Teže do zvanja doktora nauka

Kako neko koga ceka taj put, smatram da treba imati visoke kriterijume, ali za pomenutog gospodina iz saveta imam par pitanja. Prvo zasto se ne proveri sa kakvim su radovima i publikacijama oni birani u zvanja, koliko su imali radova na sci listi, kolka je bila citiranost... i drugo, ako se odrede kriterijumi, zasto se onda prijave salju savetu na izglasavanje. Neka se obuci grupa administratora sa univerziteta, pogledaju i provere reference koje aplikant posalje, vidi da li su kriterijumi ispunjeni ili ne i upozna kandidata da li je prosao ili nije. Ovako postoje kriterijuma, a ipak neko treba da izglasa da li je neko postali docent ili ne. Pitanje je zasto?

Naslov clanka nema veze sa tekstom. Titula doktora nauka nije nastavnicko zvanje.

Šta je to napredak u nauci? Pametan profesor je onaj koji primi glupljeg asistenta od sebe (da mu ne bude sutra konkurencija). Glupi asistent stasa u profesora, pa i on sutra izabere glupljeg od sebe za asistenta. I taj glupi, glupi asistent stasa u profesora i ponovo zaposli glupljeg od sebe za svoj asistenta....do kada? Pa dok asistent koji je postao profesor ne bude toliko glup, da zaposli pametnijeg od sebe - e to se zove "napredak u srpskoj nauci"!

Haha, glavno je da su oni završili fakultete dok je školstvo bilo besplatno, izabrani u docente, vanredne i redovne profesore po jednim kriterijumima, a sad kad su zaseli u komisije, veća i savete, sad bi da dižu kriterijume. Nemam ništa protiv, ali ajde da vidimo da li bi svi članovi Saveta za visoko obrazovanje ispunili te nove minimalne uslove za nastavnika, ali sa publikacijama i referencama koje su imali u trenutku kad su oni sami sticali nastavnička zvanja.

Ovo sto se radi je sramota. Ulaganja u nauku u Srbiji prakticno ne postoje. Medjunarodni kriterijumi su ostri u smislu da se ljudi pitaju kako bez ulaganja u nauku ostvarujemo dobre rezultate i pisemo kvalitetne radove.
Sad se poostravaju kriterijumi, a devedeset devet odsto onih koji to rade (citaj clanovi Nacionalnog saveta) ne bi te kriterijume ispunili ni u snu. Vecina njih su do visokih zvanja stigli bez mnogo radova i prakticno bez ikakvih kriterijuma. I sad razmisljaju po pirncipu: "E, sad kad smo mi to postigli, ajde da zaustavimo mladje".
BEZOBRAZLUK.
Dalje, razliciti su kriterijumi za razlicite oblasti. Naucnici u tehnickim i prirodnim naukama nemaju sansu, moraju da imaju radove u medjunarodnim casopisima. Za pravne i ekonomske nauke su dovoljni i LOKALNI univerzitetski casopisi, gde su radovi iskljucivo na srpskom i koje niko zivi i ne cita. Pa sad vi vidite ko i kako uspostavlja kriterijume i za koga se namestaju.
Jedan politicar u Kragujevcu je izabran za docenta na Pravnom fakultetu na osnovu "radova" koji su mu bili "prisustvovanje na savetovanju tom i tom po odluci vlade Srbije". Covek nema NI JEDAN rad cak ni u lokalnom casopisu tog fakulteta.
PS. Ja sam redovni profesor, imam veliki broj radova u medjunarodnim casopisima. Ovo navodim da se ne bi pomislilo da se bojim za svoje unapredjenje.

super, samo da se izvrse ponovni izbori svih nastavnika na univerzitetu :-)))

i postojeci pravilnik je dovoljno dobar, ali stvari funkcionišu ovako: oformi se komisija od tri do pet ljudi koji po uobičajenoj proceduri unapred znaju za koga je konkurs raspisan, te bez obzira na druge kandidate napišu izvešaj u kome predlažu upravo onog za koga je konkurs i raspisan (tako su i oni sami izabrani). Inače konkurs je raspisan po nalogu dekana u "četri oka" bez svedoka i to za političara, sina nekog funkcionera ili biznismena, doktorska deca se po pravilu primaju, sem ukoliko se mama i tata nisu zamerili dekanu.... A za dekana se postavlja opet čovek koji će da sluša šta mu se kaže, od strane političara, naravno. To se odnosi i na rektore, odnosno savete univerziteta. Dakle i važeći pravilnik je korektan, samo imamo profesore glavoklimače i poslušnike , jer to nisu postali zbog stručnosti i znanja već negativnom selekcijom, pa moraju da slušaju i klimaju glavom. Čast retkim izuzetcima, ali je moralnih ljudi isuviše malo da bi se izborili u "demokratiji na srpski način sa policijskim sosom".

Kada je rec o doktorskim studijama, nas najveci problem je mali broj kvalitetnih mentora koji studentima mogu da ponude ideje za rad koje su i savremene i izvodljive u roku od tri godine. Tako je vecina studenata ostavljena da sama luta sto nije nimalo lako. A ko su ti najcesci (najlosiji) mentori danas? Cini mi se, nazalost, da su vecina upravo oni koji danas pricaju o novim, ostrijim, kriterijumima...

Strašno.

"Nauka ukoliko nije svetska, i nije nauka"
Ako laboratorije nisu opremljene kao svetske onda ni nauka koja se sprovodi u njima ne može biti svetska. Zbog loših uslova,zastarele opreme i nedostatka tehničara, do rezultata stižemo mnogo teže i sa kašnjenjem u odnosu na svetske laboratorije.

"Mislim da bi sve to trebalo da bude podstrek za mlade da se bave naukom na način na koji to rade njegovi vršnjaci u svetu", kaže Stanković.

Podsterk za mlade?? Kakav podstrek? Plata kojom jedva preživljavate, ugovori na po godinu dana, nemogućnost podizanja kredita za stan, nemogućnost organizovanja života.... a da ne pričam o tome kako je naučni deo u drugačijem položaju u odnosu na nastavno osoblje na fakultetima.

Kako neko koga ceka taj put, smatram da treba imati visoke kriterijume, ali za pomenutog gospodina iz saveta imam par pitanja. Prvo zasto se ne proveri sa kakvim su radovima i publikacijama oni birani u zvanja, koliko su imali radova na sci listi, kolka je bila citiranost... i drugo, ako se odrede kriterijumi, zasto se onda prijave salju savetu na izglasavanje. Neka se obuci grupa administratora sa univerziteta, pogledaju i provere reference koje aplikant posalje, vidi da li su kriterijumi ispunjeni ili ne i upozna kandidata da li je prosao ili nije. Ovako postoje kriterijuma, a ipak neko treba da izglasa da li je neko postali docent ili ne. Pitanje je zasto?

Haha, glavno je da su oni završili fakultete dok je školstvo bilo besplatno, izabrani u docente, vanredne i redovne profesore po jednim kriterijumima, a sad kad su zaseli u komisije, veća i savete, sad bi da dižu kriterijume. Nemam ništa protiv, ali ajde da vidimo da li bi svi članovi Saveta za visoko obrazovanje ispunili te nove minimalne uslove za nastavnika, ali sa publikacijama i referencama koje su imali u trenutku kad su oni sami sticali nastavnička zvanja.

Naslov clanka nema veze sa tekstom. Titula doktora nauka nije nastavnicko zvanje.

Šta je to napredak u nauci? Pametan profesor je onaj koji primi glupljeg asistenta od sebe (da mu ne bude sutra konkurencija). Glupi asistent stasa u profesora, pa i on sutra izabere glupljeg od sebe za asistenta. I taj glupi, glupi asistent stasa u profesora i ponovo zaposli glupljeg od sebe za svoj asistenta....do kada? Pa dok asistent koji je postao profesor ne bude toliko glup, da zaposli pametnijeg od sebe - e to se zove "napredak u srpskoj nauci"!

Ovo sto se radi je sramota. Ulaganja u nauku u Srbiji prakticno ne postoje. Medjunarodni kriterijumi su ostri u smislu da se ljudi pitaju kako bez ulaganja u nauku ostvarujemo dobre rezultate i pisemo kvalitetne radove.
Sad se poostravaju kriterijumi, a devedeset devet odsto onih koji to rade (citaj clanovi Nacionalnog saveta) ne bi te kriterijume ispunili ni u snu. Vecina njih su do visokih zvanja stigli bez mnogo radova i prakticno bez ikakvih kriterijuma. I sad razmisljaju po pirncipu: "E, sad kad smo mi to postigli, ajde da zaustavimo mladje".
BEZOBRAZLUK.
Dalje, razliciti su kriterijumi za razlicite oblasti. Naucnici u tehnickim i prirodnim naukama nemaju sansu, moraju da imaju radove u medjunarodnim casopisima. Za pravne i ekonomske nauke su dovoljni i LOKALNI univerzitetski casopisi, gde su radovi iskljucivo na srpskom i koje niko zivi i ne cita. Pa sad vi vidite ko i kako uspostavlja kriterijume i za koga se namestaju.
Jedan politicar u Kragujevcu je izabran za docenta na Pravnom fakultetu na osnovu "radova" koji su mu bili "prisustvovanje na savetovanju tom i tom po odluci vlade Srbije". Covek nema NI JEDAN rad cak ni u lokalnom casopisu tog fakulteta.
PS. Ja sam redovni profesor, imam veliki broj radova u medjunarodnim casopisima. Ovo navodim da se ne bi pomislilo da se bojim za svoje unapredjenje.

super, samo da se izvrse ponovni izbori svih nastavnika na univerzitetu :-)))

i postojeci pravilnik je dovoljno dobar, ali stvari funkcionišu ovako: oformi se komisija od tri do pet ljudi koji po uobičajenoj proceduri unapred znaju za koga je konkurs raspisan, te bez obzira na druge kandidate napišu izvešaj u kome predlažu upravo onog za koga je konkurs i raspisan (tako su i oni sami izabrani). Inače konkurs je raspisan po nalogu dekana u "četri oka" bez svedoka i to za političara, sina nekog funkcionera ili biznismena, doktorska deca se po pravilu primaju, sem ukoliko se mama i tata nisu zamerili dekanu.... A za dekana se postavlja opet čovek koji će da sluša šta mu se kaže, od strane političara, naravno. To se odnosi i na rektore, odnosno savete univerziteta. Dakle i važeći pravilnik je korektan, samo imamo profesore glavoklimače i poslušnike , jer to nisu postali zbog stručnosti i znanja već negativnom selekcijom, pa moraju da slušaju i klimaju glavom. Čast retkim izuzetcima, ali je moralnih ljudi isuviše malo da bi se izborili u "demokratiji na srpski način sa policijskim sosom".

Kada je rec o doktorskim studijama, nas najveci problem je mali broj kvalitetnih mentora koji studentima mogu da ponude ideje za rad koje su i savremene i izvodljive u roku od tri godine. Tako je vecina studenata ostavljena da sama luta sto nije nimalo lako. A ko su ti najcesci (najlosiji) mentori danas? Cini mi se, nazalost, da su vecina upravo oni koji danas pricaju o novim, ostrijim, kriterijumima...

Strašno.

"Nauka ukoliko nije svetska, i nije nauka"
Ako laboratorije nisu opremljene kao svetske onda ni nauka koja se sprovodi u njima ne može biti svetska. Zbog loših uslova,zastarele opreme i nedostatka tehničara, do rezultata stižemo mnogo teže i sa kašnjenjem u odnosu na svetske laboratorije.

"Mislim da bi sve to trebalo da bude podstrek za mlade da se bave naukom na način na koji to rade njegovi vršnjaci u svetu", kaže Stanković.

Podsterk za mlade?? Kakav podstrek? Plata kojom jedva preživljavate, ugovori na po godinu dana, nemogućnost podizanja kredita za stan, nemogućnost organizovanja života.... a da ne pričam o tome kako je naučni deo u drugačijem položaju u odnosu na nastavno osoblje na fakultetima.