Zaposleni tuže Apple, Google, Intel...

Takav dogovor postoji i kod nas izmedju odredjenih banaka! Zove se gentleman agreement!

Kako je to nisko i podlo. Ma sigurno su to radili..

Kako god okrenes gazda je gazda, pa cak i u IT svetu... I ova iluzija o otvorenom trzistu je nastala zato sto je mnogo igraca a ne zato sto su ljudi po prirodi demokraticni, otvoreni i spremni na saradnju. Zbog toga i treba uvek neko da se buni, pritiska, kontrolise inace se pomera tas na vagi i "mali covek" propadne i postane rob.

Slični dogovori postoje i u Srbiji, ma kako bila mala i ograničena.

I ako svi ti zaposleni inzinjeri imaju bolje uslove o kojima mi mozemo samo da mastamo, bas je skandalozno. Ispostavlja se da svi imaju ogromnu ljagu na svojim brendovima. Pored kradje patenata, nelojalne kupovine malih, ako se to moze nazvati konkurencijom, robovlasnickih uslova proizvodnje, pa i samoubistva radnika u fabrikama u Kini... Dodje mi da ih bojkotujem

Pa ljudi ista stvar se desava i u FIAT-u u Kragujevcu... Neko ko radi u FAS ne moze da predje da radi kod nekog kooperanta sto je, u najmanju ruku suludo.

Imate to i u Novom Sadu u IT sektoru, ne mora se ici cak u Kaliforniju .

Najveći broj zaposlenih u razvoju u IT industriji je svakako pokriven ugovorima koji ih ograničavaju da za određeno vreme rade za konkurenciju (koliko su sprovodivi u praksi drugo je pitanje). Dogovori poput ovoga se obično ne odnose na angažovanje ljudi koji apliciraju za posao u vašoj kompaniji - nego na predatorske metode koje najčešće primenjuju agencije za zapošljavanje (a.k.a. headhunters) a ređe kadrovske službe (HR) pojedinih kompanija. Smišljeno se targetuju određeni ljudi i onda ubeđuju da promene kompaniju. Headhunteri iz celog posla izađu sa masnim premijama.

Drugo, dogovori su sprečavali prepucavanja kompanija u kojima su često zaposleni izvlačili deblji kraj. Zato što je konkurentska kompanija "ukrala" vašeg čoveka, vi ćete sada "ukrasti" njenog čoveka. Ne zato što vam treba, nego da se osvetite. Obećate kule i gradove, a onda ga nakon par meseci otpustite. Šteta koju ste naneli konkurenciji je veća od štete koju ste vi pretrpeli, posebno ako im skinete čoveka iz tima u trenutku kada im je najpotrebniji.

Poslednjih dana samo slusam o nekim tuzbama. Dokle vise?!

@frox
radnik koji zeli da dobije i odrzi radno mesto mora da bude "kompetentan i konkurentan na trzistu rada".
slobodno trziste rada koje je definisano kao takvo cak i u nasem manjkavom ustavu bi trebalo da znaci da i poslodavac treba da bude isto tako kompetentan i konkurentan da bi sacuvao kvalitetnog radnika.

ako ne mozete vasem radniku da ponudite uslove koje neka druga firma moze i spremna je da uradi tako, logika kaze da taj zaposleni vredi tih boljih uslova, i kao sto vi kao poslodavac birate najbolje za sebe i zaposleni ima isto to pravo.

resenje za ovu situaciju je ponuditi zaposlenom uslove koji odgovaraju njegovoj kompetentnosti (sto ne mora uvek biti finansijska stavka) i on nece ici dalje.
ovo sto biste vi hteli je prvi korak ka podrumu robovlasnistva.
srdacan pozdrav

Sve nabrojane firme poticu iz Amerike. Sve sto koristimo je njihovo... Okrenimo se Istoku xaxaxa

Pa naravno da su to radili. To je "uobicajena" praksa. Pogotovu kada su u pitanju visoko obrazovani strucnjaci u koje je kompanija ulozila dosta (treninzi, obuke itd), ili kada trziste radne snage nije dovoljno veliko da zadovolji
potrebe. To se jos cesce desava u oblastima gde su 2-3 velike fabrike npr. pa da bi sprecili preveliku fluktuaciju radne snage direktori sednu I dogovore se. Nekom mozda to izgleda lose, ali to su krajnje mere. Drugo je npr Srbija gde je nezaposlenost prevelika pa mozes da biras.

Kao poslodavac u Srbiji, smatram da je nemoralno pristupiti vrbovanju radnika druge firme, osim ako oni sami nisu ucinili prvi korak. Sa druge strane, smatram nemoralnim da radnik pregovara sa drugim firmama pre nego sto iskaze nezadovoljsvo u svojoj firmi i ne udje u pregovore sa svojom firmom. Sto je radnik na visoj poziciji, i sto je vise firma u njega ulozila, to je znacaj ovog pitanja veci. Prevedeno na jezik fudbala, potrebno je da radnik bude na transfer listi da bi se sa njim pregovaralo, a i postojeca firma mu moze ponuditi bolje uslove pa da ga "vrati" na posao.
Postoje zakonska pravila kada poslodavac zeli da otpusti radnika (opravdani razlozi, rokovi, otpremnina...), a sa druge strane, ne postoje zakonom propisana pravila niti obaveze kada radnik zeli da da otkaz. To je prepusteno moralu svih strana i to je vec klizav terem. U svakom slucaju, mislim da se uz postovanje nekih ovakvih ili slicnih etickih normi ne bi ugrozavalo slobodno trziste radne snage.

Da ne zaboravimo, da te zakonske obaveze u ovoj i ovakvoj Srbiji nisu gotovo nikakva prepreka jer vi poslodavci po fiokama u kuci imate potpisane blanko otkaze koje mozete aktivirati po volji, a inspekcije kao ne znaju za to jer ako nesto i uoce dobijaju letovanja, zimovanja, kofere, sta vam padne na pamet. Naravno ako odbijete potpisivanje istog, radni odnos nece ni biti pocet. Ovo govorim iz licnog iskustva, iskustva moje zene u svim firmama u kojima je radila, kao i okoline. Zato te price pricajte ipak negde drugde.
S postovanjem.

@LoboToma Slažem se sa Vama u delu "ako ne mozete vasem radniku da ponudite uslove koje neka druga firma moze i spremna je da uradi tako, logika kaze da taj zaposleni vredi tih boljih uslova, i kao sto vi kao poslodavac birate najbolje za sebe i zaposleni ima isto to pravo" i to uopšte nije sporno, pogotovo sa aspekta zakonskih prava. Ja samo ističem da sa aspekta (mojih) načela poslovne etike nije najispravnije da se prvo traže ponude sa strane, pre nego što se pokuša naći rešenje u sadašnjoj firmi i na taj način ujedno obavesti menadžment o mogućnosti odlaska. Mislim da ovakav, po meni, etički jedino ispravan postupak ne ugrožava slobodno tržište radne snage.
Želeo sam prethodnim komentarom da potenciram, odnosno pružim uvid na ugao posmatranja poslodavca. Naime, poslodavac daje zaposlenom platu, ali i stavlja ostale resurse (informacije, finansije, opremu) na raspolaganje zaposlenom koji to koristi da obogati svoje znanje i iskustvo. Za uzvrat dobija vreme koje zaposleni provede na poslu uz sve efekte tog rada i vremena (efekti više zavise od organizacije i sistema) ali dobija i ideju, kreativnost, dodatni napor od zaposlenog. Mislim da je to korektna i ravnopravna trgovina. Ono u cemu su neravnopravni je da kada zaposleni više ne odgovara (ili poslodavac nema potrebe za njim) poslodavac ima zakonske obaveze (strogo definisani uslovi otpuštanja, otpremnina...), dok s druge strane, odlazak zaposlenog iz firme ne prate nikakve obaveze (osim ako nema posebnog ugovora) i sve je prepušteno posmatranju kroz prizmu poslovne etike, a to je, kao što sam ranije rekao klizav teren (moja etika je jedno, tvoja je drugo, Perina je treće...).
Nažalost, kod nas je manji broj onih poslodavaca koji shvataju značaj ljudskog resursa, pa se priča o odnosu poslodavca i zaposlenog završava mnogo pre "korektne trgovine".
Dodaću još samo: moj je utisak da se kod prelazaka iz firme u firmu u Srbiji motivisanih samo većom platom u većini slučajeva grešilo i kajalo, jer nisu sagledani i ostali veoma bitni aspekti radnog mesta.
Dakle, ni zaposleni nisu na mnogo većem nivou kompetentnosti da donesu prave odluke od poslodavaca.
Tržište radne snage u Srbiji gotovo da ni ne postoji, osim možda u par vrlo uskih zanimanja.

Poslednjih dana samo slusam o nekim tuzbama. Dokle vise?!

Sve nabrojane firme poticu iz Amerike. Sve sto koristimo je njihovo... Okrenimo se Istoku xaxaxa

Pa naravno da su to radili. To je "uobicajena" praksa. Pogotovu kada su u pitanju visoko obrazovani strucnjaci u koje je kompanija ulozila dosta (treninzi, obuke itd), ili kada trziste radne snage nije dovoljno veliko da zadovolji
potrebe. To se jos cesce desava u oblastima gde su 2-3 velike fabrike npr. pa da bi sprecili preveliku fluktuaciju radne snage direktori sednu I dogovore se. Nekom mozda to izgleda lose, ali to su krajnje mere. Drugo je npr Srbija gde je nezaposlenost prevelika pa mozes da biras.

Kao poslodavac u Srbiji, smatram da je nemoralno pristupiti vrbovanju radnika druge firme, osim ako oni sami nisu ucinili prvi korak. Sa druge strane, smatram nemoralnim da radnik pregovara sa drugim firmama pre nego sto iskaze nezadovoljsvo u svojoj firmi i ne udje u pregovore sa svojom firmom. Sto je radnik na visoj poziciji, i sto je vise firma u njega ulozila, to je znacaj ovog pitanja veci. Prevedeno na jezik fudbala, potrebno je da radnik bude na transfer listi da bi se sa njim pregovaralo, a i postojeca firma mu moze ponuditi bolje uslove pa da ga "vrati" na posao.
Postoje zakonska pravila kada poslodavac zeli da otpusti radnika (opravdani razlozi, rokovi, otpremnina...), a sa druge strane, ne postoje zakonom propisana pravila niti obaveze kada radnik zeli da da otkaz. To je prepusteno moralu svih strana i to je vec klizav terem. U svakom slucaju, mislim da se uz postovanje nekih ovakvih ili slicnih etickih normi ne bi ugrozavalo slobodno trziste radne snage.

Kako je to nisko i podlo. Ma sigurno su to radili..

Najveći broj zaposlenih u razvoju u IT industriji je svakako pokriven ugovorima koji ih ograničavaju da za određeno vreme rade za konkurenciju (koliko su sprovodivi u praksi drugo je pitanje). Dogovori poput ovoga se obično ne odnose na angažovanje ljudi koji apliciraju za posao u vašoj kompaniji - nego na predatorske metode koje najčešće primenjuju agencije za zapošljavanje (a.k.a. headhunters) a ređe kadrovske službe (HR) pojedinih kompanija. Smišljeno se targetuju određeni ljudi i onda ubeđuju da promene kompaniju. Headhunteri iz celog posla izađu sa masnim premijama.

Drugo, dogovori su sprečavali prepucavanja kompanija u kojima su često zaposleni izvlačili deblji kraj. Zato što je konkurentska kompanija "ukrala" vašeg čoveka, vi ćete sada "ukrasti" njenog čoveka. Ne zato što vam treba, nego da se osvetite. Obećate kule i gradove, a onda ga nakon par meseci otpustite. Šteta koju ste naneli konkurenciji je veća od štete koju ste vi pretrpeli, posebno ako im skinete čoveka iz tima u trenutku kada im je najpotrebniji.

Takav dogovor postoji i kod nas izmedju odredjenih banaka! Zove se gentleman agreement!

I ako svi ti zaposleni inzinjeri imaju bolje uslove o kojima mi mozemo samo da mastamo, bas je skandalozno. Ispostavlja se da svi imaju ogromnu ljagu na svojim brendovima. Pored kradje patenata, nelojalne kupovine malih, ako se to moze nazvati konkurencijom, robovlasnickih uslova proizvodnje, pa i samoubistva radnika u fabrikama u Kini... Dodje mi da ih bojkotujem

Slični dogovori postoje i u Srbiji, ma kako bila mala i ograničena.

Kako god okrenes gazda je gazda, pa cak i u IT svetu... I ova iluzija o otvorenom trzistu je nastala zato sto je mnogo igraca a ne zato sto su ljudi po prirodi demokraticni, otvoreni i spremni na saradnju. Zbog toga i treba uvek neko da se buni, pritiska, kontrolise inace se pomera tas na vagi i "mali covek" propadne i postane rob.

@frox
radnik koji zeli da dobije i odrzi radno mesto mora da bude "kompetentan i konkurentan na trzistu rada".
slobodno trziste rada koje je definisano kao takvo cak i u nasem manjkavom ustavu bi trebalo da znaci da i poslodavac treba da bude isto tako kompetentan i konkurentan da bi sacuvao kvalitetnog radnika.

ako ne mozete vasem radniku da ponudite uslove koje neka druga firma moze i spremna je da uradi tako, logika kaze da taj zaposleni vredi tih boljih uslova, i kao sto vi kao poslodavac birate najbolje za sebe i zaposleni ima isto to pravo.

resenje za ovu situaciju je ponuditi zaposlenom uslove koji odgovaraju njegovoj kompetentnosti (sto ne mora uvek biti finansijska stavka) i on nece ici dalje.
ovo sto biste vi hteli je prvi korak ka podrumu robovlasnistva.
srdacan pozdrav

@LoboToma Slažem se sa Vama u delu "ako ne mozete vasem radniku da ponudite uslove koje neka druga firma moze i spremna je da uradi tako, logika kaze da taj zaposleni vredi tih boljih uslova, i kao sto vi kao poslodavac birate najbolje za sebe i zaposleni ima isto to pravo" i to uopšte nije sporno, pogotovo sa aspekta zakonskih prava. Ja samo ističem da sa aspekta (mojih) načela poslovne etike nije najispravnije da se prvo traže ponude sa strane, pre nego što se pokuša naći rešenje u sadašnjoj firmi i na taj način ujedno obavesti menadžment o mogućnosti odlaska. Mislim da ovakav, po meni, etički jedino ispravan postupak ne ugrožava slobodno tržište radne snage.
Želeo sam prethodnim komentarom da potenciram, odnosno pružim uvid na ugao posmatranja poslodavca. Naime, poslodavac daje zaposlenom platu, ali i stavlja ostale resurse (informacije, finansije, opremu) na raspolaganje zaposlenom koji to koristi da obogati svoje znanje i iskustvo. Za uzvrat dobija vreme koje zaposleni provede na poslu uz sve efekte tog rada i vremena (efekti više zavise od organizacije i sistema) ali dobija i ideju, kreativnost, dodatni napor od zaposlenog. Mislim da je to korektna i ravnopravna trgovina. Ono u cemu su neravnopravni je da kada zaposleni više ne odgovara (ili poslodavac nema potrebe za njim) poslodavac ima zakonske obaveze (strogo definisani uslovi otpuštanja, otpremnina...), dok s druge strane, odlazak zaposlenog iz firme ne prate nikakve obaveze (osim ako nema posebnog ugovora) i sve je prepušteno posmatranju kroz prizmu poslovne etike, a to je, kao što sam ranije rekao klizav teren (moja etika je jedno, tvoja je drugo, Perina je treće...).
Nažalost, kod nas je manji broj onih poslodavaca koji shvataju značaj ljudskog resursa, pa se priča o odnosu poslodavca i zaposlenog završava mnogo pre "korektne trgovine".
Dodaću još samo: moj je utisak da se kod prelazaka iz firme u firmu u Srbiji motivisanih samo većom platom u većini slučajeva grešilo i kajalo, jer nisu sagledani i ostali veoma bitni aspekti radnog mesta.
Dakle, ni zaposleni nisu na mnogo većem nivou kompetentnosti da donesu prave odluke od poslodavaca.
Tržište radne snage u Srbiji gotovo da ni ne postoji, osim možda u par vrlo uskih zanimanja.

Pa ljudi ista stvar se desava i u FIAT-u u Kragujevcu... Neko ko radi u FAS ne moze da predje da radi kod nekog kooperanta sto je, u najmanju ruku suludo.

Imate to i u Novom Sadu u IT sektoru, ne mora se ici cak u Kaliforniju .

Da ne zaboravimo, da te zakonske obaveze u ovoj i ovakvoj Srbiji nisu gotovo nikakva prepreka jer vi poslodavci po fiokama u kuci imate potpisane blanko otkaze koje mozete aktivirati po volji, a inspekcije kao ne znaju za to jer ako nesto i uoce dobijaju letovanja, zimovanja, kofere, sta vam padne na pamet. Naravno ako odbijete potpisivanje istog, radni odnos nece ni biti pocet. Ovo govorim iz licnog iskustva, iskustva moje zene u svim firmama u kojima je radila, kao i okoline. Zato te price pricajte ipak negde drugde.
S postovanjem.