čista glupost,ja i moji roditelji nemamo isti smisao za humor(jedino ako me nisu odgajali neki drugi ljudi u prvih par godina života tj. dokle mi pamćenje seže)
Vrlina je radovati se lepom, dobrom i plemenitom. Kada to ljudi ne umeju, oni postaju infantilni i raduju se ružnom, pokvarenom i lošem. Deca reaguju smejenjem koje mi nazivamo humorom, onda kada nisu sposobna da imaju osećanja koja jesu adekvatna stvarnosti, jer na svom stepenu razvoja nisu sposobna da se suoče sa odgovornošću koja bi na njih pala kada bi imali osećanja adekvatna neuspehu, porazu, nepravdi, nemoći, itd. Time što se smeju deca poručuju "Za mene je ovo igra, a ne realnost života!". Kada odrasle osobe izbegavaju da imaju osećanja adekvatna stvarnosti, pa se raduju deformisanosti lepoga, ljudskoj gluposti i pokvarnosti, to ne otkriva samo njihovu infantilnost zbog straha od susreta sa sostvenom odgovornošću već ne nedostatak ljubavi i zahvalnosti da se raduju onome što je lepo.
Ni humor (tj. duhovitost) ni kreativnost nisu vestine, nego vrline, a vrlina se moze negovati i razvijati ali se ne moze nauciti. Cudo jedno kako je narod postao kratkovid usled obrazovanja koje se stice na menadzerskim fakultetima i uz medije.
Koja glupost, žali bože para bačenog na istraživanje. Kao što @itd reče, ja obožavam Pajtonovce i engleski humor uopšte, za razliku od mojih roditelja.
A i mož misliti istraživanje, gađali ljude i stavljali klovnovske noseve na lice, wow, mora da su tri dana mozgali o čitavoj stvari.
Ima logike, ali kako mojim roditeljima nikad nije bio interesantan npr. Monty Python dok sam plakala i gubila vazduh od smeha? Drugo, kako objasniti promenu smisla za humor u zavisnosti od starosnog doba?
"Deca uzrasta do godinu dana, prema svemu sudeći, već počinju da razmišljaju, odnosno barem shvataju šta je zaista smešno, a šta ne", kazala je autorka studije dr. Đina Miro.
A šta je zaista smešno? Neko će se smejati kad pročita citat, mene lično užasno nerviraju glupe izjave.
Ima logike, ali kako mojim roditeljima nikad nije bio interesantan npr. Monty Python dok sam plakala i gubila vazduh od smeha? Drugo, kako objasniti promenu smisla za humor u zavisnosti od starosnog doba?
Ni humor (tj. duhovitost) ni kreativnost nisu vestine, nego vrline, a vrlina se moze negovati i razvijati ali se ne moze nauciti. Cudo jedno kako je narod postao kratkovid usled obrazovanja koje se stice na menadzerskim fakultetima i uz medije.
Koja glupost, žali bože para bačenog na istraživanje. Kao što @itd reče, ja obožavam Pajtonovce i engleski humor uopšte, za razliku od mojih roditelja.
A i mož misliti istraživanje, gađali ljude i stavljali klovnovske noseve na lice, wow, mora da su tri dana mozgali o čitavoj stvari.
"Deca uzrasta do godinu dana, prema svemu sudeći, već počinju da razmišljaju, odnosno barem shvataju šta je zaista smešno, a šta ne", kazala je autorka studije dr. Đina Miro.
A šta je zaista smešno? Neko će se smejati kad pročita citat, mene lično užasno nerviraju glupe izjave.
Vrlina je radovati se lepom, dobrom i plemenitom. Kada to ljudi ne umeju, oni postaju infantilni i raduju se ružnom, pokvarenom i lošem. Deca reaguju smejenjem koje mi nazivamo humorom, onda kada nisu sposobna da imaju osećanja koja jesu adekvatna stvarnosti, jer na svom stepenu razvoja nisu sposobna da se suoče sa odgovornošću koja bi na njih pala kada bi imali osećanja adekvatna neuspehu, porazu, nepravdi, nemoći, itd. Time što se smeju deca poručuju "Za mene je ovo igra, a ne realnost života!". Kada odrasle osobe izbegavaju da imaju osećanja adekvatna stvarnosti, pa se raduju deformisanosti lepoga, ljudskoj gluposti i pokvarnosti, to ne otkriva samo njihovu infantilnost zbog straha od susreta sa sostvenom odgovornošću već ne nedostatak ljubavi i zahvalnosti da se raduju onome što je lepo.
čista glupost,ja i moji roditelji nemamo isti smisao za humor(jedino ako me nisu odgajali neki drugi ljudi u prvih par godina života tj. dokle mi pamćenje seže)
Koja glupost, žali bože para bačenog na istraživanje. Kao što @itd reče, ja obožavam Pajtonovce i engleski humor uopšte, za razliku od mojih roditelja.
A i mož misliti istraživanje, gađali ljude i stavljali klovnovske noseve na lice, wow, mora da su tri dana mozgali o čitavoj stvari.
čista glupost,ja i moji roditelji nemamo isti smisao za humor(jedino ako me nisu odgajali neki drugi ljudi u prvih par godina života tj. dokle mi pamćenje seže)
Ni humor (tj. duhovitost) ni kreativnost nisu vestine, nego vrline, a vrlina se moze negovati i razvijati ali se ne moze nauciti. Cudo jedno kako je narod postao kratkovid usled obrazovanja koje se stice na menadzerskim fakultetima i uz medije.
Ima logike, ali kako mojim roditeljima nikad nije bio interesantan npr. Monty Python dok sam plakala i gubila vazduh od smeha? Drugo, kako objasniti promenu smisla za humor u zavisnosti od starosnog doba?
"Deca uzrasta do godinu dana, prema svemu sudeći, već počinju da razmišljaju, odnosno barem shvataju šta je zaista smešno, a šta ne", kazala je autorka studije dr. Đina Miro.
A šta je zaista smešno? Neko će se smejati kad pročita citat, mene lično užasno nerviraju glupe izjave.
Vrlina je radovati se lepom, dobrom i plemenitom. Kada to ljudi ne umeju, oni postaju infantilni i raduju se ružnom, pokvarenom i lošem. Deca reaguju smejenjem koje mi nazivamo humorom, onda kada nisu sposobna da imaju osećanja koja jesu adekvatna stvarnosti, jer na svom stepenu razvoja nisu sposobna da se suoče sa odgovornošću koja bi na njih pala kada bi imali osećanja adekvatna neuspehu, porazu, nepravdi, nemoći, itd. Time što se smeju deca poručuju "Za mene je ovo igra, a ne realnost života!". Kada odrasle osobe izbegavaju da imaju osećanja adekvatna stvarnosti, pa se raduju deformisanosti lepoga, ljudskoj gluposti i pokvarnosti, to ne otkriva samo njihovu infantilnost zbog straha od susreta sa sostvenom odgovornošću već ne nedostatak ljubavi i zahvalnosti da se raduju onome što je lepo.
IMAGE SOURCE
13 Komentari
Sortiraj po: