro isključio mogućnost da je kod Ljubiše B. iz Velike Ivanče reč o ratnom -vijetnamskom sindromu, zbog učešća u ratnom vihoru devedesetih godina, jer je, kako naglašava, prošlo 20 godina i to je dovoljno vremena za promenu stavova i emocionalnu otupljenost za nešto doživljeno u tako dalekoj prošlosti."

Kad gospodin doktor dozivi i prezivi bar jedno ratiste imace pravo da ovako nesto izjavi. Uostalom svi smo razliciti pa tako razlicito i nosimo svoj teret.

@stanje stvari
U svemu se slažem sa tobom osim u jednom.
Kada je taj čovek bio u Slavoniji (1991), tada HR i SR nisu bile dve susedne države kao danas već deo jedne zajedničke države čiji jedan deo je radio na secesiji rušeći važeći ustav medjunarodno priznate države Jugoslavije (SFRJ) iz 1974. Nećemo sada o politici, nije ovo tema članka ali nemoj molim te da zamenjuješ činjenice, ima tu i mladjih koji nisu bili te "sreće" da se sećaju.
Prijateljski pozdrav

Moj brat ima Vijetnamski sindrom. U ratu u Hrvatskoj je preživeo eksploziju mine i ostao invalid. Prošlo je 20 godina, a njemu je sve gore i gore, tako da ovaj lekar treba malo da obnovi gradivo.
(Jovana, 9. april 2013 13:31)

Jovana, potpuno isto se dogodilo i meni, te izuzev fizičkih, nikakvih drugih posljedica nemam. OK, kapiram da je to od čovjeka do čovjeka, ali za PTSP su potrebne mnogo ozbiljniji uzroci od puke činjenice da si bio 'rezervista'. Recimo, nešto kao tvoj brat što je doživio, a to ni iz bliza nije isto.

Sramota je da se na celu jedne ustanove nalazi covek poput Nenadovica koji izjavljuje ovakve gluposti. Cak i mi obicni korisnici interneta mozemo da preko googla procitamo clanke u kojima se kaze da i posle 30 godina mogu da se jave posledice kod ratnih veterana. I sada kada vidimo ko je na celu ustanova i ko leci ili pokusava da leci pacijente, nije ni cudno sto imamo ovakve "rezultate".

Kad se ovako nesto desi u americi onda svi pisu kako su amerikanci ovakvi, onakvi kako su to zasluzili. A da je srbija velika kao amerika takve tragedije bi se cesce desavale nego u americi.

Ljudi, vreme je za promene. Ja sam sokirana ovom vescu. Ne znam sta bih vise napisala.
Da li je u pitanju ratni sindrom? Nije iskljuceno, TRAUMA SE NIKADA NE ZABORAVLJA BILO KAKVA DA JE!
Kao dete sam dozivela stvari koje jedno dete ne zasluzuje da dozivi i jos uvek osecam posledice toga. Moja sreca lezi u mom karakteru koji znanjem i uvidom stiti sebe cak i onda kada mu prete greske.
Biti jak uprkos okolnostima je danas vrlo tesko ali neophodno. U sutini, oni koji imaju tu vrstu uvida treba da pomognu onima koji to nemaju. Nazalost ljudi koji su to ucili u skoli nisu uvek merodavni da rade tako nesto, Jedan psiholog moze uprkso svom uvidu i analizi da bude nesavrsen.
Neko ko ima zivotnog iskustva pogotovo loseg moze da bude takodje dobar psiholog.
Jedno je sigurno. Danasnje drustvo je isuvise agresivno, pocevsi od filmova koji su na televiziji pa do stvarnog zivota recimo, u saobracaju ili negde na javnom mestu.
Zivot je postao jako komplikovan upravo zahvaljujuci agresiji. Teznja coveka za moci unistava ga svakim danom sve vise. Najverovatnije je ovaj masakar posledica te covekove teznje. Jedan dogadjaj je uvek posledica vise faktora.
Neko od komentatora je spomenuo zaokret u drustvu. Zaokret bi bio jako koristan ali kako zapoceti tako nesto kada su svi toliko prokupirani samim sobom, karijerom, novcem, i ne znam jos cime?
Ljudskost nestaje i drzava doprinosi tome. A glavni uzrok je upravo taj napredak kome svi toliko teze. Dok je najvece dostignuce upravo ljudskost.

Mislim da se sa ovim "ratnim sindromom" mlati "kao samar po d....".Kao u saobraćaju ona filozofska formulacija "neprilagodjenost uslovima vožnje", ma šta to značilo?! Zar nije malo čudno da se takvi masakri nisu dešavali posle Drugog svetskog rata? Da je taj "sindrom" toliko važan, po Srbiji bi bilo masovnih lokalnih pokolja ali, koliko mi se čini, to nije bio slučaj?! Otkud sada u ovo vreme da se, kao odgovor na ovu nesreću, "potežu" ovakvi razlozi koji nemaju veze sa stvarnošću?!Da li je ovo samo još jedan "usputni dokaz" našeg zločinačkog mentaliteta gde savest stiže i kažnjava počinioce?

Imao je sindrom zivljenja pod lopovskom drzavom!!!
Narod je u beznadju, cujete li nas vi politicari!???
Odlazite!!!
Ovo je kapitulacija, a ne eu i brisel!!

Evo primera: Moj teča je bio normalan i zdrav čovek dok 1999.god nije otišao na Kosovo.Kad se vratio: Litar rakije dnevno i dan danas,maltretiranje porodice što psihički što fizički,i posle nemoj neko da mi priča ovde da je to umisljanje i mlacenje prazne slame.Čovek je jednostavno puko.

Ne znaš ti šta znaci ubiti grad,
ne znaš ti bauke kaljavih rovova.
Ne znaš ti šta znaci spavati sad,
kad sklopim oci, ništa osim tih krovova!

Ne znaš ti, nema oslobodjenih,
svaku tišinu mi granata prošara.
Spašen je taj prvi pogodjeni,
a svi smo drugi vecni taoci košmara.

@Vladimir - vidis i ja sam bio na ratistu, i nista, ali od nas trojice "ratnika" iz familije, dvojica su skroz u autu (jedan je umro posle dugogodisnjeg alkoholisanja i samoizolovanja, drugi je na veoma jakim lekovima). Zato smatram da nisi u pravu. Zakljucci se ne donose na osnovu jednog uzorka, pogotovo kad je taj zapravo izuzetak. Tim ljudima je potrebna pomoc. Ne samo da im drzava zbog koje su oboleli nije obezbadila nikakvu pomoc, vec se na sve nacine trudi da ignorise postojanje hiljada vetarana koji su videli mnogo gore sstvari od americkih vojnika o kojima se brinu citavi zdravstveni sistemi, zasebne specificne vojne bolnice itd.

Bice ovakvih slucajeva jos vise nazalost.... Samo molite boga da se ne desi u vasoj blizini, ja se molim.... Narod nema para, jedva prezivljavamo, jedva da iko radi u ovoj drzavi. Ako hoces posao, spremi 15-20.000 evra da potplatis kojekakvu bagru i onda ne dobijes... Sve to da bi nekako preziveo postanes zavistan od kojekakve antidepresive, alkohol pa i dorgu, dok se ovi na vlasti razbacuju milionima, glavna je tema Kosovo, i samo Kosovo, a sta je sa ostatkom Srbije, koja je na ivici egzistencije? Jel i to treba da izgubimo pa da se tek onda obrati paznja? Pa naravno da ce neko puci jedan dan i ovako se sve zavrsiti posle svega sto nam se iz dana u dan desava...

Ma nemoj, 20 godina dovoljno za otupljivanje. Ja sam front samo na TV-u videla, pa i dalje imam traume od devedesetih.
Kako li je ljudima koji su bili na ratištima, ne smem ni da zamislim.
Prestanite da se pravite da PTSP nije ništa!!

Sada se vode rasprave o zabrani držanja oružja! Pa ljudi i ovako nam upadaju u kuće i otimaju neku bednu ušteđevinu i šunke i kobasice sa tavana a toga će biti još više pa još ako budu znali da su pokupili i svo legalno oružje ima još uzgred i žene da nam siluju na naše oči a oni će naravno biti naoružani jer ne brinu toliko o dozvolama! Ne ubija oružje nego čovek!

nije

Da je Tito ziv, niko ne bi imao sindrome, niko ne bi ostao bez posla, niko ne bi stavljao blindo vrata i niko ne bi setao sa oruzjem po ulici. Zali Boze ubijenih ljudi, ali mozak je najcudniji racunar na svijetu. Mislim da mediji imaju velikog uticaja sa crnom hronikom na sve ljude. U Titovo vrijeme crna hronika se zasnivala na kradji bicikla i alata, a danas su svi naoruzani i potencijalni strelci/ubice.

I ratni sindrom i teška ekonomska situacija i srozavanje dostojanstva običnog čoveka i ovo i ono... Za ovaj, kao i za sve ostale zločine ovakvog tipa najveći krivac jeste DRŽAVA! Država je dovela do toga da se pojedinac u njoj oseća jadno, bezvredno i ništavno. Sistem vrednosti koji je država trebala da postavi i kontroliše je srozan, osakaćen i poremećen a sve zarad ličnog interesa pojedinca sa vlasti. Država nema vremena da se bavi običnim narodom zbog toga što je zaslepljena vlašću i novcem. U ovoj državi ne postoje adekvatne institucije za lečenje i zbrinjavanje labilnih osoba. Svedoci smo svakodnevnog otpuštanja velikog broja pacijenata sa klinike "Laza Lazarević". "Nema mesta!", kažu mom prijatelju. Ljudi dođu po terapiju i budu pušteni na ulicu!
Ratni sindrom je svakako prisutan. Posledice ratova koji su vođeni 10 godina na ovim prostorima su ostavile neizbrisive tragove. Te posledice, koje će se osećati još najmanje jednu deceniju, se osećaju i dan danas kroz razne događaje, internet rasprave, forume gde se svakodnevno deci ispira mozak o tome ko je kriv i ko je prvi počeo rat. Kriminalci, ratni zločinci i ostali gmazovi se proglašavaju herojima. Jadan smo narod! Neobrazovan i siromašan.
Dok ne uspostavimo jedan normalan i zdrav sistem vrednosti i dok ne prestanemo da se vozimo pokretnim stepenicama u suprotnom smeru...neće nam biti dobro i ovakve stvari će se i dalje dešavati!

Živim u Pančevu. Danas sam pokušala da stupim u kontakt sa Centrom za socijalni rad. Telefon je zvonio, zvonio, ali uzalud. Zvala sam Dom zdravlja i tražila socijalnog radnika, ali mi je rečeno da je direktor (lekar) ukinuo to radno mesto. Kome ja da prijavim da, recimo, komšija tuče ženu. Da ima više uposlenih psihologa, socijalnih radnika, i drugih srodnih stručnjaka, možda se Velika Ilanča ne bi ni dogodila?!

Nije ratni sindrom,rat je odavno prosao nego drugi sindromi su se nadvili nad Srbijom. Ostanak bez posla,beznadje,a ono malo ljudi koji rade nemaju nikakvih prava.

Srbi, u problemu smo!!!

Svi govore o tome da to nije ratni sindrom, jer je prosao 20 godina....zanimljivo. Ja nisam ucestvovao u ratovima, ali sam podnosio rane 90-e u Beogradu i Novom Sadu. Mislim da zbog cele te situacije zauvek imam utiske koji su i dan danas bolne i tesko ih je podneti. Hocu da kazem da postoje neke traume u nama iz tih vremena, a kamoli u lujdima koji su bili na ratistima.....pogledajte dnevnike tih godina, pa cete se setiti odmah ...

Opet se bavimo politikom, koriste se izlizane floskule o ratu, usescu i neucescu Srbije u istom, dobrovoljcima, "patrijotama", a desila se tragedija ogromna.Izgubili smo 13 osoba, nekoliko u najboljim godinama, DETE!!! A mi opet o devedesetima, ovom i onom!

Informisite se!
Posle II svetskog rata su se deasavali masakri i ubistva i samoubistva, i bivsi partizani su se u gradskim okolnostima u datom trenutku poceli su da se ponasaju kao da ubijaju, bacaju bombe itd...narocito clanovi brigada koji su radili cistke....

Sramota je da se na celu jedne ustanove nalazi covek poput Nenadovica koji izjavljuje ovakve gluposti. Cak i mi obicni korisnici interneta mozemo da preko googla procitamo clanke u kojima se kaze da i posle 30 godina mogu da se jave posledice kod ratnih veterana. I sada kada vidimo ko je na celu ustanova i ko leci ili pokusava da leci pacijente, nije ni cudno sto imamo ovakve "rezultate".
(Ilija Cvorovic, 9. april 2013 15:18)

Od danas više ne idemo lekaru, imamo GOOGLE!
Ne mešaj se u ono o čemu pojma nemaš! Obolelima od PTSP-a kao da je na čelu ispisano da nešto s njima ne valja. Tu se ne pukne odjedanput! Poznajem veliki broj ljudi koji su poprilično vremena proveli na famoznom 'ratištu' (uključujuči i sebe samog), pa ništa. Nikakvih trauma (to nije pod mus, nekome se desi, većini ne), ali poznajem nekolicinu koji nisu bili moje sreće i kod njih su se pokazatelji te bolesti vremenom bivali sve uoćljiviji, dok i naneupućenijem nije bilo jasno da im treba pomoć (srećom, dobili su je).
Radi svoje, ako išta radiš i ne popuj drugima o nečemu o čemu ne znaš ništa.

Kako vreme odmiče vidimo da je ovaj čovek imao puno razloga da bude pod nadzorom socijalnog radnika i psihologa. Bio je na ratištu, otac mu se ubio, ostao bez posla. Na sve to imao je oružje. Što se oružja tiče ja sam nasledila jedanu pušku. Dobila sam dozvolu za njeno držanje, a niko mi nije tražio lekarsko uverenje. Da li su iz mojih očiju videli da nisam opasna. Mislim da je nemar nedopustiv. Možda je potrebno formirati nekanve mobilne ekipe psihologa i socijalnih radnika koji će na terenu, u vidu neke preventive, razgovarati sa bivšim ratnicima, ljudima sa problemima i sl.

@slavonka

manite nas se vise vi hrvati, u redu?

Није свако ни за у рат.

Ma netrebaju nam strucnjaci da objasne ovu tragediju imamo mi srbi izraz i za to ....ZUTA MINUTA.

U Srbiji je nivo ubistava u rangu najbezbednijih zemalja na svetu (svedska recimo), a procene su da smo po glavi stanovnika nalik nekim gun-fetsh nacijama kao SAD. Prema tome, gospodo, ne ubija oruzje, ubija ruka koja povlaci oroz. Onaj koji oce da ubije, naci ce nacin kako to da uradi. Meni je samo zao sto mi nemamo "castle law" kao amerikanci koji omogucavaju coveku da se u svom domu brani od napadaca maksimalnom silom.
Ovo je svakako tragedija, ali nema nikakve veze sa lupetanjima koja ssve pripisuju "liberalnim zakonima za drzanje i nosenje oruzja", koji su kod nas sve, samo ne liberalni. Saucesce ozaloscenima.

DA PTSP . Niko ne vodi računa o tim ljudima...ali kako kaže Laza Lazarević ,,Sve će to narod pozlatiti,, i srbi nikada neće naučiti lekciju da se ratovi na ovim prostorima vode iz ličnih interesa pojedinih srba koji enormno zarađuju na njima, a jadni vojnici odmah posle rata bivaju osramoćeni i zaboravljeni.

50 % Komunalije manje to je sve sto dobijes za ucestvovanje u ratu,neko ce pomisliti kako ja pricam o parama,kako je to malo ili sta vec,a ja zapravo mislim na ljudsko dostojanstvo i neke druge stvari na koje niko ne obraca paznju,gde god da zakucas niko nema ingerencije,nikoga ne interesuje...Ovako cale mi je bio '91,lecio se vise puta,pre rata nije ni pio,radio po Iraku,Rusiji,da bi meni i braci pruzio zivot kakav on nije imao (siroce),u rat je opet isao zbog nas (dom se ne brani ispred kuce),da bi posle rata postao alkoholicar,povucen i svasta nesto..da ne davim,posle vise od 34 godine staza firma propada,nema posao 5 godina,nema dinar 1,truju ga lekovima,a kad preda za penziju odgovore mu "lecenje vam nije zavrseno" a trajace do kraja zivota.Sve to zbog "doktora" koji su 90ih razvili privatan "biznis" zvani "invalidska penzija" pa sada kada vide sifru za psihicke bolesti ni ne citaju,automatski odbijaju...ti ljudi se povlace u sebe,postaju biljke,niko ih "ne vidi" zato i tesko oboljevaju.Ujede te pas kao klinca pa se secas ceo zivot,a zamisli da dodjes na 15 dana sa ratista da se okupas,poljubis zenu,decu i ne znas dali ces ih ikada vise videti...da da to nestaje za 2 meseca...uzgred i brat mi ima pravo na 50 % manje komunalije (99 bombardovanje) ali nema nekretninu na svoje ime pa ne ostvaruje pravo...

(Mladen Mladenovic, 9. april 2013 15:39)
Imate pravo na vase misljenje, ali moram da primetim kako me svaki vas komentar podseca na ideologiju zadrtog doktora Vojislava Kostunice.
Delujete obrazovano ali me cudi kako brzometno zakljucujete da nije u pitanju vijetnamski sindrom.
Pozdrav

izvlace se na rat... drzava je raspad i bice jos gore! nemaju ljudi posla, vecina omladine zivi do 30 godina kod roditelja. pritisak i stres je ogroman. vecina ljudi nema cvonjka a politicari se rasipaju javno... bezite odavde sto pre! makar u libiju.

Nekako se u većini komentara za ovaj zločinački čin (a to jeste zločin masovnog ubistva) optužuju ratovi, nemaština, neki životni gubitak (ostanak bez posla), a ćerka ubice govori o njemu kao o mirnom nekonfliktnom čoveku. Verovatno je i slavio slavu i poštovao crkvu i Boga, glasao za neku patriotsku partiju, navijao za popularni fudbalski klub...

Prvo pitanje: a šta će mu onda pištolj? Ta ista dilema (Posmatrač, 9. april 2013 13:24) dobila je podosta minusa, jer neki misle da je sasvim legitimno pobiti pola sela, kad nekom naoružanom pukne film oko 5:00, jer su ga nešto zezali sinoć...

@mostarac...to o cemu ti pricas je totalna glupost,tito je ziveo u vreme kad je svugde u svetu bilo manje kriminala,neke zemlje cak.mnogo vise od nas,pa eto vremena se menjaju,ne mozemo da zivimo u proslosti...inace modernizacija zemalja i dovode do povusene stope kriminala sto.je cudno jer se ojacavaju institucije ali eto opet,to.je jedna od losijih stvari sto dolaze sa eu i sa zapada,nazalost ali je to tako...

Ako je boravak na ratistu jedini uzrok onda bi mi ovdje u Republici Srpskoj i cijeloj Bosni kod sva tri naroda svaki dan trebali imati bar jedan ovakav masakr.To moze da bude samo jedan od uzroka i to od manjeg znacaja

Ljudi, vreme je za promene. Ja sam sokirana ovom vescu. Ne znam sta bih vise napisala.
Da li je u pitanju ratni sindrom? Nije iskljuceno, TRAUMA SE NIKADA NE ZABORAVLJA BILO KAKVA DA JE!
(Nevidljiva, 9. april 2013 15:18)

Iz prve ruke demanti. Trauma se zaboravlja i postaje tek sjećanje. Živi sam primjer za to i nema tih velikih slova koja će me ubijediti da sam potencijalni masovni ubica.
A poznajem, s druge strane i ljude s PTSP-om i vjerujte mi, kod ovog obolenja, prva naznaka nije masovni pokolj. To se manifestuje godinama i ako se stručno ne tretira, može dovesti do zla.
Pomalo sam šokiran činjenicom da većina vas misli da se PTSP može prikriti i da onda, najednom, samo eskalira; a spremni ste o tome naširoko razglabati.
Žao mi je, ali malo ko o tom ima blagu predstavu. A ko ima...pa recimo svojevremeno je bila ekipa mladih psihologa u IAN-u koja je prilično poznavala stvari.

norveska nije imala ratove 90tih pa brejvik ubi 77 mladih ljudi....tako da ne trubite vise o tzv post ratnom sindromu

Mozda je i ovo problem: Nikad vise crkvi a manje istinski vernika. Narode moli se Bogu!

Kad se ovako nesto desi u americi onda svi pisu kako su amerikanci ovakvi, onakvi kako su to zasluzili. A da je srbija velika kao amerika takve tragedije bi se cesce desavale nego u americi.
(Pera, 9. april 2013 15:22)

A jos da je velika kao Rusijaaa ...pih.Najveca drzava na ovoj planeti :)

On je "izgubio svoj zivot",i nije mogao podneti da "krivci" ostanu nekaznjeni.A "krivci" su mu svi - sva rodbina,bliza i dalja.Van toga,rodbinskog kruga,nista se nije desavalo.

Groza,strašno.....žrtvama nek je laka zemlja.....ne razumijem na kakvom je on to ratištu bio,pripadnik koje vojske?

Ubica je mozda imao ratni sindrom, ali ne treba iskljuciti ni cinjenicu dva samoubistva u bliskoj porodici. Obicno onaj ko pocini samoubistvo prati nekog ko je pre njega u porodici pocinio samoubistvo: "Most suicides are committed out of love, or in order to follow somebody into death."Bert Hellinger http://www.hellingerpa.com/

(Nole, 9. april 2013 15:28)

Dobro ajde sada objasni kako je isti nivo ubistava kod nas kao i u Svedskoj ? Radi se o jako niskom nivou ubistava..
Mislim da ti pada teorija u vodu..

@Nole

Svaka ti je ka u Njegoša.

ma kakav sindrom bre... skupilo se tokom godina i to je to.

Menjanje strukturu licnosti je doziveo odlazeci na ratistu koja ga je zbog svoje dobrote kako se ovde izlaze dodovodilo do mirnoce koja iz nekog sadasnjeg problemnog razloga neakceptira realnost u kojem se nasao, obicno kada su ljudi izlozeni istim problemima onda se lakse problem prevazilazi menjanje same sredine i drustva dovede ponekad do ne prihvatanja takvog zivota

Covek je bio umno veoma poremecen a odakle je to doslo - veruje se da je bivsi rat ucinio svoje a mozda je on rodjen sa sizofrenijom. Ocigledno je da je duze vremena bio veoma bolestan i jos naoruzn sa opasnim oruzjem. Svi oni koji poseduju oruzje bi morali da se podvrgnu detaljnim pregledima da bi se sprecili buduci okrsaji. Umno poremecene osobe vide stvari oko sobe drugacije jer njihov mozak ne funkcionise.

@stanje stvari
U svemu se slažem sa tobom osim u jednom.
Kada je taj čovek bio u Slavoniji (1991), tada HR i SR nisu bile dve susedne države kao danas već deo jedne zajedničke države čiji jedan deo je radio na secesiji rušeći važeći ustav medjunarodno priznate države Jugoslavije (SFRJ) iz 1974. Nećemo sada o politici, nije ovo tema članka ali nemoj molim te da zamenjuješ činjenice, ima tu i mladjih koji nisu bili te "sreće" da se sećaju.
Prijateljski pozdrav

Ne ubijaju ratne traume, UBIJA NEPRAVDA, a u Srbiji se je bogami ista dobro natoložila od 1990. na ovamo. Treba uvek razlikovati uzroke od posledica i pamtiti hronologiju istorijskih dogadjaja, pa tek onda suditi i donosti zaključke.
Srbija je danas ogrezla u kriminalu, što je direktna posledica
genocidnih sankcija, ucena i pritisaka od strane westerijnskih režima.
Ako ti jednu zemlju nateraš da devizne rezerve drži na privatnim računima ti si dugoročno posejao kriminal. O fabrikama, školama, vrtićima i ostalom ne teba ni govoriti. Trebalo je samo spolja gledati Srbiju 1992-1999., što sam bio u prilici, i sve ti je jasno.

"On je skoro isključio mogućnost da je kod Ljubiše B. iz Velike Ivanče reč o ratnom -vijetnamskom sindromu, zbog učešća u ratnom vihoru devedesetih godina, jer je, kako naglašava, prošlo 20 godina i to je dovoljno vremena za promenu stavova i emocionalnu otupljenost za nešto doživljeno u tako dalekoj prošlosti."

Hvala Bogu normalan komentar. Covek nedavno ostao bez posla i ucestvovao u ratovima pre 20 godina i vecina nalazi da je ratni sindrom kriv, a ne teska situacija u kojoj se sad nasao?!

Nakon dvadeset godina smo se setili vikend ratnika, prisilno mobilisanih i svih ostalih učesnika ratova u kojima Srbija nije učestvovala. Koliko li ima ovih tempiranih bombi. Mi uvek sve post festum. Nažalost.

Ma kakvi!

Mi nismo bili u ratu.

Nismo ratovali da zadrzimo nesto sto nije nase i nismo izgubili rat za ono sto nase jeste.

Nismo gradjane u rat silom terali i nismo imali one koji su na ratiste uz pesmu isli.

Tenkovi nase ulice i puteve nisu razrovali.

Nemamo ratnih invalida, nemamo ratnih zrtava, nemamo ratnih udovica ni sirocadi.

Nije bilo ni izbeglica koje su penzioneri molili ispred Crvenog krsta za pomoc, a nije bilo ni ratnih profitera da u dzipovima pored njih projuruju.

Kako rata nije bilo ne mozemo ni da imamo povratnike obolele od ratnog sindroma.

Valjda bi narod znao da je u ratu ucestvovao?

Tuzno je sto odbijanjem da se priznaju sve zrtve, mi zapravo ne priznajemo ni svoje, ma koliko god se njima kitili kad god nam treba.

Grobari koji grobovima definisu srpsku teritoriju su napravili od zivih leseve koji hodaju.

Mislim da se sa ovim "ratnim sindromom" mlati "kao samar po d....".Kao u saobraćaju ona filozofska formulacija "neprilagodjenost uslovima vožnje", ma šta to značilo?! Zar nije malo čudno da se takvi masakri nisu dešavali posle Drugog svetskog rata? Da je taj "sindrom" toliko važan, po Srbiji bi bilo masovnih lokalnih pokolja ali, koliko mi se čini, to nije bio slučaj?! Otkud sada u ovo vreme da se, kao odgovor na ovu nesreću, "potežu" ovakvi razlozi koji nemaju veze sa stvarnošću?!Da li je ovo samo još jedan "usputni dokaz" našeg zločinačkog mentaliteta gde savest stiže i kažnjava počinioce?

"Prof. dr Milutin Nenadović međutim isključuje mogućnost da je kod počionica masakra u Velikoj Ivanči reč o ratnom, takozvanom vijetnamskom sindromu, već da se najverovatnije radi o poremećaju strukture ličnosti." A ratno iskustvo, slike, dozivljaji i nocne more kao i svakodnevne gluposti na TV i u novinama (ex-YU je jos uvek u ratnom stanju) ne uticu na "strukturu licnosti"??? E profesore, profesore. Dzaba ti fakultet i struka kada sve to gledas tako olako. Ako rat ne utice na psihu coveka onda stvarno neznam vise.

Nakon dvadeset godina smo se setili vikend ratnika, prisilno mobilisanih i svih ostalih učesnika ratova u kojima Srbija nije učestvovala. Koliko li ima ovih tempiranih bombi. Mi uvek sve post festum. Nažalost.
(mrav, 9. april 2013 12:56)

Jbg, eno onaj što je ubio devetoro ili onaj sa sedam ubsitava nisu bili na 'ratištu'. Kakav njima sindrom da pripišemo? Banalizujemo, sve banalizujemo.

Moj brat ima Vijetnamski sindrom. U ratu u Hrvatskoj je preživeo eksploziju mine i ostao invalid. Prošlo je 20 godina, a njemu je sve gore i gore, tako da ovaj lekar treba malo da obnovi gradivo.

Dozvole za posedovanje i nošenje oružja se izdaju emocionalno nestabilnima. Šta će pištolj kod ovog čoveka?
Sledeće pitanje je zašto se neguje nasilje (verbalno i fizičko) u medijima?

"On je skoro isključio mogućnost da je kod Ljubiše B. iz Velike Ivanče reč o ratnom -vijetnamskom sindromu, zbog učešća u ratnom vihoru devedesetih godina, jer je, kako naglašava, prošlo 20 godina i to je dovoljno vremena za promenu stavova i emocionalnu otupljenost za nešto doživljeno u tako dalekoj prošlosti."

Kad gospodin doktor dozivi i prezivi bar jedno ratiste imace pravo da ovako nesto izjavi. Uostalom svi smo razliciti pa tako razlicito i nosimo svoj teret.

Sramota je da se na celu jedne ustanove nalazi covek poput Nenadovica koji izjavljuje ovakve gluposti. Cak i mi obicni korisnici interneta mozemo da preko googla procitamo clanke u kojima se kaze da i posle 30 godina mogu da se jave posledice kod ratnih veterana. I sada kada vidimo ko je na celu ustanova i ko leci ili pokusava da leci pacijente, nije ni cudno sto imamo ovakve "rezultate".

Nije cudo da se ovakve stvari desavaju kada direktor Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" prof. dr Milutin Nenadović isključuje mogućnost uticaja sa ratista.

norveska nije imala ratove 90tih pa brejvik ubi 77 mladih ljudi....tako da ne trubite vise o tzv post ratnom sindromu

Moj brat ima Vijetnamski sindrom. U ratu u Hrvatskoj je preživeo eksploziju mine i ostao invalid. Prošlo je 20 godina, a njemu je sve gore i gore, tako da ovaj lekar treba malo da obnovi gradivo.
(Jovana, 9. april 2013 13:31)

Jovana, potpuno isto se dogodilo i meni, te izuzev fizičkih, nikakvih drugih posljedica nemam. OK, kapiram da je to od čovjeka do čovjeka, ali za PTSP su potrebne mnogo ozbiljniji uzroci od puke činjenice da si bio 'rezervista'. Recimo, nešto kao tvoj brat što je doživio, a to ni iz bliza nije isto.

Ovaj stručni konsultant (dr) očigledno nema pojma ni šta je PTSP ni kako se manifestuje. Sticajem okolnosti godinama radim u jednom od udruženja ratnih veterana i toplo bi preporučio svakom od tih "stručnjaka" da svrate i uvere se sa kakvim problemima se suočavamo. Socijalna isključenost, ratne traume + nezaposlenost i opšta apatija pogoršavaju stanje i uslovno rečeno, normalnih. Država apsolutno nije ništa uradila, niti radi na prevenciji i lečenju ljudi sa sličnim problemima. Milioni evra se troše na trivijalne stvari,pune se džepovi pojedinaca, ali bolnica, psihosocijalna savetovališta i sl. su misaona imenica. Posle se čudimo ovakvim vestima. Neka objave podatak (sumnjam da hoće) koliki je stvarno procenat obolelih veterana od PTSP i koliko se od njih leči????

Kad se ovako nesto desi u americi onda svi pisu kako su amerikanci ovakvi, onakvi kako su to zasluzili. A da je srbija velika kao amerika takve tragedije bi se cesce desavale nego u americi.

Dvadeset godina nije tako daleka proslost.
Ja sam u vojsci bio kasnih osamdesetih, i to je za mene bilo jako lose iskustvo.
Jednostavno, spadam u ljude kojima su oruzje i ratovi, izmisljeni ili pravi, poslednja stvar u zivotu kojom bi pozeleli da se bave.
Mnogo puta (pa cak i nedavno) mi se dogodilo da imam nocne more u vezi sa vojskom, a moje iskustvo je mnogo manje traumaticno u odnosu na nekog ko je ucestvovao u ratu.
Niti sam naoruzan, niti bih pomislio da nekom zbog toga naudim, ali ljudi su razliciti.

Sramota je da se na celu jedne ustanove nalazi covek poput Nenadovica koji izjavljuje ovakve gluposti. Cak i mi obicni korisnici interneta mozemo da preko googla procitamo clanke u kojima se kaze da i posle 30 godina mogu da se jave posledice kod ratnih veterana. I sada kada vidimo ko je na celu ustanova i ko leci ili pokusava da leci pacijente, nije ni cudno sto imamo ovakve "rezultate".
(Ilija Cvorovic, 9. april 2013 15:18)

Od danas više ne idemo lekaru, imamo GOOGLE!
Ne mešaj se u ono o čemu pojma nemaš! Obolelima od PTSP-a kao da je na čelu ispisano da nešto s njima ne valja. Tu se ne pukne odjedanput! Poznajem veliki broj ljudi koji su poprilično vremena proveli na famoznom 'ratištu' (uključujuči i sebe samog), pa ništa. Nikakvih trauma (to nije pod mus, nekome se desi, većini ne), ali poznajem nekolicinu koji nisu bili moje sreće i kod njih su se pokazatelji te bolesti vremenom bivali sve uoćljiviji, dok i naneupućenijem nije bilo jasno da im treba pomoć (srećom, dobili su je).
Radi svoje, ako išta radiš i ne popuj drugima o nečemu o čemu ne znaš ništa.

Mozda je i ovo problem: Nikad vise crkvi a manje istinski vernika. Narode moli se Bogu!

@slavonka

manite nas se vise vi hrvati, u redu?

Tuzno je sto manje vise svi znamo da u svakom kraju gde neko od nas zivi ima bar 1 do 2 blaza ili teza ludaka, ne drze ih u bolnicama vec ih pustaju da se slobodno krecu....oruzja po Srbiji i dalje ima previse i sve to tako funkcionise od danas do sutra...
sve cekamo da se nesto desi da to postane "uzasna tragedija", da kukumavcemo i zapomazemo, zakazujemo sednice vlade, izdajemo nekakva saopstenja....
a onda nikom nista, nastavlja se sve po starom...

Ratni sindrom posle 20 godina moze da se ogleda samo kroz depresiju ili nocne more. Ovaj je imao srpski sindrom tj. eventualna poseta psihijatru cesto zavrsava proglasavanjem doticnog ludim smesta se u ustanovu zatvorenog tipa oduzima mu se sposobnost odlucivanja, odredjuje mu se staratelj,i naravno oduzima imovina dostojanstvo i sve ono sto coveka cini covekom. Postoji niz razloga koji su ovom coveku samo izvukli" pritajenu" psihicku ne stabilnost, pa cak i tesku bolest,i on je flipnuo. Da li je svesno izabrao kuce i porodice ili je jednostavno krenuo u svoj sizofrenicni krvavi pir to verovatno nikada necemo saznati.Ono sto mozemo izvuci iz ove uzasne tragedije je nauk da je psihijatar lekar koji leci um i dusu, a ne neko preko koga se moze u nasem korumpiranom primitivnom sistemu unistiti neciji zivot i doci do imovine.

ovakve slucajeve nauka ne moze da definise zbog cega se desavaju.ko zna kakvu sliku takav covek ima u svom mozgu u takvim trenucima,i dali zna da se nalazi na zemlji madju ljudima i kakve sile upravljaju s'njim u tim trenucima.ko zna ipak postoji veliki lom u mozgu.

Nije ratni sindrom,rat je odavno prosao nego drugi sindromi su se nadvili nad Srbijom. Ostanak bez posla,beznadje,a ono malo ljudi koji rade nemaju nikakvih prava.

nije

Da je Tito ziv, niko ne bi imao sindrome, niko ne bi ostao bez posla, niko ne bi stavljao blindo vrata i niko ne bi setao sa oruzjem po ulici. Zali Boze ubijenih ljudi, ali mozak je najcudniji racunar na svijetu. Mislim da mediji imaju velikog uticaja sa crnom hronikom na sve ljude. U Titovo vrijeme crna hronika se zasnivala na kradji bicikla i alata, a danas su svi naoruzani i potencijalni strelci/ubice.

Ako je boravak na ratistu jedini uzrok onda bi mi ovdje u Republici Srpskoj i cijeloj Bosni kod sva tri naroda svaki dan trebali imati bar jedan ovakav masakr.To moze da bude samo jedan od uzroka i to od manjeg znacaja

"Osobe sa primarnom slaboumnošću"- U toj rečenici leži ključ društvenih problema! Ne šljaka se po fabrikama samo zbog materijalne egzistencije, već i zbog psihičkog zdravlja. Polu retardiran čovek, koji nema razvijenu sliku dobra i zla, kome je sve maglovito i mutno u glavi i duši mora da bude obuzet i okupiran nečim. Masovna ubistva se ne dešavaju u siromašnim i očajnim zemljama, već u državama sa viškom vremena! Pa još kad ga bombarduju loši reality programi sa puno primitivnih spodoba, istih kao i on, puhih jeda i agresije!
Nama su svi drugi i sve drugo krivo po 200 godina unazad! I posle pola veka ćemo se pozivati na traume iz rata 90-tih, nikako da shvatimo da je problem zapravo u sadašnjosti! Političari neguju i podržavaju primarno slaboumlje i haos - to je idealno biračko telo, jer njima, političarima i njihovoj familiji i kumovima biće mnogo dobro i sva berićet!

ma kakav sindrom bre... skupilo se tokom godina i to je to.

Ljudi, vreme je za promene. Ja sam sokirana ovom vescu. Ne znam sta bih vise napisala.
Da li je u pitanju ratni sindrom? Nije iskljuceno, TRAUMA SE NIKADA NE ZABORAVLJA BILO KAKVA DA JE!
Kao dete sam dozivela stvari koje jedno dete ne zasluzuje da dozivi i jos uvek osecam posledice toga. Moja sreca lezi u mom karakteru koji znanjem i uvidom stiti sebe cak i onda kada mu prete greske.
Biti jak uprkos okolnostima je danas vrlo tesko ali neophodno. U sutini, oni koji imaju tu vrstu uvida treba da pomognu onima koji to nemaju. Nazalost ljudi koji su to ucili u skoli nisu uvek merodavni da rade tako nesto, Jedan psiholog moze uprkso svom uvidu i analizi da bude nesavrsen.
Neko ko ima zivotnog iskustva pogotovo loseg moze da bude takodje dobar psiholog.
Jedno je sigurno. Danasnje drustvo je isuvise agresivno, pocevsi od filmova koji su na televiziji pa do stvarnog zivota recimo, u saobracaju ili negde na javnom mestu.
Zivot je postao jako komplikovan upravo zahvaljujuci agresiji. Teznja coveka za moci unistava ga svakim danom sve vise. Najverovatnije je ovaj masakar posledica te covekove teznje. Jedan dogadjaj je uvek posledica vise faktora.
Neko od komentatora je spomenuo zaokret u drustvu. Zaokret bi bio jako koristan ali kako zapoceti tako nesto kada su svi toliko prokupirani samim sobom, karijerom, novcem, i ne znam jos cime?
Ljudskost nestaje i drzava doprinosi tome. A glavni uzrok je upravo taj napredak kome svi toliko teze. Dok je najvece dostignuce upravo ljudskost.

Mladenovac ima i ulične bande narkodilera, korumpiranu policiju, omladinu koja se prebija vikendom alkoholom i štanglama. Ništa od toga nije imalo veze sa ovim čovekom, ali ono što je navela izvesna medicinska radnica je u potpunosti tačno. Ljudi su očajni, bez posla, žestoko navučeni na alkohol i antidepresive. Maldenovac je Srbija u malom. Slika jedne propale zemlje u kojoj se mantra o nekim nacionalnim ciljevima, dok obični ljudi nemaju za osnovne potrebe.

Imao je sindrom zivljenja pod lopovskom drzavom!!!
Narod je u beznadju, cujete li nas vi politicari!???
Odlazite!!!
Ovo je kapitulacija, a ne eu i brisel!!

I ratni sindrom i teška ekonomska situacija i srozavanje dostojanstva običnog čoveka i ovo i ono... Za ovaj, kao i za sve ostale zločine ovakvog tipa najveći krivac jeste DRŽAVA! Država je dovela do toga da se pojedinac u njoj oseća jadno, bezvredno i ništavno. Sistem vrednosti koji je država trebala da postavi i kontroliše je srozan, osakaćen i poremećen a sve zarad ličnog interesa pojedinca sa vlasti. Država nema vremena da se bavi običnim narodom zbog toga što je zaslepljena vlašću i novcem. U ovoj državi ne postoje adekvatne institucije za lečenje i zbrinjavanje labilnih osoba. Svedoci smo svakodnevnog otpuštanja velikog broja pacijenata sa klinike "Laza Lazarević". "Nema mesta!", kažu mom prijatelju. Ljudi dođu po terapiju i budu pušteni na ulicu!
Ratni sindrom je svakako prisutan. Posledice ratova koji su vođeni 10 godina na ovim prostorima su ostavile neizbrisive tragove. Te posledice, koje će se osećati još najmanje jednu deceniju, se osećaju i dan danas kroz razne događaje, internet rasprave, forume gde se svakodnevno deci ispira mozak o tome ko je kriv i ko je prvi počeo rat. Kriminalci, ratni zločinci i ostali gmazovi se proglašavaju herojima. Jadan smo narod! Neobrazovan i siromašan.
Dok ne uspostavimo jedan normalan i zdrav sistem vrednosti i dok ne prestanemo da se vozimo pokretnim stepenicama u suprotnom smeru...neće nam biti dobro i ovakve stvari će se i dalje dešavati!

Menjanje strukturu licnosti je doziveo odlazeci na ratistu koja ga je zbog svoje dobrote kako se ovde izlaze dodovodilo do mirnoce koja iz nekog sadasnjeg problemnog razloga neakceptira realnost u kojem se nasao, obicno kada su ljudi izlozeni istim problemima onda se lakse problem prevazilazi menjanje same sredine i drustva dovede ponekad do ne prihvatanja takvog zivota

(Mladen Mladenovic, 9. april 2013 15:39)
Imate pravo na vase misljenje, ali moram da primetim kako me svaki vas komentar podseca na ideologiju zadrtog doktora Vojislava Kostunice.
Delujete obrazovano ali me cudi kako brzometno zakljucujete da nije u pitanju vijetnamski sindrom.
Pozdrav

Није свако ни за у рат.

Ma netrebaju nam strucnjaci da objasne ovu tragediju imamo mi srbi izraz i za to ....ZUTA MINUTA.

Mladenovac je po svim dugogodisnjim evidencijama najsiromasnija opstina na Beogradskoj teritoriji sa najmanjim prosecnim mesecnim primanjima i sa najvecom stopom nezaposlenosti.Vecinu zitelja cine stanovnistvo iz ruralnih podrucja koji su do pre desetak godina radili u desetak velikih fabrika na teritoriji svoje opstine.Sada vecina nezaposlenih trazi uhlebljenje u Beogradu i putuje svaki dan jer su sve fabrike zatvorene a ostali postaju socijalno ugrozeni i naravno suoceni svakodnevno sa problemom ekonomskog prezivljavanja postaju mentalno nestabilni,a hronihna nestabilnost ih dovodi do raznih psihosomatskih i dusevnih poremecaja.Radim kao lekar i svakodnevno sam suocena sa bolestima koje su direktno povezane sa negativnom politickom i ekonomskom situacijom u kojoj se svi nalazimo.Iz dana u dan smo mi lekari suoceni da sa problemom njihove psihicke izmenjenosti(svaki bolestan covek ima pravo na to)ali i sa sve agresivnijim ponasanjem istih.Danas je normalno da se ispred ordinacija svadjaju medjusobom i prete ,psuju pa i fizicki nasrcu na zdravstvene radnike.Nasuprot tome drzava sa svojim necinjenjem i cinjenjem pogorsava stanje jer:primorava lekare da pregledaju po 50 pacijenata dnevno(kakav je to kvalitet pregleda)ne prima nove lekare na povecan obim posla a poslednjim ukazom od strane Min.zdravlja i Instituta za javno zdravlje predvidjeno je da nasa opstina ima samo 2 psihijatra!?(kod kojih se inace po novom propisu zbog prepisivanja Bensedina i sl.lekova ceka 2 meseca)

Groza,strašno.....žrtvama nek je laka zemlja.....ne razumijem na kakvom je on to ratištu bio,pripadnik koje vojske?

Opet se bavimo politikom, koriste se izlizane floskule o ratu, usescu i neucescu Srbije u istom, dobrovoljcima, "patrijotama", a desila se tragedija ogromna.Izgubili smo 13 osoba, nekoliko u najboljim godinama, DETE!!! A mi opet o devedesetima, ovom i onom!

Evo primera: Moj teča je bio normalan i zdrav čovek dok 1999.god nije otišao na Kosovo.Kad se vratio: Litar rakije dnevno i dan danas,maltretiranje porodice što psihički što fizički,i posle nemoj neko da mi priča ovde da je to umisljanje i mlacenje prazne slame.Čovek je jednostavno puko.

@mostarac...to o cemu ti pricas je totalna glupost,tito je ziveo u vreme kad je svugde u svetu bilo manje kriminala,neke zemlje cak.mnogo vise od nas,pa eto vremena se menjaju,ne mozemo da zivimo u proslosti...inace modernizacija zemalja i dovode do povusene stope kriminala sto.je cudno jer se ojacavaju institucije ali eto opet,to.je jedna od losijih stvari sto dolaze sa eu i sa zapada,nazalost ali je to tako...

Znači nesrećni Ljubiša B. (60) je živ?
Pišete pokušao je da ubije sebe i ženu....e pa ako preživi svoje ranjavanje, valjda će progovoriti i o razlozima ovog masovnog zločina mada teško je verovati ludaku koji ubija sve redom čak i dvogodišnje dete.

Vijetnamski sindrom nije strucan naziv kojim je nazvan poremecaj uocen prvo kod ucesnika rata u Vijetnamu a primecenog prvo kod Francuskih vojnika da bi kasnije isti bio uocen i kod Americkih od kada je i definisan.
Strucan naziv je 'posttraumatski stresni poremećaj' ili PTSP i to bi trebali znati.
Sramota, kada su nas vec ucili tim nama "potrebnim" stvarima na fakultetu a nisu nam davali da radimo sa pacijentima u zeljenoj meri neka postuju sebe i ono sto predaju i uce!

U Srbiji je nivo ubistava u rangu najbezbednijih zemalja na svetu (svedska recimo), a procene su da smo po glavi stanovnika nalik nekim gun-fetsh nacijama kao SAD. Prema tome, gospodo, ne ubija oruzje, ubija ruka koja povlaci oroz. Onaj koji oce da ubije, naci ce nacin kako to da uradi. Meni je samo zao sto mi nemamo "castle law" kao amerikanci koji omogucavaju coveku da se u svom domu brani od napadaca maksimalnom silom.
Ovo je svakako tragedija, ali nema nikakve veze sa lupetanjima koja ssve pripisuju "liberalnim zakonima za drzanje i nosenje oruzja", koji su kod nas sve, samo ne liberalni. Saucesce ozaloscenima.

Nekako se u većini komentara za ovaj zločinački čin (a to jeste zločin masovnog ubistva) optužuju ratovi, nemaština, neki životni gubitak (ostanak bez posla), a ćerka ubice govori o njemu kao o mirnom nekonfliktnom čoveku. Verovatno je i slavio slavu i poštovao crkvu i Boga, glasao za neku patriotsku partiju, navijao za popularni fudbalski klub...

Prvo pitanje: a šta će mu onda pištolj? Ta ista dilema (Posmatrač, 9. april 2013 13:24) dobila je podosta minusa, jer neki misle da je sasvim legitimno pobiti pola sela, kad nekom naoružanom pukne film oko 5:00, jer su ga nešto zezali sinoć...

Ubica je mozda imao ratni sindrom, ali ne treba iskljuciti ni cinjenicu dva samoubistva u bliskoj porodici. Obicno onaj ko pocini samoubistvo prati nekog ko je pre njega u porodici pocinio samoubistvo: "Most suicides are committed out of love, or in order to follow somebody into death."Bert Hellinger http://www.hellingerpa.com/

izvlace se na rat... drzava je raspad i bice jos gore! nemaju ljudi posla, vecina omladine zivi do 30 godina kod roditelja. pritisak i stres je ogroman. vecina ljudi nema cvonjka a politicari se rasipaju javno... bezite odavde sto pre! makar u libiju.

Ne znaš ti šta znaci ubiti grad,
ne znaš ti bauke kaljavih rovova.
Ne znaš ti šta znaci spavati sad,
kad sklopim oci, ništa osim tih krovova!

Ne znaš ti, nema oslobodjenih,
svaku tišinu mi granata prošara.
Spašen je taj prvi pogodjeni,
a svi smo drugi vecni taoci košmara.

Informisite se!
Posle II svetskog rata su se deasavali masakri i ubistva i samoubistva, i bivsi partizani su se u gradskim okolnostima u datom trenutku poceli su da se ponasaju kao da ubijaju, bacaju bombe itd...narocito clanovi brigada koji su radili cistke....

Kad se ovako nesto desi u americi onda svi pisu kako su amerikanci ovakvi, onakvi kako su to zasluzili. A da je srbija velika kao amerika takve tragedije bi se cesce desavale nego u americi.
(Pera, 9. april 2013 15:22)

A jos da je velika kao Rusijaaa ...pih.Najveca drzava na ovoj planeti :)

50 % Komunalije manje to je sve sto dobijes za ucestvovanje u ratu,neko ce pomisliti kako ja pricam o parama,kako je to malo ili sta vec,a ja zapravo mislim na ljudsko dostojanstvo i neke druge stvari na koje niko ne obraca paznju,gde god da zakucas niko nema ingerencije,nikoga ne interesuje...Ovako cale mi je bio '91,lecio se vise puta,pre rata nije ni pio,radio po Iraku,Rusiji,da bi meni i braci pruzio zivot kakav on nije imao (siroce),u rat je opet isao zbog nas (dom se ne brani ispred kuce),da bi posle rata postao alkoholicar,povucen i svasta nesto..da ne davim,posle vise od 34 godine staza firma propada,nema posao 5 godina,nema dinar 1,truju ga lekovima,a kad preda za penziju odgovore mu "lecenje vam nije zavrseno" a trajace do kraja zivota.Sve to zbog "doktora" koji su 90ih razvili privatan "biznis" zvani "invalidska penzija" pa sada kada vide sifru za psihicke bolesti ni ne citaju,automatski odbijaju...ti ljudi se povlace u sebe,postaju biljke,niko ih "ne vidi" zato i tesko oboljevaju.Ujede te pas kao klinca pa se secas ceo zivot,a zamisli da dodjes na 15 dana sa ratista da se okupas,poljubis zenu,decu i ne znas dali ces ih ikada vise videti...da da to nestaje za 2 meseca...uzgred i brat mi ima pravo na 50 % manje komunalije (99 bombardovanje) ali nema nekretninu na svoje ime pa ne ostvaruje pravo...

Živim u Pančevu. Danas sam pokušala da stupim u kontakt sa Centrom za socijalni rad. Telefon je zvonio, zvonio, ali uzalud. Zvala sam Dom zdravlja i tražila socijalnog radnika, ali mi je rečeno da je direktor (lekar) ukinuo to radno mesto. Kome ja da prijavim da, recimo, komšija tuče ženu. Da ima više uposlenih psihologa, socijalnih radnika, i drugih srodnih stručnjaka, možda se Velika Ilanča ne bi ni dogodila?!

Ma nemoj, 20 godina dovoljno za otupljivanje. Ja sam front samo na TV-u videla, pa i dalje imam traume od devedesetih.
Kako li je ljudima koji su bili na ratištima, ne smem ni da zamislim.
Prestanite da se pravite da PTSP nije ništa!!

Covek je bio umno veoma poremecen a odakle je to doslo - veruje se da je bivsi rat ucinio svoje a mozda je on rodjen sa sizofrenijom. Ocigledno je da je duze vremena bio veoma bolestan i jos naoruzn sa opasnim oruzjem. Svi oni koji poseduju oruzje bi morali da se podvrgnu detaljnim pregledima da bi se sprecili buduci okrsaji. Umno poremecene osobe vide stvari oko sobe drugacije jer njihov mozak ne funkcionise.

Srbi, u problemu smo!!!

DA PTSP . Niko ne vodi računa o tim ljudima...ali kako kaže Laza Lazarević ,,Sve će to narod pozlatiti,, i srbi nikada neće naučiti lekciju da se ratovi na ovim prostorima vode iz ličnih interesa pojedinih srba koji enormno zarađuju na njima, a jadni vojnici odmah posle rata bivaju osramoćeni i zaboravljeni.

Ljudi, vreme je za promene. Ja sam sokirana ovom vescu. Ne znam sta bih vise napisala.
Da li je u pitanju ratni sindrom? Nije iskljuceno, TRAUMA SE NIKADA NE ZABORAVLJA BILO KAKVA DA JE!
(Nevidljiva, 9. april 2013 15:18)

Iz prve ruke demanti. Trauma se zaboravlja i postaje tek sjećanje. Živi sam primjer za to i nema tih velikih slova koja će me ubijediti da sam potencijalni masovni ubica.
A poznajem, s druge strane i ljude s PTSP-om i vjerujte mi, kod ovog obolenja, prva naznaka nije masovni pokolj. To se manifestuje godinama i ako se stručno ne tretira, može dovesti do zla.
Pomalo sam šokiran činjenicom da većina vas misli da se PTSP može prikriti i da onda, najednom, samo eskalira; a spremni ste o tome naširoko razglabati.
Žao mi je, ali malo ko o tom ima blagu predstavu. A ko ima...pa recimo svojevremeno je bila ekipa mladih psihologa u IAN-u koja je prilično poznavala stvari.

(Nole, 9. april 2013 15:28)

Dobro ajde sada objasni kako je isti nivo ubistava kod nas kao i u Svedskoj ? Radi se o jako niskom nivou ubistava..
Mislim da ti pada teorija u vodu..

Bice ovakvih slucajeva jos vise nazalost.... Samo molite boga da se ne desi u vasoj blizini, ja se molim.... Narod nema para, jedva prezivljavamo, jedva da iko radi u ovoj drzavi. Ako hoces posao, spremi 15-20.000 evra da potplatis kojekakvu bagru i onda ne dobijes... Sve to da bi nekako preziveo postanes zavistan od kojekakve antidepresive, alkohol pa i dorgu, dok se ovi na vlasti razbacuju milionima, glavna je tema Kosovo, i samo Kosovo, a sta je sa ostatkom Srbije, koja je na ivici egzistencije? Jel i to treba da izgubimo pa da se tek onda obrati paznja? Pa naravno da ce neko puci jedan dan i ovako se sve zavrsiti posle svega sto nam se iz dana u dan desava...

On je "izgubio svoj zivot",i nije mogao podneti da "krivci" ostanu nekaznjeni.A "krivci" su mu svi - sva rodbina,bliza i dalja.Van toga,rodbinskog kruga,nista se nije desavalo.

Sada se vode rasprave o zabrani držanja oružja! Pa ljudi i ovako nam upadaju u kuće i otimaju neku bednu ušteđevinu i šunke i kobasice sa tavana a toga će biti još više pa još ako budu znali da su pokupili i svo legalno oružje ima još uzgred i žene da nam siluju na naše oči a oni će naravno biti naoružani jer ne brinu toliko o dozvolama! Ne ubija oružje nego čovek!

@Vladimir - vidis i ja sam bio na ratistu, i nista, ali od nas trojice "ratnika" iz familije, dvojica su skroz u autu (jedan je umro posle dugogodisnjeg alkoholisanja i samoizolovanja, drugi je na veoma jakim lekovima). Zato smatram da nisi u pravu. Zakljucci se ne donose na osnovu jednog uzorka, pogotovo kad je taj zapravo izuzetak. Tim ljudima je potrebna pomoc. Ne samo da im drzava zbog koje su oboleli nije obezbadila nikakvu pomoc, vec se na sve nacine trudi da ignorise postojanje hiljada vetarana koji su videli mnogo gore sstvari od americkih vojnika o kojima se brinu citavi zdravstveni sistemi, zasebne specificne vojne bolnice itd.

@Nole

Svaka ti je ka u Njegoša.

Svi govore o tome da to nije ratni sindrom, jer je prosao 20 godina....zanimljivo. Ja nisam ucestvovao u ratovima, ali sam podnosio rane 90-e u Beogradu i Novom Sadu. Mislim da zbog cele te situacije zauvek imam utiske koji su i dan danas bolne i tesko ih je podneti. Hocu da kazem da postoje neke traume u nama iz tih vremena, a kamoli u lujdima koji su bili na ratistima.....pogledajte dnevnike tih godina, pa cete se setiti odmah ...

Kako vreme odmiče vidimo da je ovaj čovek imao puno razloga da bude pod nadzorom socijalnog radnika i psihologa. Bio je na ratištu, otac mu se ubio, ostao bez posla. Na sve to imao je oružje. Što se oružja tiče ja sam nasledila jedanu pušku. Dobila sam dozvolu za njeno držanje, a niko mi nije tražio lekarsko uverenje. Da li su iz mojih očiju videli da nisam opasna. Mislim da je nemar nedopustiv. Možda je potrebno formirati nekanve mobilne ekipe psihologa i socijalnih radnika koji će na terenu, u vidu neke preventive, razgovarati sa bivšim ratnicima, ljudima sa problemima i sl.