Ko nema pravo glasa?

Na ovu Temu se moze poslati komentar i bez citanja prateceg teksta. Notorna je besmislica omoguciti glasanje bilo kome ko nema maticni broj kao gradjanin Jugoslavije. Ima ljudi koji su na privremenom radu u inostranstvu, znaci po (administrativnoj) definiciji namjeravaju se vratiti jos u aktivnoj dobi (iako zapravo mnogo i ne misle), imaju vazeca boravista u Jugoslaviji (adrese). Oni zajedno sa ljudima koji su jos uvijek u Jugoslaviji treba da glasaju. Svi ostali koji godinama ili decenijama zive vani, nemaju nikakvog prakticnog uticaja na jugoslavensku svakodnevnicu, niti ona (svakodnevnica) na njih. I sto bi onda glasali? Kako sa druge strane definisati ko je dijaspora? Prva generacija? Samo oni sa oba JU-roditelja? Milion bespotrebnih i besmislenih pitanja. Ne razumijem sto se vi (B92) uopste obazirete na ovo pitanje. Vijest od prije mjesec dana i poslati komentari bili su vise nego dovoljni.

DOS se boji izbora i glasaca kao djavo od krsta. Da nije tako dali bi nam pravo glasa. I Milosevic je iste takve kalkulacije pravio sa izbeglicama, prvo nas upisao u biracke spiskove a onda se predomislio ili shvatio da je pogresio pa nije hteo da nam da drzavljanstvo.

Verovatno zbog "visih ciljeva" medjusobnog saplitanja, te zbog toga pomanjkanja vremena i resursa, sadasnja vlast ne uspeva da se pozabavi ovom njoj "jako bitnom" temom! Salu na stranu, pored neshvatljive neazurnosti u formiranju pravne drzave i valjane regulative u mnogim oblastima, razloge za nemar prema veoma bitnom ekonomskom osloncu u inostranstvu sadasnjeg rezima treba potraziti i u nejasnom politickom opredeljenju dijaspore, ciji bi milion glasova itekako mogao uticati na ishod izbora. A mozda bi prosao i "neki njihov" kandidat, bez sumljivog srpskog politickog zaledja...

U krajnje nepoznatom gradu u Holandiji ja imam 20 poznanika iz srbije, svi starosti od 25 do 35 godina. Veci deo njih planira da se vrati, ali nema bas toliko para da bi skoknuo kuci na glasanje. Bilo bi lepo da to moze da se obavi u ambasadi.

Odnos prema dijaspori nece se promeniti sve dotle dok se iz svakodnevnog jezika konacno ne protera ta glupa fraza "privremeni rad u inostranstvu". Tu frazu uveli su politicki komesari Brozovog rezima, tokom kojeg je gomila radnika nasih preduzeca upucivana na rad u inostranstvo, u ispostave tih istih nasih preduzeca. U tom kontekstu mozda taj termin i ima nekog smisla. S obzirom da danas retko koje preduzece salje svoje radnike u inostranstvo, mislim da je doslo krajnje vreme da prekinemo sa jednom iluzijom o tome kako nasi strucnjaci odlaze negde "privremeno" (na 10 i vise godina).
Kao da ne moze, kao u svim ostalim zemljama, da se kaze drzavljani nase zemlje sa boravistem u inostranstvu (za upotrebu u pravnim aktima), odnosno nasi gradjani koji zive u inostranstvu (za svakodnevnu upotrebu). Zasto je bitno naglasiti da su ti ljudi "na radu", kada ima i ljudi koji su otisli na skolovanje, naucnu razmenu, pa i besposlicarenje. Sta ko radi u inostranstvu njegova je licna stvar sve dok se ponasa u skladu sa zakonima svoje i tudjih zemalja.
Koliko je dugo neko ziveo u inostranstvu ne sme da bude merilo za odobravanje prava glasa. Pravo glasa stice se drzavljanstvom i tu nema dvosmislenih tumacenja. Zadatak je drzave da to pravo svojim gradjanima i omoguci, bez obzira gde se nalazili. Ako su mnoge zemlje mogle da godinama svojim gradjanima omogucavaju glasanje u svojim konzulatima - zasto je to nemoguce za nas?
Drugo je pitanje koliko ima smisla za nekoga ko zivi 20 i vise godina da se aktivno bavi politikom zemlje u kojoj ne zivi. Umesto da se integrise u politicki zivot zemlje u kojoj zivi i da lobiranjem u politickim telima te zemlje doprinosi da se ugled, unakazen tokom proteklih 10 godina, koliko-toliko popravi. A ovako sta imamo? Osnivaju se ispostave domacih politickih partija po Nemackoj, Svajcarskoj i drugim gastarbajterskim zemljama! U svakoj zemlji imamo na hiljade klubova koji se medju sobom slazu kao rogovi u vreci! Mnogi ljudi koji zive po inostranstvu ne znaju ni jezik zemlje u kojoj zive da govore cestito. A kako vremenom zaborave i srpski, na kraju govore nekakvim nakaznim mesavinama koje niko ziv osim nasih gastarbajtera ne moze da desifruje. Ti ljudi na kraju nisu ni ovde, ni tamo i postepeno gube svoj identitet.
A sta im nudi matica? Godinama prica o potrebi da se uspostave kulturne veze sa dijasporom, a rezultat? Jevtina turbo-folk kulturu preko pink-satelita i gastarbajterske novine sa 5 sportskih i 4 estradne strane i malo nekih vesti, tek da se nadju.
Kao sto se vidi, nije pitanje glasanja jedino pitanje koje muci dijasporu, ima ih dosta. Pomenuo sam samo jedan problem, a sta je sa vojnom obavezom, drzavljanstvom, zakonima koji bi garantovali sigurnost nasim ljudima koji bi zeleli da posluju sa domacim preduzecima? Mislite o tome ...

Taksa za dobijanje papira ukljucujuci pasos, i sve ostalo je oko $300, a mozda i manje, ne secam se vise. Dopada mi se inventivnost vlasti u mojoj domovini.

Pitanje je jako bitno i na njega se treba obazirati sto je cesce moguce. Nije samo pitanje dali cu ja dobiti glas ili necu, vec je stvar principa i pitanja da li sadasnja vlast ispunjava svoja obecanja ili ne. Ako je bilo obecano da ce dijaspora dobi glas to se i treba ispuniti, ako se ne ispuni onda se moze kazati da je ova vlast, isto kao prethodni rezim, vlast lazova. Sa druge strane, mnogi se gnusaju ideje da dijaspora glasa, jer se to navodno ne tice njihovog "zivotnog standarda" vec naseg. "Oni hoce da nama izaberu nekog od koga ce nas boleti glava". Nije stvar u tome da ja hocu da izaberem nekog da bi vas bolela glava, ili da bi ja srbovao na daljinski, nego da bi doziveo jednu osnovnu dobrodoslicu u svojoj rodnoj zemlji. Nego daj da se osvrnemo recimo na Albance. Pa zar njihova dijaspora ne kroji sudbinu Balkana za korist Albanaca? Zasto? Zato sto im ovi sa Balkana to dozvole. Ako bi nasa dijaspora kod kuce bila postovana i dobrodosla, mozda bi tih nekoliko miliona Srba koliko ih ima "preko" krojili sudbinu Balkana za korist svoje nacije!?

Ako se ne varam, vladajuca garnitura u Srbiji je jos pre oktobarskih izbora 2000. obecavala da ce dijaspori omoguciti glasacko pravo. Verovatno ima neki dobar razlog zasto to obecanje nije ispunila.Bilo bi dobro da ga javno saopsti - jer ovako ostavljaju utisak da se radi o jednoj predizbornoj lazi.
Sticanje naseg drzavljanstva je komplikovan i skup proces. Slicno je i sa vadjenjem pasosa. Ima li smisla da jugoslovenski pasos u nasoj ambasadi u Kanadi bude skuplji 5 puta od kanadskog - a 20 puta skuplji od istog dokumenta izdatog u Srbiji? Mislim da se ne radi samo o birackom pravu, nego i o jednom kompletnom odnosu prema dijaspori.
Ne treba Srbija da gleda na dijasporu samo kao na potencijalni izvor deviznih prihoda. Ovde novac ne raste na drvecu i ljudi se teze odvajaju od njega. Medjutim, postoje i druge stvari gde bi ljudi iz dijaspore mogli da pomognu. Pre svega u promeni jednog mentaliteta. Srbi u dijaspori imaju drugaciji odnos prema radu. Vrlo uredno i disciplinovano placaju poreze. Na svadbama popiju po jedno pivo - zato sto voze....Sve su to stvari koje se mogu uciti od dijaspore.
Bilo bi dragoceno iskoristiti i iskusvo nasih menadzera koji su ovde stekli kakvo-takvo iskustvo. Verujem da bi stranci imali vise poverenja u kompanije iz Srbije ako bi u managementu bili angazovani ljudi sa iskustvom (i obrazovanjem) sa Zapada - jer im ulivaju vise poverenja da ce posao biti obavljen kako treba.
Ukoliko Srbija ne ulozi puno vise napora, razumevanja i zelje da stekne naklonost nasih ljudi koji zive napolju - bojim se da ce te veze stagnirati. Prva generacija ce ih odrzavati, koliko-toliko, makar i nekom kucicom za penziju, posetama rodbini i slicno. Medjutim, generacije rodjene u inostranstvu ce biti izgubljene ako ne budu imale osecaj da su u Srbiji svoji na svome.

Zasto dozvoliti glasanje nekome ko je godinama izvan zemlje? Bez obzira koliko bili informisani o situaciji u Srbiji, dijaspora ne zivi u svakodnevnoj borbi za opstanak. Realnu sliku mogucnosti Srbije jedino moze da oceni onaj koji tamo zivi te jedino taj i ima prava da odlucuje kako ce da zivi.

Pismo upuceno predsednici Narodne Skupstine Srbije gospodji Natasi Micic,
ing. Milovanovic I. Ranko (predsednik "SENS"-e), 11081 - Zemun, glavna 8/p.f.90, svetogorska@hotmail.com
Postovana Gospodjo Micic!
Posto su izneverena obecanja "DOS"-a, da ce nasoj brojnoj dijaspori priznati drzavljanstvo Srbije, a samim tim i njihovo pravo glasa na predstojecim izborima, to nasa stranka "SENS" trazi od Vas da odmah zakazete vanredno zasedanje Narodne Skupstine Srbije, samo sa jednom tackom dnevnog reda:
1.bezuslovno, po hitnom postupku, davanje drzavljanstvo svim nasim gradjanima u rasejanju, kako bi i oni ravnopravno mogli da glasaju za predsednika Srbije u nasim diplomatskim i konzularnim predstavnistima u inostranstvu.
S postovanjem za "SENS" (stranka ekonomskog napretka Srbije)
predsednik Ranko Milovanovic prijavljeni kandidat za predsednika Srbije.
APEL NASIM SUGRADJANIMA U DIJASPORI
Radi brzeg ekonomskog i sveopsteg napretka Srbije, SENS se najodlucnije zalaze da se nasa brojna dijasporasto pre ukljuci u sve privredne i drustvene tokove Srbije.
Iz tih razloga uputili smo zahtev Narodnoj Skupstini Srbije, kojeg vam prilazemo uz ovaj apel, da se njenim vanrednim zasedanjem odmah resi pitanje davanja srpskog drzavljanstva svim nasim gradjanima u rasejanju kako bi i Vi mogli da glasate na predstojecim izborima za predsednika Srbije, kao njeni ravnopravni gradjani.
Zato apelujemo na Vas da podrzite ovaj nas napor i da se nakon izbora dogovoraramo i uticemo na blagotvoran i svestrani razvoj i napredak nase zajednicke nam drzave Srbije.
Stranka ekonomskog napretka Srbije

Ne, "ako volite Srbiju", nego, ako imate zivce k'o konopce, onda cete mozda i uspeti da kao rodjeni Srbin dobijete srpsko drzavljanstvo. U Sloveniji (ili u Njujorku, svejedno) rodjeni dobijaju automatski drzavljanstvo drzave u kojoj su rodjeni.. Ali, ako ste rodjeni u Srbiji, u kojoj ste ziveli bar trideset godina, pa vas traljavoscu posleratne administracije nisu upisali (a popisa je bilo!) u knjigu drzavljana, imate poprilicno muka da steknete drzavljanstvo. Hocete da se upisete, ali, odgovorni kazu "buduci da ste rodjeni u Srbiji, vama cemo da utvrdjujemo drzavljanstvo". I krenete da "utvrdjujete". Uz izvod iz knige rodjenih, morate da dobijete potvrdu da niste upisani u knjigu drzavljana, ni u mestu gde ste rodjeni, a ni u mesto rodjenja majke i oca. A kako vam je, na primer, otac nakon 1945. ukazom tamo nekog ministarstva, zaradi "dobrobiti mladih", svake godine seljakan iz mesta u mesto, to morate iz svih tih mesta - za nekoliko zaporednih godina da takodje dobijete potvrde da niste upisani u tim mestima. I kad na kraju ispodobijate sva ta uverenja da vas nigde nema, ispostavi se da vam ni otac ni majka u vreme vaseg rodjenja, nisu bili upisani u knjigu drzavljana. A te potvrde takodje treba da dobijete. Upisani su tek naknadno, u mestu njihovog tadasnjeg boravka, ali vam administracija ne trazi te potvrde. Pa tako, iako ste svi Srbi, rodjeni u Srbiji, ne mozete priloziti potrebne papire za utvrdjivanje drzavljanstva. Odlucite se da u Srbiji zivite kao stranac. Moze, ali privremeno nastanjen. Zasto ne moze stalno nastanjen? Zato sto ste rodjeni u - Srbiji! E, ako ste Kinez, mozete da dobijete status stalno nastanjenog stranca. Ovako, ne mozete, jer ste rodjeni u Srbiji...I jos nesto: ako zelite da pod jedinom mogucom opcijom, a to je "spajanje porodice", budete stranac sa privremenim boravkom, onda za vas mora svojim penzijskim cekom da garantuju majka ili otac. Ne mogu sestra ili brat. Pa kako ste vec i sami u godinama, sreca je da vam je bar jedan od roditelja jos ziv. I taj zivi roditelj - recimo majka - prima neku penziju-crkavicu. I sad ona reba da za vas "garantuje" svojim penzijskim cekom, koji, naravno, objektivno nije dovoljan da pokrije mesecne troskove zivota za dve osobe. (Cinjenica da vi mozda, kao stranac, imate penziju bar petnaestak puta vecu od primanja vase majke, nema pravnog znacenja...) Sve do sada navedeno, bile su istinite cinjenice, a sad - prognoza: Sta bi vam se dogodilo kroz par godina, da vam, ne daj Boze - mada bi to bio prirodan tok stvari - umre majka, mozete da pretpostavite: verovatno se treba vratiti tamo odakle ste - dosli. (A sta ako ste u medjuvremenu prodali stan/kucu i ostalu imovinu u dijaspori?)

Glasanje dijaspore je tema kojoj se godinama unazad vracamo pred izbore. Doduse, u svim zvanicnim kontaktima i sa prethodnim i sa aktuelnim rezimom u otadzbini to pitanje je bilo potencirano i uvek su odgovori bili neodredjeni, sa blagom notom obecavajuceg. Svih protrklih godina su vlasti u svojim zvanicnim ekonomskim programima naglasavali da ocekuju pomoc Srba iz rasejanja da pomognu njihovu realizaciju, pisali su apele za "odredjivanje prioriteta", organizovali Sabore i skupove sa pateticnim naslovima. Trazeni su zajmovi i bespovratna pomoc, trazene su humanitarne posiljke i politicka podrska. U svim tim obracanjima je isticano da je dijaspora neodvojivi deo matice, davan je lazni osecaj pripadnosti ljudima koji su stranci u zemlama u kojima zaradjuju hleb nasusni. Verovali su Srbi obecanjima najvisih predstavnika vlasti i nakon niza prevara i zloupotreba njihovog patriotizma i teske nostalgije za rodnom grudom. Dokle je to dovelo? Danas se podjednako osecaju strancima u zemlji svojih oceva jer birokratija im nije obezbedila tehnicke uslove za realizaciju osnovnog gradjanskog prava - prava glasa! Jasno je da su iza toga politicki porivi grupacija koje su na vlasti. Jasno je da dijaspora, brojna i sa drugacijim shvatanjem demokratije, moze znacajno da utice na ishode izbora. A to, naravno, remeti planove i zelje za sto duzim ostajanjem na tronu onih koji se ponasaju kao da im je Srbija licno vlasnistvo. Takav odnos prema dijaspori cini da mlade generacije bivaju zahvacene talasom asimilacije, sto je jedan od nacina gubljenja naroda. Da li je i kome to u interesu?
Sasvim je razumljivo da dijasporu direktno pogadja sve sto se u otadzbini desava. Tamo svi imaju porodice, imovinu koja nije mala, a najveci broj ima nameru da se vrati na izvor. Istina je da je jedan broj Srba iz rasejanja prihvatio drzavljanstvo domicilnih zemalja, narocito onih prekookeanskih. Ali, najveci deo onih koji su u Evropi i dalje ima samo jugoslovenski pasos, a u njemu i jedinstveni maticni broj i adresu prebivalista u otadzbini. To znaci da ispunjava sve uslove da bude tretiran kao ravnopravni gradjanin Srbije ili Crne Gore.
Od dijaspore se ocekuje da ucestvuje u investicionim programima u Srbiji, sto je sasvim razumljivo. Ali, ima li logike da bilo ko ulaze s mukom zaradjeni novac u privredu zemlje koju smatra svojom, a u kojoj nema nikakvih prava u odlucivanju i kreiranju njene politicke i drustvene scene? Da li se neko mozda plasi da bi uticaj onih koji su svoj sistem zivota i razmiisljanja prilagodili evropskom bio los? Pa upravo nasi vlastodrsci streme ka tome, zar ne?
Kako ce roditelji deci koja odrastaju u belom svetu objasniti cinjenicu da u zemlji u kojoj zive neju pravo glasa zato sto su stranci, a u maticnoj drzavi takodje to pravo nemaju jer ih tretiraju kao strance i gotovo nepozeljne? Bilo bi fer da jednom neko jasno i konkretno kaze zasto se dijaspora drzi na bezbednoj distanci, a ne da se kao alibi navodi "nepostojanje tehnickih uslova u diplomatsko-konzularnim predstavnistvima". Nije dijspora tako neuka i nesposobna da digne svoj glas. Oslobadja se sve vise i romanticnog patriotizma koji je godinama unazad terao da zatvara oci pred nepravdom koja joj se cini. Krajnje vreme je da davanja i materijalnog i emotivnog budu dvosmerna i sa izgradi posten odnos, koji bi samo mogao da koristi i jednoj i drugoj strani. Srpske organizacije u svetu se povezuju i ujedinjuju u zahtevima, a to je mozda jedina pozitivnost nastala iz nezadovoljstva zbog odnosa matice prema skoro cetiri miliona Srba rasutih po svetu.

Nije u redu da se vlast ili drzava krive sto je neko izgubio drzavljanstvo. Nije mi poznato da je bilo ko u inostranstvu ko je imao vazecu licnu kartu ove drzave bio uskracen za bilo koja prava, ukljucujuci i glasacka. Ja sam licno vec deset godina u inostranstvu, ali nije mi bilo skupo da dolazim ili placam u ambasadi za neophodne usluge. I zato imam i imala sam pravo i da glasam. E sad, ako je neko pre dvadeset godina prekinuo sve veze sa otadzbinom, pa se odjednom osetio pozvan ili ugrozen, to je njegov licni a ne drzavni problem.

Moram slatko da se nasmejem kad procitam o "pravima" nasis "jugovica koji zive u americi?
neznam o drugim zemljama ali svako ko dobije americko drzavljanstvo mora da potpise poslednju recenicu koja ne engleskom znaci ovako: " I, the undersigned, hereby renounce the country of my origin..."
Rec "renounce" u enleskom znci sldece:
re·nounce (rî-nouns¹) verb
1. To give up (a title, for example), especially by formal announcement. See synonyms at RELINQUISH.
2. To reject; disown.
Svi koji znaju engleski shvatice da su nasi "dvo drzavljani uglavnom pljunuli na nasu zemlju da bi dobili to drzavljansto te stoga smatram da nemaju prava da glasaju!
Uzgrd receno ja zivim u americi od 1974-te ali nisam uzeo njihovo drzavljanstvo jer se ne odricem svoje zemlje iako nemam nameru da glasam jer neznam nista o tim "kandidatima niti me boli uvo ko ce da vlada tamo. Za mene je jedino vazno da cujem da je nas narod NAJZAD poceo da zivi miran zivot u jednoj demokratskoj sredini ma kako da se ta zemlja zvala ili ko je predsednik iste!

Moj otac Dragoslav nema pravoglasani pravo na drzavaljnstvo. Na dan njegovog 92-gog rodjendana ovog meseca, dobijo je informaciju od nase ambasade iz Vasingtona da se njegova molba za drzavlajnstvo odbija jer "1947-8 godine nije ziveo na teritoriji Jugoslavije." To znaci da je titov zakon jos uvek punovazan, jer je tito time zeleo da onemoguci svim izbeglicama i politickoj emigraciji da ikada dobiju drzavljanstvo. Moj otac zeli da umre kao Srbin, kao sto se rodio. Zamislite vi tu sramotu da takav zakon je jos uvek na znazi.
I ja iako imam drzavljnstvo, necu moci, kao hiljade i hiljade drugih, da glasam. Zakonski nema procedura za nas. Zasto? Znamo po ispitivanjima javnog mnenja da 2/3 naroda u Srbiji zeli da se nama daju gradjanska prava. Mi to isto zelimo.....ali vlast ne. Zasto?
Ovakav stav vlastodrzaca je neopravdan i krajnje stetan za narod i drzavu. Kome on koristi?

Ovo pitanje pokrecu valjda samo Srbi. Tesko mi je da zamislim da Irci,ili Italijani koji zive u SAD sad odjednom traze da glasaju u Irskoj ili Italiji. Za nas Slovene kazu da smo dosli sa Karpata - hocemo li onda da svi glasamo u Rusiji?

Samo da pitam: gde se svrstavam ja - student, koji sam u SAD PRIVREMENO. Uspela sam da "uhvatim" prosle izbore jer sam dosla kuci u to vreme. A sada nista. Karta je oko 1000 dolara da se doleti. Pismo kosta manje od 3 dolara. Notar da overi da sam ja-ja bi kostao svega 20 dolara. Gde da pitam?
Sto hocu da glasam? Pa ja cu da zivim u Srbiji kad zavrsim studije. Ne nameravam da emigriram bilo gde!
Gde spadam ja, koja nisam "dijaspora", ili jesam... hmmm?
Hvala.

Lepo je procitati i text i komentere pa posto sam nov u emigraciji mogao bih biti zanimljiv.Najteze mi bese kad sam dosao gde sam da prihvatim cinjenicu gde sam rodjen i gde sam ziveo do sada sve drugo je nebitno.Ja sam jedan od malobrojnih domacih izdajnika i stranih placenika koji se dole izskolovao i nagladovao dok su se mamina deca vozila sa dobrim kolicima a mi preko silnih barijera administrativnih otisli po belom svetu da nas "potlace"nasi dusmani.Kakav je to haos bio od zivota i sad se najezim.Moja deviza sada je hvala Vam i Dzaba Vam i nikad Vise.Hvala bogu da kada vise ne zivim dole da i netreba da biram kao i da se oni odozdo ne brinu za nase pare i kako nam je tesko.Dole ljudi za kes pare kupuju kuce,kola,lokale znaci da ima ko i da gazduje i da investira a odakle im pare to ako ne znaju neka zive kako zive.Srbija se savila jer vise nema kicmu a kamoli glavu.Imati drzavljanstvo na papiru je po meni manje vazno ovo moje mi samo smeta i do sada mi je izaslo na nos i svima mojima koji smo posteno ziveli i od deset prstiju.ja cu pre svega postovati ono od cega leba jedem i gde mi je dusa spokojna a deca sutra neka biraju bitno je da budu pravi ljudi.Zao mi je sto Car Lazar ne moze ustati iz groba da vidi Srbiju i srbstvo verovatno bi se prvi poturcio zbog mnogo cega.Izvinite na iskrenosti ona nekad mnogo boli a nekada i leci.Nadam se da ce nam nebeska Srbija dati pravedan izbor pred Bogom koji nam je okrenuo ledja,to je sustina.

Pitanje prava glasa za nase ljude u inostranstvu je vise nekako, filozofsko, nego politicko pitanje.Za mene licno, to i nije pitanje, i smatram da oni koji nisu dole (pocevsi od mene) ne treba ni da glasaju.Neodgovorno je, sa moje tacke gledista, ucestvovati u glasanju u zemlji u kojoj ne zivis, i time, ili zbog nepoznavanja politicara, stranaka i njihovih programa, ili zbog ciste gluposti dovoditi ljude koji tamo zive u poziciju da imaju vlast koju oni ne zele.Odnosno, tamo trebaju da glasaju samo oni koji tamo zive.Setite se samo one ucvale ministarke, koju nam je Milosevic doveo pre nekoliko godina, koja je sva zanesena, sa mesecarskim pogledom, sva ushicena zaljubljeno pricala o divotama i dobroti doticnog gospodina, ali se istovremeno pakovala svako 1 u mesecu da tamo u novoj otadzbini naplati penziju ili sta ti ja vec znam,a mi smo morali da zivimo sa budalom.Naravno da svim nasim ljudima, ma koje koleno bili, treba dati drzavljanstvo ako to zele, ali ne i drpati ih pri tom za pare.685.00 US$, stvarno sramota.

Na ovu Temu se moze poslati komentar i bez citanja prateceg teksta. Notorna je besmislica omoguciti glasanje bilo kome ko nema maticni broj kao gradjanin Jugoslavije. Ima ljudi koji su na privremenom radu u inostranstvu, znaci po (administrativnoj) definiciji namjeravaju se vratiti jos u aktivnoj dobi (iako zapravo mnogo i ne misle), imaju vazeca boravista u Jugoslaviji (adrese). Oni zajedno sa ljudima koji su jos uvijek u Jugoslaviji treba da glasaju. Svi ostali koji godinama ili decenijama zive vani, nemaju nikakvog prakticnog uticaja na jugoslavensku svakodnevnicu, niti ona (svakodnevnica) na njih. I sto bi onda glasali? Kako sa druge strane definisati ko je dijaspora? Prva generacija? Samo oni sa oba JU-roditelja? Milion bespotrebnih i besmislenih pitanja. Ne razumijem sto se vi (B92) uopste obazirete na ovo pitanje. Vijest od prije mjesec dana i poslati komentari bili su vise nego dovoljni.

DOS se boji izbora i glasaca kao djavo od krsta. Da nije tako dali bi nam pravo glasa. I Milosevic je iste takve kalkulacije pravio sa izbeglicama, prvo nas upisao u biracke spiskove a onda se predomislio ili shvatio da je pogresio pa nije hteo da nam da drzavljanstvo.

Verovatno zbog "visih ciljeva" medjusobnog saplitanja, te zbog toga pomanjkanja vremena i resursa, sadasnja vlast ne uspeva da se pozabavi ovom njoj "jako bitnom" temom! Salu na stranu, pored neshvatljive neazurnosti u formiranju pravne drzave i valjane regulative u mnogim oblastima, razloge za nemar prema veoma bitnom ekonomskom osloncu u inostranstvu sadasnjeg rezima treba potraziti i u nejasnom politickom opredeljenju dijaspore, ciji bi milion glasova itekako mogao uticati na ishod izbora. A mozda bi prosao i "neki njihov" kandidat, bez sumljivog srpskog politickog zaledja...

U krajnje nepoznatom gradu u Holandiji ja imam 20 poznanika iz srbije, svi starosti od 25 do 35 godina. Veci deo njih planira da se vrati, ali nema bas toliko para da bi skoknuo kuci na glasanje. Bilo bi lepo da to moze da se obavi u ambasadi.

Odnos prema dijaspori nece se promeniti sve dotle dok se iz svakodnevnog jezika konacno ne protera ta glupa fraza "privremeni rad u inostranstvu". Tu frazu uveli su politicki komesari Brozovog rezima, tokom kojeg je gomila radnika nasih preduzeca upucivana na rad u inostranstvo, u ispostave tih istih nasih preduzeca. U tom kontekstu mozda taj termin i ima nekog smisla. S obzirom da danas retko koje preduzece salje svoje radnike u inostranstvo, mislim da je doslo krajnje vreme da prekinemo sa jednom iluzijom o tome kako nasi strucnjaci odlaze negde "privremeno" (na 10 i vise godina).
Kao da ne moze, kao u svim ostalim zemljama, da se kaze drzavljani nase zemlje sa boravistem u inostranstvu (za upotrebu u pravnim aktima), odnosno nasi gradjani koji zive u inostranstvu (za svakodnevnu upotrebu). Zasto je bitno naglasiti da su ti ljudi "na radu", kada ima i ljudi koji su otisli na skolovanje, naucnu razmenu, pa i besposlicarenje. Sta ko radi u inostranstvu njegova je licna stvar sve dok se ponasa u skladu sa zakonima svoje i tudjih zemalja.
Koliko je dugo neko ziveo u inostranstvu ne sme da bude merilo za odobravanje prava glasa. Pravo glasa stice se drzavljanstvom i tu nema dvosmislenih tumacenja. Zadatak je drzave da to pravo svojim gradjanima i omoguci, bez obzira gde se nalazili. Ako su mnoge zemlje mogle da godinama svojim gradjanima omogucavaju glasanje u svojim konzulatima - zasto je to nemoguce za nas?
Drugo je pitanje koliko ima smisla za nekoga ko zivi 20 i vise godina da se aktivno bavi politikom zemlje u kojoj ne zivi. Umesto da se integrise u politicki zivot zemlje u kojoj zivi i da lobiranjem u politickim telima te zemlje doprinosi da se ugled, unakazen tokom proteklih 10 godina, koliko-toliko popravi. A ovako sta imamo? Osnivaju se ispostave domacih politickih partija po Nemackoj, Svajcarskoj i drugim gastarbajterskim zemljama! U svakoj zemlji imamo na hiljade klubova koji se medju sobom slazu kao rogovi u vreci! Mnogi ljudi koji zive po inostranstvu ne znaju ni jezik zemlje u kojoj zive da govore cestito. A kako vremenom zaborave i srpski, na kraju govore nekakvim nakaznim mesavinama koje niko ziv osim nasih gastarbajtera ne moze da desifruje. Ti ljudi na kraju nisu ni ovde, ni tamo i postepeno gube svoj identitet.
A sta im nudi matica? Godinama prica o potrebi da se uspostave kulturne veze sa dijasporom, a rezultat? Jevtina turbo-folk kulturu preko pink-satelita i gastarbajterske novine sa 5 sportskih i 4 estradne strane i malo nekih vesti, tek da se nadju.
Kao sto se vidi, nije pitanje glasanja jedino pitanje koje muci dijasporu, ima ih dosta. Pomenuo sam samo jedan problem, a sta je sa vojnom obavezom, drzavljanstvom, zakonima koji bi garantovali sigurnost nasim ljudima koji bi zeleli da posluju sa domacim preduzecima? Mislite o tome ...

Taksa za dobijanje papira ukljucujuci pasos, i sve ostalo je oko $300, a mozda i manje, ne secam se vise. Dopada mi se inventivnost vlasti u mojoj domovini.

Pitanje je jako bitno i na njega se treba obazirati sto je cesce moguce. Nije samo pitanje dali cu ja dobiti glas ili necu, vec je stvar principa i pitanja da li sadasnja vlast ispunjava svoja obecanja ili ne. Ako je bilo obecano da ce dijaspora dobi glas to se i treba ispuniti, ako se ne ispuni onda se moze kazati da je ova vlast, isto kao prethodni rezim, vlast lazova. Sa druge strane, mnogi se gnusaju ideje da dijaspora glasa, jer se to navodno ne tice njihovog "zivotnog standarda" vec naseg. "Oni hoce da nama izaberu nekog od koga ce nas boleti glava". Nije stvar u tome da ja hocu da izaberem nekog da bi vas bolela glava, ili da bi ja srbovao na daljinski, nego da bi doziveo jednu osnovnu dobrodoslicu u svojoj rodnoj zemlji. Nego daj da se osvrnemo recimo na Albance. Pa zar njihova dijaspora ne kroji sudbinu Balkana za korist Albanaca? Zasto? Zato sto im ovi sa Balkana to dozvole. Ako bi nasa dijaspora kod kuce bila postovana i dobrodosla, mozda bi tih nekoliko miliona Srba koliko ih ima "preko" krojili sudbinu Balkana za korist svoje nacije!?

Ako se ne varam, vladajuca garnitura u Srbiji je jos pre oktobarskih izbora 2000. obecavala da ce dijaspori omoguciti glasacko pravo. Verovatno ima neki dobar razlog zasto to obecanje nije ispunila.Bilo bi dobro da ga javno saopsti - jer ovako ostavljaju utisak da se radi o jednoj predizbornoj lazi.
Sticanje naseg drzavljanstva je komplikovan i skup proces. Slicno je i sa vadjenjem pasosa. Ima li smisla da jugoslovenski pasos u nasoj ambasadi u Kanadi bude skuplji 5 puta od kanadskog - a 20 puta skuplji od istog dokumenta izdatog u Srbiji? Mislim da se ne radi samo o birackom pravu, nego i o jednom kompletnom odnosu prema dijaspori.
Ne treba Srbija da gleda na dijasporu samo kao na potencijalni izvor deviznih prihoda. Ovde novac ne raste na drvecu i ljudi se teze odvajaju od njega. Medjutim, postoje i druge stvari gde bi ljudi iz dijaspore mogli da pomognu. Pre svega u promeni jednog mentaliteta. Srbi u dijaspori imaju drugaciji odnos prema radu. Vrlo uredno i disciplinovano placaju poreze. Na svadbama popiju po jedno pivo - zato sto voze....Sve su to stvari koje se mogu uciti od dijaspore.
Bilo bi dragoceno iskoristiti i iskusvo nasih menadzera koji su ovde stekli kakvo-takvo iskustvo. Verujem da bi stranci imali vise poverenja u kompanije iz Srbije ako bi u managementu bili angazovani ljudi sa iskustvom (i obrazovanjem) sa Zapada - jer im ulivaju vise poverenja da ce posao biti obavljen kako treba.
Ukoliko Srbija ne ulozi puno vise napora, razumevanja i zelje da stekne naklonost nasih ljudi koji zive napolju - bojim se da ce te veze stagnirati. Prva generacija ce ih odrzavati, koliko-toliko, makar i nekom kucicom za penziju, posetama rodbini i slicno. Medjutim, generacije rodjene u inostranstvu ce biti izgubljene ako ne budu imale osecaj da su u Srbiji svoji na svome.

Zasto dozvoliti glasanje nekome ko je godinama izvan zemlje? Bez obzira koliko bili informisani o situaciji u Srbiji, dijaspora ne zivi u svakodnevnoj borbi za opstanak. Realnu sliku mogucnosti Srbije jedino moze da oceni onaj koji tamo zivi te jedino taj i ima prava da odlucuje kako ce da zivi.

Pismo upuceno predsednici Narodne Skupstine Srbije gospodji Natasi Micic,
ing. Milovanovic I. Ranko (predsednik "SENS"-e), 11081 - Zemun, glavna 8/p.f.90, svetogorska@hotmail.com
Postovana Gospodjo Micic!
Posto su izneverena obecanja "DOS"-a, da ce nasoj brojnoj dijaspori priznati drzavljanstvo Srbije, a samim tim i njihovo pravo glasa na predstojecim izborima, to nasa stranka "SENS" trazi od Vas da odmah zakazete vanredno zasedanje Narodne Skupstine Srbije, samo sa jednom tackom dnevnog reda:
1.bezuslovno, po hitnom postupku, davanje drzavljanstvo svim nasim gradjanima u rasejanju, kako bi i oni ravnopravno mogli da glasaju za predsednika Srbije u nasim diplomatskim i konzularnim predstavnistima u inostranstvu.
S postovanjem za "SENS" (stranka ekonomskog napretka Srbije)
predsednik Ranko Milovanovic prijavljeni kandidat za predsednika Srbije.
APEL NASIM SUGRADJANIMA U DIJASPORI
Radi brzeg ekonomskog i sveopsteg napretka Srbije, SENS se najodlucnije zalaze da se nasa brojna dijasporasto pre ukljuci u sve privredne i drustvene tokove Srbije.
Iz tih razloga uputili smo zahtev Narodnoj Skupstini Srbije, kojeg vam prilazemo uz ovaj apel, da se njenim vanrednim zasedanjem odmah resi pitanje davanja srpskog drzavljanstva svim nasim gradjanima u rasejanju kako bi i Vi mogli da glasate na predstojecim izborima za predsednika Srbije, kao njeni ravnopravni gradjani.
Zato apelujemo na Vas da podrzite ovaj nas napor i da se nakon izbora dogovoraramo i uticemo na blagotvoran i svestrani razvoj i napredak nase zajednicke nam drzave Srbije.
Stranka ekonomskog napretka Srbije

Ne, "ako volite Srbiju", nego, ako imate zivce k'o konopce, onda cete mozda i uspeti da kao rodjeni Srbin dobijete srpsko drzavljanstvo. U Sloveniji (ili u Njujorku, svejedno) rodjeni dobijaju automatski drzavljanstvo drzave u kojoj su rodjeni.. Ali, ako ste rodjeni u Srbiji, u kojoj ste ziveli bar trideset godina, pa vas traljavoscu posleratne administracije nisu upisali (a popisa je bilo!) u knjigu drzavljana, imate poprilicno muka da steknete drzavljanstvo. Hocete da se upisete, ali, odgovorni kazu "buduci da ste rodjeni u Srbiji, vama cemo da utvrdjujemo drzavljanstvo". I krenete da "utvrdjujete". Uz izvod iz knige rodjenih, morate da dobijete potvrdu da niste upisani u knjigu drzavljana, ni u mestu gde ste rodjeni, a ni u mesto rodjenja majke i oca. A kako vam je, na primer, otac nakon 1945. ukazom tamo nekog ministarstva, zaradi "dobrobiti mladih", svake godine seljakan iz mesta u mesto, to morate iz svih tih mesta - za nekoliko zaporednih godina da takodje dobijete potvrde da niste upisani u tim mestima. I kad na kraju ispodobijate sva ta uverenja da vas nigde nema, ispostavi se da vam ni otac ni majka u vreme vaseg rodjenja, nisu bili upisani u knjigu drzavljana. A te potvrde takodje treba da dobijete. Upisani su tek naknadno, u mestu njihovog tadasnjeg boravka, ali vam administracija ne trazi te potvrde. Pa tako, iako ste svi Srbi, rodjeni u Srbiji, ne mozete priloziti potrebne papire za utvrdjivanje drzavljanstva. Odlucite se da u Srbiji zivite kao stranac. Moze, ali privremeno nastanjen. Zasto ne moze stalno nastanjen? Zato sto ste rodjeni u - Srbiji! E, ako ste Kinez, mozete da dobijete status stalno nastanjenog stranca. Ovako, ne mozete, jer ste rodjeni u Srbiji...I jos nesto: ako zelite da pod jedinom mogucom opcijom, a to je "spajanje porodice", budete stranac sa privremenim boravkom, onda za vas mora svojim penzijskim cekom da garantuju majka ili otac. Ne mogu sestra ili brat. Pa kako ste vec i sami u godinama, sreca je da vam je bar jedan od roditelja jos ziv. I taj zivi roditelj - recimo majka - prima neku penziju-crkavicu. I sad ona reba da za vas "garantuje" svojim penzijskim cekom, koji, naravno, objektivno nije dovoljan da pokrije mesecne troskove zivota za dve osobe. (Cinjenica da vi mozda, kao stranac, imate penziju bar petnaestak puta vecu od primanja vase majke, nema pravnog znacenja...) Sve do sada navedeno, bile su istinite cinjenice, a sad - prognoza: Sta bi vam se dogodilo kroz par godina, da vam, ne daj Boze - mada bi to bio prirodan tok stvari - umre majka, mozete da pretpostavite: verovatno se treba vratiti tamo odakle ste - dosli. (A sta ako ste u medjuvremenu prodali stan/kucu i ostalu imovinu u dijaspori?)

Glasanje dijaspore je tema kojoj se godinama unazad vracamo pred izbore. Doduse, u svim zvanicnim kontaktima i sa prethodnim i sa aktuelnim rezimom u otadzbini to pitanje je bilo potencirano i uvek su odgovori bili neodredjeni, sa blagom notom obecavajuceg. Svih protrklih godina su vlasti u svojim zvanicnim ekonomskim programima naglasavali da ocekuju pomoc Srba iz rasejanja da pomognu njihovu realizaciju, pisali su apele za "odredjivanje prioriteta", organizovali Sabore i skupove sa pateticnim naslovima. Trazeni su zajmovi i bespovratna pomoc, trazene su humanitarne posiljke i politicka podrska. U svim tim obracanjima je isticano da je dijaspora neodvojivi deo matice, davan je lazni osecaj pripadnosti ljudima koji su stranci u zemlama u kojima zaradjuju hleb nasusni. Verovali su Srbi obecanjima najvisih predstavnika vlasti i nakon niza prevara i zloupotreba njihovog patriotizma i teske nostalgije za rodnom grudom. Dokle je to dovelo? Danas se podjednako osecaju strancima u zemlji svojih oceva jer birokratija im nije obezbedila tehnicke uslove za realizaciju osnovnog gradjanskog prava - prava glasa! Jasno je da su iza toga politicki porivi grupacija koje su na vlasti. Jasno je da dijaspora, brojna i sa drugacijim shvatanjem demokratije, moze znacajno da utice na ishode izbora. A to, naravno, remeti planove i zelje za sto duzim ostajanjem na tronu onih koji se ponasaju kao da im je Srbija licno vlasnistvo. Takav odnos prema dijaspori cini da mlade generacije bivaju zahvacene talasom asimilacije, sto je jedan od nacina gubljenja naroda. Da li je i kome to u interesu?
Sasvim je razumljivo da dijasporu direktno pogadja sve sto se u otadzbini desava. Tamo svi imaju porodice, imovinu koja nije mala, a najveci broj ima nameru da se vrati na izvor. Istina je da je jedan broj Srba iz rasejanja prihvatio drzavljanstvo domicilnih zemalja, narocito onih prekookeanskih. Ali, najveci deo onih koji su u Evropi i dalje ima samo jugoslovenski pasos, a u njemu i jedinstveni maticni broj i adresu prebivalista u otadzbini. To znaci da ispunjava sve uslove da bude tretiran kao ravnopravni gradjanin Srbije ili Crne Gore.
Od dijaspore se ocekuje da ucestvuje u investicionim programima u Srbiji, sto je sasvim razumljivo. Ali, ima li logike da bilo ko ulaze s mukom zaradjeni novac u privredu zemlje koju smatra svojom, a u kojoj nema nikakvih prava u odlucivanju i kreiranju njene politicke i drustvene scene? Da li se neko mozda plasi da bi uticaj onih koji su svoj sistem zivota i razmiisljanja prilagodili evropskom bio los? Pa upravo nasi vlastodrsci streme ka tome, zar ne?
Kako ce roditelji deci koja odrastaju u belom svetu objasniti cinjenicu da u zemlji u kojoj zive neju pravo glasa zato sto su stranci, a u maticnoj drzavi takodje to pravo nemaju jer ih tretiraju kao strance i gotovo nepozeljne? Bilo bi fer da jednom neko jasno i konkretno kaze zasto se dijaspora drzi na bezbednoj distanci, a ne da se kao alibi navodi "nepostojanje tehnickih uslova u diplomatsko-konzularnim predstavnistvima". Nije dijspora tako neuka i nesposobna da digne svoj glas. Oslobadja se sve vise i romanticnog patriotizma koji je godinama unazad terao da zatvara oci pred nepravdom koja joj se cini. Krajnje vreme je da davanja i materijalnog i emotivnog budu dvosmerna i sa izgradi posten odnos, koji bi samo mogao da koristi i jednoj i drugoj strani. Srpske organizacije u svetu se povezuju i ujedinjuju u zahtevima, a to je mozda jedina pozitivnost nastala iz nezadovoljstva zbog odnosa matice prema skoro cetiri miliona Srba rasutih po svetu.

Nije u redu da se vlast ili drzava krive sto je neko izgubio drzavljanstvo. Nije mi poznato da je bilo ko u inostranstvu ko je imao vazecu licnu kartu ove drzave bio uskracen za bilo koja prava, ukljucujuci i glasacka. Ja sam licno vec deset godina u inostranstvu, ali nije mi bilo skupo da dolazim ili placam u ambasadi za neophodne usluge. I zato imam i imala sam pravo i da glasam. E sad, ako je neko pre dvadeset godina prekinuo sve veze sa otadzbinom, pa se odjednom osetio pozvan ili ugrozen, to je njegov licni a ne drzavni problem.

Moram slatko da se nasmejem kad procitam o "pravima" nasis "jugovica koji zive u americi?
neznam o drugim zemljama ali svako ko dobije americko drzavljanstvo mora da potpise poslednju recenicu koja ne engleskom znaci ovako: " I, the undersigned, hereby renounce the country of my origin..."
Rec "renounce" u enleskom znci sldece:
re·nounce (rî-nouns¹) verb
1. To give up (a title, for example), especially by formal announcement. See synonyms at RELINQUISH.
2. To reject; disown.
Svi koji znaju engleski shvatice da su nasi "dvo drzavljani uglavnom pljunuli na nasu zemlju da bi dobili to drzavljansto te stoga smatram da nemaju prava da glasaju!
Uzgrd receno ja zivim u americi od 1974-te ali nisam uzeo njihovo drzavljanstvo jer se ne odricem svoje zemlje iako nemam nameru da glasam jer neznam nista o tim "kandidatima niti me boli uvo ko ce da vlada tamo. Za mene je jedino vazno da cujem da je nas narod NAJZAD poceo da zivi miran zivot u jednoj demokratskoj sredini ma kako da se ta zemlja zvala ili ko je predsednik iste!

Moj otac Dragoslav nema pravoglasani pravo na drzavaljnstvo. Na dan njegovog 92-gog rodjendana ovog meseca, dobijo je informaciju od nase ambasade iz Vasingtona da se njegova molba za drzavlajnstvo odbija jer "1947-8 godine nije ziveo na teritoriji Jugoslavije." To znaci da je titov zakon jos uvek punovazan, jer je tito time zeleo da onemoguci svim izbeglicama i politickoj emigraciji da ikada dobiju drzavljanstvo. Moj otac zeli da umre kao Srbin, kao sto se rodio. Zamislite vi tu sramotu da takav zakon je jos uvek na znazi.
I ja iako imam drzavljnstvo, necu moci, kao hiljade i hiljade drugih, da glasam. Zakonski nema procedura za nas. Zasto? Znamo po ispitivanjima javnog mnenja da 2/3 naroda u Srbiji zeli da se nama daju gradjanska prava. Mi to isto zelimo.....ali vlast ne. Zasto?
Ovakav stav vlastodrzaca je neopravdan i krajnje stetan za narod i drzavu. Kome on koristi?

Ovo pitanje pokrecu valjda samo Srbi. Tesko mi je da zamislim da Irci,ili Italijani koji zive u SAD sad odjednom traze da glasaju u Irskoj ili Italiji. Za nas Slovene kazu da smo dosli sa Karpata - hocemo li onda da svi glasamo u Rusiji?

Samo da pitam: gde se svrstavam ja - student, koji sam u SAD PRIVREMENO. Uspela sam da "uhvatim" prosle izbore jer sam dosla kuci u to vreme. A sada nista. Karta je oko 1000 dolara da se doleti. Pismo kosta manje od 3 dolara. Notar da overi da sam ja-ja bi kostao svega 20 dolara. Gde da pitam?
Sto hocu da glasam? Pa ja cu da zivim u Srbiji kad zavrsim studije. Ne nameravam da emigriram bilo gde!
Gde spadam ja, koja nisam "dijaspora", ili jesam... hmmm?
Hvala.

Lepo je procitati i text i komentere pa posto sam nov u emigraciji mogao bih biti zanimljiv.Najteze mi bese kad sam dosao gde sam da prihvatim cinjenicu gde sam rodjen i gde sam ziveo do sada sve drugo je nebitno.Ja sam jedan od malobrojnih domacih izdajnika i stranih placenika koji se dole izskolovao i nagladovao dok su se mamina deca vozila sa dobrim kolicima a mi preko silnih barijera administrativnih otisli po belom svetu da nas "potlace"nasi dusmani.Kakav je to haos bio od zivota i sad se najezim.Moja deviza sada je hvala Vam i Dzaba Vam i nikad Vise.Hvala bogu da kada vise ne zivim dole da i netreba da biram kao i da se oni odozdo ne brinu za nase pare i kako nam je tesko.Dole ljudi za kes pare kupuju kuce,kola,lokale znaci da ima ko i da gazduje i da investira a odakle im pare to ako ne znaju neka zive kako zive.Srbija se savila jer vise nema kicmu a kamoli glavu.Imati drzavljanstvo na papiru je po meni manje vazno ovo moje mi samo smeta i do sada mi je izaslo na nos i svima mojima koji smo posteno ziveli i od deset prstiju.ja cu pre svega postovati ono od cega leba jedem i gde mi je dusa spokojna a deca sutra neka biraju bitno je da budu pravi ljudi.Zao mi je sto Car Lazar ne moze ustati iz groba da vidi Srbiju i srbstvo verovatno bi se prvi poturcio zbog mnogo cega.Izvinite na iskrenosti ona nekad mnogo boli a nekada i leci.Nadam se da ce nam nebeska Srbija dati pravedan izbor pred Bogom koji nam je okrenuo ledja,to je sustina.

Pitanje prava glasa za nase ljude u inostranstvu je vise nekako, filozofsko, nego politicko pitanje.Za mene licno, to i nije pitanje, i smatram da oni koji nisu dole (pocevsi od mene) ne treba ni da glasaju.Neodgovorno je, sa moje tacke gledista, ucestvovati u glasanju u zemlji u kojoj ne zivis, i time, ili zbog nepoznavanja politicara, stranaka i njihovih programa, ili zbog ciste gluposti dovoditi ljude koji tamo zive u poziciju da imaju vlast koju oni ne zele.Odnosno, tamo trebaju da glasaju samo oni koji tamo zive.Setite se samo one ucvale ministarke, koju nam je Milosevic doveo pre nekoliko godina, koja je sva zanesena, sa mesecarskim pogledom, sva ushicena zaljubljeno pricala o divotama i dobroti doticnog gospodina, ali se istovremeno pakovala svako 1 u mesecu da tamo u novoj otadzbini naplati penziju ili sta ti ja vec znam,a mi smo morali da zivimo sa budalom.Naravno da svim nasim ljudima, ma koje koleno bili, treba dati drzavljanstvo ako to zele, ali ne i drpati ih pri tom za pare.685.00 US$, stvarno sramota.