Specijalne bolnice kao hoteli

Koja smo mi komunisticka zemlja!
Sada gradjani Srbije treba dva puta da placaju za ove "bolnice".
Prvi put kada je Ministarstvo zdravlja investiralo u njih i drugi put kada dolaze kao "gosti" ili ti pacijenti!

Skoro sam na jednom blogu o hotelijerstvu ispričala anegdotu iz 2010. godine, pa ću je kopirati ovde umesto komentara.

Pre dve godine u info centar TOS došao je turista iz Libana, evidentno krhkog zdravlja, i zatražio da mu pronađemo novi smeštaj jer su u prethodne dve banje u kojima je boravio njegovi doktori pušili tokom pregleda (!).

Pošto je imao i srčane probleme i bolovao od dijabetesa i nije mogao uz stepenice, samo jedna banja mu je odgovarala, ali neću navesti koja. Obećao je da će u Srbiju dovesti preko 30 turista koji imaju iste zdravstvene probleme, ako bude zadovoljan profesionalnošću osoblja, jer se već uverio u delotvornost boravka u našim banjama. U naredna dva dana, okrenula sam preko 15 brojeva telefona kako bih mu obezbedila krevet u toj banji. Čak sam pronašla jednu medicinsku sestru koja je nekad radila u Libanu i koja je ponudila da za njega kuva specifičnu hranu, uz objašnjenje da “ako jednog zadovoljnog Libanca pošaljemo kući, doćiće njih 30, a onda će na njih 30 doći još po 30″ :) . Nažalost, upravljačka struktura te bolnice nije delila njenu viziju kako da razvijamo zdravstveni turizam. Na kraju, jedino što su ponudili je da kroz pet dana (!) turistu pregledaju bolnički doktori, pa ako zaista ima zdravstvenih problema, da ga eventualno prime. Sve vreme su imali raspoloživih kreveta, on nije pitao za cenu i opet ništa nismo uradili zbog opšte nezainteresovanosti onih koji su tu bolnicu vodili.

Koja smo mi komunisticka zemlja!
Sada gradjani Srbije treba dva puta da placaju za ove "bolnice".
Prvi put kada je Ministarstvo zdravlja investiralo u njih i drugi put kada dolaze kao "gosti" ili ti pacijenti!

Skoro sam na jednom blogu o hotelijerstvu ispričala anegdotu iz 2010. godine, pa ću je kopirati ovde umesto komentara.

Pre dve godine u info centar TOS došao je turista iz Libana, evidentno krhkog zdravlja, i zatražio da mu pronađemo novi smeštaj jer su u prethodne dve banje u kojima je boravio njegovi doktori pušili tokom pregleda (!).

Pošto je imao i srčane probleme i bolovao od dijabetesa i nije mogao uz stepenice, samo jedna banja mu je odgovarala, ali neću navesti koja. Obećao je da će u Srbiju dovesti preko 30 turista koji imaju iste zdravstvene probleme, ako bude zadovoljan profesionalnošću osoblja, jer se već uverio u delotvornost boravka u našim banjama. U naredna dva dana, okrenula sam preko 15 brojeva telefona kako bih mu obezbedila krevet u toj banji. Čak sam pronašla jednu medicinsku sestru koja je nekad radila u Libanu i koja je ponudila da za njega kuva specifičnu hranu, uz objašnjenje da “ako jednog zadovoljnog Libanca pošaljemo kući, doćiće njih 30, a onda će na njih 30 doći još po 30″ :) . Nažalost, upravljačka struktura te bolnice nije delila njenu viziju kako da razvijamo zdravstveni turizam. Na kraju, jedino što su ponudili je da kroz pet dana (!) turistu pregledaju bolnički doktori, pa ako zaista ima zdravstvenih problema, da ga eventualno prime. Sve vreme su imali raspoloživih kreveta, on nije pitao za cenu i opet ništa nismo uradili zbog opšte nezainteresovanosti onih koji su tu bolnicu vodili.