Karakas: Molitva za Čavesa

Ugo Čavez je napravio večeru. Pozvao je direktore pet najvećih svetskih multinacionalnih kompanija, koji su decenijama izvlačili sirovu naftu iz doline Orinoka, ugostio ih, a onda im, pri kraju večere, rekao: ''Gospodo, hvala vam što ste se odazvali mom pozivu i što ste me udostojili vašim prisustvom. Vi znate da se Venecuela nalazi pred bankrotom, jer je državna kasa prazna, mada smo prebogati naftom, koju vi vadite i izvozite, da većina građana živi siromašno i da nam preti socijalna revolucija sa nesagledivim posledicama. Ta socijalna revolucija će biti krvava i mnogo ljudi će izginuti. Zato, kao izabrani predsednik države, hoću da sprečim najgore. Razmišljao sam dugo i odlučio sam da se posavetujem sa vama. Imamo dva moguća rešenja za punjenje praznog, opljačkanog budžeta. Prvo, da posle večere izađem iz ove prostorije i da uđu moji vojnici sa mašinkama, da vas pobiju i da sutra donesemo zakon o kompletnoj konfiskaciji imovine vaših kompanija, radi punjenja državnog budžeta. Drugo rešenje, da se vaše kompanije dobrovoljno odreknu 50% vlasništva u korist države Venecuele i da tako napunimo budžet i izbegnemo socijalnu revoluciju i građanski rat u zemlji. Gospodo, molim vas da mi pomognete u izboru najboljeg rešenja''. Nastade muk.
Prvi se javi Englez i diplomatski reče: ''Predsedniče, ne vidim razloga za nedoumice i gubljenje vremena. Mislim da će se i moje kolege složiti da je drugo rešenje najbolje za sve.''
Svi klimnuše glavom.
I nastaviše spokojno da večeraju.

@ (Poživeo nam dugo, komandante!, 2. januar 2013 21:57)

... i onda je mrmot zavio čokoladu u staniol.

Ugo Čavez je napravio večeru. Pozvao je direktore pet najvećih svetskih multinacionalnih kompanija, koji su decenijama izvlačili sirovu naftu iz doline Orinoka, ugostio ih, a onda im, pri kraju večere, rekao: ''Gospodo, hvala vam što ste se odazvali mom pozivu i što ste me udostojili vašim prisustvom. Vi znate da se Venecuela nalazi pred bankrotom, jer je državna kasa prazna, mada smo prebogati naftom, koju vi vadite i izvozite, da većina građana živi siromašno i da nam preti socijalna revolucija sa nesagledivim posledicama. Ta socijalna revolucija će biti krvava i mnogo ljudi će izginuti. Zato, kao izabrani predsednik države, hoću da sprečim najgore. Razmišljao sam dugo i odlučio sam da se posavetujem sa vama. Imamo dva moguća rešenja za punjenje praznog, opljačkanog budžeta. Prvo, da posle večere izađem iz ove prostorije i da uđu moji vojnici sa mašinkama, da vas pobiju i da sutra donesemo zakon o kompletnoj konfiskaciji imovine vaših kompanija, radi punjenja državnog budžeta. Drugo rešenje, da se vaše kompanije dobrovoljno odreknu 50% vlasništva u korist države Venecuele i da tako napunimo budžet i izbegnemo socijalnu revoluciju i građanski rat u zemlji. Gospodo, molim vas da mi pomognete u izboru najboljeg rešenja''. Nastade muk.
Prvi se javi Englez i diplomatski reče: ''Predsedniče, ne vidim razloga za nedoumice i gubljenje vremena. Mislim da će se i moje kolege složiti da je drugo rešenje najbolje za sve.''
Svi klimnuše glavom.
I nastaviše spokojno da večeraju.

@ (Poživeo nam dugo, komandante!, 2. januar 2013 21:57)

... i onda je mrmot zavio čokoladu u staniol.