бициклиста
pre 11 godina
Након религије, друга најбоље "одрађена" (извините што користим ову глупу реч) маркетиншка акција у историји људског рода је прича о нездравости засићених масти животињског порекла (читај: јаја и сланине), односно "здравости" житарица, соје и индустријских биљних уља за исхрану људи.
Сцену је поставио амерички доктор Ансел Кејс (Ancel Keys), 60-их, објављивањем "Студије 7 земаља" (Seven Coutries Study) којом је у корелацију доведена исхрана богата мастима са учесталошћу кардиоваскуларних болести. Кејс се за потребе доказивања своје научне теорије послужио једним прилично не-научним методом: од 22 земље за које је имао податке, одабрао је 7 које су ишле у прилог његовој теорији. "Липидна теорија" је тако рођена, а њену примену у пракси, која, како видимо, доноси катастрофалне резултате на цивилизацијском нивоу, обезбедила је Мекгавернова комисија (McGovern committee), којом се Сенатор Џорџ Мекгаверн заправо захвалио својим кронијима који су подржали његову председничку кампању 1972 год.
Финансијски резултати "Липидне теорије" су отада више него очигледни: раст крупног агробизниса (који је потпуно удавио мала газдинства), невиђен раст индустрије слаткиша и шећерних водица, индустријских биљних уља и тако редом. Срећи и задовољству власника и акционара пребогатих фирми (као што су Kelog и Nestle) ништа више није на путу, па ни здравље људи који су већ пола века изложени овом невиђено бруталном експерименту крупног бизниса.
51 Komentari
Sortiraj po: