Da li se država efikasno bori protiv nasilja u porodici?

Potpuno pogrešna politika se radi gradjenjem takozvanih sigurnih kuća...umesto da se nasilnici izoluju i oštro kazne sa zabranom prilaska mi sklanjamo žrtve...

Ne. Mnogo toga je bolje na ovom planu nego pre 12 ili 20 godina, ali je za to najmanje zasluzna drzava, a vise ne valdin sektor. Na zalost i medju policajcima ima zlostavljaca, a o tome se cuti.

Ne, čeka se da žena pretrpi najgore da bi reagovali. Svest o tome je takva da se niko ne meša u tuđe porodične probleme, a žena je u klopci.

Ne. I dalje vazi deviza, pogotovo kod policije: "To sto se desava izmedju 4 zida je stvar porodice" ili "pa ko zna zasto je lema, verovatno je i zasluzila". Ovaj drugi komentar sam licno cuo od policijskog inspektora kad smo prijavili komsiju u zgradi kad je premlacivao zenu.

NE

Ne.

Drzava je na ovom polju pala na ispitu zbog lenjosti,korupcije,nezainteresovanosti,ne-edukovanosti kadra koji bi trebao da se adekvatno bori protiv nasilja u porodici.

Primer:nereagovanja su narocito izrazena u malim sredinama,gde "burazerski" odnosi sprecavaju procesuiranje.

Ne.Pojedine organizacije i pojedinci se trude da pomognu žrtvama nasilja u porodici.
Ali država i njeni organi NE!

Nedovoljno se bori protiv nasilja u familiji.

Ne

Ne, mislim da su u toj borbi sve ove godine bili glavni mediji, drzava je nezinteresovana

Drzavnim institucijama, ministarstvima,centrima socijalnog rada,policija najgora ocena,stite kriminalce svojom sporohodnoscu i odlukama koje su iracionalne-oni imaju veca prava od normalnih gradjana i to je zasluga drzave i njenih institucija i zakona

Ne,drzava i gradjani zatvaraju oci kada je nasilje u porodici u pitanju.

Moj odgovor je NE!! Baziran je na ličnom iskustvu. MOja bivša supruga je emotivno zlostavljala dete, prijavio sam to Centru za socijalni rad, sudu, Ombudsmanu za dečija prava i niko ništa nije po tom pitanju preduzeo. Podneo sam krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu a tužilac me je pitao šta ja imam od toga da se majka osudi. Odustao je od daljeg gonjenja i meni prepustio da kao subsidijarni tužilac nastavim da se borim. Nadležni sud je na prvom ročištu odbio prijavu i proglasio da se ništa nije desilo. DRŽAVA JE NESPOSOBNA I NEZAINTERESOVANA DA KAŽNJAVA MAJKE MONSTRUME, SVE IM JE DOPUŠTENO POD IZGOVOROM DA SU MAJKE!!! TO JE JEDINI ARGUMENT!!!

Ja ne znam da li je drzava bilo sta uradila povodom ovog pitanja. Srecom, pod pritiskom medija u obavezi su da preispitaju ovakve slucajeve.

Ne! Ekonomsko stanje dodatno pospesuje nasilje bilo koje vrste. Verujem da i dobar deo policije ne reaguje na nasilje u porodici. Stereotipi, arhaicnost, neobrazovanje takodje znatno povecavaju nasilje i toleranciju na isto.

Broj slucajeva nasilja u porodici, ubistava ili teskih povreda govori, vrlo jasno, drugacije. Otprilike drzava kaze zrtvama nasilja : "Ne mozemo da vam pomognemo dok vas ne ubije, ali ne brinite, nakon toga dobice bar 4,5 godina u zatvoru!"
Verovatno da postoje nacini da se nasilje smanji,bar, u vidu znatno strozih kazna i za pokusaje ugrozavanja necijeg zivota, ali to izgleda nije drzavni prioritet.

Ne, bori se samo deklarativno. Reaguje se suviše kasno i to samo kada kulminira zločin ili dugotrajno i očigledno maltretiranje. Uglavnom se okreće glava.

NE. Nasilje u porodici se u 99% slučajeva prikazuje kao nasilje muškarca (muža) nad ženama i decom. Time se stvara slika da je muškarac nasilnik, alkoholičar koji iz zabave ili obesti maltretira porodicu. Mislim da bi pažljivije istraživanje pokazalo drugačije uzroke nasilja.

Bori se otvaranjem sigurnih kuca. A to nie dovoljno

Ne.

Ne.

Ne.

Ne

NE

Drzava ne radi apsolutno nista povodom sprecavanja porodicnog nasilja.Ovo tvrdim jer sam svedog nasilja u svom komsiluku...Nasilnik je samo nekoliko puta privodjen,nije zadrzavan u policiji,nije mu cak ni oruzje oduzeto,jos je uz pomoc lekara prijatelja sredio medicinsku dokumentaciju za prevremeni odlazak u penziju.No da ne duzim ...jasno je da u drzavi ne postoji nikakva zakonska regulativa koja se odnosi na SVE gradjane....

Kao bori se, ali za malo :)
kod nas je mizoginija opste prihvacena. uvek nas nervira zena, nikad muskarac.
Treba poceti od vrha policije u ovom slucaju, da bi konacno pokazali malo postovanja za zrtve nasilja u porodici.

Apsolutno ne! Protiv problema nasilja u porodici, kao uostalom i svih problema u porodici borba se ne vodi represivnim sredstvima. To jeste, ta sredstva bi morala da budu poslednji adut u rukama vlasti. Vlada opsta neinformisanost kada je u pitanju nasilje, i sto je jos gore latentno odobravanje nasilja kao legitimnog sredstva komunikacije unutar porodice. Drzava bi morala da se pozabavi informisanoscu gradjana, i povecanjem kolektivne svesti o nedopustivosti nasilja, ali i jasnih geranica i definisanja nasilja koje sadrzi Krivicni zakonik. Kao i u poboljsavanju generalno tragicnih ekonomskih polozaja danasnje porodice u Srbiji, sto na indirektan nacin pogoduje nasilju.

Evo kako se rešava: mi sedimo u sudnici porodičnog suda 2010., advokat sudiji napominje da je po NOVOM DONEŠENOM zakonu iz 2005. PROPISANO TO I TO PRAVO ,sve je moglo da se reši na PRVOM ROČIŠTU KOLIKO JE OČIGLEDNO NAPISANO U ZAKONU!!- SUDIJA OKREĆE GLAVU , RAZVLAČI PROCES NA GODINU DANA I , NARAVNO, DOBIJAM TEŠKE TELESNE POVREDE OD SUPROTNE STRANE-NA ČIJU OČIGLEDNU MOGUĆNOST SMO UKAZIVALI OD PRVOG TRENUTKA!!NE ZNAŠ DA LI DA POSLE NANESEŠ TEŠKE TELESNE POVREDE SUDIJI DA OSETI KAKO JE TO,KOJI JE U MEDJU VREMENU PRIMIO 10 PLATA ZA NE REŠEN PROCES, I PITAŠ SE KO JE OVDE U SRBIJI UOPŠTE NORMALAN!

Ne. Svakodnevno dolazim u kontakt sa žrtvama porodičnog nasilja i nasilnicima, jer sam zaposlena u Centru za socijalni rad. Policijski službenici pretnje smrću, uvrede, isterivanje iz kuće isl. tretiraju kao porodičnu svađu, i ukoliko ne dođe do fizičkog obračuna ne privode nasilnika, niti podnose krivičnu prijavu po službenoj dužnosti. Nasilnici, veoma često, po prvi put u CSR saznaju da je nasilje u porodici krivično delo i da se zbog toga ide u zatvor. Priznajem da je pismeno upozorenje nasilniku u kom je taksativno navedeno šta sve ne sme da čini (vređanje, ucenjivanje, psovanje, čupanje, guranje, šutiranje, i sl.)i takođe taksativno navedene mere koje će biti preduzete protiv njega ukoliko nastavi da čini nasilje, veoma efikasno sredstvo u cilju zaustavljanja nasilja. S druge strane, taj isti nasilnik nema kome da se obrati ukoliko želi da nauči nove, ispravne obrasce ponašanja i načine komuniciranja, jer se prema nasilnicima u Srbiji izriču samo represivne mere.

Da, kad žena bude ubijena odmah znaju koga treba da uhapse. Kad ga je prijavljivala za nasilje policajci su se oglušivali. Kako i ne bi kad i oni (uglavnom) tuku svoje žene.

Iz ličnog iskustva, od kojeg ću imati traume narednu deceniju, NASILJE JE ČINILA BIVŠA ŽENA MOGA MUŽA NAD NJIM- NANEVŠI MU (u toku procesa u porodičnom sudu za nasilje-koje je ONA prijavila!)TEŠKE TELESNE POVREDE! Ona je BIVŠA 8 GODINA!!! Porodični sud je okretao glavu nad činjenicom da sam ja SADAŠNJA i ostavljao je da živi sa nama U ISTOJ KUĆI,na koju nema prava jer je nasledstvo 1/1 moga muža!Govorili su nam na porodičnom sudu-iako PO ZAKONU IZ 2005. JE ZABRANJENO STANOVANJE BIVŠIG SUPRUŽNIKA, IAKO JE IMALA 2 SVOJA STANA!!-preporučivali su nam da je iselimo vlasnički! To je trajalo ,tako da je u medjuvremenu mom mužu nanela TEŠKE TELESNE POVREDE i sad imamo i KRIVIČNI PROCES-ETO KAKO DRŽAVA REŠAVA STVAR. Ona je u medjuvremenu iseljena po presudi DA JE IZVRŠILA NASILJE.Porodični sud i centar za socijalni rad su okrenuli glavu na činjenicu da su BIVŠA i SADAŠNJA žena živele POD ISTIM KROVOM i bavili su se MEDIJACIJOM???!!!

nedovoljno

Ne.

Država je sa nasiljem u porodici upoznata samo putem definicije koja je negde napisana, za sve ostalo je slepa.

Prevencija, kada je nasilje u porodici u pitanju, država je potpuno zakazala. Kada do nasilja dođe, žrtva ni ne zna kome da se obrati za pomoć, ni kako svoja prava da štiti.

Drzava se ne bori nego stiti nasilnike. Kao zrtva nasilja potpisujem izreceno jer sam bila zrtva pre 8 meseci pred bebom od 7,5 meseci, mojoj bebi je preceo ubistvom tada od strane bioloskog oca koji je ne vidja,ne daje novac za nju a na slobodi je i sudstvo nece da ga lisi roditeljskog prava vec dete gura njemu u ruke verovatno da zavrsi zapoceto.Takve su sve ustanove koje se nazovi bore za ljudska prava,uzasno je stanje u Srbiji

Na zalost, mislim da smo mi jedna veoma konzervativna sredina gde se nasilje u porodici ne prijavljuje tako cesto. Ipak, kao i u ostalim segmentima, i na ovom polju drzava bi trebalo da bude mnogo odlucnija.

Ne. Znam zene I dece izlozene nasilju, bez ikakve zastite. Roditelji javno govore kako tuku decu. Ne tuci decu se smatra "pomodarstvom" (licno sam izlozena takvim kritikama).

Ne dovoljno efikasno, a pogotovo ne sistemski.

NE! U Švedskoj otac, suprug... koji u alkoholisanom stanju napadne decu, suprugu... biva odmah odveden od strane milicije, zadržan na lečenju, postavlja mu se ultimatum trajno lečenje ili udaljavanje od porodice, razvod, dok kod nas može godinama da teroriše sve oko sebe, odbija lečenje, pomoć i nikom ništa. Osim ono malo sigurnih kuća u Srbiji, žrtvama porodičnog nasilja niko živi ne pomaže, a Država ponajmanje.

Ne.
Inače ne bi onda Sigurne kuće bile neophodne.

Ne.

Ne, a i okruženje je pasivno, jer se to događa nekom drugom

Ne.

ne, pogotovo sudstvo koje je sporo i neefikasno.
Po ovom pitanju NVO dobro rade, dok drzavne ustanove (centri za socijalni rad, bolnice, policija, sudovi)prilicno nekoordinisano to rade.

Ne

Ne

Dražava je jasno uspostavila ovkir - zakone, ali isnstitucije koje trebaju
da ga sprovode mogle bi da budu agilnije u svemu tome. Npr, škole imaju Pravilnike po kojima trebaju da postupaju u slučajevima da posumljaju na nasilje ali pitam se ima li njihovo Ministrarstvo podatke o tome šta se tokom godine dešava, podnose li škole bilo kome izveštaj o tome i koliko ih podržavaju u tome druge institucije ukoliko zaista dođu do saznanja i tačnih informacija o tome da je u nekoj porodici bilo nasilja. Opet i ovde stereotipi koče stvari - (tipa: šta me briga sta se dešava u tuđoj kući, imam i svojih problema, ili ako i treba da se malo mlate.

Isto, nedovoljno i kasno, tek kad se nesto desi...

Drzava uglavnom reaguje na nasilje u porodici koje je prijavljeno, ali za mnoga nasilja se ne zna, jer su zrtve u strahu da ih drzava nece zastititi na pravi nacin i obezbediti im neki bolji zivot. Centri za socijalni rad, uopste ne resavaju porodicne probleme u dovoljnoj meri, ne obilaze porodice. Ukoliko je neko dete zrtva fizickog ili psihickog nasilja, skole i nastavnici uopste to ne primacuju i ne prijavlju, kao ni komsije, prijatelji, poznanici, prolaznici.

Solidno rešenje na represivnom nivou. "Problem" nastaje prilikom suđenja kada članovi porodice odluče da ne svedoče protiv nasilnika pa nema presude. Ako je to iz zato što se nasilnik popravio onda je i to sasvim u redu.

Na preventivnom nivou rezultati slabi; problem obrazovanje i vaspitanje. Naše školske ustanove se, čini mise, više ne bave vaspitanjem.

Bolje stanje u ekonomiji drstično bi umanjilo ovaj problem kada bi zlostavljani član porodice mogao da se brzo i lako osamostali.

Mislim da drzava bas bas slabo razume ovaj problem,tako da bi trebalo da sto pre se zabave tom tematikom.

Ne.

NE

ne

Ne. To potvrđuju potrebe za izgradnjom "sigurnih kuća" i broj dece koja dolaze na hraniteljski smeštaj noseći sa sobom traume iz peživljenih porodičnih događaja. Ako tome dodamo i uzroke aktivnog vršnjačkog nasilja kod adolescenata onda nam je sve jasno.

Ne

Na zalost, nikako se ne bori :(

Mislim da su zrtve nasilja u porodici prepustene sebi samima. Ali to nije nista cudno jer niko nema koristi od toga da im pomaze-da ima svi bi se otimali za tu profitabilnu delatnost. Ovako ,trgovina ljudima,prostitucija,prodaja ródjene dece...nije porodica u Srbiji sto je nekad bila!

Ne, ovde se reaguje tek kad nesrecnica zavrsi mrtva, a ne prvi put kad se nasilje prijavi.

Ne,sudovi su potpuno neefikasni po ovom pitanju.Žene koje odu u Sigurne kuće nemaju nikakvu perspektivu ukoliko se same ne snađu i ne zaštite.

aposutno se ne bori!!!!!!

Nasilje u nasim porodicama je tradicija nase nekulture i nasih ljudskih odnosa sa kojima mi nismo na ti.

kod nas je nasilje u porodici tako zastupljeno jer nasilnici nisu adekvatno kaznjeni. problem nije u nepostojanju zakona vec u njihovom ne sprovodjenju.

Političari u Srbiji svoj imidž često grade uz pomoć nasilja predstavljajući sebe kao "opasne tipove", tj. "prave Srbende".

Nasilje u porodici se ne može ni početi rešavati sve dok oni na koje bismo svi trebali da se ugledamo, tj. najviši predstavnici vlasti, ne budu počeli da menjaju imidž. Nisam optimističan da će se to u dogledno vreme promeniti.

U nekoj maloj meri nadlezni intervenisu, ali sve na tome ostane.

ne

Apsolutno ne. Zakoni moraju da se poostre i nadlezne sluzbe da rade svoj posao bolje.

Možda zakoni postoje,možda država i radi nešto na tome,ali to se jako slabo oseća!

Neverujem da se maksimalno trudi

NE

Ne, na zalost znam slucajeve iz blize porodice , i reakcija policije koja dolazi na poziv je potpuno neadekvatna!Mislim da je veci napredak ucinjen u sudstvu, jer koliko razumem sada se po sluzbenoj duznosti podnose krivicne prijave u takvim situacijama.

Ne. Ni sama država nije dovoljno informisana o procentu prisutnosti nasilja u prosečnoj srspkoj porodici.

Zakoni postoje ali dok god ne postoji i prakticna efikasna zastita porodice od nasilnika, dok god sudije vracaju pocinioce krivicnih dela u sredinu iz koje su bili izopsteni zbog nasilja a bez kazne ili sa minornom kaznom i dok god ne omoguci bolju i efikasniju zastitu zrtava nasilja u porodici (uglavnom zena i dece, ali verovatno i muskaraca u nekim slucajevima) nece biti veceg pomaka po ovom pitanju.

Ne! Dodjite i uverite se.

Ne, ne i jedno veliko NE.

Ne. Tek se u vestima ponegde objavi te osudi od strane novinara akt nasilja u porodici koji se nazalost i pored pravovremenih prijava i obracanja policiji i nadleznima cesto zavrsi kobno po zrtvu.

Ne. Policijski pozornici koji pišu zapisnike u provom su kontaktu sa žrtvom. Često upištu Remećenje javnog reda i mira ili sličnu glupost i tako osakate ceo budući proces. Nakon njih druge institucije nemaju dovoljno osnova za procesuiranje, jer se baziraju na zapisniku. Problem je u pozornicima, nemaju predstavu sa čime se suočavaju, niti kako da se postave.

Ne, ne postoji efikasan mehanizam koji one koji trpe nasilje nad sobom garantuje da ih nakon prijavljivanja istog nece sacekati iskljucivo kazna i pojacan intenzitet zlostavljanja.

Ne. To pokazuju ststistike.

Ne, cak ga i malim kaznama podstice, za to se jedino bore nevladine organizacije,sto je STRASNO!!!

Apsolutno ništa država ne pomaže ugroženim članovima porodice (uglavnom su to žene i deca) koji su žrtve nasilnika u porodici. Pojedinac je prepušten isključivo sam sebi, i ukoliko skupi hrabrosti da nešto učini za svoju bezbednost, država nema nikakve veze sa pomaganjem žrvtama, bilo finansijski, ili pružanja pomoći pri zaposlenju, školovanju...Ništa! Nasilnici se samo privremeno odstranjuju (a nekad ni to!) i porodica biva još više ugrožena. Dakle,sve je na pojedincu koji se ili sam bori za svoja prava (i ponekad uspe da se izbori) ili ostane žrtva dok ne dodje do najgoreg.

To je još možda i najveći problem. Država se ne bori uopšte protiv nasilja u porodici, koje je zabrinjavajuće preprisutno, tako da nasilnici u 95% slučajeva uopšte nisu kažnjeni, a u ostalih 5% su preblago kažnjeni.

nedovoljno jer kod građana ne postoji dovoljno znanja štaa je sve nasilje u porodici

Ne,jer povratne slučajeve pokušava čak da ,,uljudi i posle silnih dokaza psihologa da psihopate i sociopate ne mogu da se promene ,to je njihova karakterna osobina,njihova priroda,i ne može da se promeni,oni čak svesno manipulišu do sledećeg ,,manevra,, to je poznata stvar, a mi uvek izigravamo pametnjakoviće naštrb nečije nesreće.

Ne bori se uopste. Mevladine organizacije pruzaju zastitu u SIgurnim kucama zenama ciji je zivot ugrozen u porodici a nasilniku niko ne moze nista. Da bi ga supruga tuzila ona mora da ima specijalno lekarsko uverenje koje je jako skipo.

NE! Svakodnevne porodične tragedije to potvrđuju. Bilo da je razlog nemaština, alkoholizam, psihičke bolesti, država mora da radi na prepoznavanju i sprečavanju problema... Često vidimo da su socijalne službe, policija, sud zatajili - kada je već kasno...

Mislim da je glavni problem u svesti ljudi pa i samih ljudi koji su zrtve nasilja. Takodje smatram da pravosudni sistem mora mnogo efikasnije i strozije da deluje po ovom pitanju kad sam slucaj dodje do tih organa.

Ne!Trebalo bi rasformirati jezgro korupcije po centrima za socijalni rad,kako bi sudu dostavili pravu sliku o postojecem predmetu.Postaviti savesne ljude na mesta sudija,a ne one kod kojih se hvataju veze i vezice.Na kraju zrtva opet trpi i kriva je...najgore je kada je dete zlostavljano,a niko, pocev od Centra za socijalni rad nista ne preduzima da ga zastiti, jos brane nasilnika.

Kakve sigurne kuce? Sigurna kuca treba da bude mesto gde ljudi zive, a nasilnike u sigurne kuce - na robiju i prinudan rad.

Pa donekle, mada je tu krivica i gradjana.

To pitanje se možda popravilo, ali opet nije na nivou na kakvom bi trebalo da bude

Država je tek pre nekoliko godina donela porodični zakon, a implementacija je vrlo slaba. Treba mnogo više raditi na edukaciji institucija, kao što su policija ili centar za socijalni rad, kako bi se kvalitetnije pristupilo ovoj problematici. Na žalost, generacije koje su se rađale '90. sada stasavaju, tako da je primetno u stavovima i ponašanju mladih da će situacija biti mnogo gora.

ne

Problem nasilja u porodici kod nas postaje sve veci i ozbiljniji i drzava jos uvek ne uspeva da uspostavi pravu strategiju u borbi protiv ove vrste nasilja. Smatram da jedino neke zenske organizacije uspevaju da na konkretnim primerima u praksi resvaju ovaj probloem sto nije dovoljno s obzir9om da broj smrtnih slucajeva iz nasilja u porodici veci je iz godine u godinu.

Ne bori se dovoljno,trebalo bih još više.

NE

Ali u svakom od ovih pitanja postoji uvek 50% nase odgovornosti odnosno kakav smo mi to svet ili ljudi kada dozovoljavamo da nam se ovakve stvari desavaju

Ne. Nasilje u porodici se u praksi jos uvek smatra privatnim desavanjem, nesto u sta drugi ne treba da se mesaju, pa samim tim ni prestavnici policije ili drugih drzavnih institucija (iako ga zakon gleda kao krivicno delo). Izostaje brzo delovanje, sudski procesi su dugotrajni, dok za zrtve najcesce ne postoji adekvatna zastita i psihosocijalna podrska.

NE! Ni priblizno kao sto se to cini u zemljama zapadne Evrope.

Nazalost ne. Uzor treba da nam budu skandinavske zemlje.

Država ne bi trebalo da se bori nasiljem na nasilje, već edukacijom!

Ne. Tu veliki udeo opet ima ocajno pravosudje. Otac jedne poznanice je za napad, na sudu okarakterisan kao pokusaj ubistva svoje supruge, koji se odigrao na ulici ispred porodicne kuce naocigled vise svedoka sada, pet meseci kasnije ima velikih izgleda da ostane na slobodi uprkos svemu navedenom i tome sto je prethodno poznat policiji. Kako je to moguce?

Drzava se ne bori efikasno protiv nasilja u porodici.Jer porodica prakticno i ne postoji u Srbiji.Medjutim ovde ima nesto veoma interesantno.Slicno kao i kod nasilja nad decom (gde nema regulisanost zakona o nasilju dece nad odraslima).Ovde se radi o: sve se svodi na nasilje muskaraca nad zenama i decom u porodici.Smatra se da je to prirodno jer je muskarac fizicki jaci.Ali to nece biti da je bas tako.Mnogo je zena koje vrse nasilje nad muskarcima u braku i seksualna nasilja nad svojom decom.Nisam bas uveren da postoji zakon koji je ovo regulisao.O ovome se uopste ne govori u Srbiji.Nisam ni jednom cuo za 51 godinu zivota.Nasilje zena nad muskarcima u porodici itekako postoji.I nasilje zena nad svojom decom.Ali o tome se cuti u Srbiji.

Smatram da se drzava ovde sasvim normalno bori sa ovim problemom. Ipak tu imamo lepo regulisan zakon, ali mislim da bi ipak za nasilnike trebala da postoji malo strozija kazna i stroziji nadzor, kako bi osobe koje su pretrpele nasilje mogle normalno da zive a ne u strahu i da traze utehu sigurne kuce. Dakle samo malo strozija regulativa pravila koja sud izrekne, kako bi se ugnjetenima prizila sto bolja socijalizacija.

Sticem utisak da postoje pomaci na ovom polju, ali je problem zaista ogroman i nece biti lako izboriti se sa istim

Ne.

Tek tu je neefikasna i deluje post festum. Ovim, a i mnogo cime je porodica u Srbiji nezasticena.

Ne

Mislim da na ovom polju postoji pomak, ali da je suštinski problem ukorenjen u svesti prosečnog građanina Srbije, i da će biti postrebno dosta vremena pre nego što napori države budu značajnije urodili plodom. Kulturološka promena je, po pravilu, najteža i najsporija. Što ne znači da država ne može da učini mnogo više.

Bori se bolje nego pre 10godina,ali jos uvek se prave razni propusti

Tu je najviše drzava podbacila.

Tu mislim da je napravljen prvi korak, ali može to mnogo bolje i efikasnije.

Drzava nema ni strategiju ni sredstva da se bori sa nasiljem u porodici. A sa druge strane ima zakon koji stiti nasilnike.

Ovo je jako slozeno pitanje. Postoje sigurne kuce, policija i razna drustva, ali se velika vecina zrtava tog nasilja plasi da se obrati za pomoc. Mislim da mora da se smisli bolji nacin da se agresori u porodici otkriju i izvedu pred lice pravde.

ovo bi pitanje moglo i moralo mnogo efikasnije da rešava, a veliki deo odgovornosti snosi i okruženje u kome se nasilnioci kreću, šira porodica i zajednica, ali i lokalna policija, sudovi bi morali da efikasnije i maksimalno strogo postupaju prema nasilnicima, ali mislim da bi pravo rešenje bio težak fizički rada u dužem periodu - kao najefikasnija mera prevaspitavanja

Ne.

Ne dovoljno efikasno, a pogotovo ne sistemski.

Ne bori se. Svaki dan smo svedoci da neko pogine u porodičnim svađama, a što je najgore, to poprima razmere epidemije. Ovde o porodici niko ne vodi računa o ona je stub države i društva. Samo zdrava porodica, daje zdravog pojedinca, a samo zdrav pojedinac može da radi i stvara za sebe i društvo u celini.

Oni koji vode državu po pravilu su doživeli nasilje u porodici te, takva iskustva projektuju i na društvo u celini - što gore to bolje?!

NE DOVOLJNO....

Kaznena politika u Srbiji za neke oblike nasilja je smesna.Apsolutno stojim iza toga da treba povecati kazne za nasilje u porodici!

Da li se država efikasno bori protiv nasilja u porodici?
Opet smesno pitanje koje podcenjuje zdrav razum.srbija,politicki sljam,osim sto krade...ne radi nista drugo.

Treba reorganizovati ceo sistem institucije socijalnih službi i po pitanju stručnjaka i po pitanju efikasnosti, naročito prevencije i uključiti i policiju kao deo socijalne službe).

Ne.
Najveće nasilje provodi država prema svojim građanima.

Povecao se broj sigurnih kuca, sto je dobro. Mada smatram da policija i ostale nadlezne institucije ne pridodaju dovoljno znacaja tome. Cesto odbijaju veliki broj prijava, gde se uglavnom ispostavi da se ti slucajevi zavrse sa katastrofalnim posledicama.

Ne bori se adekvatno.

Samo donekle, poneka kampanja na medijima i to je to. Na tom polju najvecu ulogu igraju NGO ("sigurne kuce").

Centri za socijalni rad u Beogradu, i celoj Srbiji imaju razne programe i voditelje slucajeva koji su obuceni za nasilja u porodicama.

Apsolutno NE.Ali ovo je stvar koja zavisi od mnogo faktora ekonomskih i socijalnih. Pre svega ekonomske situacije i obrazovanja, što je god nas sve gore i gore.

Ne

Ne. Policija i centri za socijalni rad su nemoćni. U daljoj porodici imamo problem i svako obaćanje policiji dokazuje njenu nemoć.

Nazalost ne. Uzor treba da nam budu skandinavske zemlje.

Ne bori se uopšte, samo policija interveniše kad se nešto desi

Ne, nasilje se i dalje tolerise, ali u manjoj meri.
Zrtve nemaju hrabrosti da se suprostave i prijave nasilje, zbog osude drustva i nerazvijene infrastrukture za pomoc zrtvama nasilja.

Sama drzava ne jer je nesposobna za bilo kakva sistemska resenja. Pitanjem nasilja u porodica bave se jedino neke humanitarne organizacije.

Ne.

Kad budu znali uzroke nasilja znace i odgovor. Niti istrazuju, niti pitaju, niti znaju, jos manje ih je briga.

Trudi se koliko dati uslovi omogucuju. U narednom periodu ce sigurno biti vise uspeha.

Smatram da se drzava ovde sasvim normalno bori sa ovim problemom. Ipak tu imamo lepo regulisan zakon, ali mislim da bi ipak za nasilnike trebala da postoji malo strozija kazna i stroziji nadzor, kako bi osobe koje su pretrpele nasilje mogle normalno da zive a ne u strahu i da traze utehu sigurne kuce. Dakle samo malo strozija regulativa pravila koja sud izrekne, kako bi se ugnjetenima prizila sto bolja socijalizacija.

Donekle

Smatram da je mnogo ucinjeno kada je rec o budjenju svesti o tome sta je nasilje u porodici i kakve posledice ono moze imati na zlostavljanu osobu. Time se doprinelo znatno ostrijem stavu okoline prema osobi koja zlostavlja, ali i samoobuzdavanju i suzbijanju odredjenih vlastitih postupaka koji bi mogli voditi u nasilje. Svakako najznacajnije jeste razvijanje svesti kod zrtve o nepostojanju krivice i njeno podsticanje na odvajanje od zlostavljaca, te i konacno njegovo napustanje. Medjutim, kako u medijima tako i u javnosti slike zlostavljaca i osobe koja je zlostavljana i dalje su rodno podrazumevane, pa je tako zlostavljac uvek muskarac a onaj koji je zlostavljan zena ili dete. Ne pruza se nijedan primer zlostavljanog muskarca, ciji broj, takodje, nije zanemarljiv, a cime se uzrokuje da se kod muskaraca ne razvija svest o tome da su zlostavljena lica koja imaju pravo da se odupru zlostavljanju. Vecina organizacija, pa i tema medijskih istrazivanja vec naslovom odredjuju koji je pol onaj koji zlostavlja a koji onaj zlostavljan, pa tako najpoznatiji sos centar jeste onaj za zene i decu zrtve nasilja u porodici, umesto za zrtve nasilja, cime se direktno ukazuje na muskarca kao zlostavljaca i onemogucuje da on bude korisnik tog centra. Takodje, veliki je broj organizacija i sluzbi koji ce odbiti poziv zlostavljanog muskarca smatrajuci da je rec o nekoj njegovoj pritajenoj nameri (da izvuce neku dobit za sebe) ili, sto je u najvecem broju slucajeva rec, ukazujuci mu da to on mora da resi sam.

Čini mi se da se po tom pitanju predhodnih godina popravila situacija, bar se takav utisak stiče iz medija. Kada je loša situacija u zemlji treba očekivati da to ima uticaj i na pojedinca i njegovu kuću, pa se u ovim vremenima može reći da postoji rizik od povećanja broja slučaja nasilja i da treba preduzeti dodatne predostrožnosti. Takođe, pomenuta propaganda koju smo viđali predhodnih godina je u gotovo nevidljiva u predhonih par mesecei.

Ne

Ne.

Poslednjih godina DA.

Ne!

Ne.gotovo nikako.

ne

ne

Ne bori se uopste

Ne

samo deklarativno.Treba čuti utiske onih kojima polkicija ulazi u kuću.Ima pozitivnih primera,ali i onih obeshrabrujućih. Pravosuđe ( posebno tužilaaštvo) je van kategorije. Sa zajedničkih edukacija izlazer posle 5 minuta jer su "viša kasta" i najlogičnije im je da rad započnu posle godinu dana.Mere zaštite se traaže samo izuzetno-u zanemarljivom broju. centri za soc. rad i policija se dopisuju...Prave žrtve se (ne retko) se šetaju i pate. S druge stranearmija izvežbanih "zrtava živi život lagano i lagodno, uživajući besplatnu blagodet sigurnih kuća uz upražnjavanje svojih problematičnih navika.Mi smo narod apsurda jer (zaboga) treba pružiti punu veru "žrtvama".garaantujem da ima dovoljo stručnih ljudi da može da prepozna manipulacije , ali protokoli se ne poštuju- zato što je sve veliki biznis

Nasilje u porodici je problem ne samo drzave nego i drustva u celini a po tom pitanju ni jedno ni drugo se ne mogu pohvaliti nacinom na koji posmatraju isto.

Ne. Razlog - pravosuđe.

Kada dodje do njega - da. Ali drzava nije u stanju da spreci veliku stopu nezaposlenosti, nizak standard zivota, da izbrise ljudima secanje na NATo agresiju 1999. godine i niz faktora koji uticu na to da dodje do nasilja u porodici.

Ne postoji mesto kome mozete prijaviti kad cujete nasilje u zgradi..niko nije nadlezan, dakle osim nekoliko entuzijasta.. drzavu to ocigledno ne zanima

Da

Da

Da, drzava se efikasno bori protiv nasilja u porodici.

Delimicno

trudi se.

Глупости, какво насиље?

Ima znacajnih pomaka napred, ali treba jos puno raditi na tome.

da

Ne bori se uopšte, samo policija interveniše kad se nešto desi.

trudi se, to je nesporno, ali treba jos truda i edukacije uloziti da bi se stanje popravilo.

Ne bori se dovoljno efikasno, premda se na tom planu ulazu izvesni napori.

Ima pozitivnih pomaka ali ne dovoljno.

Važno je usvojiti deklaracije i zakone i to podržavam. Nažalost, izostaje strategija za sprovođenje tih zakona.

Trudi se koliko dati uslovi omogucuju. U narednom periodu ce sigurno biti vise uspeha.

Smatram da se drzava ovde sasvim normalno bori sa ovim problemom. Ipak tu imamo lepo regulisan zakon, ali mislim da bi ipak za nasilnike trebala da postoji malo strozija kazna i stroziji nadzor, kako bi osobe koje su pretrpele nasilje mogle normalno da zive a ne u strahu i da traze utehu sigurne kuce. Dakle samo malo strozija regulativa pravila koja sud izrekne, kako bi se ugnjetenima prizila sto bolja socijalizacija.

Donekle

Smatram da je mnogo ucinjeno kada je rec o budjenju svesti o tome sta je nasilje u porodici i kakve posledice ono moze imati na zlostavljanu osobu. Time se doprinelo znatno ostrijem stavu okoline prema osobi koja zlostavlja, ali i samoobuzdavanju i suzbijanju odredjenih vlastitih postupaka koji bi mogli voditi u nasilje. Svakako najznacajnije jeste razvijanje svesti kod zrtve o nepostojanju krivice i njeno podsticanje na odvajanje od zlostavljaca, te i konacno njegovo napustanje. Medjutim, kako u medijima tako i u javnosti slike zlostavljaca i osobe koja je zlostavljana i dalje su rodno podrazumevane, pa je tako zlostavljac uvek muskarac a onaj koji je zlostavljan zena ili dete. Ne pruza se nijedan primer zlostavljanog muskarca, ciji broj, takodje, nije zanemarljiv, a cime se uzrokuje da se kod muskaraca ne razvija svest o tome da su zlostavljena lica koja imaju pravo da se odupru zlostavljanju. Vecina organizacija, pa i tema medijskih istrazivanja vec naslovom odredjuju koji je pol onaj koji zlostavlja a koji onaj zlostavljan, pa tako najpoznatiji sos centar jeste onaj za zene i decu zrtve nasilja u porodici, umesto za zrtve nasilja, cime se direktno ukazuje na muskarca kao zlostavljaca i onemogucuje da on bude korisnik tog centra. Takodje, veliki je broj organizacija i sluzbi koji ce odbiti poziv zlostavljanog muskarca smatrajuci da je rec o nekoj njegovoj pritajenoj nameri (da izvuce neku dobit za sebe) ili, sto je u najvecem broju slucajeva rec, ukazujuci mu da to on mora da resi sam.

Da

Delimicno

Poslednjih godina DA.

Smatram da se drzava ovde sasvim normalno bori sa ovim problemom. Ipak tu imamo lepo regulisan zakon, ali mislim da bi ipak za nasilnike trebala da postoji malo strozija kazna i stroziji nadzor, kako bi osobe koje su pretrpele nasilje mogle normalno da zive a ne u strahu i da traze utehu sigurne kuce. Dakle samo malo strozija regulativa pravila koja sud izrekne, kako bi se ugnjetenima prizila sto bolja socijalizacija.

Da

Da, drzava se efikasno bori protiv nasilja u porodici.

Глупости, какво насиље?

Pa donekle, mada je tu krivica i gradjana.

NE. Nasilje u porodici se u 99% slučajeva prikazuje kao nasilje muškarca (muža) nad ženama i decom. Time se stvara slika da je muškarac nasilnik, alkoholičar koji iz zabave ili obesti maltretira porodicu. Mislim da bi pažljivije istraživanje pokazalo drugačije uzroke nasilja.

trudi se.

Ne, čeka se da žena pretrpi najgore da bi reagovali. Svest o tome je takva da se niko ne meša u tuđe porodične probleme, a žena je u klopci.

da

Potpuno pogrešna politika se radi gradjenjem takozvanih sigurnih kuća...umesto da se nasilnici izoluju i oštro kazne sa zabranom prilaska mi sklanjamo žrtve...

Nedovoljno se bori protiv nasilja u familiji.

Ne

Bori se otvaranjem sigurnih kuca. A to nie dovoljno

Ne. I dalje vazi deviza, pogotovo kod policije: "To sto se desava izmedju 4 zida je stvar porodice" ili "pa ko zna zasto je lema, verovatno je i zasluzila". Ovaj drugi komentar sam licno cuo od policijskog inspektora kad smo prijavili komsiju u zgradi kad je premlacivao zenu.

Ne.

To pitanje se možda popravilo, ali opet nije na nivou na kakvom bi trebalo da bude

Sticem utisak da postoje pomaci na ovom polju, ali je problem zaista ogroman i nece biti lako izboriti se sa istim

Samo donekle, poneka kampanja na medijima i to je to. Na tom polju najvecu ulogu igraju NGO ("sigurne kuce").

Moj odgovor je NE!! Baziran je na ličnom iskustvu. MOja bivša supruga je emotivno zlostavljala dete, prijavio sam to Centru za socijalni rad, sudu, Ombudsmanu za dečija prava i niko ništa nije po tom pitanju preduzeo. Podneo sam krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu a tužilac me je pitao šta ja imam od toga da se majka osudi. Odustao je od daljeg gonjenja i meni prepustio da kao subsidijarni tužilac nastavim da se borim. Nadležni sud je na prvom ročištu odbio prijavu i proglasio da se ništa nije desilo. DRŽAVA JE NESPOSOBNA I NEZAINTERESOVANA DA KAŽNJAVA MAJKE MONSTRUME, SVE IM JE DOPUŠTENO POD IZGOVOROM DA SU MAJKE!!! TO JE JEDINI ARGUMENT!!!

Da, kad žena bude ubijena odmah znaju koga treba da uhapse. Kad ga je prijavljivala za nasilje policajci su se oglušivali. Kako i ne bi kad i oni (uglavnom) tuku svoje žene.

Centri za socijalni rad u Beogradu, i celoj Srbiji imaju razne programe i voditelje slucajeva koji su obuceni za nasilja u porodicama.

Problem nasilja u porodici kod nas postaje sve veci i ozbiljniji i drzava jos uvek ne uspeva da uspostavi pravu strategiju u borbi protiv ove vrste nasilja. Smatram da jedino neke zenske organizacije uspevaju da na konkretnim primerima u praksi resvaju ovaj probloem sto nije dovoljno s obzir9om da broj smrtnih slucajeva iz nasilja u porodici veci je iz godine u godinu.

Drzava uglavnom reaguje na nasilje u porodici koje je prijavljeno, ali za mnoga nasilja se ne zna, jer su zrtve u strahu da ih drzava nece zastititi na pravi nacin i obezbediti im neki bolji zivot. Centri za socijalni rad, uopste ne resavaju porodicne probleme u dovoljnoj meri, ne obilaze porodice. Ukoliko je neko dete zrtva fizickog ili psihickog nasilja, skole i nastavnici uopste to ne primacuju i ne prijavlju, kao ni komsije, prijatelji, poznanici, prolaznici.

Tu mislim da je napravljen prvi korak, ali može to mnogo bolje i efikasnije.

Ima znacajnih pomaka napred, ali treba jos puno raditi na tome.

Nazalost ne. Uzor treba da nam budu skandinavske zemlje.

Kad budu znali uzroke nasilja znace i odgovor. Niti istrazuju, niti pitaju, niti znaju, jos manje ih je briga.

Drzava se ne bori efikasno protiv nasilja u porodici.Jer porodica prakticno i ne postoji u Srbiji.Medjutim ovde ima nesto veoma interesantno.Slicno kao i kod nasilja nad decom (gde nema regulisanost zakona o nasilju dece nad odraslima).Ovde se radi o: sve se svodi na nasilje muskaraca nad zenama i decom u porodici.Smatra se da je to prirodno jer je muskarac fizicki jaci.Ali to nece biti da je bas tako.Mnogo je zena koje vrse nasilje nad muskarcima u braku i seksualna nasilja nad svojom decom.Nisam bas uveren da postoji zakon koji je ovo regulisao.O ovome se uopste ne govori u Srbiji.Nisam ni jednom cuo za 51 godinu zivota.Nasilje zena nad muskarcima u porodici itekako postoji.I nasilje zena nad svojom decom.Ali o tome se cuti u Srbiji.

Ne. Mnogo toga je bolje na ovom planu nego pre 12 ili 20 godina, ali je za to najmanje zasluzna drzava, a vise ne valdin sektor. Na zalost i medju policajcima ima zlostavljaca, a o tome se cuti.

NE

nedovoljno

Ne.
Inače ne bi onda Sigurne kuće bile neophodne.

Ne.

Ja ne znam da li je drzava bilo sta uradila povodom ovog pitanja. Srecom, pod pritiskom medija u obavezi su da preispitaju ovakve slucajeve.

Ne.

Ne, mislim da su u toj borbi sve ove godine bili glavni mediji, drzava je nezinteresovana

Ne! Ekonomsko stanje dodatno pospesuje nasilje bilo koje vrste. Verujem da i dobar deo policije ne reaguje na nasilje u porodici. Stereotipi, arhaicnost, neobrazovanje takodje znatno povecavaju nasilje i toleranciju na isto.

Ne.

Ne.

Ne, a i okruženje je pasivno, jer se to događa nekom drugom

Solidno rešenje na represivnom nivou. "Problem" nastaje prilikom suđenja kada članovi porodice odluče da ne svedoče protiv nasilnika pa nema presude. Ako je to iz zato što se nasilnik popravio onda je i to sasvim u redu.

Na preventivnom nivou rezultati slabi; problem obrazovanje i vaspitanje. Naše školske ustanove se, čini mise, više ne bave vaspitanjem.

Bolje stanje u ekonomiji drstično bi umanjilo ovaj problem kada bi zlostavljani član porodice mogao da se brzo i lako osamostali.

Ne.

Ne.

Ne.

Drzava je na ovom polju pala na ispitu zbog lenjosti,korupcije,nezainteresovanosti,ne-edukovanosti kadra koji bi trebao da se adekvatno bori protiv nasilja u porodici.

Primer:nereagovanja su narocito izrazena u malim sredinama,gde "burazerski" odnosi sprecavaju procesuiranje.

Ne

Država je sa nasiljem u porodici upoznata samo putem definicije koja je negde napisana, za sve ostalo je slepa.

NE

Ne.Pojedine organizacije i pojedinci se trude da pomognu žrtvama nasilja u porodici.
Ali država i njeni organi NE!

U nekoj maloj meri nadlezni intervenisu, ali sve na tome ostane.

Mislim da drzava bas bas slabo razume ovaj problem,tako da bi trebalo da sto pre se zabave tom tematikom.

ne

ne, pogotovo sudstvo koje je sporo i neefikasno.
Po ovom pitanju NVO dobro rade, dok drzavne ustanove (centri za socijalni rad, bolnice, policija, sudovi)prilicno nekoordinisano to rade.

Apsolutno ne. Zakoni moraju da se poostre i nadlezne sluzbe da rade svoj posao bolje.

Broj slucajeva nasilja u porodici, ubistava ili teskih povreda govori, vrlo jasno, drugacije. Otprilike drzava kaze zrtvama nasilja : "Ne mozemo da vam pomognemo dok vas ne ubije, ali ne brinite, nakon toga dobice bar 4,5 godina u zatvoru!"
Verovatno da postoje nacini da se nasilje smanji,bar, u vidu znatno strozih kazna i za pokusaje ugrozavanja necijeg zivota, ali to izgleda nije drzavni prioritet.

Država je tek pre nekoliko godina donela porodični zakon, a implementacija je vrlo slaba. Treba mnogo više raditi na edukaciji institucija, kao što su policija ili centar za socijalni rad, kako bi se kvalitetnije pristupilo ovoj problematici. Na žalost, generacije koje su se rađale '90. sada stasavaju, tako da je primetno u stavovima i ponašanju mladih da će situacija biti mnogo gora.

Ne

NE

Drzava ne radi apsolutno nista povodom sprecavanja porodicnog nasilja.Ovo tvrdim jer sam svedog nasilja u svom komsiluku...Nasilnik je samo nekoliko puta privodjen,nije zadrzavan u policiji,nije mu cak ni oruzje oduzeto,jos je uz pomoc lekara prijatelja sredio medicinsku dokumentaciju za prevremeni odlazak u penziju.No da ne duzim ...jasno je da u drzavi ne postoji nikakva zakonska regulativa koja se odnosi na SVE gradjane....

ne

Ne

Možda zakoni postoje,možda država i radi nešto na tome,ali to se jako slabo oseća!

Dražava je jasno uspostavila ovkir - zakone, ali isnstitucije koje trebaju
da ga sprovode mogle bi da budu agilnije u svemu tome. Npr, škole imaju Pravilnike po kojima trebaju da postupaju u slučajevima da posumljaju na nasilje ali pitam se ima li njihovo Ministrarstvo podatke o tome šta se tokom godine dešava, podnose li škole bilo kome izveštaj o tome i koliko ih podržavaju u tome druge institucije ukoliko zaista dođu do saznanja i tačnih informacija o tome da je u nekoj porodici bilo nasilja. Opet i ovde stereotipi koče stvari - (tipa: šta me briga sta se dešava u tuđoj kući, imam i svojih problema, ili ako i treba da se malo mlate.

Prevencija, kada je nasilje u porodici u pitanju, država je potpuno zakazala. Kada do nasilja dođe, žrtva ni ne zna kome da se obrati za pomoć, ni kako svoja prava da štiti.

Ne. To potvrđuju potrebe za izgradnjom "sigurnih kuća" i broj dece koja dolaze na hraniteljski smeštaj noseći sa sobom traume iz peživljenih porodičnih događaja. Ako tome dodamo i uzroke aktivnog vršnjačkog nasilja kod adolescenata onda nam je sve jasno.

Neverujem da se maksimalno trudi

Kao bori se, ali za malo :)
kod nas je mizoginija opste prihvacena. uvek nas nervira zena, nikad muskarac.
Treba poceti od vrha policije u ovom slucaju, da bi konacno pokazali malo postovanja za zrtve nasilja u porodici.

NE

Drzava se ne bori nego stiti nasilnike. Kao zrtva nasilja potpisujem izreceno jer sam bila zrtva pre 8 meseci pred bebom od 7,5 meseci, mojoj bebi je preceo ubistvom tada od strane bioloskog oca koji je ne vidja,ne daje novac za nju a na slobodi je i sudstvo nece da ga lisi roditeljskog prava vec dete gura njemu u ruke verovatno da zavrsi zapoceto.Takve su sve ustanove koje se nazovi bore za ljudska prava,uzasno je stanje u Srbiji

Drzavnim institucijama, ministarstvima,centrima socijalnog rada,policija najgora ocena,stite kriminalce svojom sporohodnoscu i odlukama koje su iracionalne-oni imaju veca prava od normalnih gradjana i to je zasluga drzave i njenih institucija i zakona

Ne, bori se samo deklarativno. Reaguje se suviše kasno i to samo kada kulminira zločin ili dugotrajno i očigledno maltretiranje. Uglavnom se okreće glava.

Ne