Depresija majke uzrok čedomorstva?

Имам дете у разреду разведених родитеља које живи са сестром и мајком, где је мајка на "високом нивоу", а дете трпи очигледно насиље од стране мајке. Шта ми као просветни радници треба да предузмемо када дете дође пребијено и уплакано од куће? Да пријавимо Центру за социјални рад Нови Београд, да предузме нешто против родитеља насилника, који има дебела леђа, положај, утицај са неке стране...? Два пута сам покушала и добила сам одговор управо од тих стручних радница из Центра на Новом Београду, да се не мешам, да то није мој посао а закон је јасан да свако ко има сазнање о неком виду насиља то мора да пријави и да се не заташкава јер постаје саучесник а то управо ради и јесте Центар за социјални рад Нови Београд!!! Имала сам и непријатност од стране те мајке, после мојих пријава насиља над дететом Центру за добробит детета, јер ми се дете константно жали на насиље од стране мајке, које је аутентично, веродостојно и видљиво, моли ме за помоћ и износи велику жељу да живи са оцем, са којим по причи детета ретко комуницира са татом, јер мајка то недозвољава ни њој ни секи и говори све најгоре о њему што није тачно, и да су она и сестра веома уплашене и узнемирене када су са мајком!!! Мајка детета ми је због мојих пријава претила, да ће ми "завршити" да добијем отказ ако још једном пријавим нешто, да се добро чувам, да је она Бог, да није важно шта каже дете или ја, да ће бити онако како она жели и како њој одговара. Сматрам да је даљи коментар сувишан и да се код нас све "може"!

Na zalost, kod nas je odlazak kod psihoterapeuta ili psihijatra i dalje tabu tema i smatra se da tamo idu samo teski psihicki bolesnici. Tako razmisljaju i potencijalni pacijenti a jos vise njihova okolina.

Dok se ne promeni svest u narodu da ne treba izbegavati strucnjake kada se oseti psihicka slabost, mozda postanemo naprednije drustvo.

Pre 9 godina rodila sam devojčicu koju njen otac nije želeo, a to mi je, u napadu nekontrolisanog besa,saopštio mesec dana pre njenog rođenja. Pobegla sam od njega, glavom bez obzira!Više puta sam se pitala, gledajući je kako raste, šta bi se desilo da nisam otišla i započela nov život. Nije bilo lako...društvo je puno predrasuda , ali mirna sam jer znam da sam učinila pravu stvar.Dokaz je i činjenica da se biološki otac nikada nije interesovao za nju. Ko hoće da vidi problem , može da ga vidi. Veći je problem- zataškavanje, okretanje glave, posustajanje pod uticajem predrasuda. Živeti svoj život i gledati veselo i zdravo dete je najveća sreća !
( Isidora, naučni radnik )

Snizite cene u privatnoj praksi, i počnite da radite nešto osim kljukanja tabletama u državnim ustanovama.

Samo ljudi sa jakim zivcima mogu da imaju decu...niti imam jake zivce, niti imam u planu decu ikad.

Jadno malo stvorenje neka pociva u miru. Kao otac dva mala deteta, prosto ne mogu da Vam opisem kako me ovakve vesti uzasavaju.Da sam u ko zna kakvim problemima, pa pre bih sebi glavu odsekao-naravno ni to nikad ne bih uradio, ma ni mrava zgazio- jer za sve postoji resenje, koje je u svakom slucaju bolje od ovakvih, ako se uopste tako mogu nazvati! Depresija, mozda, ali ovo je postala ucestala pojava. Jednostavno, mozda nije normalno ali bih posle porodjaja, a i kasnije nalagao mladim parovima, naravno i ocevi, da pod zakonskom obavezom odlaze u odredjenim terminima kod psihijatra. Ja znam da bi velika vecina zdravih majki i oceva sigurno bila ljuta na ovaj moj predlog ali to je mozda resenje da izbegnemo ovakve slucajeve.

Jako me je potresla ova vest... A kod nas sve po starom, reaguje se tek posto se nesto desi i tada svi filozofiraju, a niko nista ne radi da do toga nedodje. Najgora na svetu nam je prevencija u svemu pa i u cedomorstvu. Maloj bebi vecni mir i raj :(

Imaju li muskarci depresiju,jer su izvrsili cedomorstvo,prvo eroticka svjest je nadjacala mentalnu,a nakon 7 sedmica hvatanje za glavu, i rado plate da se ne bi rodila greska njihovog eroticnog uzivanja?Imala sam preko dvadeset godina,kad sam to uradila sa momkom s kojim sam bila dugo u vezi i nikad ga nisam planirala za nesto vise.Od toga je proslo oko petnaest godina i nikada nisam imala griznju savjesti sto sam to uradila.Iz svog iskustva mogu da kazem,da se ni jedan momenat nisam pokajala,ni nakon toliko godina kasnije.Od dva zla,birajte manje!Ja na to gledam,kao na zahvalnost medicini,da zene vise ne moraju da rode,ako ne zele!

"Ona je podsetila da se i zakonski čedomorstvo drugačije sankcioniše upravo zbog smanjene uračunljivosti usled depresivnosti majke i naglasila da je značajna razlika ukoliko žena ubije starije dete. "

" Profesor socijalne patologije Aleksandar Jugović smatra da je za slučajave čedomosrtva ključni okidač duboka psihička bolest. On smatra da čedomorstvo najčešće čine osobe sa ozbiljnim psihičkim poremećajima i da se kod svakog tipa destruktivnog ponašanja prema detetu od strane majke po pravilu radi o dubokim psihijatrijskim problemima. "

Depresija JESTE psihicka bolest, po svim kriterijumima. Sad, da li se ovde radi o postporodjajnoj depresiji, ili nekoj drugoj psihijatrijskoj bolesti, akademsko je pitanje... Cinjenica je da je NEMOGUCE da niko iz porodice i zdravstvenih sluzbi nije primetio da ova zena ima ozbiljan psihijatrijski problem... I dok god budemo ovsko nonsalantni i zatucani prema psihijatrijskim bolesnicima, dotle ce nas " zapanjivati " ovakve vesti...

Beznadeznost, katastrofalna ekonomska situacija, poremecena moralna nacela ili bolje receno, skoro potpuno odsustvo ljubavi, zene koje gube identitet... Sve je vise sludjenih devojaka i zena! Dobrodosli u XXI vek i Srbiju, zemlju strave!

@ zena nije muskarac

Sta je vojnikinja?!

Ako vam ovaj tekst sluzi kao potpora tvrdnji da zena ne treba da krivicno odgovara za ubistvo onda ste postali saucesnici u najgnusnijem zlocinu. Depresivni ljudi dizu ruku na sebe a ne na druge. Mozda cete sutra da pravdate ubistva, pljacke i silovanja istom nekom slicnom dijagnozom ili teskim socioekonomskim stanjem. Ili mozda ocevi te dece koje su majke ubile padnu u depresiju zbog citanja ovakvih tekstova i nedostatka pravde pa zapale B92?

Dokle vise zataskavanje nasilja??? Ako majka istuce dete to nema veze a ako to otac uradi, onda je nasilnik, monstrum i ko zna sta jos... U samo nekoliko dana desila su se dva ubistva deteta od strane majki i sad se nekako gleda da se nadje oprvdanje tih majki za monstruozna ubistva. Dokle vise taj zakon koji stiti majke a nemilosrdan i nehuman je prema muskarcima kao ocevima dece?!! Muskarci kao ocevi, su od starta u podredjenom polozaju i u Centrima za socijalni rad i u Sudu, nemaju bukvalno nikakva prava i jednostavno ne mogu da dobiju starateljstvo nad decom, bez obzira sto su u vecini slucajeva podobniji od majki za vrsenje samostalnog roditeljskog prava i sto su se deca autenticno izjasnila da hoce da zive sa njim!!! Ovo je jedan veliki samar i sramota za nasu zemlju!!! Iskorenimo jednom ovo uvrezeno misljenje da se majkama uvek dodeljuju deca bez obzira na pravo cinjenicno stanje!!! Pobogu, pa i muskarci su ljudi i sposobni da se staraju i izvode decu na put!!! Stop diskriminaciji!!!

sta ste svi napali na zene toliko!? desava se, desavalo se oduvek da majka ubije novorodjence, dete....ali i ocevi su! tako da nemojte to! malo proguglajte i naci cete 1000 slucajeva da i ocevi dizu ruku na decu! dal manju, dal vecu....osim toga procenat muske pedofilije je daleko veci, a da majka siluje sina ili cerku puno redje se cuje nego da to radi otac....u svakom slucaju, radi se o psihicki nestabilnim osobama, psihopatama, gde je zaista jedino resenje psiho pregled i majki i oceva, a kod nestabilnih osoba i ozbiljno pracenje bolesnika. postporodjajna depresija nije igra, nije sala, zene iz nje mogu da izadju, ali treba im razumevanje i podrska.

Ko nije prošao kroz postporođajnu depresiju, nikada ne može shvatiti koliko je to iskustvo teško. Ukoliko žena nema (a najčešće nema) ogromno razumevanje i pomoć najbližih, gotovo je nemoguće da se sama izbori s tim. Nikada nisam imala bilo kakvih psihičkih poremećaja, a imala sam postporođajnu depresiju koja me je pratila više od 6 meseci, uopšte nisam bila u stanju da "normalno" razmišljam i da se "normalno" ponašam. U pojedinim trenucima sam bila svesna da mi se dešava nešto čudno i loše ali teška osećanja nisam mogla da sprečim. Srećom, nikada nisam poželela da naudim bebi, ali nisam bila u stanju da se sama brinem o njoj. Danas, kada sam rodila još dvoje dece i uživam u svakom trenutku koji provedem sa njima, znam koliko je teško majkama koje prolaze kroz postporodjajnu depresiju. Daleko od toga da tražim odobrenje za ovo što se desilo, ali da nisam imala stručnu pomoć i pomoć najbližih, ko zna kako bi se moje stanje završilo. Nažalost, u našoj zemlji je to tema o kojoj se tek počinje pričati, ali se još uvek ne radi ništa. Samo ću reći da najveće porodilište u Srbiji nema nijednog psihologa među svojim zaposlenim...

Ma mi srbi smo toliko primitivan narod da nismo uopste u stanju da skonatamo koliko je depresija ozbiljna bolest...

Užas, užas i užas!

Jedan od paradoksa danasnjeg sistema.
Socijalne sluzbe i sudovi decu u celom svetu (osim u islamskim zemljama, naravno) dodeljuju majci u mnogo vecem procentu slucajeva, a opet nisam vidjao nesto naslove da je otac ubio novorodjence. A za majke sam ovog meseca samo video 2 ili 3 slucaja u Srbiji. Da ne spominjem da krivicno prolaze mnogo lakse nego za ubistvo, sto ovo jeste.

Jedna od 500 zena dobije tzv. postpartalnu psihozu, koja je redja od postpartalne depresije i u njoj moze da dodje do agresije. Prouzrokuju je, uz druge uzroke, i hormonske promene i manjak sna. Da bi se to izbeglo, potrebno je biti veoma pazljiv i uvidjavan: obezbediti uslove porodilji da ima mir i uslova za spavanje, da nema dodatnih briga, biti na raspolaganju, imati razumevanja, ne "nabijati" joj dodatnu nervozu, pratiti njeno ponasanje, ne osudjivati je... Treba biti svestan da je zena tada u vanrednom stanju, pa cela porodica treba da se tome prilagodi, a ne obrnuto.

Ne zaboravimo slučaj od pre par meseci, kad je vojnikinja ubila ćerku,čini mi se.
Što nas tera da se zapitamo,da li je ispravna odluka primati žene u tolikom broju u oružane snage(policiju takodje) i davati im oružje,kad su tako silno podložne psihičkim nestabilnostima.

@otac

Potpuno se slazem sa vama, muskarci i zene treba da su ravnopravni pred zakonom u proceni ko je prihvatljiviji za roditelja nakon razvoda, a verovatno bi resenje po 50% za decu bilo najbolje - skandinavska varijanta. Samo sto to o cemu vi pisete ovde nije tema.
Tema je pojava postporodjajne depresije uzrokovana hormonskim disbalansom u organizmu zena, koji se u nekim slucajevima zavrsava tragicno po zenu i(ili) dete. Toga je bilo i pre, nije to nikakva posast savremenog "feministickog" vremena, ali se po dobrom obicaju zatucanih, duboko patrijahalnih sredina stavljalo pod tepih. Problem je sto su ovde i nazovi formalno obrazovani ljudi skepticni prema postojanju takvog stanja. Pitam se kao iznenjer, da li bi bili skepticni prema tome da kroz visokonaposnki vod prolazi elektricna energija koja moze da ubije, realno ne vidi se, pa sto da ne pipnemo. Cak i obrazovane i osvescene zene imaju ovaj problem, ali mozda im je za mrvu lakse, jer mogu da ga identifikuju i pokusaju da potraze pomoc. Sta ce ona jadnica kojoj se to desi, ni sama ne zna sta joj je i ima nekog isto takvog muza koji misli da se izmotava?
Ova diskusija nije ozbiljna, jer nesrecu koriste ljudi koji su frustrirani i ovom slabom emancipacijom zena u Srbiji i gubitkom nekakve "moci" i iskaljuju primitivni bes pokazujuci uz to nevidjenu glupost i neobrazvanje.
Osim toga ovo je i indikator sistemske slabosti srpskog drustva da se nosi sa ozbiljnim problemima. Ne daj Boze samo neke prirodne katastrofe.

Mnogi su primetili nejednakost u tretiranju očeva i majki u korist majki od strane državnih organa i to ne bez razloga. Posledica takve prakse su psihičke, a sve češće i fizičke torture koje trpe očevi i deca, a počinioci su majke, jer otac nema kome da se obrati. U slučaju razvoda, dete pripada majci koja je psihički nestabilna i nasilna. Otac dobija onoliko prava da se stara o detetu koliko mu dozvoli majka nasilnik, a začarani krug ucena se nastavlja. Otac ćuti i trpi, okolina 'ništa ne primećuje'. Apelujem na nadležne da preduzmu nešto i promene postojeću praksu i odnos prema muškarcima. Neshvatljivo je da u XXI veku se smatra da su žene dobri roditelji, a muškarci loši. Postoje samo dobri i loši ljudi, bilo da su oni ženskog ili muškog pola. Favorizovanje polova je srž problema, a jedino rešenje je objektivnost.

Ja se nalazim pod terapijom zbog depresije (rivotril). U depresivnim stanjima, često mi je padalo na pamet da dignem ruku na sebe, a nikako na druge. Pogotovo ne na dete. Mislim da je ovo otpor sredine koja ne može da prihvati da žene rade ovakve stvari, i to je pitanje postojanja predrasuda ukorenjenih u društvu, očigledno i na institucionalnom nivou. Očigledno, i pozitivne predrasude imaju negativan efekat.

@otac

Nisam je ni mislila na vas komentar kada sam pisala o frustriranosti, nego na celu ovu diskusiju koja se razvila na dva mesta, ne znam koliko ste je pratili na mestu gde se pojavila vest o smrti ove bebe. Procitajte malo kometare, bice vam jasno. I gluposti su pisale i zene (Blic), a ne samo muskarci, kao da rec nije o ozbiljnom dusevnom stanju nego takmicenje za najbolju mamu, sveticu i mucenicu.
U ovom zemunskom slucaju je verovatno postporodjajna depresija, a u drugom kad je ubijeno vece dete neleceno dusevno oboljenje. Takve zene po meni ne bi smelo ni da zatrudne, ali zato je potrebno da se oboljenje konstatuje, porodica prihvati tu cinjenicu, a ne da zbog verovatne izolacije u "selu" to krije. Takvu zenu mozes da ubijes nakon ovog cina, problem nece biti resen, opet ce se nekoj desiti. To se resava tako sto se o njemu govori, kaze se gde moze pomoc da se potrazi farmakoloska i svaka druga, a najbliza okolina pokaze elementarno razumevanje za te zene, njih radi i deteta takodje. Bila sam svedok kada je momak posle dugogodisnjeg polulecene psihoze ubio majku i sestru i sebe na kraju. Godinama su svi znali da nije u redu, ali je prevladao casual odnos prema toj situaciji.
Moja jedina primedba na to sto ste napisali je da problem diskriminacije muskaraca kao podobnih roditelja nakon razvoda braka (gle apsurda takodje posledica patrijahalnog stava sta je ciji "posao") nema veze sa temom ovog teksta, a da je za diskusiju jeste, ali vezano za neku drugu vest.

@Ona
I te kako je tema ovo o čemu pišem. Malo mi je čudno da 'postoprođajna depresija' traje kod nekih i do 3 godine. Slažem se da nas ima ovakvih i onakvih i da mnoge majke ne dobijaju dovoljno pažnje i brige posle porođaja. Uzrok ovakvog ponašanja nekih majki nije depresija, pa makar bila ona i postpartum, jer je depresija po definiciji emocionalni poremećaj. Vi ćete sigurno reći onda da se radi o ubistvu iz afekta, ali ni tako ne može da se definiše, pošto mora da postoji neki povod, npr. samoodbrana i sl. Po meni, ovde je reč pre o nekoj vrsti psihoze, ali to ostavljam stručnjacima. Uzroci psihoza su signurno heterogeni, što od uticaja okoline (propast društva i društvenih struktura i merila), ličnih karakteristika i psihološkog profila. Suština mog izlaganja o nejednakosti polova pred institucijama društva nije u mojoj frustriranosti 'ženskom emancipacijom', već u opasnosti takve prakse kada favorizovanjem majki od nekada žrtvi dobijate nasilnike. Time otac gubi mogućnost da signalizira problem, društvo zatvra oči i cela stvar se gura pod tepih sve dok ne dođe do kulminacije problema. Želeo bih da pored 'emancipovanih žena' dobijemo i 'emancipovane muškarce' koji će dobiti priliku da preuzmu stvar u svoje ruke ako je to neophodno. Mora da postoji neko kome otac može da se javi i da obrazloži problem i time spreči katastrofu.

Da je ubica muškarac, niko ga ne bi opravdavao neuračunljivošću i depresijom, već bi tražili linč. Još jedan primjer jednakosti polova na delu.

Pre će biti da je uzrok čedomorstva postpartalna psihoza!!!

Nemam ni trunku razumevanja za ovakve slučajeve,osim ako je u pitanju urođen psihički problem.Ako su ga ove nazovi majke imale zašto im je uopšte bilo dozvoljeno da rađaju decu? Prvo davite a potom izbodete trogodišnje dete ili masakrirate nožem jednomesečnu bebu i vi ste u tzv.postporođajnoj depresiji?Nažalost u ovoj zemlji ništa ne funkcioniše počev od porodice pa sve do kojekakvih službi koje postoje da bi nam kobajagi olakšale šivot.Žao mi je samo tih malih anđela a oni koji su iz bilo kog razloga odgovorni za njihovu smrt,moraće da žive sa tim do kraja života.

sta se ovo dogadja sa nasim zenama??

Ne treba se zavaravati da je ovo stara pojava koja tek sada pod uticajem masmedija, izlazi na videlo. Ovo je direktna posledica izmene položaja žena u društvu i njihove moći nad nevinom decom. U zatucanom feminističkom razdoblju, čedomorstvo se opravdava kada je dete rođeno, a ukoliko se još nalazi u utrobi majke, biće i plaćeno od strane države putem legalnog abortusa. Živimo u dobu horora.
N E treba se zavaravati, mi muškarci smo krivi. Moramo raditi na potpunom preokretu sadašnjih društvenih vrednosti, organizovanom društvenom akcijom i ukidanjem sadašnjih oblika institucija koje ovo omogućavaju.

Moramo se politički aktivirati na ponovnom uspostavljanju patrijarhalnih vrednosti na nivou cele evropske civilizacije, jer će nihilisti izolovati bilo koju pojedinačnu zemlju koja takvo nešto pokuša. To je jedini način da se čedomorstva, kako rođenih tako i nerođenih, zaustave.
Pogledajte samo iracionalne komentare o "zatucanosti" tradicionalne podele rada i stepenu samouverenosti koju pokazuju tako indoktrinirani pojedinci.
Povratak razumu, sada!

Ne zaboravimo slučaj od pre par meseci, kad je vojnikinja ubila ćerku,čini mi se.
Što nas tera da se zapitamo,da li je ispravna odluka primati žene u tolikom broju u oružane snage(policiju takodje) i davati im oružje,kad su tako silno podložne psihičkim nestabilnostima.

Ako vam ovaj tekst sluzi kao potpora tvrdnji da zena ne treba da krivicno odgovara za ubistvo onda ste postali saucesnici u najgnusnijem zlocinu. Depresivni ljudi dizu ruku na sebe a ne na druge. Mozda cete sutra da pravdate ubistva, pljacke i silovanja istom nekom slicnom dijagnozom ili teskim socioekonomskim stanjem. Ili mozda ocevi te dece koje su majke ubile padnu u depresiju zbog citanja ovakvih tekstova i nedostatka pravde pa zapale B92?

Jedan od paradoksa danasnjeg sistema.
Socijalne sluzbe i sudovi decu u celom svetu (osim u islamskim zemljama, naravno) dodeljuju majci u mnogo vecem procentu slucajeva, a opet nisam vidjao nesto naslove da je otac ubio novorodjence. A za majke sam ovog meseca samo video 2 ili 3 slucaja u Srbiji. Da ne spominjem da krivicno prolaze mnogo lakse nego za ubistvo, sto ovo jeste.

Dokle vise zataskavanje nasilja??? Ako majka istuce dete to nema veze a ako to otac uradi, onda je nasilnik, monstrum i ko zna sta jos... U samo nekoliko dana desila su se dva ubistva deteta od strane majki i sad se nekako gleda da se nadje oprvdanje tih majki za monstruozna ubistva. Dokle vise taj zakon koji stiti majke a nemilosrdan i nehuman je prema muskarcima kao ocevima dece?!! Muskarci kao ocevi, su od starta u podredjenom polozaju i u Centrima za socijalni rad i u Sudu, nemaju bukvalno nikakva prava i jednostavno ne mogu da dobiju starateljstvo nad decom, bez obzira sto su u vecini slucajeva podobniji od majki za vrsenje samostalnog roditeljskog prava i sto su se deca autenticno izjasnila da hoce da zive sa njim!!! Ovo je jedan veliki samar i sramota za nasu zemlju!!! Iskorenimo jednom ovo uvrezeno misljenje da se majkama uvek dodeljuju deca bez obzira na pravo cinjenicno stanje!!! Pobogu, pa i muskarci su ljudi i sposobni da se staraju i izvode decu na put!!! Stop diskriminaciji!!!

Beznadeznost, katastrofalna ekonomska situacija, poremecena moralna nacela ili bolje receno, skoro potpuno odsustvo ljubavi, zene koje gube identitet... Sve je vise sludjenih devojaka i zena! Dobrodosli u XXI vek i Srbiju, zemlju strave!

Samo ljudi sa jakim zivcima mogu da imaju decu...niti imam jake zivce, niti imam u planu decu ikad.

sta se ovo dogadja sa nasim zenama??

Imaju li muskarci depresiju,jer su izvrsili cedomorstvo,prvo eroticka svjest je nadjacala mentalnu,a nakon 7 sedmica hvatanje za glavu, i rado plate da se ne bi rodila greska njihovog eroticnog uzivanja?Imala sam preko dvadeset godina,kad sam to uradila sa momkom s kojim sam bila dugo u vezi i nikad ga nisam planirala za nesto vise.Od toga je proslo oko petnaest godina i nikada nisam imala griznju savjesti sto sam to uradila.Iz svog iskustva mogu da kazem,da se ni jedan momenat nisam pokajala,ni nakon toliko godina kasnije.Od dva zla,birajte manje!Ja na to gledam,kao na zahvalnost medicini,da zene vise ne moraju da rode,ako ne zele!

Nemam ni trunku razumevanja za ovakve slučajeve,osim ako je u pitanju urođen psihički problem.Ako su ga ove nazovi majke imale zašto im je uopšte bilo dozvoljeno da rađaju decu? Prvo davite a potom izbodete trogodišnje dete ili masakrirate nožem jednomesečnu bebu i vi ste u tzv.postporođajnoj depresiji?Nažalost u ovoj zemlji ništa ne funkcioniše počev od porodice pa sve do kojekakvih službi koje postoje da bi nam kobajagi olakšale šivot.Žao mi je samo tih malih anđela a oni koji su iz bilo kog razloga odgovorni za njihovu smrt,moraće da žive sa tim do kraja života.

Moramo se politički aktivirati na ponovnom uspostavljanju patrijarhalnih vrednosti na nivou cele evropske civilizacije, jer će nihilisti izolovati bilo koju pojedinačnu zemlju koja takvo nešto pokuša. To je jedini način da se čedomorstva, kako rođenih tako i nerođenih, zaustave.
Pogledajte samo iracionalne komentare o "zatucanosti" tradicionalne podele rada i stepenu samouverenosti koju pokazuju tako indoktrinirani pojedinci.
Povratak razumu, sada!

Da je ubica muškarac, niko ga ne bi opravdavao neuračunljivošću i depresijom, već bi tražili linč. Još jedan primjer jednakosti polova na delu.

Ne treba se zavaravati da je ovo stara pojava koja tek sada pod uticajem masmedija, izlazi na videlo. Ovo je direktna posledica izmene položaja žena u društvu i njihove moći nad nevinom decom. U zatucanom feminističkom razdoblju, čedomorstvo se opravdava kada je dete rođeno, a ukoliko se još nalazi u utrobi majke, biće i plaćeno od strane države putem legalnog abortusa. Živimo u dobu horora.
N E treba se zavaravati, mi muškarci smo krivi. Moramo raditi na potpunom preokretu sadašnjih društvenih vrednosti, organizovanom društvenom akcijom i ukidanjem sadašnjih oblika institucija koje ovo omogućavaju.

Jadno malo stvorenje neka pociva u miru. Kao otac dva mala deteta, prosto ne mogu da Vam opisem kako me ovakve vesti uzasavaju.Da sam u ko zna kakvim problemima, pa pre bih sebi glavu odsekao-naravno ni to nikad ne bih uradio, ma ni mrava zgazio- jer za sve postoji resenje, koje je u svakom slucaju bolje od ovakvih, ako se uopste tako mogu nazvati! Depresija, mozda, ali ovo je postala ucestala pojava. Jednostavno, mozda nije normalno ali bih posle porodjaja, a i kasnije nalagao mladim parovima, naravno i ocevi, da pod zakonskom obavezom odlaze u odredjenim terminima kod psihijatra. Ja znam da bi velika vecina zdravih majki i oceva sigurno bila ljuta na ovaj moj predlog ali to je mozda resenje da izbegnemo ovakve slucajeve.

Mnogi su primetili nejednakost u tretiranju očeva i majki u korist majki od strane državnih organa i to ne bez razloga. Posledica takve prakse su psihičke, a sve češće i fizičke torture koje trpe očevi i deca, a počinioci su majke, jer otac nema kome da se obrati. U slučaju razvoda, dete pripada majci koja je psihički nestabilna i nasilna. Otac dobija onoliko prava da se stara o detetu koliko mu dozvoli majka nasilnik, a začarani krug ucena se nastavlja. Otac ćuti i trpi, okolina 'ništa ne primećuje'. Apelujem na nadležne da preduzmu nešto i promene postojeću praksu i odnos prema muškarcima. Neshvatljivo je da u XXI veku se smatra da su žene dobri roditelji, a muškarci loši. Postoje samo dobri i loši ljudi, bilo da su oni ženskog ili muškog pola. Favorizovanje polova je srž problema, a jedino rešenje je objektivnost.

sta ste svi napali na zene toliko!? desava se, desavalo se oduvek da majka ubije novorodjence, dete....ali i ocevi su! tako da nemojte to! malo proguglajte i naci cete 1000 slucajeva da i ocevi dizu ruku na decu! dal manju, dal vecu....osim toga procenat muske pedofilije je daleko veci, a da majka siluje sina ili cerku puno redje se cuje nego da to radi otac....u svakom slucaju, radi se o psihicki nestabilnim osobama, psihopatama, gde je zaista jedino resenje psiho pregled i majki i oceva, a kod nestabilnih osoba i ozbiljno pracenje bolesnika. postporodjajna depresija nije igra, nije sala, zene iz nje mogu da izadju, ali treba im razumevanje i podrska.

Имам дете у разреду разведених родитеља које живи са сестром и мајком, где је мајка на "високом нивоу", а дете трпи очигледно насиље од стране мајке. Шта ми као просветни радници треба да предузмемо када дете дође пребијено и уплакано од куће? Да пријавимо Центру за социјални рад Нови Београд, да предузме нешто против родитеља насилника, који има дебела леђа, положај, утицај са неке стране...? Два пута сам покушала и добила сам одговор управо од тих стручних радница из Центра на Новом Београду, да се не мешам, да то није мој посао а закон је јасан да свако ко има сазнање о неком виду насиља то мора да пријави и да се не заташкава јер постаје саучесник а то управо ради и јесте Центар за социјални рад Нови Београд!!! Имала сам и непријатност од стране те мајке, после мојих пријава насиља над дететом Центру за добробит детета, јер ми се дете константно жали на насиље од стране мајке, које је аутентично, веродостојно и видљиво, моли ме за помоћ и износи велику жељу да живи са оцем, са којим по причи детета ретко комуницира са татом, јер мајка то недозвољава ни њој ни секи и говори све најгоре о њему што није тачно, и да су она и сестра веома уплашене и узнемирене када су са мајком!!! Мајка детета ми је због мојих пријава претила, да ће ми "завршити" да добијем отказ ако још једном пријавим нешто, да се добро чувам, да је она Бог, да није важно шта каже дете или ја, да ће бити онако како она жели и како њој одговара. Сматрам да је даљи коментар сувишан и да се код нас све "може"!

Jako me je potresla ova vest... A kod nas sve po starom, reaguje se tek posto se nesto desi i tada svi filozofiraju, a niko nista ne radi da do toga nedodje. Najgora na svetu nam je prevencija u svemu pa i u cedomorstvu. Maloj bebi vecni mir i raj :(

@ zena nije muskarac

Sta je vojnikinja?!

Pre 9 godina rodila sam devojčicu koju njen otac nije želeo, a to mi je, u napadu nekontrolisanog besa,saopštio mesec dana pre njenog rođenja. Pobegla sam od njega, glavom bez obzira!Više puta sam se pitala, gledajući je kako raste, šta bi se desilo da nisam otišla i započela nov život. Nije bilo lako...društvo je puno predrasuda , ali mirna sam jer znam da sam učinila pravu stvar.Dokaz je i činjenica da se biološki otac nikada nije interesovao za nju. Ko hoće da vidi problem , može da ga vidi. Veći je problem- zataškavanje, okretanje glave, posustajanje pod uticajem predrasuda. Živeti svoj život i gledati veselo i zdravo dete je najveća sreća !
( Isidora, naučni radnik )

Užas, užas i užas!

@Ona
I te kako je tema ovo o čemu pišem. Malo mi je čudno da 'postoprođajna depresija' traje kod nekih i do 3 godine. Slažem se da nas ima ovakvih i onakvih i da mnoge majke ne dobijaju dovoljno pažnje i brige posle porođaja. Uzrok ovakvog ponašanja nekih majki nije depresija, pa makar bila ona i postpartum, jer je depresija po definiciji emocionalni poremećaj. Vi ćete sigurno reći onda da se radi o ubistvu iz afekta, ali ni tako ne može da se definiše, pošto mora da postoji neki povod, npr. samoodbrana i sl. Po meni, ovde je reč pre o nekoj vrsti psihoze, ali to ostavljam stručnjacima. Uzroci psihoza su signurno heterogeni, što od uticaja okoline (propast društva i društvenih struktura i merila), ličnih karakteristika i psihološkog profila. Suština mog izlaganja o nejednakosti polova pred institucijama društva nije u mojoj frustriranosti 'ženskom emancipacijom', već u opasnosti takve prakse kada favorizovanjem majki od nekada žrtvi dobijate nasilnike. Time otac gubi mogućnost da signalizira problem, društvo zatvra oči i cela stvar se gura pod tepih sve dok ne dođe do kulminacije problema. Želeo bih da pored 'emancipovanih žena' dobijemo i 'emancipovane muškarce' koji će dobiti priliku da preuzmu stvar u svoje ruke ako je to neophodno. Mora da postoji neko kome otac može da se javi i da obrazloži problem i time spreči katastrofu.

"Ona je podsetila da se i zakonski čedomorstvo drugačije sankcioniše upravo zbog smanjene uračunljivosti usled depresivnosti majke i naglasila da je značajna razlika ukoliko žena ubije starije dete. "

" Profesor socijalne patologije Aleksandar Jugović smatra da je za slučajave čedomosrtva ključni okidač duboka psihička bolest. On smatra da čedomorstvo najčešće čine osobe sa ozbiljnim psihičkim poremećajima i da se kod svakog tipa destruktivnog ponašanja prema detetu od strane majke po pravilu radi o dubokim psihijatrijskim problemima. "

Depresija JESTE psihicka bolest, po svim kriterijumima. Sad, da li se ovde radi o postporodjajnoj depresiji, ili nekoj drugoj psihijatrijskoj bolesti, akademsko je pitanje... Cinjenica je da je NEMOGUCE da niko iz porodice i zdravstvenih sluzbi nije primetio da ova zena ima ozbiljan psihijatrijski problem... I dok god budemo ovsko nonsalantni i zatucani prema psihijatrijskim bolesnicima, dotle ce nas " zapanjivati " ovakve vesti...

Snizite cene u privatnoj praksi, i počnite da radite nešto osim kljukanja tabletama u državnim ustanovama.

Ja se nalazim pod terapijom zbog depresije (rivotril). U depresivnim stanjima, često mi je padalo na pamet da dignem ruku na sebe, a nikako na druge. Pogotovo ne na dete. Mislim da je ovo otpor sredine koja ne može da prihvati da žene rade ovakve stvari, i to je pitanje postojanja predrasuda ukorenjenih u društvu, očigledno i na institucionalnom nivou. Očigledno, i pozitivne predrasude imaju negativan efekat.

Pre će biti da je uzrok čedomorstva postpartalna psihoza!!!

Na zalost, kod nas je odlazak kod psihoterapeuta ili psihijatra i dalje tabu tema i smatra se da tamo idu samo teski psihicki bolesnici. Tako razmisljaju i potencijalni pacijenti a jos vise njihova okolina.

Dok se ne promeni svest u narodu da ne treba izbegavati strucnjake kada se oseti psihicka slabost, mozda postanemo naprednije drustvo.

@otac

Potpuno se slazem sa vama, muskarci i zene treba da su ravnopravni pred zakonom u proceni ko je prihvatljiviji za roditelja nakon razvoda, a verovatno bi resenje po 50% za decu bilo najbolje - skandinavska varijanta. Samo sto to o cemu vi pisete ovde nije tema.
Tema je pojava postporodjajne depresije uzrokovana hormonskim disbalansom u organizmu zena, koji se u nekim slucajevima zavrsava tragicno po zenu i(ili) dete. Toga je bilo i pre, nije to nikakva posast savremenog "feministickog" vremena, ali se po dobrom obicaju zatucanih, duboko patrijahalnih sredina stavljalo pod tepih. Problem je sto su ovde i nazovi formalno obrazovani ljudi skepticni prema postojanju takvog stanja. Pitam se kao iznenjer, da li bi bili skepticni prema tome da kroz visokonaposnki vod prolazi elektricna energija koja moze da ubije, realno ne vidi se, pa sto da ne pipnemo. Cak i obrazovane i osvescene zene imaju ovaj problem, ali mozda im je za mrvu lakse, jer mogu da ga identifikuju i pokusaju da potraze pomoc. Sta ce ona jadnica kojoj se to desi, ni sama ne zna sta joj je i ima nekog isto takvog muza koji misli da se izmotava?
Ova diskusija nije ozbiljna, jer nesrecu koriste ljudi koji su frustrirani i ovom slabom emancipacijom zena u Srbiji i gubitkom nekakve "moci" i iskaljuju primitivni bes pokazujuci uz to nevidjenu glupost i neobrazvanje.
Osim toga ovo je i indikator sistemske slabosti srpskog drustva da se nosi sa ozbiljnim problemima. Ne daj Boze samo neke prirodne katastrofe.

Ko nije prošao kroz postporođajnu depresiju, nikada ne može shvatiti koliko je to iskustvo teško. Ukoliko žena nema (a najčešće nema) ogromno razumevanje i pomoć najbližih, gotovo je nemoguće da se sama izbori s tim. Nikada nisam imala bilo kakvih psihičkih poremećaja, a imala sam postporođajnu depresiju koja me je pratila više od 6 meseci, uopšte nisam bila u stanju da "normalno" razmišljam i da se "normalno" ponašam. U pojedinim trenucima sam bila svesna da mi se dešava nešto čudno i loše ali teška osećanja nisam mogla da sprečim. Srećom, nikada nisam poželela da naudim bebi, ali nisam bila u stanju da se sama brinem o njoj. Danas, kada sam rodila još dvoje dece i uživam u svakom trenutku koji provedem sa njima, znam koliko je teško majkama koje prolaze kroz postporodjajnu depresiju. Daleko od toga da tražim odobrenje za ovo što se desilo, ali da nisam imala stručnu pomoć i pomoć najbližih, ko zna kako bi se moje stanje završilo. Nažalost, u našoj zemlji je to tema o kojoj se tek počinje pričati, ali se još uvek ne radi ništa. Samo ću reći da najveće porodilište u Srbiji nema nijednog psihologa među svojim zaposlenim...

@otac

Nisam je ni mislila na vas komentar kada sam pisala o frustriranosti, nego na celu ovu diskusiju koja se razvila na dva mesta, ne znam koliko ste je pratili na mestu gde se pojavila vest o smrti ove bebe. Procitajte malo kometare, bice vam jasno. I gluposti su pisale i zene (Blic), a ne samo muskarci, kao da rec nije o ozbiljnom dusevnom stanju nego takmicenje za najbolju mamu, sveticu i mucenicu.
U ovom zemunskom slucaju je verovatno postporodjajna depresija, a u drugom kad je ubijeno vece dete neleceno dusevno oboljenje. Takve zene po meni ne bi smelo ni da zatrudne, ali zato je potrebno da se oboljenje konstatuje, porodica prihvati tu cinjenicu, a ne da zbog verovatne izolacije u "selu" to krije. Takvu zenu mozes da ubijes nakon ovog cina, problem nece biti resen, opet ce se nekoj desiti. To se resava tako sto se o njemu govori, kaze se gde moze pomoc da se potrazi farmakoloska i svaka druga, a najbliza okolina pokaze elementarno razumevanje za te zene, njih radi i deteta takodje. Bila sam svedok kada je momak posle dugogodisnjeg polulecene psihoze ubio majku i sestru i sebe na kraju. Godinama su svi znali da nije u redu, ali je prevladao casual odnos prema toj situaciji.
Moja jedina primedba na to sto ste napisali je da problem diskriminacije muskaraca kao podobnih roditelja nakon razvoda braka (gle apsurda takodje posledica patrijahalnog stava sta je ciji "posao") nema veze sa temom ovog teksta, a da je za diskusiju jeste, ali vezano za neku drugu vest.

Ma mi srbi smo toliko primitivan narod da nismo uopste u stanju da skonatamo koliko je depresija ozbiljna bolest...

Jedna od 500 zena dobije tzv. postpartalnu psihozu, koja je redja od postpartalne depresije i u njoj moze da dodje do agresije. Prouzrokuju je, uz druge uzroke, i hormonske promene i manjak sna. Da bi se to izbeglo, potrebno je biti veoma pazljiv i uvidjavan: obezbediti uslove porodilji da ima mir i uslova za spavanje, da nema dodatnih briga, biti na raspolaganju, imati razumevanja, ne "nabijati" joj dodatnu nervozu, pratiti njeno ponasanje, ne osudjivati je... Treba biti svestan da je zena tada u vanrednom stanju, pa cela porodica treba da se tome prilagodi, a ne obrnuto.