Dinar stabilan bar do izbora 2012.

Штицоваће га Борис ,па леба не јели због престижа !!

I slepac zna da je zbog ubrzanog zaduzivanja,kad ga ne bude bice ono sto je realno.

Da bi covek mogao da napreduje, mora najpre da pogleda sta je realno stanje. Da se suoci sa cinjenicama. Da isplanira sta i kako dalje. Drustva sastavljena od ovakvih clanova pale alarm na vreme. To nase drustvo i drzava nisu spremni da urade. Oni cekaju da alarm neko drugi upali i onda se prvo pitamo otkud sad ovaj alarm, a onda shvatimo da gori pola kuce, onda zovemo vatrogasce koji nam kazu da je kuca izgorela. Nakon toga krivimo grom ili losu srecu sto se bas nasa kuca zapalila, a to sto je nismo osigurali, nismo kupili protivpozarni aparat, nismo pazili da li smo iskljucili sve uredjaje...
Cinjenice: Dug je veliki, a nije ulozen u razvoj. Ove godine drzava Srbija je potrosila 8,5 mlrd evra i morala da vrati glavnicu duga u iznosu od 3,5 mlrd evra. Dakle ukupno 12 mlrd evra. Nasi prihodi su 7 mlrd evra godisnje. Zaduzili smo se novih 5,5 mlrd evra.
Od 8,5 mlrd evra u razvoj se ulaze svega 2% budzeta(subvencije privredi i poljoprivredi). Ostalo ide na tekuce troskove, plate, penzije, socijalu, kamate, subvencije drzavnim preduzecima, transfere lokalnim samoupravama, za kulturu, sport itd.
Porezi i doprinosi su veliki i guse privredu.
Posledice: Recesija ili tavorenje. Povecanje nezaposlenosti. Propadanje privrede.
Plan1: Hitno smanjiti rashode u realnim iznosima (ovo se radi devalvacijom dinara) i povecati razvojni deo budzeta na minimum 5% momentalno (idealno bi bilo da bude 20%, to je cilj na duze staze).
Plan2: Smanjiti poreze i doprinose, kako bi ojacala privreda, a samim tim i prihodna strana, ali i zaposlenost, BDP, izvoz itd.

Ovo je lakse reci, nego uciniti, ali jedino ispravno. Dakle, bolest je pronadjena. Otklanjanje je rizicno, ali to je jedini nacin da bi pacijent preziveo. Politika povecanja potrosnje u nekim zemljama dovodi do povecanja proizvodnje tako sto se osnivaju firme koje tu potrosnju podmiruju. Mi nismo takvo drustvo, ne postoji razvijena preduzetnicka inicijativa, a nema ni kapitala. Usli smo prebrzo u rizik. Sada treba vratiti ono sto je potroseno. To nije lako. Mnogo je sada teze, nego da smo se oprezno zaduzivali pre 10 godina, ali izlaz i dalje postoji. Ona stranka koja izadje sa jasnim planom ima moju podrsku. Za sada nisam primetio takvog.

Штицоваће га Борис ,па леба не јели због престижа !!

I slepac zna da je zbog ubrzanog zaduzivanja,kad ga ne bude bice ono sto je realno.

Da bi covek mogao da napreduje, mora najpre da pogleda sta je realno stanje. Da se suoci sa cinjenicama. Da isplanira sta i kako dalje. Drustva sastavljena od ovakvih clanova pale alarm na vreme. To nase drustvo i drzava nisu spremni da urade. Oni cekaju da alarm neko drugi upali i onda se prvo pitamo otkud sad ovaj alarm, a onda shvatimo da gori pola kuce, onda zovemo vatrogasce koji nam kazu da je kuca izgorela. Nakon toga krivimo grom ili losu srecu sto se bas nasa kuca zapalila, a to sto je nismo osigurali, nismo kupili protivpozarni aparat, nismo pazili da li smo iskljucili sve uredjaje...
Cinjenice: Dug je veliki, a nije ulozen u razvoj. Ove godine drzava Srbija je potrosila 8,5 mlrd evra i morala da vrati glavnicu duga u iznosu od 3,5 mlrd evra. Dakle ukupno 12 mlrd evra. Nasi prihodi su 7 mlrd evra godisnje. Zaduzili smo se novih 5,5 mlrd evra.
Od 8,5 mlrd evra u razvoj se ulaze svega 2% budzeta(subvencije privredi i poljoprivredi). Ostalo ide na tekuce troskove, plate, penzije, socijalu, kamate, subvencije drzavnim preduzecima, transfere lokalnim samoupravama, za kulturu, sport itd.
Porezi i doprinosi su veliki i guse privredu.
Posledice: Recesija ili tavorenje. Povecanje nezaposlenosti. Propadanje privrede.
Plan1: Hitno smanjiti rashode u realnim iznosima (ovo se radi devalvacijom dinara) i povecati razvojni deo budzeta na minimum 5% momentalno (idealno bi bilo da bude 20%, to je cilj na duze staze).
Plan2: Smanjiti poreze i doprinose, kako bi ojacala privreda, a samim tim i prihodna strana, ali i zaposlenost, BDP, izvoz itd.

Ovo je lakse reci, nego uciniti, ali jedino ispravno. Dakle, bolest je pronadjena. Otklanjanje je rizicno, ali to je jedini nacin da bi pacijent preziveo. Politika povecanja potrosnje u nekim zemljama dovodi do povecanja proizvodnje tako sto se osnivaju firme koje tu potrosnju podmiruju. Mi nismo takvo drustvo, ne postoji razvijena preduzetnicka inicijativa, a nema ni kapitala. Usli smo prebrzo u rizik. Sada treba vratiti ono sto je potroseno. To nije lako. Mnogo je sada teze, nego da smo se oprezno zaduzivali pre 10 godina, ali izlaz i dalje postoji. Ona stranka koja izadje sa jasnim planom ima moju podrsku. Za sada nisam primetio takvog.