fakat
pre 10 godina
Nesporno je da u našoj zemlji postoje pojedinci kojima treba odati priznanje za izuzetne zasluge i vrhunski doprinos kulturi i umetnosti (ali i nauci i drugim oblastima..). Pitanje je jedino,kada bi se sve objektivno sagledalo, koliko takvih pojedinaca zaista ima i koji su ti. Prvo ptanje je, dakle, pitanje kriterijuma. Da li je moguće da ih stvarno ima toliko da svake godine tzv. nacionalna penzija biva dodeljena desetinama novih individua (među njima ima i takvih koji se ne libe lobiranja da bi do nje došli, a to su, pri tom, uglavnom oni koji već sasvim lepo mogu da žive od već ostvarene penzije!). Drugo pitanje je pitanje prirode priznanja. Da li to zaista treba da bude u vidu doživotne mesečne novčane nadoknade(i to u ne baš malom iznosu imajući u vidu da mnogi u ovoj zemlji, ako uopšte imaju sreću da imaju nekakav posao, mogu samo da sanjaju o tolikoj plati - od koje treba da prehranjuju porodicu, podižu i školuju decu, otplaćuju kredite...)? Treće je pitanje, koje je već sadržano u prethodnom, da li smo kao društvo zaista toliko bogati da možemo ovo da priuštimo? ... Nacionalna penzija možda i nije loša ideja, ali se, po mom mišljenju, radi o luksuzu koji bi sebi mogle da priušte samo najbogatije zemlje. Međutim, one, koliko mi je poznato, to ne čine.
173 Komentari
Sortiraj po: