Lekari šalju ljude kući da umru

Ovo je 100% tacno, ali GORA stvar je ta da DOKTORI PUSTAJU LJUDE DA UMRU U BOLNICI!

Nazalost bio zam prisutan kada se sve desavalo ispred mene. Prebledela baka, ma pozutela, koja ne zna ni tacno gde je, ni sta joj je..

Nakon sto smo obavestili ljude u bolnici da joj je lose, evo hijerarhije:
1) Sestra - Sta vam je gospodjo? Ne znam ja sta vam je ako ne kazete.. (zadrzavanje 2 minuta)
2) Dolazi jos jedna Sestra - iskusnija, jel?! Meri samo krvi pritisak
(zadrzavanje 4 minuta)
3) Dolazi doktorka - ne dodiruje je rukama uopste - gospodjo sta vam je? sta pijete od lekova? Ona jadna ni ne zna da kaze, pita sestre koliki joj je pritisak?! I dalje je ne dodiruje rukama, da pipne - vidi sta je
(zadrzavanje 2 minuta)
4) Dolazi PROFESORKA - kao ultimativni mudrac - svi se sklanjaju, dolazi profesorka jel te, ona nije doktor.. elem, stane na vrata sobe, i slusa doktorku sta joj prica. Ne slusa sestre, jer ona nije na tom nivou da joj se one obracuju..
(cekanje na nju, 10 minuta, zadrzavanje 30 sekundi) da bi rekla: "Saljite je na reanimaciju."

To je procedura naseg lecenja u Srbiji/Beogradu. Sramotno je sta rade ljudima, sramotno je sto ljudi cute, sramotno je sto je jedini covek gostujuci na RTSu rekao kako stoje stvari u zdravstvu i zato dobio otkaz! Sramotno je ova zemlja! Tuzna, beznadezna! Ko moze, glavom bez obzira, nek bezi odavde..

Prijatelj u Australiji ima 1o5g.lećili ga kao da ima 15g.moj otac dobija temperaturu 40,1 zovem hitnu pomoć kad su čuli koliko ima godina (87g) nisu hteli da dodju nego mi dali instrukcije,normalno kad sam digla glas došli su.Ej zemljo srbijo daleko si ti od normalne države.Izvinjavam se poštenim zdravstvenim radnicima kojih ima ali ljudi bez savesti sve ih gunuše u mulj.

имам пријатељицу, на дијализи већ 18 година! Има сада 32 године, понашају се према њој као да не постоји, равнодушни, дрски, не објашњавају шта раде, оно што раде је као од беде. Морала је већ три пута да долази за Беч да би јој: уградили нови катетер, одстранили стари, потпуно погрешно уграђен, проширили нови када се сузио. Лекари у Београду су је једноставно послали кући и рекли да не може боље! Након интервенције у Бечу, катетер је поново прорадио са 60% већим капацитетом у односу на рад у Београду и са скоро 100% капацитета у односу на вредности мерења при уградњи. Сада је поново у Београду и чека да се неко из Министарства здравља јави...

kad zovete hitnu prvo vas pitaju za godine pacijenta.

Skoro su oca moje drugarice poslali kuci 2 dana pre smrti od raka. To se ne radi! Sada cela porodica ima grizu savesti da je umro zato sto nisu ucinili dovoljno! Sramota!

Ovaj tekst je tacan, a realnost je jos gora - nacelnici u nasem sistemu pretvaraju lekare u svesne ubice, a ako nece moraju da trpe njihova izivljavanja. Pre neki dan sam to prosao sa svojom majkom. Ne mogu vam opisati kako je to porazavajuce osecanje, kada vas neko pozove iz bolnice u pola devet uvece da dodjete i da je vodite kuci. Izbacili su je kao kufer. Neki mladi lekar se preko dana prevario da je primi, a neki nacelnik je resio da je izbaci da ne prespava. Onda uvali nekom ispod da obavi tu ruznu duznost, a njih nigde nema na odelenju, cak ni da potpisu otpusnu listu. Cela ta prica da se resursi cuvaju za one kojima se moze pomoci je jednostavno laz. Jer, cekacete kod lekara 2-3 sata da vas uopste primi, a onda ce da vas otkaci sa nekim pilulama, ako i to dobijete. Nas zdravstveni sistem je ruina, i ovo je mozda prvi tekst koji je javno progovorio o tome. Bili izbori, niko nista da pomene ...

Nama je otac umro od raka nedavno. Ovo je u potpunosti tacno sve sto je pres napisao. Cak, sta vise, nama su na onkologiji u Beogradu, Pasterova, rekli, i to ne pre nego sto smo nasli debelu vezu, da nema potrebe da ga ostavljamo u bilo koju bolnicu, osim ako hocemo da brze u umre??? Doktor, koji je, rekao to otvoreno i iskreno, je cak rekao da on rodjenu strinu je odveo u privatnu bolnicu koja neguje teske bolesnike. Kad smo otisli tamo, videli da nema ni lifta u zgradi, samo smo pobegli. Odveli smo oca kuci, uspeli da ga izvucemo i da mu damo godinu dana kvalitetnog zivota, dok bi zaista u bolnici umro pre, tu nema sta. Najgore, u celoj ovoj prici, nije ni to sto nemaju mesta u bolnici, sto ne znaju sta ce sa teskim bolesnicima, vec sto bez debele veze ne mozete da uradite osnovne stvari. Tako da smo dva do tri puta mesecno isli kod istog tog doktora, koji je bio vidno raspolozeniji i sa vise optimizma, ali u privatnu kliniku, placajuci svaku intervenciju i pregled oko 110 eura. To je najtuznije. Probali smo par puta da odemo i do bolnice, preko debele veze, ali smo svaki put morali da cekamo po par sati kolike su guzve bile. Sto je za naseg oca predstavljao veliki napor, zaista. A i kad bi docekali cela atmosfera je bila depremirajuca, tuzna, a sestre i lekari nadrndani. Privatna klinika je nesto sasvim drugago, ne zelim da je imenujem, ali zaista je otac sam zeleo da ide, za razliku od gradske, koja je jos vazila za najbolju. Sreca mogli smo da priustimo sve to.

Sad tek vidim koliko je super ziveti u Beogradu. Imam mnogo mostova, pa mozes da biras sa kog ces da skaces, kad ti zivot dojadi!

Draga Dubravka,

"Da li mislite da bolnice u Srbiji treba da budu za umiranje?"

Vaše retoričko pitanje je cinično. Bolnice treba da budu za umiranje za one pacijente koji nemaju drugu mogućnost. Meni je rođeni deda umro na rukama u terminalnoj fazi NHL. Meni je drago da nije umro u nekoj bolnici bez ikog svog. Ali šta je sa onima koji nemaju nikog svog ili taj njihov najbliži nema volje niti želje da se time bavi? Da li ti ljudi treba da umru sami, bez čaše vode, bez čiste posteljine, bez blagog pogleda i tople reči?
Meni je jasno da palijativna nega mnogo košta, ali mislim da nije fer da se taj deo priče svali na porodice i rodbinu. Umirući pacijenti su tako prepušteni na milost i nemilost.

Ljudi umiru jer i ne stizu do operacionog stola, prestari su za operaciju kazu lekari u Srbiji!Sta o tome ima da kaze bahata zamenica ministra. Zar mi nemamo ni jednog normalnog ministra, to sto pise na papiru treba neko da proveri i napravi reportazu!

Moju babu su odbili za operaciju kuka "jer je stara" i ostavili je da nepokretna umre kod kuće za par meseci... Žena i dalje živi 6 godina kasnije, zaboravili je i smrt i doktori.

U državi u kojoj pacijenti moraju sami sebi da kupuju lekove da bi bili lečeni; u kojoj dosta potrebnih lekova ni nema da se kupi kod nas, već moraš u inostranstvu da ih kupiš; gde su porodilišta manje sređena od nečijeg svinjca ili štale; gde najbolji lekari beže glavom bez obzira, a ostaju (svaka čast izuzecima, ali oni su u ogromnoj manjini) polukvalifikovani kvazi stručnjaci; gde medicinske sestre dobijaju posao na osnovu obima grudnog koša (opet, čast izuzecima, i ovde su u velikoj manjini) a ne na osnovu stručnosti; gde mediji treba da pokrenu akciju za kupovinu inkubatora inače bi i dalje koristili one iz 1950ih;...; e u takvoj državi, nažalost, iako zaslužuju negu, umirući pacijenti nemaju šta da traže...

"Nije tačno da palijativna nega postoji samo na papiru. Odmah ću da vas demantujem. Cela Srbija ima službe kućnog lečenja u 88 domova zdravlja, a u 77 gde je manji broj stanovnika, o njima brinu izabrani lekari. Uspostavljeno je i slanje pacijenata u Jedinice za palijativno zbrinjavanje u bolnicama u kojima pacijenti ostaju do 15 dana. Da li mislite da bolnice u Srbiji treba da budu za umiranje?", rekla je Šaranović Racićeva.

E, draga moja, doći će i Vaše vreme! Požalićete što niste progutali ove Vaše reči. Mešate frogs & grandmas. Kućno lečenje i palijativna nega... Pa svih 140 kreveta za celu Srbiju...

To nije samo pitanje odnosa medicinskih radnika tj zdravstvenih institucija prema umirucim pacijentima, to je eticko pitanje ponasanja, tj nastojanja rodbine takvih pacijenata da ih "sklone" iz kuce i da ne gledaju taj mucni horor bolova, smrada, i drugih uzasnih simptoma. Moj otac je umro od leukemije u 83. godini, poslednjih dana se mucio, majka i sestra su insistirale da ga se ostavi u bolnici, ja nisam dopustio da mi otac umre u nepoznatoj beloj sobi, sam, bez svojih, u mukama, uneredjen, pored drskih sestara koje ga ne gledaju. Terapija i pomoc u ublazavanju muka se moze obezbediti i u kucnim uslovima, postoje sluzbe za to. Tako smo i uradili, dolazili su i davali mu lekove kroz infuziju. Ali siguran sam da u poslednja 3 dana kada su mu se otvorile dekubitusne rane, dok se gubio i u agoniji trazio vode jer je goreo od temperature, siguran sam da mu sestre ne bi davale na kasicicu vode na svakih 5 minuta i to tako satima, ne bi ga presvlacile tj menjale mu pelene jer je nekontrolisano mokrio, trebalo je okretati ga, podizati ga, moralo je nas nekoliko da se angazuje, jako je tesko oko takvih pacijenata, KO bi od medicinskih radnika taj trud upotrebio u zadnjim minutima zivota. SVAKA bolnica ima "sobu" za to, tamo ih ostave u mukama bez lepe reci, bez neznosti i paznje. Sto se mog oca tice, na kraju kada vise nista nije delovalo i kada nije imalo smisla pokusavati kasiciom niti bilo sta drugo, makar smo ga drzali za ruku. To ne bi dobio u bolnici. Kompleksan problem.

Tacno je da vracaju kuci. Meni je tata u martu umro na rukama u mom stanu. Jedva je hitna pomoc dosla,posle treceg poziva.To je jako ruzno bez obzira na godine.

Mene poslali da umrem, a ja još živ!

Pogledajte samo kako deca studiraju na medicinskom fakultetu i biće vam jasno odakle nam ovako "dobri" lekari.

"Da li mislite da bolnice u Srbiji treba da budu za umiranje?", rekla je Šaranović Racićeva.

Zivim u Svajcarskoj i ovde, nekim cudom, bolnice sluze i za umiranje....

Koje mi likove imamo u Vladi pa to je strasno, pa zar treba ta ili neka druga jadna baka da umire kuci pred unucima, da deca gledaju samrtni ropac?! Zar treba da je presvlaci i namesta familija ili profesionalci koji su za to PLACENI OD NASEG NOVCA!!??

A sta drugo ocekivati od nasih politicara, ne zerezuje nas ni dok smo zivi, a kamoli kad umiremo.

Moj tata je kod kuće umirao od raka. Poslednje dve nedelje je dolazila terenska služba da mu daje injekcije protiv bolova. Mama i ja smo radile sve ostalo. On tada više nije mogao da ustaje.
Znam da mu u bolnici više nisu mogli pomoći, ali mislim da bi bilo humanije da postoji palijativno zbrinjavanje. Ovako smo mi to kod kuće radili. Da je duže potrajalo, morali bismo nekome da platimo da pomaže. Ne mogu ni da opišem koliko je to teško i fizički i emotivno. Mislim da bi bilo u redu da se takva nega organizuje o trošku zdravstvenog osiguranja koje građani plaćaju celog života.

Srbija ubija

Pitanje ove zene "Da li mislite da bolnice u Srbiji treba da budu za umiranje?" je najbolji pokazatelj kako lekari u Srbiji razmisljaju. Ako je neko star i na kraju zivota onda po njima treba da se skloni negde i umre sam i da nikog ne uznemirava. Ono sto je ona precutala je da u bolnicama u celom svetu ljudi imaju pravo da umru i da se pritom ne pate od bolova. To je sustina paliativnih stanica jer deca i rodjaci uglavnom ne znaju (a kako bi?) kako da pomognu svojoj baki ili dedi. Jedini nacin da se u Srbiji neko palijativno smesti je da se potplati lekar. To je istina. Moja porodica je platila lekarki u Arandjelovackoj bolnici da uzmu nasu baku jer mi vise nismo znali sta da radimo a zena se mucila do zadnjeg trenutka. Ako ministarstvo zdravlja misli da novine pisu prema rodjackim iskustvima onda neka znaju da je vecina slucajeva upravo ovakva. Ne dao ti Bog da umres (i da se rodis) u Srbiji.

umiranje je sastavni deo zivota, prema tome, bolnice treba i za to za sluze, izmedju ostalog. a ova pomocnica ministra zdravlja, fasisticke provenijencije, negira postojanje ogromnog problema koji kod nas postoji: hocemo li umiruce ljude, kojima je medicinska podrska neophodna za dostojanstven kraj zivota odbijati, sutirati ili bezati od njih zato sto su bolesni ili umiru? uostalom, moguce je da se i sama osvedoci kad dodje vreme. onda ce znati a i razumece, na posletku.

Najpre želim da najoštrije osudim ove tendenciozne i jednostrane tekstove u štampi,napisane u afektu ili iz zle namere i u nedostatku inspiracije za kvalitetno pisanje,a svakako bez detaljne analize izabranog problema.
Nije korektno ukaljati čast hiljada zdravstvenih radnika,koji svakodnevno ulažu veliki napor da nekome pomognu,a sve zbog ogorčenosti na manji deo istih,koji su etici i ljudskosti pretpostavili lični interes.
Svi koji ste se zgrozili na tvrdnju da je neko "otpušten iz bonice da umre kući",zapitajte se kako biste reagovali da se,ne dao Bog,neko Vaš ozbiljno razboli i da bolničko lečenje može čak dovesti do izlečenja,a nema mesta u bolnici,jer tamo čekaju da umre neko,kome je preostalo još nekoliko dana. Znam da ovo grubo zvuči,ali sad zamislite kako je lekaru koji mora da odluči kome će dati "prednost" : bolesnom,koji ima šanse ili bolesnom koji nema šanse da preživi. Da li ste ikad bili pred sličnom odlukom? Da li ste ikad razmišljali o tome?Mislite li da lekar ide kući smiren,opušten i uvek srećan? Mislite li da nešto više od 50 000 dinara plate lekara opšte prakse ili 70 i koja hiljada specijaliste može da "plati" sve fizičke i mentalne napore? Ipak,većina lekara ćuti,trpi i radi svoj posao krajnje požrtvovano.Znam da je ovo teško razumeti nekome sa 100 evra plate,ali to je tako.
Postoje medicinski radnici koji su od svog novca kupovali lekove nepoznatim pacijentima,kad znaju da su im neophodni i da nemaju novca.
Novinari,pišite i o tome

mnoge bolnice u srbiji i jesu samo za umiranje.

Doktori izbegavaju da prime na bolnicko lecenje stare ljude, cak i onda kada je lecenje moguce. Valjda nece da trose resurse za nekoga, ko se po njihovom misljenju dovoljno naziveo. Neka doktori zauzmu stav po tom pitanju, pa da stari prestanu sa placanjem doprinosa za zdravstvo, da stede pare da plate privatno lecenje.
Svi koji imaju starce u porodici znaju da se mesto nadje samo "preko veze". Poslednjih nekoliko godina zivota zavisi od potkupljivosti zdravstvenog osoblja.

""Nije tačno da palijativna nega postoji samo na papiru. Odmah ću da vas demantujem. Cela Srbija ima službe kućnog lečenja u 88 domova zdravlja..."

How yes no, sada cu odmah da vam kazem kako ta sluzba kucnog lecenja izgleda posto imam nepokretnu baku koja ne moze ni najosnovnije funkcije samostalno da obavlja: Dodje medicinska sestra, izmeri joj pritisak (!?), administrira terapiju (lekove), i vec je na vratima. In & out za 15 minuta. Tako da placam privatno jednu medicinsku sestru 200 evra da je hrani i pomaze u menjanju pelena i odrzavanju higjene.

"Zavisi dosta i od toga koliko je lekar spreman da se angažuje emocionalno i moralno."
Osoba koja je odabrala medicinu kao poziv(jer to i jeste poziv a ne profesija) i koja vaga koliko ce biti moralna prema pacijentu,nema sta da trazi u ovom pozivu.Ako se pak ona naucena da se tako postavlja ,skola koja ju je naucila mora biti odmah zatvorena,makar to znacilo privremeni prestanak rada svih medicinskih fakulteta u Srbiji.

Gledam u prodavnici kako najsiromašniji građani, od kojih mnogi nemaju ni zdravstveno osiguranje, kupuju najgoru moguću hranu - najjeftinije salame i viršle, najjeftinije tzv. sokove koji nemaju ni šećer već kancerogene zaslađivače kao što je aspartam itd itd. Znači loš životni standard ne samo da otežava svakodnevni život nego ga i skraćuje na najgori mogući način.

Nije više vest da je moral kod zdravstvenih radnika u padu. Dugogodišnjem.

Nemam komentara.Strasno !!!!!

Skoro sam pričao sa koleginicom o ovome. Ja sam bio za to da se svi terminalni pacijenti šalju kući jer makar tako umiru u okviru porodice, dok bi za to vreme imali sestru koja bi dolazila sa adekvatnim lekovima, savetima, podršci porodici i sl.
Na to je ova odgovorila da ipak to nije skroz dobro rešenje, jer za mnoge je smrt trauma. Kao i da ima onih koji jedva čekaju da se od nekoga oproste, gde mislim na tirane i druge.
Zato, lepo u svakom gradu obezbediti centar tipa "poslednje zbogom" gde bi baš ti ljudi mogli da provedu poslednje dane. Ali, ne po uzoru iz Alan Forda već "lepih švajcarskig klinika" jer ipak zaboravljamo kakve su oni živote imali i koliko ih tretiramo kao višak. Sve mi je više žao starijih i sve manje mladih. Tužno.

U Toledu(Ohajo)postoje depadansi za neizlecive bolesnike.Lekari i sestre ih neguju do kraja.Porodica moze da ih obidje kada zeli.Toliko o humanosti!

O čemu vi ljudi pričate? Pa hitna pomoć nije htela da dođe zbog komšije koji ima 45 GODINA, a čovek je bio u predinfarktnom stanju! Došao je do mojih vrata pošto je sam, kaže muti mu se pred očima, ne vidi, boli ga u grudima. Ja sam besna zvala hitnu pomoć, koja je posle ubeđivanaj došla i pitala ga "zašto ste nas zvali, Vi ste u predinfarktnom stanju, bolje da ste otišli u Urgentni centar"?!?!?! SRAMOTNO! Otac (65 godina) je prošle godine umro u bolnici, nakon što nam je njegov lekar rekao da "njemu nije ništa, vodite ga kući"! Toliko mu nije ništa, da je umro! To je najneljubazniji čovek kog sam ikada srela. Baki je pozlilo (umrla je pre 3 godine) i odveli smo je na gerontologiju, a tamo nam je doktorka rekla da mi njih dovodimo "samo da se otarasimo starih", a ženi loše, povraća krv, maltene umire!? Ne mogu da vam dočaram koliko mi je muka od ove zemlje, njenih stanovnika i koliko mi je žao što počinjem da nam želim sve najgore! Došla sam u taj stadijum posle svega što mi se dešavalo, jer najgorem neprijatelju ne bih poželela takav tretman nigde! Nadam se da ćete mi pustiti komentar! Ovo je nažalost, jedino mesto gde mi obični građani možemo da se žalimo, pošto institucije ne postoje!

Ne.ne treba da budu bolnice za umiranje,ali treba da budu i za lecenje i pruzanje pomoci koju bolesnici mogu samo tamo da dobiju.Takodje,opste poznato je i da sluze za smestaj"nezgodnih"bolesnika,naravno ako su neciji.I politicari i lekari to obilato koriste.Na zalost.
I nemojte vi iz ministarstva da budete tako licemerni.

Nama se to desilo na VMA. Razlog odkazivanja operacije je navodno bio aritmija i slabo srce. Kasnije se ispostavilo da to nije tacno,medjutim bilo je kasno za ikakvu intervenciju.

Da, ovo je standardni odgovor za sve sto nisu u stanju ili ne zele da nesto odrade kako treba. A koliko njih je vraceno tamo gde imamo razvijenu odredjenu granu medicine, a da se uopste nije posvetila paznja pacijentu. Medicina je pre svega humana delatnost, sto znaci pomoci ljudima pre svega, a ne traziti izgovore koji ne piju vodu!!!

sve zavisi od broja slobodnih mesta i koji dr. je na prijemu.
dnevne smene su uzas, jedva stignemo da poradimo sve sto treba. ides na wc kad stignes a ne kad moras...doruckujes stojeci, ne daj boze da te glavna sestra vidi da sedis i doruckujes !!! nas dvoje u smeni brinemo o 40 ljudi, teskih pacijenata...rado bih opisao jednu moju dnevnu smenu ali imam samo 1500 karaktera.u normalnim zemljama negovateljica radi negu, hrani pacijente, med. sestra radi svoj posao, visa sestra radi svoj...a u srbiji med. sestra radi SVE
nocu je ipak lakse, nema toliko terapije, nema obroka, nema dijagnostike pa imamo vremena da ih presvlacimo i okrecemo kad treba da ne bi dobili dekubituse.spavanja nema, bar na mom odeljenju, dok recimo na ocnom o. sestra uradi sta treba do 21h, ode u krevet, naspava se i vrati se kuci cila i odmorna...sve za istu platu
ima nas svakakvih ali ipak vecina se trudi maksimalno. od nas 30 ja bih 2-3 sutnuo na ulicu pa nek prodaju kokice. zbog njih smo vam svi isti, ali ipak pre nego sto pocnete da pljujete po nama razmislite malo kakvi ste sami i kako brinete o bliznjima,jer jako puno zapustenih pacijenata primimo. desi mi se da me zovu ljudi koji su dosli u posetu da njenom ocu/majci dam vode!!! ejjj pa svako na ovom svetu moze nekoga da napoji...nikakava strucna obuka za to ne treba. al opet ima dosta njih koji dodju u posetu pa nam pomognu da presvucemo pacijenta kad vide u kakvom haosu radimo...opet da ponovim IMA NAS SVAKAKVIH, I NAS I VAS

a tek u koliko bolnica vam diskretno kazu gde bi mogli da smestite svoje najblize, kojekakvi staracki domovi, sa kojima su u dilu...zalosno, ali korupcija u zdravstvu je jako velika rak rana...

Manite nas demagogije, ko plati ima da se nadje mesto za umiranje, za one jednake medju jednakima!

Nazalost, upravo je tako.

Da li treba da umirući pacijenti zauzimaju krevete onima čiji se život može spasiti ako se hitno hospitalizuju? U zemlji u kojoj umiru mladi pacijenti ne zato što su neizlečivi, već zato što nemamo uslova da ih lečimo, 5 min ili 5 sati do smrti za terminalno bolesne ne znači ništa.

Svako misli da je baš njegova muka najveća i da je njegov problem nerešiv, te tako i rođaci terminalno obolelih misle da lekari moraju da prime te pacijente na odeljenje da bi tamo umrli. U medicini postoji termin "trijaža" - izbor pacijenata na osnovu težine bolesti i mogućnosti da im se pomogne kao i hitnosti/neophodnosti te pomoći. Dakle, lekar je dužan da proceni na osnovu gornjih kriterijuma kome mora prvo da pomogne, mora da odredi prioritete, ili će ga Ministarstvo sankcionisati za neracionalno trošenje para iz Fonda.

Jedan lekar dnevno ima blizu 100 pacijenata u proseku u ovom našem Srbistanu, a Fond i Ministarstvo su mu vezali ruke, tako da i kad hoće, ne može da pomogne nekim (mnogim!) pacijentima. U takvim uslovima ne bi niko normalan radio ni za 10.000 evra, a ne za bednih 500 evra. Pare nisu toliki problem, već surova realnost da svako veće legnemo u krevet sa mišlju da smo mogli nešto da učinimo, ali da nismo imali uslova, preparata, aparata, spora birokratija, itd.

Mislite o tome sledeći put kad budete išli na neki pregled...

Vrlo osetljiva tema, u kojoj svaki argument može da se okrene naopako.

Šta ako taj krevet treba nekome ko može da preživi? Svaki bolesnik u bolnici zahteva angažovanje osoblja i resursa. Šta ako to osoblje i resursi ustrebaju nekom drugom, mlađem, kome treba i realno se može spasiti život?

Moja baba je vraćena iz hitne pomoći rečima "mi ovakve pacijente ne primamo". Umrla je pola sata kasnije. Da joj je ukazana pomoć, živela bi možda 15 min više. Možda dan. Ali je bila gotova, jer je dugo bila bolesna i kraj je bio izvestan. I da li je uopšte bilo vremena da joj se ukaže pomoć?

Druga baba je ležala nepokretna mesecima, sa svim problemima koji uz to idu. Kada je došao kritični trenutak, zvali smo hitnu pomoć, lekar je došao, pogledao je, dao joj je analgetik intramuskularno (iako je već bila u komi i verovatno nije ni osetila njegovo dejstvo) i rekao žao nam je. Okrenuli su se i otišli, sve ukupno bili su tu 5-10 min. Umrla je posle petnaest minuta.

Osetljivi smo na ovakve stvari i emotivno reagujemo jer se radi o našim bližnjim. I nemamo poverenje u lekare zbog svega što se dešavalo i dešava se po zdravstvu. Ipak, treba biti i realan i razumeti situaciju. Kada dođe kraj, to je to...

Zvuci surovo, ali sta da rade "baki od 89 godina" u samrtnom ropcu kada nam i mladi umiru? Stanje u zdravstvu katastrofalno, mladi ljudi umiru od raka a neko ce da se bakce sa babom od 100 godina. Mnogi od nas nece doziveti toliku starost. I red je da umre kuci a ne na nekom odeljenju.

Zgadili su mi se lekari.
Vec tri puta su mi navodno nasli rak i skratili zivot.
Prvi je na kraju rekao , ZANEO SAM SE, na sred onkologije, sin profesora, balavac, drugi sa svojom asistentkinjom stancuje iste izvestaje sa tumefaktom na jajniku svim pacijentkinjama, IDENTICNE, za svoja naucna??? istrazivanja i Kongrese, a sto skrati zivot pacijentkinjamane zanima ga...., treca doktorka ne zna da cita magnetnu rezonancu, pa ti prvo kaze da imas rak, a posle operacije se ispostavi da je banalno...
DOKTORI NAM SKRACUJU ZIVOTE.
Umrecu posle svega od srcanog udara zbog stresova, a ne od raka.

Problem jeste kompleksan, a nažalost mi ne živimo u Švajcarskoj. Kapaciteti su takvi kakvi su i lekari su zaista na muci, jer su stalno pod pritiskom, sa jedne strane od rodbine, sa druge od direktora, fonda, realnih mogućnosti. (Recimo detalj da je obavezna obdukcija za svakog primljenog pacijenta koji umre u roku od 24h po prijemu, a košta preko hiljadu evra.) Naravno da ima nesavesnih i bahatih, ali tvrdim da zdravstvo kako tako funkcioniše isključivo zbog entuzijazma mnogih zaposlenih koji, nažalost, nisu u centru pažnje.

Nista normalnije nego da se umre kod kuce. Tako je bilo do pre samo dve generacije.

Znam da smo osiromasena drzava,ali eto predloga tajkunima kako da postanu ktitori i oduze se malo narodu..Otvorite centar za palijativnu negu,negde u prelepoj prirodi,uz drvece,cvece i ptice,kao sto je moja svastika u Svedskoj provela svoje poslednje dane,bez bola,cista,uz toplu rec,i cvrkut ptica...

Imajte u vidu da lekari ponekad moraju i da se bave trijažom. Da li da prime babu sa rakom, kojoj je ostalo još nedelju dana života, to jest umiranja, i za koju možda i nemaju adekvatne lekove, ili da prime nekog koga mogu da spasu? To su pitanja koja se postavljaju i u poljskim bolnicama na frontu, tokom rata.

E, sad, zašto su naše bolnice dovedene u stanje da moraju da donose ovakve odluke, to pitajmo BIVŠE ministre: Tomicu Ukočenog i General Obducenta. Slavicu ćemo propitivati za koju nedelju. Inače, mi smo zemlja u kojoj će uskoro biti čak i Brufena po apotekama! Aspirina ima poodavno. Bre!

Šta da kažem nego da je ceo ovaj članak smišljen kao novi linč medicinskog osoblja. No dobro ima smisla linčovati svo medicinsko osoblje zbog šačice onih koji ne zaslužuju da se nazovu tim imenom, a mi ostali nismo u stanju da se izborimo sa njima. "Sistem je kriv" je najlakše opravdanje, mada sama ta rečenica dosta onako filosovski zvuči.Nešto ste rekli, a opet ništa. U osnovi sistem nije kriv koliko je zastareo.Na osavremenjanju istog rade, unazad par godina smo svi svedoci, rade potpuno pogrešni ljudi.Medicina je prošla toliko reformi... sve gora od gore i u istoj se govori samo na nivou forme, a nikako sadržaja. I da ne zaboravim, najvažniji problem... Novac!!!Nema ga dovoljno ili ga nema pravilno raspoređeno! Mi poredimo našu zemlju sa SAD, sa zapadnom Evropom.I treba se porediti sa boljim od sebe, ali zaboravljamo koliko oni ulažu za zdravstveno osiguranje po glavi stanovnika + dodatno privatno osiguranje koje je u skoro svim zemljama OBAVEZNO!!! Plus da napomenem da zdravstvena zaštita u tim državama direktno zavisi od tog istog zdravstvenog osiguranja i tu postoji jasna diskriminacija ljudi na osnovu koje je recimo i Obama postao predsednik.Za pare koje se ovde daju po glavi stanovnika, mogu reći da, sve u svemu, zdravstvo počiva na entuzijazmu i humanosti. Kada bi svi pacijenti i rodbina mogli da vide iz ugla medicinskog osoblja, sa čime se isti susreću... drugačije bi pričali.A inače samo da potsetim i mi medicinsko osoblje smo bili, jesmo i bićemo nekada pacijenti!

Realno to je i jeftinija opcija. Ipak treba preduzeti mere stednje na svim nivoima

Ono sto sam video u mom gradu (PO) necu nikada zaboraviti. Bolnica, ako se moze tako nazvati, je svaki drugi dan bez struje a misevi na svaki korak. Bio sam par puta i nadam se nikada vise. Bolnice u Svici (gde radim) su kao hoteli a kod nas nema ni osnovno.. Za udes ili slicno prvo kinta u kesu pa onda tek spasavanje.. Tugo tugo

Da sam ja na samrtnoj postelji, i ja bih radije odabrala da umrem u svome krevetu u svojoj kuci nego na bolnickom krevetu.

Najpre želim da najoštrije osudim ove tendenciozne i jednostrane tekstove u štampi,napisane u afektu ili iz zle namere i u nedostatku inspiracije za kvalitetno pisanje,a svakako bez detaljne analize izabranog problema.
Nije korektno ukaljati čast hiljada zdravstvenih radnika,koji svakodnevno ulažu veliki napor da nekome pomognu,a sve zbog ogorčenosti na manji deo istih,koji su etici i ljudskosti pretpostavili lični interes.
Svi koji ste se zgrozili na tvrdnju da je neko "otpušten iz bonice da umre kući",zapitajte se kako biste reagovali da se,ne dao Bog,neko Vaš ozbiljno razboli i da bolničko lečenje može čak dovesti do izlečenja,a nema mesta u bolnici,jer tamo čekaju da umre neko,kome je preostalo još nekoliko dana. Znam da ovo grubo zvuči,ali sad zamislite kako je lekaru koji mora da odluči kome će dati "prednost" : bolesnom,koji ima šanse ili bolesnom koji nema šanse da preživi. Da li ste ikad bili pred sličnom odlukom? Da li ste ikad razmišljali o tome?Mislite li da lekar ide kući smiren,opušten i uvek srećan? Mislite li da nešto više od 50 000 dinara plate lekara opšte prakse ili 70 i koja hiljada specijaliste može da "plati" sve fizičke i mentalne napore? Ipak,većina lekara ćuti,trpi i radi svoj posao krajnje požrtvovano.Znam da je ovo teško razumeti nekome sa 100 evra plate,ali to je tako.
Postoje medicinski radnici koji su od svog novca kupovali lekove nepoznatim pacijentima,kad znaju da su im neophodni i da nemaju novca.
Novinari,pišite i o tome

Zvuci surovo, ali sta da rade "baki od 89 godina" u samrtnom ropcu kada nam i mladi umiru? Stanje u zdravstvu katastrofalno, mladi ljudi umiru od raka a neko ce da se bakce sa babom od 100 godina. Mnogi od nas nece doziveti toliku starost. I red je da umre kuci a ne na nekom odeljenju.

Nista normalnije nego da se umre kod kuce. Tako je bilo do pre samo dve generacije.

Vrlo osetljiva tema, u kojoj svaki argument može da se okrene naopako.

Šta ako taj krevet treba nekome ko može da preživi? Svaki bolesnik u bolnici zahteva angažovanje osoblja i resursa. Šta ako to osoblje i resursi ustrebaju nekom drugom, mlađem, kome treba i realno se može spasiti život?

Moja baba je vraćena iz hitne pomoći rečima "mi ovakve pacijente ne primamo". Umrla je pola sata kasnije. Da joj je ukazana pomoć, živela bi možda 15 min više. Možda dan. Ali je bila gotova, jer je dugo bila bolesna i kraj je bio izvestan. I da li je uopšte bilo vremena da joj se ukaže pomoć?

Druga baba je ležala nepokretna mesecima, sa svim problemima koji uz to idu. Kada je došao kritični trenutak, zvali smo hitnu pomoć, lekar je došao, pogledao je, dao joj je analgetik intramuskularno (iako je već bila u komi i verovatno nije ni osetila njegovo dejstvo) i rekao žao nam je. Okrenuli su se i otišli, sve ukupno bili su tu 5-10 min. Umrla je posle petnaest minuta.

Osetljivi smo na ovakve stvari i emotivno reagujemo jer se radi o našim bližnjim. I nemamo poverenje u lekare zbog svega što se dešavalo i dešava se po zdravstvu. Ipak, treba biti i realan i razumeti situaciju. Kada dođe kraj, to je to...

Da li treba da umirući pacijenti zauzimaju krevete onima čiji se život može spasiti ako se hitno hospitalizuju? U zemlji u kojoj umiru mladi pacijenti ne zato što su neizlečivi, već zato što nemamo uslova da ih lečimo, 5 min ili 5 sati do smrti za terminalno bolesne ne znači ništa.

Svako misli da je baš njegova muka najveća i da je njegov problem nerešiv, te tako i rođaci terminalno obolelih misle da lekari moraju da prime te pacijente na odeljenje da bi tamo umrli. U medicini postoji termin "trijaža" - izbor pacijenata na osnovu težine bolesti i mogućnosti da im se pomogne kao i hitnosti/neophodnosti te pomoći. Dakle, lekar je dužan da proceni na osnovu gornjih kriterijuma kome mora prvo da pomogne, mora da odredi prioritete, ili će ga Ministarstvo sankcionisati za neracionalno trošenje para iz Fonda.

Jedan lekar dnevno ima blizu 100 pacijenata u proseku u ovom našem Srbistanu, a Fond i Ministarstvo su mu vezali ruke, tako da i kad hoće, ne može da pomogne nekim (mnogim!) pacijentima. U takvim uslovima ne bi niko normalan radio ni za 10.000 evra, a ne za bednih 500 evra. Pare nisu toliki problem, već surova realnost da svako veće legnemo u krevet sa mišlju da smo mogli nešto da učinimo, ali da nismo imali uslova, preparata, aparata, spora birokratija, itd.

Mislite o tome sledeći put kad budete išli na neki pregled...

Realno to je i jeftinija opcija. Ipak treba preduzeti mere stednje na svim nivoima

Problem jeste kompleksan, a nažalost mi ne živimo u Švajcarskoj. Kapaciteti su takvi kakvi su i lekari su zaista na muci, jer su stalno pod pritiskom, sa jedne strane od rodbine, sa druge od direktora, fonda, realnih mogućnosti. (Recimo detalj da je obavezna obdukcija za svakog primljenog pacijenta koji umre u roku od 24h po prijemu, a košta preko hiljadu evra.) Naravno da ima nesavesnih i bahatih, ali tvrdim da zdravstvo kako tako funkcioniše isključivo zbog entuzijazma mnogih zaposlenih koji, nažalost, nisu u centru pažnje.

Pogledajte samo kako deca studiraju na medicinskom fakultetu i biće vam jasno odakle nam ovako "dobri" lekari.

kad zovete hitnu prvo vas pitaju za godine pacijenta.

Nama se to desilo na VMA. Razlog odkazivanja operacije je navodno bio aritmija i slabo srce. Kasnije se ispostavilo da to nije tacno,medjutim bilo je kasno za ikakvu intervenciju.

"Zavisi dosta i od toga koliko je lekar spreman da se angažuje emocionalno i moralno."
Osoba koja je odabrala medicinu kao poziv(jer to i jeste poziv a ne profesija) i koja vaga koliko ce biti moralna prema pacijentu,nema sta da trazi u ovom pozivu.Ako se pak ona naucena da se tako postavlja ,skola koja ju je naucila mora biti odmah zatvorena,makar to znacilo privremeni prestanak rada svih medicinskih fakulteta u Srbiji.

Nemam komentara.Strasno !!!!!

Draga Dubravka,

"Da li mislite da bolnice u Srbiji treba da budu za umiranje?"

Vaše retoričko pitanje je cinično. Bolnice treba da budu za umiranje za one pacijente koji nemaju drugu mogućnost. Meni je rođeni deda umro na rukama u terminalnoj fazi NHL. Meni je drago da nije umro u nekoj bolnici bez ikog svog. Ali šta je sa onima koji nemaju nikog svog ili taj njihov najbliži nema volje niti želje da se time bavi? Da li ti ljudi treba da umru sami, bez čaše vode, bez čiste posteljine, bez blagog pogleda i tople reči?
Meni je jasno da palijativna nega mnogo košta, ali mislim da nije fer da se taj deo priče svali na porodice i rodbinu. Umirući pacijenti su tako prepušteni na milost i nemilost.

Sad tek vidim koliko je super ziveti u Beogradu. Imam mnogo mostova, pa mozes da biras sa kog ces da skaces, kad ti zivot dojadi!

Ljudi umiru jer i ne stizu do operacionog stola, prestari su za operaciju kazu lekari u Srbiji!Sta o tome ima da kaze bahata zamenica ministra. Zar mi nemamo ni jednog normalnog ministra, to sto pise na papiru treba neko da proveri i napravi reportazu!

Imajte u vidu da lekari ponekad moraju i da se bave trijažom. Da li da prime babu sa rakom, kojoj je ostalo još nedelju dana života, to jest umiranja, i za koju možda i nemaju adekvatne lekove, ili da prime nekog koga mogu da spasu? To su pitanja koja se postavljaju i u poljskim bolnicama na frontu, tokom rata.

E, sad, zašto su naše bolnice dovedene u stanje da moraju da donose ovakve odluke, to pitajmo BIVŠE ministre: Tomicu Ukočenog i General Obducenta. Slavicu ćemo propitivati za koju nedelju. Inače, mi smo zemlja u kojoj će uskoro biti čak i Brufena po apotekama! Aspirina ima poodavno. Bre!

Zgadili su mi se lekari.
Vec tri puta su mi navodno nasli rak i skratili zivot.
Prvi je na kraju rekao , ZANEO SAM SE, na sred onkologije, sin profesora, balavac, drugi sa svojom asistentkinjom stancuje iste izvestaje sa tumefaktom na jajniku svim pacijentkinjama, IDENTICNE, za svoja naucna??? istrazivanja i Kongrese, a sto skrati zivot pacijentkinjamane zanima ga...., treca doktorka ne zna da cita magnetnu rezonancu, pa ti prvo kaze da imas rak, a posle operacije se ispostavi da je banalno...
DOKTORI NAM SKRACUJU ZIVOTE.
Umrecu posle svega od srcanog udara zbog stresova, a ne od raka.

"Nije tačno da palijativna nega postoji samo na papiru. Odmah ću da vas demantujem. Cela Srbija ima službe kućnog lečenja u 88 domova zdravlja, a u 77 gde je manji broj stanovnika, o njima brinu izabrani lekari. Uspostavljeno je i slanje pacijenata u Jedinice za palijativno zbrinjavanje u bolnicama u kojima pacijenti ostaju do 15 dana. Da li mislite da bolnice u Srbiji treba da budu za umiranje?", rekla je Šaranović Racićeva.

E, draga moja, doći će i Vaše vreme! Požalićete što niste progutali ove Vaše reči. Mešate frogs & grandmas. Kućno lečenje i palijativna nega... Pa svih 140 kreveta za celu Srbiju...

Gledam u prodavnici kako najsiromašniji građani, od kojih mnogi nemaju ni zdravstveno osiguranje, kupuju najgoru moguću hranu - najjeftinije salame i viršle, najjeftinije tzv. sokove koji nemaju ni šećer već kancerogene zaslađivače kao što je aspartam itd itd. Znači loš životni standard ne samo da otežava svakodnevni život nego ga i skraćuje na najgori mogući način.

Prijatelj u Australiji ima 1o5g.lećili ga kao da ima 15g.moj otac dobija temperaturu 40,1 zovem hitnu pomoć kad su čuli koliko ima godina (87g) nisu hteli da dodju nego mi dali instrukcije,normalno kad sam digla glas došli su.Ej zemljo srbijo daleko si ti od normalne države.Izvinjavam se poštenim zdravstvenim radnicima kojih ima ali ljudi bez savesti sve ih gunuše u mulj.

Nama je otac umro od raka nedavno. Ovo je u potpunosti tacno sve sto je pres napisao. Cak, sta vise, nama su na onkologiji u Beogradu, Pasterova, rekli, i to ne pre nego sto smo nasli debelu vezu, da nema potrebe da ga ostavljamo u bilo koju bolnicu, osim ako hocemo da brze u umre??? Doktor, koji je, rekao to otvoreno i iskreno, je cak rekao da on rodjenu strinu je odveo u privatnu bolnicu koja neguje teske bolesnike. Kad smo otisli tamo, videli da nema ni lifta u zgradi, samo smo pobegli. Odveli smo oca kuci, uspeli da ga izvucemo i da mu damo godinu dana kvalitetnog zivota, dok bi zaista u bolnici umro pre, tu nema sta. Najgore, u celoj ovoj prici, nije ni to sto nemaju mesta u bolnici, sto ne znaju sta ce sa teskim bolesnicima, vec sto bez debele veze ne mozete da uradite osnovne stvari. Tako da smo dva do tri puta mesecno isli kod istog tog doktora, koji je bio vidno raspolozeniji i sa vise optimizma, ali u privatnu kliniku, placajuci svaku intervenciju i pregled oko 110 eura. To je najtuznije. Probali smo par puta da odemo i do bolnice, preko debele veze, ali smo svaki put morali da cekamo po par sati kolike su guzve bile. Sto je za naseg oca predstavljao veliki napor, zaista. A i kad bi docekali cela atmosfera je bila depremirajuca, tuzna, a sestre i lekari nadrndani. Privatna klinika je nesto sasvim drugago, ne zelim da je imenujem, ali zaista je otac sam zeleo da ide, za razliku od gradske, koja je jos vazila za najbolju. Sreca mogli smo da priustimo sve to.

Skoro su oca moje drugarice poslali kuci 2 dana pre smrti od raka. To se ne radi! Sada cela porodica ima grizu savesti da je umro zato sto nisu ucinili dovoljno! Sramota!

Ovo je 100% tacno, ali GORA stvar je ta da DOKTORI PUSTAJU LJUDE DA UMRU U BOLNICI!

Nazalost bio zam prisutan kada se sve desavalo ispred mene. Prebledela baka, ma pozutela, koja ne zna ni tacno gde je, ni sta joj je..

Nakon sto smo obavestili ljude u bolnici da joj je lose, evo hijerarhije:
1) Sestra - Sta vam je gospodjo? Ne znam ja sta vam je ako ne kazete.. (zadrzavanje 2 minuta)
2) Dolazi jos jedna Sestra - iskusnija, jel?! Meri samo krvi pritisak
(zadrzavanje 4 minuta)
3) Dolazi doktorka - ne dodiruje je rukama uopste - gospodjo sta vam je? sta pijete od lekova? Ona jadna ni ne zna da kaze, pita sestre koliki joj je pritisak?! I dalje je ne dodiruje rukama, da pipne - vidi sta je
(zadrzavanje 2 minuta)
4) Dolazi PROFESORKA - kao ultimativni mudrac - svi se sklanjaju, dolazi profesorka jel te, ona nije doktor.. elem, stane na vrata sobe, i slusa doktorku sta joj prica. Ne slusa sestre, jer ona nije na tom nivou da joj se one obracuju..
(cekanje na nju, 10 minuta, zadrzavanje 30 sekundi) da bi rekla: "Saljite je na reanimaciju."

To je procedura naseg lecenja u Srbiji/Beogradu. Sramotno je sta rade ljudima, sramotno je sto ljudi cute, sramotno je sto je jedini covek gostujuci na RTSu rekao kako stoje stvari u zdravstvu i zato dobio otkaz! Sramotno je ova zemlja! Tuzna, beznadezna! Ko moze, glavom bez obzira, nek bezi odavde..

Moju babu su odbili za operaciju kuka "jer je stara" i ostavili je da nepokretna umre kod kuće za par meseci... Žena i dalje živi 6 godina kasnije, zaboravili je i smrt i doktori.

To nije samo pitanje odnosa medicinskih radnika tj zdravstvenih institucija prema umirucim pacijentima, to je eticko pitanje ponasanja, tj nastojanja rodbine takvih pacijenata da ih "sklone" iz kuce i da ne gledaju taj mucni horor bolova, smrada, i drugih uzasnih simptoma. Moj otac je umro od leukemije u 83. godini, poslednjih dana se mucio, majka i sestra su insistirale da ga se ostavi u bolnici, ja nisam dopustio da mi otac umre u nepoznatoj beloj sobi, sam, bez svojih, u mukama, uneredjen, pored drskih sestara koje ga ne gledaju. Terapija i pomoc u ublazavanju muka se moze obezbediti i u kucnim uslovima, postoje sluzbe za to. Tako smo i uradili, dolazili su i davali mu lekove kroz infuziju. Ali siguran sam da u poslednja 3 dana kada su mu se otvorile dekubitusne rane, dok se gubio i u agoniji trazio vode jer je goreo od temperature, siguran sam da mu sestre ne bi davale na kasicicu vode na svakih 5 minuta i to tako satima, ne bi ga presvlacile tj menjale mu pelene jer je nekontrolisano mokrio, trebalo je okretati ga, podizati ga, moralo je nas nekoliko da se angazuje, jako je tesko oko takvih pacijenata, KO bi od medicinskih radnika taj trud upotrebio u zadnjim minutima zivota. SVAKA bolnica ima "sobu" za to, tamo ih ostave u mukama bez lepe reci, bez neznosti i paznje. Sto se mog oca tice, na kraju kada vise nista nije delovalo i kada nije imalo smisla pokusavati kasiciom niti bilo sta drugo, makar smo ga drzali za ruku. To ne bi dobio u bolnici. Kompleksan problem.

"Da li mislite da bolnice u Srbiji treba da budu za umiranje?", rekla je Šaranović Racićeva.

Zivim u Svajcarskoj i ovde, nekim cudom, bolnice sluze i za umiranje....

Koje mi likove imamo u Vladi pa to je strasno, pa zar treba ta ili neka druga jadna baka da umire kuci pred unucima, da deca gledaju samrtni ropac?! Zar treba da je presvlaci i namesta familija ili profesionalci koji su za to PLACENI OD NASEG NOVCA!!??

A sta drugo ocekivati od nasih politicara, ne zerezuje nas ni dok smo zivi, a kamoli kad umiremo.

Skoro sam pričao sa koleginicom o ovome. Ja sam bio za to da se svi terminalni pacijenti šalju kući jer makar tako umiru u okviru porodice, dok bi za to vreme imali sestru koja bi dolazila sa adekvatnim lekovima, savetima, podršci porodici i sl.
Na to je ova odgovorila da ipak to nije skroz dobro rešenje, jer za mnoge je smrt trauma. Kao i da ima onih koji jedva čekaju da se od nekoga oproste, gde mislim na tirane i druge.
Zato, lepo u svakom gradu obezbediti centar tipa "poslednje zbogom" gde bi baš ti ljudi mogli da provedu poslednje dane. Ali, ne po uzoru iz Alan Forda već "lepih švajcarskig klinika" jer ipak zaboravljamo kakve su oni živote imali i koliko ih tretiramo kao višak. Sve mi je više žao starijih i sve manje mladih. Tužno.

Doktori izbegavaju da prime na bolnicko lecenje stare ljude, cak i onda kada je lecenje moguce. Valjda nece da trose resurse za nekoga, ko se po njihovom misljenju dovoljno naziveo. Neka doktori zauzmu stav po tom pitanju, pa da stari prestanu sa placanjem doprinosa za zdravstvo, da stede pare da plate privatno lecenje.
Svi koji imaju starce u porodici znaju da se mesto nadje samo "preko veze". Poslednjih nekoliko godina zivota zavisi od potkupljivosti zdravstvenog osoblja.

Tacno je da vracaju kuci. Meni je tata u martu umro na rukama u mom stanu. Jedva je hitna pomoc dosla,posle treceg poziva.To je jako ruzno bez obzira na godine.

U državi u kojoj pacijenti moraju sami sebi da kupuju lekove da bi bili lečeni; u kojoj dosta potrebnih lekova ni nema da se kupi kod nas, već moraš u inostranstvu da ih kupiš; gde su porodilišta manje sređena od nečijeg svinjca ili štale; gde najbolji lekari beže glavom bez obzira, a ostaju (svaka čast izuzecima, ali oni su u ogromnoj manjini) polukvalifikovani kvazi stručnjaci; gde medicinske sestre dobijaju posao na osnovu obima grudnog koša (opet, čast izuzecima, i ovde su u velikoj manjini) a ne na osnovu stručnosti; gde mediji treba da pokrenu akciju za kupovinu inkubatora inače bi i dalje koristili one iz 1950ih;...; e u takvoj državi, nažalost, iako zaslužuju negu, umirući pacijenti nemaju šta da traže...

имам пријатељицу, на дијализи већ 18 година! Има сада 32 године, понашају се према њој као да не постоји, равнодушни, дрски, не објашњавају шта раде, оно што раде је као од беде. Морала је већ три пута да долази за Беч да би јој: уградили нови катетер, одстранили стари, потпуно погрешно уграђен, проширили нови када се сузио. Лекари у Београду су је једноставно послали кући и рекли да не може боље! Након интервенције у Бечу, катетер је поново прорадио са 60% већим капацитетом у односу на рад у Београду и са скоро 100% капацитета у односу на вредности мерења при уградњи. Сада је поново у Београду и чека да се неко из Министарства здравља јави...

Mene poslali da umrem, a ja još živ!

O čemu vi ljudi pričate? Pa hitna pomoć nije htela da dođe zbog komšije koji ima 45 GODINA, a čovek je bio u predinfarktnom stanju! Došao je do mojih vrata pošto je sam, kaže muti mu se pred očima, ne vidi, boli ga u grudima. Ja sam besna zvala hitnu pomoć, koja je posle ubeđivanaj došla i pitala ga "zašto ste nas zvali, Vi ste u predinfarktnom stanju, bolje da ste otišli u Urgentni centar"?!?!?! SRAMOTNO! Otac (65 godina) je prošle godine umro u bolnici, nakon što nam je njegov lekar rekao da "njemu nije ništa, vodite ga kući"! Toliko mu nije ništa, da je umro! To je najneljubazniji čovek kog sam ikada srela. Baki je pozlilo (umrla je pre 3 godine) i odveli smo je na gerontologiju, a tamo nam je doktorka rekla da mi njih dovodimo "samo da se otarasimo starih", a ženi loše, povraća krv, maltene umire!? Ne mogu da vam dočaram koliko mi je muka od ove zemlje, njenih stanovnika i koliko mi je žao što počinjem da nam želim sve najgore! Došla sam u taj stadijum posle svega što mi se dešavalo, jer najgorem neprijatelju ne bih poželela takav tretman nigde! Nadam se da ćete mi pustiti komentar! Ovo je nažalost, jedino mesto gde mi obični građani možemo da se žalimo, pošto institucije ne postoje!

sve zavisi od broja slobodnih mesta i koji dr. je na prijemu.
dnevne smene su uzas, jedva stignemo da poradimo sve sto treba. ides na wc kad stignes a ne kad moras...doruckujes stojeci, ne daj boze da te glavna sestra vidi da sedis i doruckujes !!! nas dvoje u smeni brinemo o 40 ljudi, teskih pacijenata...rado bih opisao jednu moju dnevnu smenu ali imam samo 1500 karaktera.u normalnim zemljama negovateljica radi negu, hrani pacijente, med. sestra radi svoj posao, visa sestra radi svoj...a u srbiji med. sestra radi SVE
nocu je ipak lakse, nema toliko terapije, nema obroka, nema dijagnostike pa imamo vremena da ih presvlacimo i okrecemo kad treba da ne bi dobili dekubituse.spavanja nema, bar na mom odeljenju, dok recimo na ocnom o. sestra uradi sta treba do 21h, ode u krevet, naspava se i vrati se kuci cila i odmorna...sve za istu platu
ima nas svakakvih ali ipak vecina se trudi maksimalno. od nas 30 ja bih 2-3 sutnuo na ulicu pa nek prodaju kokice. zbog njih smo vam svi isti, ali ipak pre nego sto pocnete da pljujete po nama razmislite malo kakvi ste sami i kako brinete o bliznjima,jer jako puno zapustenih pacijenata primimo. desi mi se da me zovu ljudi koji su dosli u posetu da njenom ocu/majci dam vode!!! ejjj pa svako na ovom svetu moze nekoga da napoji...nikakava strucna obuka za to ne treba. al opet ima dosta njih koji dodju u posetu pa nam pomognu da presvucemo pacijenta kad vide u kakvom haosu radimo...opet da ponovim IMA NAS SVAKAKVIH, I NAS I VAS

Srbija ubija

Ovaj tekst je tacan, a realnost je jos gora - nacelnici u nasem sistemu pretvaraju lekare u svesne ubice, a ako nece moraju da trpe njihova izivljavanja. Pre neki dan sam to prosao sa svojom majkom. Ne mogu vam opisati kako je to porazavajuce osecanje, kada vas neko pozove iz bolnice u pola devet uvece da dodjete i da je vodite kuci. Izbacili su je kao kufer. Neki mladi lekar se preko dana prevario da je primi, a neki nacelnik je resio da je izbaci da ne prespava. Onda uvali nekom ispod da obavi tu ruznu duznost, a njih nigde nema na odelenju, cak ni da potpisu otpusnu listu. Cela ta prica da se resursi cuvaju za one kojima se moze pomoci je jednostavno laz. Jer, cekacete kod lekara 2-3 sata da vas uopste primi, a onda ce da vas otkaci sa nekim pilulama, ako i to dobijete. Nas zdravstveni sistem je ruina, i ovo je mozda prvi tekst koji je javno progovorio o tome. Bili izbori, niko nista da pomene ...

a tek u koliko bolnica vam diskretno kazu gde bi mogli da smestite svoje najblize, kojekakvi staracki domovi, sa kojima su u dilu...zalosno, ali korupcija u zdravstvu je jako velika rak rana...

Manite nas demagogije, ko plati ima da se nadje mesto za umiranje, za one jednake medju jednakima!

mnoge bolnice u srbiji i jesu samo za umiranje.

""Nije tačno da palijativna nega postoji samo na papiru. Odmah ću da vas demantujem. Cela Srbija ima službe kućnog lečenja u 88 domova zdravlja..."

How yes no, sada cu odmah da vam kazem kako ta sluzba kucnog lecenja izgleda posto imam nepokretnu baku koja ne moze ni najosnovnije funkcije samostalno da obavlja: Dodje medicinska sestra, izmeri joj pritisak (!?), administrira terapiju (lekove), i vec je na vratima. In & out za 15 minuta. Tako da placam privatno jednu medicinsku sestru 200 evra da je hrani i pomaze u menjanju pelena i odrzavanju higjene.

Ne.ne treba da budu bolnice za umiranje,ali treba da budu i za lecenje i pruzanje pomoci koju bolesnici mogu samo tamo da dobiju.Takodje,opste poznato je i da sluze za smestaj"nezgodnih"bolesnika,naravno ako su neciji.I politicari i lekari to obilato koriste.Na zalost.
I nemojte vi iz ministarstva da budete tako licemerni.

Nazalost, upravo je tako.

Pitanje ove zene "Da li mislite da bolnice u Srbiji treba da budu za umiranje?" je najbolji pokazatelj kako lekari u Srbiji razmisljaju. Ako je neko star i na kraju zivota onda po njima treba da se skloni negde i umre sam i da nikog ne uznemirava. Ono sto je ona precutala je da u bolnicama u celom svetu ljudi imaju pravo da umru i da se pritom ne pate od bolova. To je sustina paliativnih stanica jer deca i rodjaci uglavnom ne znaju (a kako bi?) kako da pomognu svojoj baki ili dedi. Jedini nacin da se u Srbiji neko palijativno smesti je da se potplati lekar. To je istina. Moja porodica je platila lekarki u Arandjelovackoj bolnici da uzmu nasu baku jer mi vise nismo znali sta da radimo a zena se mucila do zadnjeg trenutka. Ako ministarstvo zdravlja misli da novine pisu prema rodjackim iskustvima onda neka znaju da je vecina slucajeva upravo ovakva. Ne dao ti Bog da umres (i da se rodis) u Srbiji.

Moj tata je kod kuće umirao od raka. Poslednje dve nedelje je dolazila terenska služba da mu daje injekcije protiv bolova. Mama i ja smo radile sve ostalo. On tada više nije mogao da ustaje.
Znam da mu u bolnici više nisu mogli pomoći, ali mislim da bi bilo humanije da postoji palijativno zbrinjavanje. Ovako smo mi to kod kuće radili. Da je duže potrajalo, morali bismo nekome da platimo da pomaže. Ne mogu ni da opišem koliko je to teško i fizički i emotivno. Mislim da bi bilo u redu da se takva nega organizuje o trošku zdravstvenog osiguranja koje građani plaćaju celog života.

Nije više vest da je moral kod zdravstvenih radnika u padu. Dugogodišnjem.

umiranje je sastavni deo zivota, prema tome, bolnice treba i za to za sluze, izmedju ostalog. a ova pomocnica ministra zdravlja, fasisticke provenijencije, negira postojanje ogromnog problema koji kod nas postoji: hocemo li umiruce ljude, kojima je medicinska podrska neophodna za dostojanstven kraj zivota odbijati, sutirati ili bezati od njih zato sto su bolesni ili umiru? uostalom, moguce je da se i sama osvedoci kad dodje vreme. onda ce znati a i razumece, na posletku.

Da, ovo je standardni odgovor za sve sto nisu u stanju ili ne zele da nesto odrade kako treba. A koliko njih je vraceno tamo gde imamo razvijenu odredjenu granu medicine, a da se uopste nije posvetila paznja pacijentu. Medicina je pre svega humana delatnost, sto znaci pomoci ljudima pre svega, a ne traziti izgovore koji ne piju vodu!!!

U Toledu(Ohajo)postoje depadansi za neizlecive bolesnike.Lekari i sestre ih neguju do kraja.Porodica moze da ih obidje kada zeli.Toliko o humanosti!

Šta da kažem nego da je ceo ovaj članak smišljen kao novi linč medicinskog osoblja. No dobro ima smisla linčovati svo medicinsko osoblje zbog šačice onih koji ne zaslužuju da se nazovu tim imenom, a mi ostali nismo u stanju da se izborimo sa njima. "Sistem je kriv" je najlakše opravdanje, mada sama ta rečenica dosta onako filosovski zvuči.Nešto ste rekli, a opet ništa. U osnovi sistem nije kriv koliko je zastareo.Na osavremenjanju istog rade, unazad par godina smo svi svedoci, rade potpuno pogrešni ljudi.Medicina je prošla toliko reformi... sve gora od gore i u istoj se govori samo na nivou forme, a nikako sadržaja. I da ne zaboravim, najvažniji problem... Novac!!!Nema ga dovoljno ili ga nema pravilno raspoređeno! Mi poredimo našu zemlju sa SAD, sa zapadnom Evropom.I treba se porediti sa boljim od sebe, ali zaboravljamo koliko oni ulažu za zdravstveno osiguranje po glavi stanovnika + dodatno privatno osiguranje koje je u skoro svim zemljama OBAVEZNO!!! Plus da napomenem da zdravstvena zaštita u tim državama direktno zavisi od tog istog zdravstvenog osiguranja i tu postoji jasna diskriminacija ljudi na osnovu koje je recimo i Obama postao predsednik.Za pare koje se ovde daju po glavi stanovnika, mogu reći da, sve u svemu, zdravstvo počiva na entuzijazmu i humanosti. Kada bi svi pacijenti i rodbina mogli da vide iz ugla medicinskog osoblja, sa čime se isti susreću... drugačije bi pričali.A inače samo da potsetim i mi medicinsko osoblje smo bili, jesmo i bićemo nekada pacijenti!

Znam da smo osiromasena drzava,ali eto predloga tajkunima kako da postanu ktitori i oduze se malo narodu..Otvorite centar za palijativnu negu,negde u prelepoj prirodi,uz drvece,cvece i ptice,kao sto je moja svastika u Svedskoj provela svoje poslednje dane,bez bola,cista,uz toplu rec,i cvrkut ptica...

Ono sto sam video u mom gradu (PO) necu nikada zaboraviti. Bolnica, ako se moze tako nazvati, je svaki drugi dan bez struje a misevi na svaki korak. Bio sam par puta i nadam se nikada vise. Bolnice u Svici (gde radim) su kao hoteli a kod nas nema ni osnovno.. Za udes ili slicno prvo kinta u kesu pa onda tek spasavanje.. Tugo tugo

Da sam ja na samrtnoj postelji, i ja bih radije odabrala da umrem u svome krevetu u svojoj kuci nego na bolnickom krevetu.