Švajcarcima dosta demokratije

Naslov nema veze s onim o cemu se glasalo, a ni tekst. Svajcarci su odlucivali da li da doslovno svaki bilateralni sporazum sa EU treba da ide na referendum. To je bacanje para I gubljenje vremena, kao da vecina obicnih ljudi razume sve o cemu pravnici I diplomate razglabaju, a administracija u Briselu proizvodi zakone I uredbe brze nego Toyota automobile.

Imaju priliku da zaista odlucuju vecinom i to odbacuju. Treba njima malo diktatorske ruke pa da vide protiv cega su se bunili.

Pa demokratija nisu referendumi. I Sloba je pitao sve i svasta, a to bi tesko mogla da bude demokratija. Lekcije iz demokratije gledajte na francuskim izborima :-)

Sramota. Ovo je jos jedan dokaz da narod generalno nije dovoljno odgovoran da ucestvuje u politickom zivotu. Jednog dana ce se kajati.

Referendum je populisticki. U CH i sad svaki gradjanin moze da pokrene referendum o bilo kom pitanju, ukljucujuci i bilo koji mdjudrzavni ugovor, pa je referendum o tome da gradjani treba da odlucuju o svakom ugovoru besmislen. Zasto bi se odlucivalo o svakom ugovoru umesto samo o onim koje neki gradjani smatraju losim i pokrecu referendum povodom njih? CH drzava sklopi na desetine ugovora godisnje i gradjani ne mogu kvalitetno da odlucuju o svim tim ugovorima, jer ne bi imali vremena ni da ih procitaju a kamoli izanaliziraju, razumeju i zauzmu stav. U CH gradjani vec odlucuju 4x godisnje o najmanje 4-5 stvari u svakom krugu. Dakle, vec imamo min. 20 stvari od nacionalnog do lokalnog nivoa o kojima iscitavamo hrpu materijala i pratimo gomilu informacija iz drugih izvora. I redovno su na dnevnom redu pitanja koja traze dosta vremena za razumevanje. Sad je na na nacionalnom nivou bila i reforma zdravstvenog sistema o kojoj se diskutuje vec 2 god. A na kantonalnom (Cirih) reforma poreskog zakona i reforma rada zdravstveng sektora. Zamislite da jos godisnje imamo 30+ medjudrzavnih ugovora. Pa to je skoro puno radno vreme. Ljudi ne bi te ugovore ni citali a ni glasali. I kakav je to onda doprinos demokratiji? AUNS je hteo da izdejstvuju da se automatski odlucuje o svakom ugovoru i time sebi ustedi novac i vreme za referendum za svaki pojedinacni ugovor. AUNS ne moze biti povlascen, za svaku konkretnu stvar mora pokrenuti poseban referendum kao sto to cine i svi ostali u CH.

Konstativacijom da treba prikupiti SAMO 50K/100K potpisa, novinar pokazuje nepoznavanje celog postupka. Referendum u CH nema veze s 'referendumima' u ex-Yu i u Srbiji. Za svaki potpis morate od lokalne zajednice dobiti potvrdu da je doticni kod njih u listi drzavljana/glasaca i da su svi podaci u vasoj listi za njega tacni. Samo potvrdjeni potpisi su validni. Niko vam nece dati potpis 'na lepe oci', vec samo ako je uveren da je to u njegovom interesu. Morate gradjane ubediti/pridobiti. Za to vam trebaju lifleti/brosure/plakati (na 4 zvanicna jezika) sa argumentima (podaci i cinjenice a ne blabla) i tim kompetentnih ljudi koji ce napraviti analize. Ako inicirate promenu nekog clana ustava ili zakona, morate imati pravilno i sustinski i formalno-pravno formulisan amandman, pa morate imati pravne eksperte. Stampanje materijala kosta a i eksperti ukoliko nisu spremni da rade volonterski. Treba vam i min. nekoliko stotina volontera koji ce na standovima sirom zemlje deliti materijal, ubedjivati gradjane i imati liste za potpisivanje. Te ljude morate naci, pa obuciti da taj posao kompetentno rade. I tu imate troskove (prevoz, sendvici, sokovi/voda, prostor za seminare...). Na kraju sve potpise morate propisno sloziti u kutije sa oznakama kantona iz kojih su gradjani na listama u njima; i za to vam trebaju volonteri. I sve treba iskoordinirati. Referendum na nacionalnom nivou kosta min. 250K a na kantonalnm 50K franaka i za prikupljanje novca vam treba i vreme i kompetentni ljudi.

Sramota. Ovo je jos jedan dokaz da narod generalno nije dovoljno odgovoran da ucestvuje u politickom zivotu. Jednog dana ce se kajati.

Imaju priliku da zaista odlucuju vecinom i to odbacuju. Treba njima malo diktatorske ruke pa da vide protiv cega su se bunili.

Pa demokratija nisu referendumi. I Sloba je pitao sve i svasta, a to bi tesko mogla da bude demokratija. Lekcije iz demokratije gledajte na francuskim izborima :-)

Naslov nema veze s onim o cemu se glasalo, a ni tekst. Svajcarci su odlucivali da li da doslovno svaki bilateralni sporazum sa EU treba da ide na referendum. To je bacanje para I gubljenje vremena, kao da vecina obicnih ljudi razume sve o cemu pravnici I diplomate razglabaju, a administracija u Briselu proizvodi zakone I uredbe brze nego Toyota automobile.

Referendum je populisticki. U CH i sad svaki gradjanin moze da pokrene referendum o bilo kom pitanju, ukljucujuci i bilo koji mdjudrzavni ugovor, pa je referendum o tome da gradjani treba da odlucuju o svakom ugovoru besmislen. Zasto bi se odlucivalo o svakom ugovoru umesto samo o onim koje neki gradjani smatraju losim i pokrecu referendum povodom njih? CH drzava sklopi na desetine ugovora godisnje i gradjani ne mogu kvalitetno da odlucuju o svim tim ugovorima, jer ne bi imali vremena ni da ih procitaju a kamoli izanaliziraju, razumeju i zauzmu stav. U CH gradjani vec odlucuju 4x godisnje o najmanje 4-5 stvari u svakom krugu. Dakle, vec imamo min. 20 stvari od nacionalnog do lokalnog nivoa o kojima iscitavamo hrpu materijala i pratimo gomilu informacija iz drugih izvora. I redovno su na dnevnom redu pitanja koja traze dosta vremena za razumevanje. Sad je na na nacionalnom nivou bila i reforma zdravstvenog sistema o kojoj se diskutuje vec 2 god. A na kantonalnom (Cirih) reforma poreskog zakona i reforma rada zdravstveng sektora. Zamislite da jos godisnje imamo 30+ medjudrzavnih ugovora. Pa to je skoro puno radno vreme. Ljudi ne bi te ugovore ni citali a ni glasali. I kakav je to onda doprinos demokratiji? AUNS je hteo da izdejstvuju da se automatski odlucuje o svakom ugovoru i time sebi ustedi novac i vreme za referendum za svaki pojedinacni ugovor. AUNS ne moze biti povlascen, za svaku konkretnu stvar mora pokrenuti poseban referendum kao sto to cine i svi ostali u CH.

Konstativacijom da treba prikupiti SAMO 50K/100K potpisa, novinar pokazuje nepoznavanje celog postupka. Referendum u CH nema veze s 'referendumima' u ex-Yu i u Srbiji. Za svaki potpis morate od lokalne zajednice dobiti potvrdu da je doticni kod njih u listi drzavljana/glasaca i da su svi podaci u vasoj listi za njega tacni. Samo potvrdjeni potpisi su validni. Niko vam nece dati potpis 'na lepe oci', vec samo ako je uveren da je to u njegovom interesu. Morate gradjane ubediti/pridobiti. Za to vam trebaju lifleti/brosure/plakati (na 4 zvanicna jezika) sa argumentima (podaci i cinjenice a ne blabla) i tim kompetentnih ljudi koji ce napraviti analize. Ako inicirate promenu nekog clana ustava ili zakona, morate imati pravilno i sustinski i formalno-pravno formulisan amandman, pa morate imati pravne eksperte. Stampanje materijala kosta a i eksperti ukoliko nisu spremni da rade volonterski. Treba vam i min. nekoliko stotina volontera koji ce na standovima sirom zemlje deliti materijal, ubedjivati gradjane i imati liste za potpisivanje. Te ljude morate naci, pa obuciti da taj posao kompetentno rade. I tu imate troskove (prevoz, sendvici, sokovi/voda, prostor za seminare...). Na kraju sve potpise morate propisno sloziti u kutije sa oznakama kantona iz kojih su gradjani na listama u njima; i za to vam trebaju volonteri. I sve treba iskoordinirati. Referendum na nacionalnom nivou kosta min. 250K a na kantonalnm 50K franaka i za prikupljanje novca vam treba i vreme i kompetentni ljudi.