Mladi sanjaju državnu službu

Neko mora tu sigurnu platu u državnoj službi da plati, a to su privatnici. Kako državna služba trenutno raste a privatni sektor je u drastičnom opadanju već duže vreme, krah se izbegava zaduživanjem države. Nije pitanje da li će Srbija bankrotirati nego kada. Kad bude toliko dugovala da joj niko više neće pozajmiti, a sama pare ne može da napravi jer je sistematski uništavan privatni biznis.

Ja bih preporučio mladim ljudima da što pre nađu način za dobijanje radne dozvole u nekoj normalnoj okolini, npr. ostatku sveta sa asfaltom i internetom, jer će Srbiju pojesti mentalna stagnacija za 5-7 godina. Ovo je tek početak, ovde još ima da se ratuje za lažne ideale i nove ratne profitere.

"Mladi sanjaju drzavnu sluzbu, zato sto ocekuju da ce tu imati siguran posao i sigurnu platu, ali i perspektivu velike zarade".
Precutkuje se ono glavno. Ocekuju da sve to dobiju, a da pri tom nece morati mnogo da rade, tacnije, radice onoliko koliko im se radi, uvek mogu da rastegnu posao koji se zavrsava za dva tri sata na osam sati rada. A neki ocekuju da sve to dobiju a da pri tom nista ne rade.

Dobra sigurna plata, nerad, benneficije i kombinacije, nemas privatnika nad glavom i nisi prijavljen na minimalcu pa posle sisas pio fond izdasno. To je banja, mladi znaju sta valja.

Tuzno je shto je u srbiji imperativ zaposliti se u drzavnoj sluzbi i raditi shto manje...to je losa navika koju mladima namecu sistem i sami roditelji..."sine samo da te uguramo negde da imash platu a neradish puno i ne razmisljash nishta"...ne preuzima se rizik ni po koju cenu...a bez rizika, odlucnosti i volje nema ni sanse da se stvori ikakva nova vrednost...takav put vodi samo u propast...ja imam 25 godina,imam zavrsen pravni fakultet i trudim se kolko god mogu da razradim posao koji sam sam zapoceo i ne gubim entuzijazam bar za sad...mada i sistem i sami roditelji i okruzenje celokupno se samo trude da me obeshrabre...necu da razmishljam kao vecina...najstabilnija evropska ekonomija-Nemacka zasnovana je na porodicnim malim i srednjim preduzecima...i takav sistem je jedini pravilan...al na zalost ovo je Srbija...

Noveška, za početak. Došlo je do dna kad ja idem (situiran, dobra plata), neću da slušam više ove laži, da uništavam auto na ovakvim putevima, da tresu pevaljke i da živim u 'šabaniji'. Ovo nije moja Srbija, za koju sam se borio, na više načina.

Jos niko nije rekao narodu da su plate u drzanoj sluzbi 200e i da ih nece ni biti. Sta mislite da ce se desiti kada drzava potrosi poslednju milijardu koju je zajmila od MMF-a i fondova?

Ma da preduzetnici malo morgen, kao sto kazu, sama registracija tog poduhvata je lavirint frustracija u kome i veterani znaju da polude. A da ne pricamo o mladim idealistama koji se u to upuste prvi put. Drzava gde treba da podstice sredstvima i da smanjuje dazbine i poreze na to vide samo:" a gde je tu moj deo,sinko?". Naravno da bi se to odrzilo na duze staze treba da u Srbiji da se pojavi jedno bice koje smo culi samo u mitovima da postoji...srednja klasa.

"Ministarstvo omladine i sporta je pokrenulo projekat „Državni službenik - ne hvala, ja sam preduzetnik“.

Jadna devojka sa slike... Kada god pomenete mlade i nezaposlenost osvane njena slika... Devojka će postati simbol mladog nezaposlenog čoveka iz Srbije...

Prvo, započinjati bilo kakav privatni biznis u Srbiji bez širokog kruga veza i poznanstava ljudi na položajima u opštinskoj, pokrajinskoj i republičkoj administraciji je siguran recept za propast. Drugo, u privatnim firmama bi hteli da dobiju nekoga ko će da se ubija od posla za sitne pare, a to ne može, jer smo sad u kapitalizmu a ne u komunizmu, pa kad sve treba da se plati, onda i znanje i zalaganje treba da se plate. Treće, ni mladi nisu više naivni pa da veruju u bajke tipa "treba samo imati ideju i viziju za pokretanje privatnog biznisa" ili "treba samo vredno raditi pa će to biti nagrađeno od poslodavca".

Kada sam završio državni ekonomski fakultet pre više od tri godine sanjao sam da se zaposlim u firmi gde cu naplatiti svoje znanje. Osnivanje sopstvene firme mi nije bilo realno za početak karijere iz mnogobrojnih razloga. Nisam dugo čekao posao. Zaposlio sam se i to u privatnoj firmi gde je obrazovna struktura radnika a i vlasnika bila (a i sada je) jako loša. Očekivao sam puno, a dobio minimum (redovnu platu). Miniranja je bilo na svakom koraku. Nisu minirali samo mene već i bilo kojeg kolegu ili koleginicu koji su od starijeg kolektiva smatrani pretnjom, odnosno smatrani su da će im (starijem kolektivu)preuzeti radno mesto. Da ne ulazim u detalje (pošto ih ima mali milion) jednostavno, nisu mi dali šansu da radim ono za šta sam kvalifikovan i u čemu sam bolji ili bih mogao da budem bolji od njih, davali su mi da radim poslove za koje nije potrebno više od tri razreda osnovne škole. Tokom svog rada saradjivao sam sa sigurno trocifrenim brojem firmi, mislim da je u više od 3/4 firmi isti problem, nezavisno od njihove veličine. Sve je to rad po principu "znaš me, znam te". Znam da i u državnim službama ima miniranja, ali nema u tom obimu kao što ima u privatnoj. Da ne pričam koja je razlika u platama...
I posle se neko čudi da u ovakvim uslovima kada se na posao najčešće čeka više godina, neko bira državnu a ne privatnu firmu.

"Mladi sanjaju drzavnu sluzbu, zato sto ocekuju da ce tu imati siguran posao i sigurnu platu, ali i perspektivu velike zarade".
Precutkuje se ono glavno. Ocekuju da sve to dobiju, a da pri tom nece morati mnogo da rade, tacnije, radice onoliko koliko im se radi, uvek mogu da rastegnu posao koji se zavrsava za dva tri sata na osam sati rada. A neki ocekuju da sve to dobiju a da pri tom nista ne rade.

Ja bih preporučio mladim ljudima da što pre nađu način za dobijanje radne dozvole u nekoj normalnoj okolini, npr. ostatku sveta sa asfaltom i internetom, jer će Srbiju pojesti mentalna stagnacija za 5-7 godina. Ovo je tek početak, ovde još ima da se ratuje za lažne ideale i nove ratne profitere.

Tuzno je shto je u srbiji imperativ zaposliti se u drzavnoj sluzbi i raditi shto manje...to je losa navika koju mladima namecu sistem i sami roditelji..."sine samo da te uguramo negde da imash platu a neradish puno i ne razmisljash nishta"...ne preuzima se rizik ni po koju cenu...a bez rizika, odlucnosti i volje nema ni sanse da se stvori ikakva nova vrednost...takav put vodi samo u propast...ja imam 25 godina,imam zavrsen pravni fakultet i trudim se kolko god mogu da razradim posao koji sam sam zapoceo i ne gubim entuzijazam bar za sad...mada i sistem i sami roditelji i okruzenje celokupno se samo trude da me obeshrabre...necu da razmishljam kao vecina...najstabilnija evropska ekonomija-Nemacka zasnovana je na porodicnim malim i srednjim preduzecima...i takav sistem je jedini pravilan...al na zalost ovo je Srbija...

"Ministarstvo omladine i sporta je pokrenulo projekat „Državni službenik - ne hvala, ja sam preduzetnik“.

Neko mora tu sigurnu platu u državnoj službi da plati, a to su privatnici. Kako državna služba trenutno raste a privatni sektor je u drastičnom opadanju već duže vreme, krah se izbegava zaduživanjem države. Nije pitanje da li će Srbija bankrotirati nego kada. Kad bude toliko dugovala da joj niko više neće pozajmiti, a sama pare ne može da napravi jer je sistematski uništavan privatni biznis.

Noveška, za početak. Došlo je do dna kad ja idem (situiran, dobra plata), neću da slušam više ove laži, da uništavam auto na ovakvim putevima, da tresu pevaljke i da živim u 'šabaniji'. Ovo nije moja Srbija, za koju sam se borio, na više načina.

Kada sam završio državni ekonomski fakultet pre više od tri godine sanjao sam da se zaposlim u firmi gde cu naplatiti svoje znanje. Osnivanje sopstvene firme mi nije bilo realno za početak karijere iz mnogobrojnih razloga. Nisam dugo čekao posao. Zaposlio sam se i to u privatnoj firmi gde je obrazovna struktura radnika a i vlasnika bila (a i sada je) jako loša. Očekivao sam puno, a dobio minimum (redovnu platu). Miniranja je bilo na svakom koraku. Nisu minirali samo mene već i bilo kojeg kolegu ili koleginicu koji su od starijeg kolektiva smatrani pretnjom, odnosno smatrani su da će im (starijem kolektivu)preuzeti radno mesto. Da ne ulazim u detalje (pošto ih ima mali milion) jednostavno, nisu mi dali šansu da radim ono za šta sam kvalifikovan i u čemu sam bolji ili bih mogao da budem bolji od njih, davali su mi da radim poslove za koje nije potrebno više od tri razreda osnovne škole. Tokom svog rada saradjivao sam sa sigurno trocifrenim brojem firmi, mislim da je u više od 3/4 firmi isti problem, nezavisno od njihove veličine. Sve je to rad po principu "znaš me, znam te". Znam da i u državnim službama ima miniranja, ali nema u tom obimu kao što ima u privatnoj. Da ne pričam koja je razlika u platama...
I posle se neko čudi da u ovakvim uslovima kada se na posao najčešće čeka više godina, neko bira državnu a ne privatnu firmu.

Jos niko nije rekao narodu da su plate u drzanoj sluzbi 200e i da ih nece ni biti. Sta mislite da ce se desiti kada drzava potrosi poslednju milijardu koju je zajmila od MMF-a i fondova?

Ma da preduzetnici malo morgen, kao sto kazu, sama registracija tog poduhvata je lavirint frustracija u kome i veterani znaju da polude. A da ne pricamo o mladim idealistama koji se u to upuste prvi put. Drzava gde treba da podstice sredstvima i da smanjuje dazbine i poreze na to vide samo:" a gde je tu moj deo,sinko?". Naravno da bi se to odrzilo na duze staze treba da u Srbiji da se pojavi jedno bice koje smo culi samo u mitovima da postoji...srednja klasa.

Dobra sigurna plata, nerad, benneficije i kombinacije, nemas privatnika nad glavom i nisi prijavljen na minimalcu pa posle sisas pio fond izdasno. To je banja, mladi znaju sta valja.

Jadna devojka sa slike... Kada god pomenete mlade i nezaposlenost osvane njena slika... Devojka će postati simbol mladog nezaposlenog čoveka iz Srbije...

Prvo, započinjati bilo kakav privatni biznis u Srbiji bez širokog kruga veza i poznanstava ljudi na položajima u opštinskoj, pokrajinskoj i republičkoj administraciji je siguran recept za propast. Drugo, u privatnim firmama bi hteli da dobiju nekoga ko će da se ubija od posla za sitne pare, a to ne može, jer smo sad u kapitalizmu a ne u komunizmu, pa kad sve treba da se plati, onda i znanje i zalaganje treba da se plate. Treće, ni mladi nisu više naivni pa da veruju u bajke tipa "treba samo imati ideju i viziju za pokretanje privatnog biznisa" ili "treba samo vredno raditi pa će to biti nagrađeno od poslodavca".