Na ostrvu večnog života

Sjajan tekst, svaka čast, ali moram da napravim paralelu sa našim načinom života i ispričam jedan vic koga verovatno mnogi znaju, a za one koji ga nisu čuli:
Jedna novinarka se obrela na Tibetu da otkrije tajnu dugovečnosti tamošnjeg življa. Pita starca koja je tajna za dug život, on kaže: za doručak - pirinač, za ručak - pirinač, za večeru - pirinač! Svaka čast, reče novinarka i priupita ga koliko ima godina. 104 kaže starac.
Krene u Sibir sa istim ciljem. Tamo sretne starinu i njega takođe pita za njegov recept za dug život. Za doručak - kefir, za ručak - kefir, za večeru - kefir, reče starac. Odlično, kaže novinarka i naravno pita ga koliko ima godina. 116 kaže starac.
I konačno novinarka je sada u Srbiji. U seoskoj kafani ugleda starinu i priupita ga za njegov recept za dug život. Kaže starac: za doručak - rakija, za ručak - rakija, za večeru - rakija!
Bravo, reče novinarka, koliko imate godina?
34.

umerena aktivnost,duhovni mir,zdrava hrana izgleda da je to recept.

E, da mi je nekih para..., kupio bih tamo neku kuću, jeo masline, grožđe, kozji sir, hleb i pio malo vina...

pa ovo je isto kao i Rafailovici....Sa tim sto su Rafailovici(ljudi)jedan fascinantno "tezak" svet,npr. ne smeju se,ne vesele se,namrsteni uvek...Tkonesto nigde nisam videla...Cudo.Ozbiljno,zivela sa njima...

..obecana zemlja za one koji ne traze "preko hleba pogace"! U prilog duzeg zivota ljudi na Mediteranu, ima studija koja ukazuje da osim nacina ishrane, veliku ulogu ima i nacin zivota. Naime, njihov socijalni kapital, jake porodicne veze, drustveni zivot, mogucnost/sposobnost da podele emocije sa svojim okruzenjem i da se "emocionalno" prazne, cinjenica da pomazu jedni drugima i da se drze zajedno u okviru tradicionalnih lokalnih "mafijaskih" struktura, cini ove ljude mnogo rasterecenijim, sa manjom dozom stresa i mentalnog i emocionalnog pritiska.. To mi se cini jako racionalnim objasnjenjem. Cesto odlazim u Grcku, imam mnogo prijatelja tamo i zaista su svi sredacni, uvek vas nekako "pokazuju" svojim prijateljima, rodbini, uzivaju da svi budemo na okupu, jedemo, pricamo...

Smuckaj pa prospi, zive sto godina iza/mimo sveta sa svojim navikama stvorenim pre sto godina, prosecna brzina kretanja 1km/h. Ti ljudi neznaju sta je stres! Svaki stres, po zdravlju TRES!

Sale super vic.
Winston Churchil je živeo dugo iako je bio gojazan i puno je pušio ali se kretao i dnevno prošetao nekoliko kilometara.
Selim se na Ikariju pa ću tamo da šetam medju masline.

Ne treba biti puno pametan pa skapirati da ovo jeste najbolji pristup zdravlju, ali da li je tako nešto primenljivo u 'normalnom' savremenom životu?

I na BBC-u ide prilog o ovom ostrvu... Što se tiče ishrane, kažu da koriste dosta maslinovog ulja (ne koriste drugi oblik ulja za spremanje), riba je 3-4 nedeljno na meniju, vino uz obrok, puno povrća i lokalnog voća... Pored toga, svi odgajaju hranu za sebe, nema prskanja voća i povrća. Pored toga, vazduh uz more, dosta sunca preko godine, aktivnost i ono što se ističe, apsolutno nemanje stresa.

Šta je od ovoga primenjivo u životu osobe koja živi u gradu sa radnim vremenom od 8-10 sati?

Sve mi to znamo, ali na tom ostrvu najmladji stanovnik ima 90 godina. Jednostavno ne mozete kao mladji da zivite van sveta.

Ja se nadam da cu preziveti prosek, a to je 70 god. Ali nikd ne mozes biti siguran. :/

"Tu je i Kristina Tsantiri koja će u junu napuniti 101 godnu. Ona pije po čašu crnog vina uz svaki ručak i voli da štrika dok posmatra more sa balkona.

Svaka stolica i kauč u njenoj kući prekriveni su ručnim radovima, a kaže da se najviše raduje posetama unučića".
Ali fora je u tome da njeni unuci imaju 70 godina:)
I kod nas se dugo živi, setite se samo Topalovića:)

pa ovo je isto kao i Rafailovici....Sa tim sto su Rafailovici(ljudi)jedan fascinantno "tezak" svet,npr. ne smeju se,ne vesele se,namrsteni uvek...Tkonesto nigde nisam videla...Cudo.Ozbiljno,zivela sa njima...

E, da mi je nekih para..., kupio bih tamo neku kuću, jeo masline, grožđe, kozji sir, hleb i pio malo vina...

umerena aktivnost,duhovni mir,zdrava hrana izgleda da je to recept.

Smuckaj pa prospi, zive sto godina iza/mimo sveta sa svojim navikama stvorenim pre sto godina, prosecna brzina kretanja 1km/h. Ti ljudi neznaju sta je stres! Svaki stres, po zdravlju TRES!

Sve mi to znamo, ali na tom ostrvu najmladji stanovnik ima 90 godina. Jednostavno ne mozete kao mladji da zivite van sveta.

Sjajan tekst, svaka čast, ali moram da napravim paralelu sa našim načinom života i ispričam jedan vic koga verovatno mnogi znaju, a za one koji ga nisu čuli:
Jedna novinarka se obrela na Tibetu da otkrije tajnu dugovečnosti tamošnjeg življa. Pita starca koja je tajna za dug život, on kaže: za doručak - pirinač, za ručak - pirinač, za večeru - pirinač! Svaka čast, reče novinarka i priupita ga koliko ima godina. 104 kaže starac.
Krene u Sibir sa istim ciljem. Tamo sretne starinu i njega takođe pita za njegov recept za dug život. Za doručak - kefir, za ručak - kefir, za večeru - kefir, reče starac. Odlično, kaže novinarka i naravno pita ga koliko ima godina. 116 kaže starac.
I konačno novinarka je sada u Srbiji. U seoskoj kafani ugleda starinu i priupita ga za njegov recept za dug život. Kaže starac: za doručak - rakija, za ručak - rakija, za večeru - rakija!
Bravo, reče novinarka, koliko imate godina?
34.

Sale super vic.
Winston Churchil je živeo dugo iako je bio gojazan i puno je pušio ali se kretao i dnevno prošetao nekoliko kilometara.
Selim se na Ikariju pa ću tamo da šetam medju masline.

..obecana zemlja za one koji ne traze "preko hleba pogace"! U prilog duzeg zivota ljudi na Mediteranu, ima studija koja ukazuje da osim nacina ishrane, veliku ulogu ima i nacin zivota. Naime, njihov socijalni kapital, jake porodicne veze, drustveni zivot, mogucnost/sposobnost da podele emocije sa svojim okruzenjem i da se "emocionalno" prazne, cinjenica da pomazu jedni drugima i da se drze zajedno u okviru tradicionalnih lokalnih "mafijaskih" struktura, cini ove ljude mnogo rasterecenijim, sa manjom dozom stresa i mentalnog i emocionalnog pritiska.. To mi se cini jako racionalnim objasnjenjem. Cesto odlazim u Grcku, imam mnogo prijatelja tamo i zaista su svi sredacni, uvek vas nekako "pokazuju" svojim prijateljima, rodbini, uzivaju da svi budemo na okupu, jedemo, pricamo...

Ne treba biti puno pametan pa skapirati da ovo jeste najbolji pristup zdravlju, ali da li je tako nešto primenljivo u 'normalnom' savremenom životu?

I na BBC-u ide prilog o ovom ostrvu... Što se tiče ishrane, kažu da koriste dosta maslinovog ulja (ne koriste drugi oblik ulja za spremanje), riba je 3-4 nedeljno na meniju, vino uz obrok, puno povrća i lokalnog voća... Pored toga, svi odgajaju hranu za sebe, nema prskanja voća i povrća. Pored toga, vazduh uz more, dosta sunca preko godine, aktivnost i ono što se ističe, apsolutno nemanje stresa.

Šta je od ovoga primenjivo u životu osobe koja živi u gradu sa radnim vremenom od 8-10 sati?

Ja se nadam da cu preziveti prosek, a to je 70 god. Ali nikd ne mozes biti siguran. :/

"Tu je i Kristina Tsantiri koja će u junu napuniti 101 godnu. Ona pije po čašu crnog vina uz svaki ručak i voli da štrika dok posmatra more sa balkona.

Svaka stolica i kauč u njenoj kući prekriveni su ručnim radovima, a kaže da se najviše raduje posetama unučića".
Ali fora je u tome da njeni unuci imaju 70 godina:)
I kod nas se dugo živi, setite se samo Topalovića:)