Psihijatrija u Srbiji je zapuštena

Što bi rekao jedan moj poznanik, ovi ne mogu ni da okreče koliko je bravar napravio.

OK, baš je lepo izvaljivati šale se na račun nenormalne političke situacije u Srbiji, ali ova tema stvarno nije mesto za to.
Strašno je tužno koliko se oboleli od psihičke bolesti u ovoj primitivnoj sredini zapostavljaju, potiskuju, marginalizuju. Samo da se sklone sa ulice, zaključaju u samicu, a da se ključ zauvek baci. Tako prema njima postupa društvo, porodica, pa čak i neko medicinsko osoblje.
Nijedna opšta bolnica nije u tako lošem stanju kao klinike ovog tipa (pitati Ministarstvo zdravlja zašto je to tako). Svaki dan bi trebalo da ide neka reportaža (a slika vredi koliko hiljade reči) o nedostatku OSNOVNIH sredstava za higijenu, o odvratnim godinama neokrečenim sobama, krevetima koji su preživeli 1. svetski rat, o apatiji osoblja, o tim jadnim i bolesnim ljudima koji se nadrogirani šetaju zapušteni, ljudi kojima je oduzeto svako ljudsko dostojanstvo.
Isto važi i za stariju populaciju obolelu od Alchajmera, a silom prilika hospitalizovanu.

najbolji barometa psihickog stanja Srbije su definitivno rezultati izbora i podatak kakvi politicari vec predugo vladaju javnimzhivotom Srbije

da ne zaboravim tu je i DB Kombinat za zatupljavanje i izludjivanje naroda:SPC, Pink, Javni servis, Skupshtina, Vlada ...

Sta ce nama to kada svi znaju da smo komplet luda nacija. Ludak ludaka nemoze da leci ...

Stalno se vraćam na istu temu, psihijatrijske bolice služe za dijagnostiku, lečenje i ćuvanje tih pacijenata, dok se novac ulagao racionalno ti ljudi su bili zbrinuti na human način. Od kada se novac za njihovi brigu daje nevladinom sektoru koji pravi za skupe novce razne projekte ti pacijenti ostaju bez to malo sredstava za održavanje bolica i jednostano po projektu inkluzije puštaju se da lutaju gradskim ulicama, a kapacitei bolica se smanjuju.Svi koji su bili za inkluziju i smanjenje kapaciteta u psihijatriji nikada nisu volonterski preuzeli brigu za 1o psihijatrijskih pacijenata. Briga podrazumeva da ih vode kod lekara da im daju lekove u odrdjeno vreme i da vode računa da redovnoe jedu, kupaju se i gde se šetaju kreću. Jednostavno i lako to se radi u bolnicama samo tamo osoblje brine o 5o do 70 pacijenata.Kada bi volonteri peuzeli i brigu o alkoholićatina i lećenim narkomanima koja bi mi srećna zemlja bili.Ali mi brinemo samo da tim ljudima uzmemo i to malo novca koji se daje za bolnice. Strašno ali to je istina kako se odnosimo prema tim ljudima

OK. Ovde se radi o tezim psihijatrijskim pacijentima i njihova situacija je sigurno jako teska.
Ali molim vas nemojte zaboraviti nekoliko puta veci broj pacijenata koji nemaju psihoticne poremecaje, nego recimo razlicite afektivne poremecaje, anksiozna, depresivna stanja i sl.
Sta je sa njima?
Srazmerno njihovim tegobama i njihovi problemi su veliki.
Pocev od povremenih nestasica lekova, pa do kljucnog problema, da unutar institucija nije moguce dobiti npr. individualnu psihoterapiju, ako je ona indikovana.
Samo neznatni broj iz ove grupe moze sebi da priusti seanse u privatnim ordinacijama...

Ukoliko nemate vezu i/ili novac, prepusteni ste simptomatskom lecenju, tj. psihijatrijskim kontrolama, po principu:

- Kako si?
- Dobro.
- OK, ne menjaj terapiju, dodji za 3 meseca.

ili

- Kako si?
- Nisam bas dobro.
- OK, ovo smanji, ovo povecaj, ovo izbaci, a dacu ti ovo.

To nije lecenje!
Za 20 godina, nista se nije promenilo!!!

Nevolja siromasnog drustva, podcrtana tradicijom u nasim krajevima koja nije naklonjena pozitivnom tretmanu ljudi sa psihijatrijskim problemima.
Jedini izlaz je privatna humanitarna organizacija. Mozda neki od nasih novo-bogatih dosegnu taj nivo svesti i stvore uslove za brigu.Ljudstva imamo, definitivno. Do tada, drzavne institucije jedva mogu da odrze najnizi, prezivljavajuci nivo. Volonteri su jedna vrsta pomoci ali bez novca da institucije funkcionisu to nije ni krpljenje.

Sta drugo ocekivati od drustva u kome se odobrava batinanje narkomana (ljudi kazu: batina je iz raja izasla). A smrt "pacijenta" prilikom izvodjenja takve "terapije" smatra se maltene eutanazijom (ti isti ljudi kazu: bolje da je umro od batina nego od droge).

(Marks bez Engels i Srbijo, zemljo Indijo
Zabrinjavajuća je činjenica koliko neinformisanih ljudi uzima sebi za pravo da komentariše ovako ozbiljne teme, napadajući i same lekare i terapeute koji se žrtvuju zarad dobrobiti njihovih pacijenata.Gospodo, da ste bili u prilici ili da ste imali i malo volje da posetite klinike i zatvore u svim većim gradovima ,ove naše nesrećne Srbije, shvatili bi ste da se tamo i-te-kako žestoko radi.Srbijo, zemljo Indijo, ja Vam preporučujem da posetite kliničko krilo psihijatrije u NS-u, za početak, pa onda da komentarišete.Ovde terapeuti, psiholozi, psihijatri i defektolozi rade i farmako-terapije i radionice i koučing i individualne i grupne terapije.Oni takođe u nedostatku lekova sakupljaju sopstvene novce i odlaze u Mađarsku da bi nabavili lekove kojih nema na našem tržištu.Dakle problem nije do volje stručnjaka nego u nedostatku smeštaja pacijenata i same svesti društva koje radije ide kod astrologa, nadrilekara i vračara u traženju pomoći.Marks bez Engelsa, vi morate shvatiti da bez odobrenja pacijenta ili naloga suda za lečenje, prisiljavanje nekog za boravak u ustanovi ,makar on bio i u stanjima aktivnih perioda psihoze, smatra se ugrožavanjem lične slobode pacijenta i kršenjem zakona i prava pojedinca za šta ih mogu tužiti.

Marks bez Engelsa i Srbijo zemljo Indijo...
Pitajte i bilo kojeg psihijatra koji radi u državnim ustanovama i većina će vam odgovoriti da se tehnički problemi tiču smeštaja pacijenata i finansija iz budžeta.Ali etiketiranje pacijenata od strane društva, neidentigfikovanje i neprijavljivanje pojedinaca, neinformisanost, needukovanost celog društva i predrasude prema psihijatrijskom osoblju su bez premca najopterećujući faktor u radu sa ljudima kojima je potrebna ova vrsta pomoći.

Pa u Srbiji samo glupost (i sve što iz nje proističe) nije zapuštena.

@razume se

Svaka cast za komentar!
Ne radim u zdravstvu, ali cvrsto verujem da su lekari najmanje krivi za to u kakvom se stanju nalazi zdravstvo i da vecina lekara nije ta koja koci unapredjenje sistema. Krivi su oni koji odlucuju, koji rasporedjuju budzet i koji dozvoljavaju i podsticu korupciju.

Vidi se da je zapustena - svaki drugi dan neki psihijatrijski pacijent osvane u crnoj hronici zbog ubist(a)va! Setaju se slobodni ulicama mesto da su u za njih predvidjenim ustanovama! Glavno da psihijatri imaju visok LD..

Тешко да толики број било ко излечи.

Sta ce nama to kada svi znaju da smo komplet luda nacija. Ludak ludaka nemoze da leci ...

najbolji barometa psihickog stanja Srbije su definitivno rezultati izbora i podatak kakvi politicari vec predugo vladaju javnimzhivotom Srbije

da ne zaboravim tu je i DB Kombinat za zatupljavanje i izludjivanje naroda:SPC, Pink, Javni servis, Skupshtina, Vlada ...

Što bi rekao jedan moj poznanik, ovi ne mogu ni da okreče koliko je bravar napravio.

Vidi se da je zapustena - svaki drugi dan neki psihijatrijski pacijent osvane u crnoj hronici zbog ubist(a)va! Setaju se slobodni ulicama mesto da su u za njih predvidjenim ustanovama! Glavno da psihijatri imaju visok LD..

Stalno se vraćam na istu temu, psihijatrijske bolice služe za dijagnostiku, lečenje i ćuvanje tih pacijenata, dok se novac ulagao racionalno ti ljudi su bili zbrinuti na human način. Od kada se novac za njihovi brigu daje nevladinom sektoru koji pravi za skupe novce razne projekte ti pacijenti ostaju bez to malo sredstava za održavanje bolica i jednostano po projektu inkluzije puštaju se da lutaju gradskim ulicama, a kapacitei bolica se smanjuju.Svi koji su bili za inkluziju i smanjenje kapaciteta u psihijatriji nikada nisu volonterski preuzeli brigu za 1o psihijatrijskih pacijenata. Briga podrazumeva da ih vode kod lekara da im daju lekove u odrdjeno vreme i da vode računa da redovnoe jedu, kupaju se i gde se šetaju kreću. Jednostavno i lako to se radi u bolnicama samo tamo osoblje brine o 5o do 70 pacijenata.Kada bi volonteri peuzeli i brigu o alkoholićatina i lećenim narkomanima koja bi mi srećna zemlja bili.Ali mi brinemo samo da tim ljudima uzmemo i to malo novca koji se daje za bolnice. Strašno ali to je istina kako se odnosimo prema tim ljudima

@razume se

Svaka cast za komentar!
Ne radim u zdravstvu, ali cvrsto verujem da su lekari najmanje krivi za to u kakvom se stanju nalazi zdravstvo i da vecina lekara nije ta koja koci unapredjenje sistema. Krivi su oni koji odlucuju, koji rasporedjuju budzet i koji dozvoljavaju i podsticu korupciju.

OK, baš je lepo izvaljivati šale se na račun nenormalne političke situacije u Srbiji, ali ova tema stvarno nije mesto za to.
Strašno je tužno koliko se oboleli od psihičke bolesti u ovoj primitivnoj sredini zapostavljaju, potiskuju, marginalizuju. Samo da se sklone sa ulice, zaključaju u samicu, a da se ključ zauvek baci. Tako prema njima postupa društvo, porodica, pa čak i neko medicinsko osoblje.
Nijedna opšta bolnica nije u tako lošem stanju kao klinike ovog tipa (pitati Ministarstvo zdravlja zašto je to tako). Svaki dan bi trebalo da ide neka reportaža (a slika vredi koliko hiljade reči) o nedostatku OSNOVNIH sredstava za higijenu, o odvratnim godinama neokrečenim sobama, krevetima koji su preživeli 1. svetski rat, o apatiji osoblja, o tim jadnim i bolesnim ljudima koji se nadrogirani šetaju zapušteni, ljudi kojima je oduzeto svako ljudsko dostojanstvo.
Isto važi i za stariju populaciju obolelu od Alchajmera, a silom prilika hospitalizovanu.

OK. Ovde se radi o tezim psihijatrijskim pacijentima i njihova situacija je sigurno jako teska.
Ali molim vas nemojte zaboraviti nekoliko puta veci broj pacijenata koji nemaju psihoticne poremecaje, nego recimo razlicite afektivne poremecaje, anksiozna, depresivna stanja i sl.
Sta je sa njima?
Srazmerno njihovim tegobama i njihovi problemi su veliki.
Pocev od povremenih nestasica lekova, pa do kljucnog problema, da unutar institucija nije moguce dobiti npr. individualnu psihoterapiju, ako je ona indikovana.
Samo neznatni broj iz ove grupe moze sebi da priusti seanse u privatnim ordinacijama...

Ukoliko nemate vezu i/ili novac, prepusteni ste simptomatskom lecenju, tj. psihijatrijskim kontrolama, po principu:

- Kako si?
- Dobro.
- OK, ne menjaj terapiju, dodji za 3 meseca.

ili

- Kako si?
- Nisam bas dobro.
- OK, ovo smanji, ovo povecaj, ovo izbaci, a dacu ti ovo.

To nije lecenje!
Za 20 godina, nista se nije promenilo!!!

(Marks bez Engels i Srbijo, zemljo Indijo
Zabrinjavajuća je činjenica koliko neinformisanih ljudi uzima sebi za pravo da komentariše ovako ozbiljne teme, napadajući i same lekare i terapeute koji se žrtvuju zarad dobrobiti njihovih pacijenata.Gospodo, da ste bili u prilici ili da ste imali i malo volje da posetite klinike i zatvore u svim većim gradovima ,ove naše nesrećne Srbije, shvatili bi ste da se tamo i-te-kako žestoko radi.Srbijo, zemljo Indijo, ja Vam preporučujem da posetite kliničko krilo psihijatrije u NS-u, za početak, pa onda da komentarišete.Ovde terapeuti, psiholozi, psihijatri i defektolozi rade i farmako-terapije i radionice i koučing i individualne i grupne terapije.Oni takođe u nedostatku lekova sakupljaju sopstvene novce i odlaze u Mađarsku da bi nabavili lekove kojih nema na našem tržištu.Dakle problem nije do volje stručnjaka nego u nedostatku smeštaja pacijenata i same svesti društva koje radije ide kod astrologa, nadrilekara i vračara u traženju pomoći.Marks bez Engelsa, vi morate shvatiti da bez odobrenja pacijenta ili naloga suda za lečenje, prisiljavanje nekog za boravak u ustanovi ,makar on bio i u stanjima aktivnih perioda psihoze, smatra se ugrožavanjem lične slobode pacijenta i kršenjem zakona i prava pojedinca za šta ih mogu tužiti.

Nevolja siromasnog drustva, podcrtana tradicijom u nasim krajevima koja nije naklonjena pozitivnom tretmanu ljudi sa psihijatrijskim problemima.
Jedini izlaz je privatna humanitarna organizacija. Mozda neki od nasih novo-bogatih dosegnu taj nivo svesti i stvore uslove za brigu.Ljudstva imamo, definitivno. Do tada, drzavne institucije jedva mogu da odrze najnizi, prezivljavajuci nivo. Volonteri su jedna vrsta pomoci ali bez novca da institucije funkcionisu to nije ni krpljenje.

Pa u Srbiji samo glupost (i sve što iz nje proističe) nije zapuštena.

Тешко да толики број било ко излечи.

Sta drugo ocekivati od drustva u kome se odobrava batinanje narkomana (ljudi kazu: batina je iz raja izasla). A smrt "pacijenta" prilikom izvodjenja takve "terapije" smatra se maltene eutanazijom (ti isti ljudi kazu: bolje da je umro od batina nego od droge).

Marks bez Engelsa i Srbijo zemljo Indijo...
Pitajte i bilo kojeg psihijatra koji radi u državnim ustanovama i većina će vam odgovoriti da se tehnički problemi tiču smeštaja pacijenata i finansija iz budžeta.Ali etiketiranje pacijenata od strane društva, neidentigfikovanje i neprijavljivanje pojedinaca, neinformisanost, needukovanost celog društva i predrasude prema psihijatrijskom osoblju su bez premca najopterećujući faktor u radu sa ljudima kojima je potrebna ova vrsta pomoći.