"Milanski edikt je revolucija"

Gospodin Pavlovic ocigledno ne zna sta znaci termin revolucija, jer ako vladar jedne imperije donese zakon o necemu, to sigurno nije revolucija. Revolucija bi bila da su rani hriscani uzeli oruzje i svrgli Konstantina s vlasti i promenili uredjenje zemlje. Ali kod nas svi obozavaju neke besmislene mitove, pa tako i ovaj da je "rec o revoluciji koju je izveo covek koji je rodjen u Srbiji". Nit je to tad bila Srbija, nit je izjednacavanje religija bilo revolucija.

"reč o revoluciji koju je izveo čovek koji je rođen u Srbiji, o revoluciji koja je, između ostalog, zajednicu kojoj mi pripadamo učinila hrišćanskom zajednicom".

Koliko besmislenog laprdanja. Inace za Konstantina se moze reci "oproti mu boze, nije znao sta radi. Ucinio je da u istoriji koja sledi milioni ljudi na svojoj kozi oseti "hriscansku toleranciju", genocid i kulturocid (unistenje civilizacija Maja i Asteka). To je bio i uvod u sumrak evropske kulture (mracni srednji vek) i bilo je potrebno 15 vekova borbe (sve do renesanse i povratku antickim korenima) da se hriscanska neman pokori Francuskom revolucijom. Danas Evropa zivi u posthriscanskoj eri, osim Srba koji su tek pokrsteni. "Proslava" Milanskog edikta u Srbiji je samo obicna sprdanja ljudi kao sto je ovaj lik.

Заиста ову тему не волим да коментаришем, али морам. Господин Павловић је рекао неколико нетачних чињеница и бесмислених констатација.
Прво, поменути Галерије није ништа припремио (у међувремену умро, 311.год), у оно време тетрарх (цар) у источном делу, већ је донио важећи едикт са потпуно истим садржајем 30.04.311. у Сердици/Софији (по неким историчарима Никомедији), о слободи вероисповести хришћана, тј пуне 2 године пре Миланског едикта. Зашто се опет упорно понавља погрешан податак да је Милански едикт први који регулише слободу вере хришћана (Ватикан иначе воли да произвољно тумачи историјске догађаје) и није моје да судим.
Такође, овај проглас није никаква револуција, ништа он није променио у Европи тог времена, догађај са врло мало важности (заправо никакве) и за тадашњи Рим, и за хришћанство.
Сам изабрани моменат за издавање едикта (венчање цара на истоку Лицинија и Константинове сестре Констанције), јесте чудан, и вероватно је у питању Константинова подлост (већ је применио једном слично лукавство када је уочи битке са Максенцијем наредио да се на штитовима нацрта хришћански знак) са циљем да се ослаби Лицинијев положај пред сукоб који ће неминовно уследити, и у којем ће у коначници цар Константин и победити. Историјске чињенице јесу такве.
Ипак, када је овај догађај већ добио незаслужену важност, свакако јесте добра ствар да се годишњица обележава у Нишу. Добра прилика и за промоцију Србије, и за промоцију града Ниша. Колико ће се ова прилика искористити, видећемо.

Trebalo je pozvati Papu,Benedictus PP. XVI,dobra prilika da crkve otvore dijalog i sravne svoje uloge u poslednjem građanskom ratu na prostorima
bivše Jugoslavije !

Koliko che to da koshta ovu sirotinju ? I kakve veze imaju "Trubadur" i Konstantin,
"Milanski Edikt" i 313.?

A ja mislio da je u ustavu RS zapisano da je nasa drzava sekularna, gde je religija odvojena od drzave. Kad ono nije tako, ili neko krsi Ustav.
Gospodine predsednice RS Tomislave Nikolicu, tolika sredsta,, oko 350 miliona, izdvojiti od poreskih obveznika iz budzeta za religiske proslave, je krivicno delo. Neka svi religiski sluzbenici odvoje od svog licnog i nemalog bogatsva novac i finansiraju proslavu, a ne od naseg vec opustosenog budzeta.

Koliko che to da koshta ovu sirotinju ? I kakve veze imaju "Trubadur" i Konstantin,
"Milanski Edikt" i 313.?

"reč o revoluciji koju je izveo čovek koji je rođen u Srbiji, o revoluciji koja je, između ostalog, zajednicu kojoj mi pripadamo učinila hrišćanskom zajednicom".

Koliko besmislenog laprdanja. Inace za Konstantina se moze reci "oproti mu boze, nije znao sta radi. Ucinio je da u istoriji koja sledi milioni ljudi na svojoj kozi oseti "hriscansku toleranciju", genocid i kulturocid (unistenje civilizacija Maja i Asteka). To je bio i uvod u sumrak evropske kulture (mracni srednji vek) i bilo je potrebno 15 vekova borbe (sve do renesanse i povratku antickim korenima) da se hriscanska neman pokori Francuskom revolucijom. Danas Evropa zivi u posthriscanskoj eri, osim Srba koji su tek pokrsteni. "Proslava" Milanskog edikta u Srbiji je samo obicna sprdanja ljudi kao sto je ovaj lik.

A ja mislio da je u ustavu RS zapisano da je nasa drzava sekularna, gde je religija odvojena od drzave. Kad ono nije tako, ili neko krsi Ustav.
Gospodine predsednice RS Tomislave Nikolicu, tolika sredsta,, oko 350 miliona, izdvojiti od poreskih obveznika iz budzeta za religiske proslave, je krivicno delo. Neka svi religiski sluzbenici odvoje od svog licnog i nemalog bogatsva novac i finansiraju proslavu, a ne od naseg vec opustosenog budzeta.

Trebalo je pozvati Papu,Benedictus PP. XVI,dobra prilika da crkve otvore dijalog i sravne svoje uloge u poslednjem građanskom ratu na prostorima
bivše Jugoslavije !

Gospodin Pavlovic ocigledno ne zna sta znaci termin revolucija, jer ako vladar jedne imperije donese zakon o necemu, to sigurno nije revolucija. Revolucija bi bila da su rani hriscani uzeli oruzje i svrgli Konstantina s vlasti i promenili uredjenje zemlje. Ali kod nas svi obozavaju neke besmislene mitove, pa tako i ovaj da je "rec o revoluciji koju je izveo covek koji je rodjen u Srbiji". Nit je to tad bila Srbija, nit je izjednacavanje religija bilo revolucija.

Заиста ову тему не волим да коментаришем, али морам. Господин Павловић је рекао неколико нетачних чињеница и бесмислених констатација.
Прво, поменути Галерије није ништа припремио (у међувремену умро, 311.год), у оно време тетрарх (цар) у источном делу, већ је донио важећи едикт са потпуно истим садржајем 30.04.311. у Сердици/Софији (по неким историчарима Никомедији), о слободи вероисповести хришћана, тј пуне 2 године пре Миланског едикта. Зашто се опет упорно понавља погрешан податак да је Милански едикт први који регулише слободу вере хришћана (Ватикан иначе воли да произвољно тумачи историјске догађаје) и није моје да судим.
Такође, овај проглас није никаква револуција, ништа он није променио у Европи тог времена, догађај са врло мало важности (заправо никакве) и за тадашњи Рим, и за хришћанство.
Сам изабрани моменат за издавање едикта (венчање цара на истоку Лицинија и Константинове сестре Констанције), јесте чудан, и вероватно је у питању Константинова подлост (већ је применио једном слично лукавство када је уочи битке са Максенцијем наредио да се на штитовима нацрта хришћански знак) са циљем да се ослаби Лицинијев положај пред сукоб који ће неминовно уследити, и у којем ће у коначници цар Константин и победити. Историјске чињенице јесу такве.
Ипак, када је овај догађај већ добио незаслужену важност, свакако јесте добра ствар да се годишњица обележава у Нишу. Добра прилика и за промоцију Србије, и за промоцију града Ниша. Колико ће се ова прилика искористити, видећемо.