Recima ne mogu opisati bol i tugu gledajuci oca koji ima glioblastom, zavrseno je zracenje, na Temodal nije odreagovao. Tumor raste... Strah je svakim danom sve veci...
Nažalost oboljeli od glioblastoma ne mogu niti uz pomoć terapije preživjeti duže od 18 mjeseci. Mom ocu je dijagnosticiran glioblastom 2009.g. u februaru, a umro je u septembru iste godine. Imao je operaciju nakon koje se prilično dobro oporavio ali to je samo usporilo ovaj tumor koji se opreacijom ne može potpuno ukloniti, pa je nastavio da raste. Problem je što on raste u krakovima (oblika slično otvorenoj šaci) koji zahvataju u dubinu mozga i nemoguće ga je potpuno ukloniti bez opasnosti da se time ne ukloni i neki drugi vitalan dio mozga za druge potrebne funkcije čovjeka. Dobra stvar je da bolesnik ne trpi bolove od samog tumora u njegovoj kasnijoj fazi već samo kroz početne simptome koji su dok sam čitao članak i prepoznao kao identične i u članku nabrojane.
Upzounavajući se sa navedenom bolesti kroz lično iskustvo naravno da ne prihvatate nemogučnost izlječenja pogotovo ako se radi o nekome vama bliskom ali iste godine od istog oblika tumora je umro američki senator iz klana Kennedy i čovjek ne može, a da ne prihvati saznanje da je nemočan i da je čovjek sa svim resursima i dostupnim najboljim doktorima svijeta izgubio bitku sa ovom opakom bolešću.
moj otac je umro od raka na hipofizi 1982. godine u 28. godini života. kad mu je dijagnostikovan tumor na VMA, dobio je inekciju koja je dovela do pucanja vene(ili aorte) u mozgu i čovek je umro 15 minuta po dobijanju inekcije od izliva krvi u mozgu.
da se dežurni lekar drugačije poneo, čovek bi verovatno živeo znatno duže. mislim da je potrebno da lekari u srbiji ozbiljnije shvate svoju profesiju i posledice svog rada i primene (ne)znanja.
Kod metastaza na mozgu, bitno je sto pre delovati, dok ne dodje do trajnih ostecenja. Mojoj prijateljici i nakon vise meseci nije pruzena odgovarajuca terapija. Za to vreme izgubila je vid na jednom oku, drugim vidi duplo, ne moze vise da hoda, ni da se brine o sebi. Muz je izbacio tako bolesnu iz kuce,uza porodica ne zeli da brine o takvoj osobi. Sada lezi u bolnici, ceka zracnu terapiju, koja sada verovatno nema mnogo smisla. Da se delovalo na vreme, mozda bi ostala mentalno zdrava i mogla da nekako dostojanstveno okonca svoj zivot. Ljudima o kojima nema ko da brine treba pomoci da mogu sami da brinu o sebi, a ne ubrzati im propadanje svake vrste i umiranje u potpunoj samoci sa svescu da nikog nije briga za njih.
Jako teska i surova bolest....2007.godina tumor na m.m(dobrocudni),operacija,kriticna noc na kilnici *****,stazisti lose povezuju kapilare,slog,mozdani udar,pune se komore krvlju,duboka koma (ni danas lekari nece/ne znaju koliko tacno dana),selektivna amnezija,mozdani pritisak,ocni pritisak(posledica duple slike),desna strana tela-OUT...Ventilacija u sobi posle operacije cini svoje i kao poslednji ekser u kovcegu dobivam sepsu.Na infektivnoj klinici 30 dana i spremna su inv. kolica ali.....NE!NEMA SANSE!!I opet u zivotnu skolu.Uci da citas,pises,hodas,gledas,pricas,jedes,itd...Za vas koji citate,jedini koji mogu da pruže živu reč,emocije i odgovor su RODITELJI...Ti ljudi su mi spasili zivot i odigrali su ulogu koja im je bila i namenjena u ovom zivotu...I jos mnogo,mnogo toga da pricam ali ne moze da stane.Ono sto je najbitnije(Gamma knife and util.),to nazalost ova drzava nema.Prepusteni ste na milost i nemilost ovom bolesnom drustvu.Ovo udruzenje je obicna sarada i prekinite vise da nas obmanjujete.Kakva nedovoljna informisanost,kakva podrska,kakva hemio i dr.terapija,kakva prava.Ma unistili ste neciju proslost,sadasnjost pa sad i buducnost.Sjasite bre vise,sad i sa nas invalida!!Ne pomazete nam uopste i nemate nameru!
Gorane, žao mi je zbog vašeg gubitka, ali ima i u Srbiji a i u svetu ljudi koji uz terapiju žive i po šest i više godina, iako se slažem da je sve zajedno veoma teško i mučno.
Nemojte molim vas dati laznu nadu nesrecnicima ili porodicama doticnih koji obolu od glioblastome. Moj otac je imao 5 operacije nakon sto su mu otkrili tumor u mozgu, hemoterapiju radiaciju itd. Nije mu to produzilo vek, nego umesto da se muc nekoliko meseci mucio se 19 meseci, i na kraju isti rezultat. I to u Americi a kamo li u Srbiji. Neka sacuva Bog svakog od te odvratne boelsti posto nema spasa.
Nemojte molim vas dati laznu nadu nesrecnicima ili porodicama doticnih koji obolu od glioblastome. Moj otac je imao 5 operacije nakon sto su mu otkrili tumor u mozgu, hemoterapiju radiaciju itd. Nije mu to produzilo vek, nego umesto da se muc nekoliko meseci mucio se 19 meseci, i na kraju isti rezultat. I to u Americi a kamo li u Srbiji. Neka sacuva Bog svakog od te odvratne boelsti posto nema spasa.
Jako teska i surova bolest....2007.godina tumor na m.m(dobrocudni),operacija,kriticna noc na kilnici *****,stazisti lose povezuju kapilare,slog,mozdani udar,pune se komore krvlju,duboka koma (ni danas lekari nece/ne znaju koliko tacno dana),selektivna amnezija,mozdani pritisak,ocni pritisak(posledica duple slike),desna strana tela-OUT...Ventilacija u sobi posle operacije cini svoje i kao poslednji ekser u kovcegu dobivam sepsu.Na infektivnoj klinici 30 dana i spremna su inv. kolica ali.....NE!NEMA SANSE!!I opet u zivotnu skolu.Uci da citas,pises,hodas,gledas,pricas,jedes,itd...Za vas koji citate,jedini koji mogu da pruže živu reč,emocije i odgovor su RODITELJI...Ti ljudi su mi spasili zivot i odigrali su ulogu koja im je bila i namenjena u ovom zivotu...I jos mnogo,mnogo toga da pricam ali ne moze da stane.Ono sto je najbitnije(Gamma knife and util.),to nazalost ova drzava nema.Prepusteni ste na milost i nemilost ovom bolesnom drustvu.Ovo udruzenje je obicna sarada i prekinite vise da nas obmanjujete.Kakva nedovoljna informisanost,kakva podrska,kakva hemio i dr.terapija,kakva prava.Ma unistili ste neciju proslost,sadasnjost pa sad i buducnost.Sjasite bre vise,sad i sa nas invalida!!Ne pomazete nam uopste i nemate nameru!
Gorane, žao mi je zbog vašeg gubitka, ali ima i u Srbiji a i u svetu ljudi koji uz terapiju žive i po šest i više godina, iako se slažem da je sve zajedno veoma teško i mučno.
Kod metastaza na mozgu, bitno je sto pre delovati, dok ne dodje do trajnih ostecenja. Mojoj prijateljici i nakon vise meseci nije pruzena odgovarajuca terapija. Za to vreme izgubila je vid na jednom oku, drugim vidi duplo, ne moze vise da hoda, ni da se brine o sebi. Muz je izbacio tako bolesnu iz kuce,uza porodica ne zeli da brine o takvoj osobi. Sada lezi u bolnici, ceka zracnu terapiju, koja sada verovatno nema mnogo smisla. Da se delovalo na vreme, mozda bi ostala mentalno zdrava i mogla da nekako dostojanstveno okonca svoj zivot. Ljudima o kojima nema ko da brine treba pomoci da mogu sami da brinu o sebi, a ne ubrzati im propadanje svake vrste i umiranje u potpunoj samoci sa svescu da nikog nije briga za njih.
moj otac je umro od raka na hipofizi 1982. godine u 28. godini života. kad mu je dijagnostikovan tumor na VMA, dobio je inekciju koja je dovela do pucanja vene(ili aorte) u mozgu i čovek je umro 15 minuta po dobijanju inekcije od izliva krvi u mozgu.
da se dežurni lekar drugačije poneo, čovek bi verovatno živeo znatno duže. mislim da je potrebno da lekari u srbiji ozbiljnije shvate svoju profesiju i posledice svog rada i primene (ne)znanja.
Nažalost oboljeli od glioblastoma ne mogu niti uz pomoć terapije preživjeti duže od 18 mjeseci. Mom ocu je dijagnosticiran glioblastom 2009.g. u februaru, a umro je u septembru iste godine. Imao je operaciju nakon koje se prilično dobro oporavio ali to je samo usporilo ovaj tumor koji se opreacijom ne može potpuno ukloniti, pa je nastavio da raste. Problem je što on raste u krakovima (oblika slično otvorenoj šaci) koji zahvataju u dubinu mozga i nemoguće ga je potpuno ukloniti bez opasnosti da se time ne ukloni i neki drugi vitalan dio mozga za druge potrebne funkcije čovjeka. Dobra stvar je da bolesnik ne trpi bolove od samog tumora u njegovoj kasnijoj fazi već samo kroz početne simptome koji su dok sam čitao članak i prepoznao kao identične i u članku nabrojane.
Upzounavajući se sa navedenom bolesti kroz lično iskustvo naravno da ne prihvatate nemogučnost izlječenja pogotovo ako se radi o nekome vama bliskom ali iste godine od istog oblika tumora je umro američki senator iz klana Kennedy i čovjek ne može, a da ne prihvati saznanje da je nemočan i da je čovjek sa svim resursima i dostupnim najboljim doktorima svijeta izgubio bitku sa ovom opakom bolešću.
Recima ne mogu opisati bol i tugu gledajuci oca koji ima glioblastom, zavrseno je zracenje, na Temodal nije odreagovao. Tumor raste... Strah je svakim danom sve veci...
Nemojte molim vas dati laznu nadu nesrecnicima ili porodicama doticnih koji obolu od glioblastome. Moj otac je imao 5 operacije nakon sto su mu otkrili tumor u mozgu, hemoterapiju radiaciju itd. Nije mu to produzilo vek, nego umesto da se muc nekoliko meseci mucio se 19 meseci, i na kraju isti rezultat. I to u Americi a kamo li u Srbiji. Neka sacuva Bog svakog od te odvratne boelsti posto nema spasa.
Gorane, žao mi je zbog vašeg gubitka, ali ima i u Srbiji a i u svetu ljudi koji uz terapiju žive i po šest i više godina, iako se slažem da je sve zajedno veoma teško i mučno.
Nažalost oboljeli od glioblastoma ne mogu niti uz pomoć terapije preživjeti duže od 18 mjeseci. Mom ocu je dijagnosticiran glioblastom 2009.g. u februaru, a umro je u septembru iste godine. Imao je operaciju nakon koje se prilično dobro oporavio ali to je samo usporilo ovaj tumor koji se opreacijom ne može potpuno ukloniti, pa je nastavio da raste. Problem je što on raste u krakovima (oblika slično otvorenoj šaci) koji zahvataju u dubinu mozga i nemoguće ga je potpuno ukloniti bez opasnosti da se time ne ukloni i neki drugi vitalan dio mozga za druge potrebne funkcije čovjeka. Dobra stvar je da bolesnik ne trpi bolove od samog tumora u njegovoj kasnijoj fazi već samo kroz početne simptome koji su dok sam čitao članak i prepoznao kao identične i u članku nabrojane.
Upzounavajući se sa navedenom bolesti kroz lično iskustvo naravno da ne prihvatate nemogučnost izlječenja pogotovo ako se radi o nekome vama bliskom ali iste godine od istog oblika tumora je umro američki senator iz klana Kennedy i čovjek ne može, a da ne prihvati saznanje da je nemočan i da je čovjek sa svim resursima i dostupnim najboljim doktorima svijeta izgubio bitku sa ovom opakom bolešću.
Jako teska i surova bolest....2007.godina tumor na m.m(dobrocudni),operacija,kriticna noc na kilnici *****,stazisti lose povezuju kapilare,slog,mozdani udar,pune se komore krvlju,duboka koma (ni danas lekari nece/ne znaju koliko tacno dana),selektivna amnezija,mozdani pritisak,ocni pritisak(posledica duple slike),desna strana tela-OUT...Ventilacija u sobi posle operacije cini svoje i kao poslednji ekser u kovcegu dobivam sepsu.Na infektivnoj klinici 30 dana i spremna su inv. kolica ali.....NE!NEMA SANSE!!I opet u zivotnu skolu.Uci da citas,pises,hodas,gledas,pricas,jedes,itd...Za vas koji citate,jedini koji mogu da pruže živu reč,emocije i odgovor su RODITELJI...Ti ljudi su mi spasili zivot i odigrali su ulogu koja im je bila i namenjena u ovom zivotu...I jos mnogo,mnogo toga da pricam ali ne moze da stane.Ono sto je najbitnije(Gamma knife and util.),to nazalost ova drzava nema.Prepusteni ste na milost i nemilost ovom bolesnom drustvu.Ovo udruzenje je obicna sarada i prekinite vise da nas obmanjujete.Kakva nedovoljna informisanost,kakva podrska,kakva hemio i dr.terapija,kakva prava.Ma unistili ste neciju proslost,sadasnjost pa sad i buducnost.Sjasite bre vise,sad i sa nas invalida!!Ne pomazete nam uopste i nemate nameru!
Kod metastaza na mozgu, bitno je sto pre delovati, dok ne dodje do trajnih ostecenja. Mojoj prijateljici i nakon vise meseci nije pruzena odgovarajuca terapija. Za to vreme izgubila je vid na jednom oku, drugim vidi duplo, ne moze vise da hoda, ni da se brine o sebi. Muz je izbacio tako bolesnu iz kuce,uza porodica ne zeli da brine o takvoj osobi. Sada lezi u bolnici, ceka zracnu terapiju, koja sada verovatno nema mnogo smisla. Da se delovalo na vreme, mozda bi ostala mentalno zdrava i mogla da nekako dostojanstveno okonca svoj zivot. Ljudima o kojima nema ko da brine treba pomoci da mogu sami da brinu o sebi, a ne ubrzati im propadanje svake vrste i umiranje u potpunoj samoci sa svescu da nikog nije briga za njih.
moj otac je umro od raka na hipofizi 1982. godine u 28. godini života. kad mu je dijagnostikovan tumor na VMA, dobio je inekciju koja je dovela do pucanja vene(ili aorte) u mozgu i čovek je umro 15 minuta po dobijanju inekcije od izliva krvi u mozgu.
da se dežurni lekar drugačije poneo, čovek bi verovatno živeo znatno duže. mislim da je potrebno da lekari u srbiji ozbiljnije shvate svoju profesiju i posledice svog rada i primene (ne)znanja.
Recima ne mogu opisati bol i tugu gledajuci oca koji ima glioblastom, zavrseno je zracenje, na Temodal nije odreagovao. Tumor raste... Strah je svakim danom sve veci...
IMAGE SOURCE
8 Komentari
Sortiraj po: