Privatni izvršitelji kreću sa radom

"Privatni izvršitelji uveliko rade u Makedoniji, Rumuniji, Češkoj, Poljskoj, Madjarskoj, Estoniji, Litvaniji i Bugarskoj i Holandiji" ...

Zakon o ličnom bankrotu imaju sve EU države, Amerika, Australija, Novi Zeland, Kanada. Imaju ga i neke države u Aziji i Latinskoj Americi. Amerika ima i Zakon o ličnom bankrotu uzrokovanog medicinskim dugovima (Medical Bankruptcy Faireness Act), 2005. godine na snagu je stupio Zakon o sprečavanju zloupotreba u stečaju i zaštiti potrošača (Bankruptcy Abuse Prevention and Consumer Protection Act).

Zakon o ličnom bankrotu predviđa test podobnosti (tzv. means test), tj. preispitivanje dužnikovih mesečnih primanja u odnosu na troškove. To znači analizu dužnikove prihodne i rashodne strane s ciljem da se utvrdi ima li dovoljno sredstava da isplati dug, bez ugrožavanja minimuma egzistencije. U slučaju da ima dovoljno sredstava, dužnik je dužan da dug isplati kroz xxxgodišnji plan otplate duga.

U suprotnom, ukoliko dužnik (doveden do ivice egzistencije ne svojom krivicom) nije u stanju da vraća dug ili izmiruje državne namete, on se istih oslobađa u cilju omogućavanja 'novog početka' (tzv. fresh start). (Kada bi se u Srbiji ovo primenilo, 90% stanovništva moralo bi biti oslobođeno svih nameta!, a fosilizovani mutanti u obliku raznih JKP bi nestali zauvek.)

Primena ovog Zakona razlikuje se od zemlje do zemlje, u zavisnosti od toga kakav standard građani imaju i kakvu socijalnu politiku. Tako, recimo, skandinavske zemlje imaju rigidniji Zakon o ličnom bankrotu, zbog visokog standarda, velikih socijalnih beneficija: besplatno lečenje, besplatno školstvo ... te kod njih građani vrlo retko i dolaze u situaciju bankrota. Suprotan slučaj je, recimo, Australija: tamo su socijalna davanja relativno mala, pa ta zemlja ima 'darežljivu' politiku ličnog bankrota, tj. dugovi se lakše otpisuju. (Srbi bi rekli: "Čist komunizam/socijalizam", "Tito je umro" ... ili šta već).

Donošenje Zakona o izvršenju i obezbeđenju (a bez donošenja Zakona o ličnom bankrotu i sa socijalnom zaštitom kakva je naša) država Srbija svoje građane dovodi U ČIST FEUDALNI ODNOS. Mada, ruku na srce, kada bi Srbija uvela evropsko zakonodavstvo, tj. pridržavala se propisa i prava, oni koji nas doveli do ovde, bili bi u zatvoru na duuuuuugo, duuuuugo vremena, a ovakav zakon nam ne bi ni trebao. Kao ni "privatni" (!?) izvršitelji na platnom spisku državnog organa, tj. Ministarstva pravde.

Bice straha u kostima gradjan

Bice straha u kostima gradjan

"Privatni izvršitelji uveliko rade u Makedoniji, Rumuniji, Češkoj, Poljskoj, Madjarskoj, Estoniji, Litvaniji i Bugarskoj i Holandiji" ...

Zakon o ličnom bankrotu imaju sve EU države, Amerika, Australija, Novi Zeland, Kanada. Imaju ga i neke države u Aziji i Latinskoj Americi. Amerika ima i Zakon o ličnom bankrotu uzrokovanog medicinskim dugovima (Medical Bankruptcy Faireness Act), 2005. godine na snagu je stupio Zakon o sprečavanju zloupotreba u stečaju i zaštiti potrošača (Bankruptcy Abuse Prevention and Consumer Protection Act).

Zakon o ličnom bankrotu predviđa test podobnosti (tzv. means test), tj. preispitivanje dužnikovih mesečnih primanja u odnosu na troškove. To znači analizu dužnikove prihodne i rashodne strane s ciljem da se utvrdi ima li dovoljno sredstava da isplati dug, bez ugrožavanja minimuma egzistencije. U slučaju da ima dovoljno sredstava, dužnik je dužan da dug isplati kroz xxxgodišnji plan otplate duga.

U suprotnom, ukoliko dužnik (doveden do ivice egzistencije ne svojom krivicom) nije u stanju da vraća dug ili izmiruje državne namete, on se istih oslobađa u cilju omogućavanja 'novog početka' (tzv. fresh start). (Kada bi se u Srbiji ovo primenilo, 90% stanovništva moralo bi biti oslobođeno svih nameta!, a fosilizovani mutanti u obliku raznih JKP bi nestali zauvek.)

Primena ovog Zakona razlikuje se od zemlje do zemlje, u zavisnosti od toga kakav standard građani imaju i kakvu socijalnu politiku. Tako, recimo, skandinavske zemlje imaju rigidniji Zakon o ličnom bankrotu, zbog visokog standarda, velikih socijalnih beneficija: besplatno lečenje, besplatno školstvo ... te kod njih građani vrlo retko i dolaze u situaciju bankrota. Suprotan slučaj je, recimo, Australija: tamo su socijalna davanja relativno mala, pa ta zemlja ima 'darežljivu' politiku ličnog bankrota, tj. dugovi se lakše otpisuju. (Srbi bi rekli: "Čist komunizam/socijalizam", "Tito je umro" ... ili šta već).

Donošenje Zakona o izvršenju i obezbeđenju (a bez donošenja Zakona o ličnom bankrotu i sa socijalnom zaštitom kakva je naša) država Srbija svoje građane dovodi U ČIST FEUDALNI ODNOS. Mada, ruku na srce, kada bi Srbija uvela evropsko zakonodavstvo, tj. pridržavala se propisa i prava, oni koji nas doveli do ovde, bili bi u zatvoru na duuuuuugo, duuuuugo vremena, a ovakav zakon nam ne bi ni trebao. Kao ni "privatni" (!?) izvršitelji na platnom spisku državnog organa, tj. Ministarstva pravde.