spojler je kada citas mangu fairy tail 4 godine i kada u 253 poglavlju svi junaci poginu, zbrisani sa lica zemlje od strane zmaja. zatim hiro masima nastavlja radnju mange 7 godina (posle tog desavanja). to je spojler.
Iako se na početku čini da autor teksta poznaje teoriju filma,ubrzo postaje jasno da to nije tako. Naravno, postoje filmovi u kojima spoileri ne mogu da pokvare utisak, pa nisu ni spoileri. Oni su i među delima snažne umetničke vrednosti znatno ređi od filmova u kojima otkrivanje ključeva tokom, i n akraju filma igra važnu ulogu u samom razvijanju filma. Ne govorim o žanrovsko čistim filmovima, među kojim atakođe ima remek dela, nego o onome što poneki nazivaju art film, neki autorski. jedan od osnovnih zahteva dramaturgije filma su pokretački elemnti filma, a i teorija i praksa kaže da je najbolje (mada ne i jedino moguće) kada oni predstavljaju iznenađenje za gledaoce. Sledeće. filmovi se bazično dele na one sa razrečenjem na kraju i one koji kraj ostavljaju otvorenim - i jedno i drugo je nešto što je reditelj želeo da tako bude i nije u redu da se kritika (ili recenzija) filma pača u tu njegovu zamisao. U slučaju zatvorenog kraja on u principu može da se izvede samo na dva načina: junaci završavaju "u zagrljaju" (sve se završilo dobro) ili se junaci rastaju ne ostvarujući se. I ovo je opet samo redetiljeva stvar, i svakako da malo koji reditelj i scenarista želi da gledaoci znaju na koji će se način film u ovom pogledu razrešiti. Kritičari bi morali da nauče način na koji se kritike pišu ne otkrivajući navedene elemente u svim filmovima u kojima oni postoje. Naprimer, i pored toga što formalno radnju nosi detektivski zaplet u filmu "Uvećanje" (Blow up) ne možemo da napravimo spoiler. Ali izvanredni skorašnji ruski film "Povratak" je, mada umetničko delo, itekako podložan spoilerima, kako u toku radnje, tako i što se tiče epiloga. Primera je mnoštvo, a generalni stav da u "pravim" filmovima spoiler ne može pokvariti utisak "pravom" gledaocu je sasvim promašen.
Pa sta, i bolje da postoje, narocito me nervira "prica", cim najavljuje pricu, likove, dogadjaj, odustajem... sve mi smeta. I tacno je da sve zavisi od doba kad se konzumira: volite li Svini Toda?!- ja ga obozavam!
Ne volim spojlere, jer obožavam neočekivane preokrete, koji me ostave bez teksta. Kad prvi put gledam nešto volim da osetim napetost. Zabavlja me i ne vidim ništa loše u tome. Ako mi se film ili knjiga dopadnu vrlo rado ću ih pogledati/pročitati opet, a onda još jednom, pa ću polako da analiziram svaki deo, da zapažam detalje koje sam preskočila, razmišljam o dubljoj poruci.
Za mene i jedan i drugi način imaju svoje draži tako da ne volim spojlere.
Potpuno se slažem da dobro filmsko delo spojler ne može da pokvari. Ako je film takav da zavisi isključivo od neke "cake" i nekog skrivenog obrta, onda treba razmislili dva puta - da li je film zaista dobar?
Jedna sam od onih koji se trude da što manje znaju o filmu/knjizi kojoj će se posvetiti. Čitajući ovaj tekst, zaista sam se zapitala koji je uzrok tome. I kada sada pomislim da neke filmove koji su me oduševili, velikim delom je to rezultat "twist"-a na kraju koji nisam očekivala (što se retko dešava).
S druge strane, 3. deo Ratova zvezda (poslednji snimljen) sam gledala kao na iglama iako sam bez sumnje znala kako će priča završiti. Ali ta činjenica mi nije pokvarila sam užitak gledanja filma.
U suštini, htedoh da kažem da je autor tekst potpuno u pravu. Znati kraj filma koji je zaista, što se radnje i likova tiče, kvalitetno urađen, ne može uticati na užitak gledanja istog. Isto važi i za knjigu. Ovome svedoči i potreba da se nekim filmovima/knjigama vraćamo i nekoliko puta.
Hvala autoru teksta na tome što me je podstakla da ubuduće drugačije formiram mišljenje o filmovima/knjigama.
@Darth Vader Koliko se sećam, u 3.,4. ili 5. delu Ratova zvezda se spominje pravo ime Darth Vader-a (ili se bar zna Lukovo prezime pa se može izvući logičan zaključak), tako da se i u 1. delu zna šta će on postati.
A meni nisu jasni ljudi koji imaju potrebu da spojliraju. Cini mi se da su to u vecini slucajeva ljudi koji bi da ispadnu "pametniji" od drugih samo zato sto znaju sta ce se desiti u filmu.
Meni spojleri definitivno kvare dozivljaj djela. Najdraza iskustva sa umjetnickim djelima su mi ona koja sam saam samcijat otkrio bez icije preporuke. Ta iskustva dozivljavam kao nesto intimno, samo izmedju mene i djela. Moje otkrice. Da sam citao Gospodara Prstenova nakon sto je snimljen film i nakon sve silne halabuke oko toga, sigurno me knjiga ne bi toliko dirnula niti bih plakao na odredjenim dijelovima (necu da kazem kojim da ne bih spojlirao :) ako uopste jos postoji neko na svijetu ko nije citao ili gledao Gospodara)
I kada sam kasnije ljudima htio da preporucim da procitaju Gospodara, govorio sam samo da je meni knjiga odlicna i da je jako uticala na mene. Da je lijepo napisana, da ima uzbudljivu radnju i lijepe opise. Htio sam da moji prijatelji imaju slicno iskustvo meni i da dozive taj osjecaj istrazivanja i otkrivanja. Za mene je to samo pitanje empatije.
Kod autorice ovog clanka osjeti se odredjeno podozrenje prema "neukom narodu". Ali ovo jeste doba naroda, pop kulture, a ne aristokratske elite koja ima vremena da iscita svu grcku filozofiju i spozna cijelu istoriju umjetnosti.
Ne svidja mi se Vas stav i podsjecate me na ljude s manjkom empatije koji "obicnom narodu" spojliraju djela iz djetinjaste potrebe da se osjete pametnijima od njih. Slazem se da spojler ne moze potpuno unistiti dozivljaj djela. Uzbudjenje osjecamo cak i ako znamo kakav ce biti kraj. Ali ako ne znamo, dozivljaj je jaci, intimniji. Mislim da je dovoljno bolji da opravdava suzdrzavanje od spojliranja jer stvarno, kad malo razmislite, nema nikakve potrebe za spojlerima. Sve se moze reci o djelu i bez spojlera ako je kriticar ili recenzent vjest pisac.
Upozorenje za sve vas koji ste kliknuli da prvo vidite komentare pa tek onda da procitate tekst.Neka kriticki nastrojena osoba ne razume vreme u kojem zivi i cezne za starim dobrim vremenima (koja nikada nisu postojala) u kojima su ljudi citali klasike i isli u bioskop da razgovaraju o umetnickoj formi i sadrzaju dela. Nije im smetalo sto unapred znaju da se Ana Karenjina ubije, da Raskoljnikov ubije babu i sam se preda u policiji i da mali Aleks iz paklene pomorandze zavrsi u zatvoru gde se "leci" eksperimantalnim metodama.Zapravo njima nista nije moglo da utice na umetnicki dozivljaj dela jer su ranije ljudi imali mahom mnogo vise vremena i radili su fizicki lake poslove sto im je ostavljalo gomilu vremena za pravu visoku umetnost (uf,cekaj, nisu zapravo). Autor ovog clanka je u zavadi sa internetom i polu pismenom svetinom koja je sa pojavom tog istog interneta dobila mogucnost da izrazi svoje misljenje (u svakom slucaju manje vredno od Autorovog) i da upozori drugu osobu da citanje "recenzije" moze umanjiti dozivljaj dela.
Ono sto autor ovog clanka ne shvata je da se uloga zabave i umetnosti u XXI veku brise i da ne zeli svako da bude "vrhunski znalac" pre nego sto stisne "play" na racunaru ili plati ulaznicu za bioskop.
Narocito je upecatljiva tvrdnja na kraju u kojoj autor kaze "[...] da su spojleri izmišljotina modernog doba, modernog čoveka koji nema mnogo šta da kaže i kome svaki spoljašnji element narušava ono malo doživljaja koje je sebi u stanju da priušti."
Takodje, autoru se "Čini mi se da nije problem u novoj umetnosti koja se stvara, problem je u publici kojoj stalno nešto smeta."
Koncept spoilera nastaje na trazistu jeftine zabave na kojem kupac zeli da sat ipo vremena gleda sta se glavnom junaku desava. Ako 50 ljudi na ulici pitate o Fight Club filmu (uz pretpostavku da su svi gledali film), 49 ce preneti impresije o nekoliko kljucnih delova radnje kao da je to sve sto film sadrzi. Oni ce o filmovima pricati kao "onome gde se onom liku ono desi". Ako vec znaju sta se kome desi, nema potrebe da gledaju.
Gledao sam kako par mojih prijatelja apsolutno besni na ortaka koji je spomenuo da u 127 Sati glavni junak sebi odsece ruku na kraju. Pokvario im je film. I ako je to film po istinitoj prici o coveku koji se zaglavio i morao sebi da odsece ruku.
Nacelno mislim da u osnovno i srednje obrazovanje treba pored knjiga u lektiru uvesti i filmove. Mozda vise ljudi nauci da se film ne gleda da bi saznali sta se desi na kraju, kao onaj vic o babi koja gleda pornic do kraja da bi videla dal' ce da se uzmu.
Sasvim je prirodno da neko ne zeli da u kritici filma procita informaciju koja ce mu upropastiti dozivljaj. Uopste mi nije jasno zasto je pisac ovog teksta ulozio sav svoj "umetnicki duh" da izvredja ideju spoilera. Siguran sam da nije lako opisati film a da se pri tome ne odaju informacije za razvoj radnje.
P.S. Odlicna slika.
Ma, važi. Mrzim spojlere. I eto, kritičarka spomenu da spojleri ne mogu da pokvare Anu Karenjinu. E, pa meni je ortak u srednjoj školi pokvario upravo čitanje Ane Karenjine jer ja nisam znao šta će biti na kraju, a on mi je rekao.
Obozavam B92 slike koje prate tekst, a narocito natpise.
Pa zna se da je Anakin Lukeov otac, ali fazon je sto se ne zna da je Darth Vader Anakin u prvom dijelu, tj. cetvrtoj epizodi!
Iscrpna i sustinska analiza,svaka cast na trudu.Dodao bih po mom vidjenju deo koji nedostaje,a to je konstatacija da je siroka publika "ostecena" spojlerima iz svih oblasti zivota,a ne samo pri predstavljanju bilo kog umetnickog dela.Potrebno je puno duhovne snage i rada na sebi da se izadje na kraj sa svim tim mini-preprekama.
*** Da je internet omogućio svakoj osobi da podeli sa svetom polu-informacije koje poseduje pokazaće i broj komentara koji će uslediti posle ovog teksta. ***
Neka 80% komentara potice od nepismenih korinika web-a, ali onih 20% je i dalje daleko bolje nego naklapanja neostvarenih reditelja, glimaca & dramaturga... Koji sebe nazivaju filmskim kriticarima.
Koncept spoilera nastaje na trazistu jeftine zabave na kojem kupac zeli da sat ipo vremena gleda sta se glavnom junaku desava. Ako 50 ljudi na ulici pitate o Fight Club filmu (uz pretpostavku da su svi gledali film), 49 ce preneti impresije o nekoliko kljucnih delova radnje kao da je to sve sto film sadrzi. Oni ce o filmovima pricati kao "onome gde se onom liku ono desi". Ako vec znaju sta se kome desi, nema potrebe da gledaju.
Gledao sam kako par mojih prijatelja apsolutno besni na ortaka koji je spomenuo da u 127 Sati glavni junak sebi odsece ruku na kraju. Pokvario im je film. I ako je to film po istinitoj prici o coveku koji se zaglavio i morao sebi da odsece ruku.
Nacelno mislim da u osnovno i srednje obrazovanje treba pored knjiga u lektiru uvesti i filmove. Mozda vise ljudi nauci da se film ne gleda da bi saznali sta se desi na kraju, kao onaj vic o babi koja gleda pornic do kraja da bi videla dal' ce da se uzmu.
Potpuno se slažem da dobro filmsko delo spojler ne može da pokvari. Ako je film takav da zavisi isključivo od neke "cake" i nekog skrivenog obrta, onda treba razmislili dva puta - da li je film zaista dobar?
Iscrpna i sustinska analiza,svaka cast na trudu.Dodao bih po mom vidjenju deo koji nedostaje,a to je konstatacija da je siroka publika "ostecena" spojlerima iz svih oblasti zivota,a ne samo pri predstavljanju bilo kog umetnickog dela.Potrebno je puno duhovne snage i rada na sebi da se izadje na kraj sa svim tim mini-preprekama.
*** Da je internet omogućio svakoj osobi da podeli sa svetom polu-informacije koje poseduje pokazaće i broj komentara koji će uslediti posle ovog teksta. ***
Neka 80% komentara potice od nepismenih korinika web-a, ali onih 20% je i dalje daleko bolje nego naklapanja neostvarenih reditelja, glimaca & dramaturga... Koji sebe nazivaju filmskim kriticarima.
Jedna sam od onih koji se trude da što manje znaju o filmu/knjizi kojoj će se posvetiti. Čitajući ovaj tekst, zaista sam se zapitala koji je uzrok tome. I kada sada pomislim da neke filmove koji su me oduševili, velikim delom je to rezultat "twist"-a na kraju koji nisam očekivala (što se retko dešava).
S druge strane, 3. deo Ratova zvezda (poslednji snimljen) sam gledala kao na iglama iako sam bez sumnje znala kako će priča završiti. Ali ta činjenica mi nije pokvarila sam užitak gledanja filma.
U suštini, htedoh da kažem da je autor tekst potpuno u pravu. Znati kraj filma koji je zaista, što se radnje i likova tiče, kvalitetno urađen, ne može uticati na užitak gledanja istog. Isto važi i za knjigu. Ovome svedoči i potreba da se nekim filmovima/knjigama vraćamo i nekoliko puta.
Hvala autoru teksta na tome što me je podstakla da ubuduće drugačije formiram mišljenje o filmovima/knjigama.
@Darth Vader Koliko se sećam, u 3.,4. ili 5. delu Ratova zvezda se spominje pravo ime Darth Vader-a (ili se bar zna Lukovo prezime pa se može izvući logičan zaključak), tako da se i u 1. delu zna šta će on postati.
A meni nisu jasni ljudi koji imaju potrebu da spojliraju. Cini mi se da su to u vecini slucajeva ljudi koji bi da ispadnu "pametniji" od drugih samo zato sto znaju sta ce se desiti u filmu.
Meni spojleri definitivno kvare dozivljaj djela. Najdraza iskustva sa umjetnickim djelima su mi ona koja sam saam samcijat otkrio bez icije preporuke. Ta iskustva dozivljavam kao nesto intimno, samo izmedju mene i djela. Moje otkrice. Da sam citao Gospodara Prstenova nakon sto je snimljen film i nakon sve silne halabuke oko toga, sigurno me knjiga ne bi toliko dirnula niti bih plakao na odredjenim dijelovima (necu da kazem kojim da ne bih spojlirao :) ako uopste jos postoji neko na svijetu ko nije citao ili gledao Gospodara)
I kada sam kasnije ljudima htio da preporucim da procitaju Gospodara, govorio sam samo da je meni knjiga odlicna i da je jako uticala na mene. Da je lijepo napisana, da ima uzbudljivu radnju i lijepe opise. Htio sam da moji prijatelji imaju slicno iskustvo meni i da dozive taj osjecaj istrazivanja i otkrivanja. Za mene je to samo pitanje empatije.
Kod autorice ovog clanka osjeti se odredjeno podozrenje prema "neukom narodu". Ali ovo jeste doba naroda, pop kulture, a ne aristokratske elite koja ima vremena da iscita svu grcku filozofiju i spozna cijelu istoriju umjetnosti.
Ne svidja mi se Vas stav i podsjecate me na ljude s manjkom empatije koji "obicnom narodu" spojliraju djela iz djetinjaste potrebe da se osjete pametnijima od njih. Slazem se da spojler ne moze potpuno unistiti dozivljaj djela. Uzbudjenje osjecamo cak i ako znamo kakav ce biti kraj. Ali ako ne znamo, dozivljaj je jaci, intimniji. Mislim da je dovoljno bolji da opravdava suzdrzavanje od spojliranja jer stvarno, kad malo razmislite, nema nikakve potrebe za spojlerima. Sve se moze reci o djelu i bez spojlera ako je kriticar ili recenzent vjest pisac.
Ma, važi. Mrzim spojlere. I eto, kritičarka spomenu da spojleri ne mogu da pokvare Anu Karenjinu. E, pa meni je ortak u srednjoj školi pokvario upravo čitanje Ane Karenjine jer ja nisam znao šta će biti na kraju, a on mi je rekao.
Narocito je upecatljiva tvrdnja na kraju u kojoj autor kaze "[...] da su spojleri izmišljotina modernog doba, modernog čoveka koji nema mnogo šta da kaže i kome svaki spoljašnji element narušava ono malo doživljaja koje je sebi u stanju da priušti."
Takodje, autoru se "Čini mi se da nije problem u novoj umetnosti koja se stvara, problem je u publici kojoj stalno nešto smeta."
Upozorenje za sve vas koji ste kliknuli da prvo vidite komentare pa tek onda da procitate tekst.Neka kriticki nastrojena osoba ne razume vreme u kojem zivi i cezne za starim dobrim vremenima (koja nikada nisu postojala) u kojima su ljudi citali klasike i isli u bioskop da razgovaraju o umetnickoj formi i sadrzaju dela. Nije im smetalo sto unapred znaju da se Ana Karenjina ubije, da Raskoljnikov ubije babu i sam se preda u policiji i da mali Aleks iz paklene pomorandze zavrsi u zatvoru gde se "leci" eksperimantalnim metodama.Zapravo njima nista nije moglo da utice na umetnicki dozivljaj dela jer su ranije ljudi imali mahom mnogo vise vremena i radili su fizicki lake poslove sto im je ostavljalo gomilu vremena za pravu visoku umetnost (uf,cekaj, nisu zapravo). Autor ovog clanka je u zavadi sa internetom i polu pismenom svetinom koja je sa pojavom tog istog interneta dobila mogucnost da izrazi svoje misljenje (u svakom slucaju manje vredno od Autorovog) i da upozori drugu osobu da citanje "recenzije" moze umanjiti dozivljaj dela.
Ono sto autor ovog clanka ne shvata je da se uloga zabave i umetnosti u XXI veku brise i da ne zeli svako da bude "vrhunski znalac" pre nego sto stisne "play" na racunaru ili plati ulaznicu za bioskop.
Obozavam B92 slike koje prate tekst, a narocito natpise.
Pa zna se da je Anakin Lukeov otac, ali fazon je sto se ne zna da je Darth Vader Anakin u prvom dijelu, tj. cetvrtoj epizodi!
Sasvim je prirodno da neko ne zeli da u kritici filma procita informaciju koja ce mu upropastiti dozivljaj. Uopste mi nije jasno zasto je pisac ovog teksta ulozio sav svoj "umetnicki duh" da izvredja ideju spoilera. Siguran sam da nije lako opisati film a da se pri tome ne odaju informacije za razvoj radnje.
P.S. Odlicna slika.
Ne volim spojlere, jer obožavam neočekivane preokrete, koji me ostave bez teksta. Kad prvi put gledam nešto volim da osetim napetost. Zabavlja me i ne vidim ništa loše u tome. Ako mi se film ili knjiga dopadnu vrlo rado ću ih pogledati/pročitati opet, a onda još jednom, pa ću polako da analiziram svaki deo, da zapažam detalje koje sam preskočila, razmišljam o dubljoj poruci.
Za mene i jedan i drugi način imaju svoje draži tako da ne volim spojlere.
Iako se na početku čini da autor teksta poznaje teoriju filma,ubrzo postaje jasno da to nije tako. Naravno, postoje filmovi u kojima spoileri ne mogu da pokvare utisak, pa nisu ni spoileri. Oni su i među delima snažne umetničke vrednosti znatno ređi od filmova u kojima otkrivanje ključeva tokom, i n akraju filma igra važnu ulogu u samom razvijanju filma. Ne govorim o žanrovsko čistim filmovima, među kojim atakođe ima remek dela, nego o onome što poneki nazivaju art film, neki autorski. jedan od osnovnih zahteva dramaturgije filma su pokretački elemnti filma, a i teorija i praksa kaže da je najbolje (mada ne i jedino moguće) kada oni predstavljaju iznenađenje za gledaoce. Sledeće. filmovi se bazično dele na one sa razrečenjem na kraju i one koji kraj ostavljaju otvorenim - i jedno i drugo je nešto što je reditelj želeo da tako bude i nije u redu da se kritika (ili recenzija) filma pača u tu njegovu zamisao. U slučaju zatvorenog kraja on u principu može da se izvede samo na dva načina: junaci završavaju "u zagrljaju" (sve se završilo dobro) ili se junaci rastaju ne ostvarujući se. I ovo je opet samo redetiljeva stvar, i svakako da malo koji reditelj i scenarista želi da gledaoci znaju na koji će se način film u ovom pogledu razrešiti. Kritičari bi morali da nauče način na koji se kritike pišu ne otkrivajući navedene elemente u svim filmovima u kojima oni postoje. Naprimer, i pored toga što formalno radnju nosi detektivski zaplet u filmu "Uvećanje" (Blow up) ne možemo da napravimo spoiler. Ali izvanredni skorašnji ruski film "Povratak" je, mada umetničko delo, itekako podložan spoilerima, kako u toku radnje, tako i što se tiče epiloga. Primera je mnoštvo, a generalni stav da u "pravim" filmovima spoiler ne može pokvariti utisak "pravom" gledaocu je sasvim promašen.
spojler je kada citas mangu fairy tail 4 godine i kada u 253 poglavlju svi junaci poginu, zbrisani sa lica zemlje od strane zmaja. zatim hiro masima nastavlja radnju mange 7 godina (posle tog desavanja). to je spojler.
Pa sta, i bolje da postoje, narocito me nervira "prica", cim najavljuje pricu, likove, dogadjaj, odustajem... sve mi smeta. I tacno je da sve zavisi od doba kad se konzumira: volite li Svini Toda?!- ja ga obozavam!
Upozorenje za sve vas koji ste kliknuli da prvo vidite komentare pa tek onda da procitate tekst.Neka kriticki nastrojena osoba ne razume vreme u kojem zivi i cezne za starim dobrim vremenima (koja nikada nisu postojala) u kojima su ljudi citali klasike i isli u bioskop da razgovaraju o umetnickoj formi i sadrzaju dela. Nije im smetalo sto unapred znaju da se Ana Karenjina ubije, da Raskoljnikov ubije babu i sam se preda u policiji i da mali Aleks iz paklene pomorandze zavrsi u zatvoru gde se "leci" eksperimantalnim metodama.Zapravo njima nista nije moglo da utice na umetnicki dozivljaj dela jer su ranije ljudi imali mahom mnogo vise vremena i radili su fizicki lake poslove sto im je ostavljalo gomilu vremena za pravu visoku umetnost (uf,cekaj, nisu zapravo). Autor ovog clanka je u zavadi sa internetom i polu pismenom svetinom koja je sa pojavom tog istog interneta dobila mogucnost da izrazi svoje misljenje (u svakom slucaju manje vredno od Autorovog) i da upozori drugu osobu da citanje "recenzije" moze umanjiti dozivljaj dela.
Ono sto autor ovog clanka ne shvata je da se uloga zabave i umetnosti u XXI veku brise i da ne zeli svako da bude "vrhunski znalac" pre nego sto stisne "play" na racunaru ili plati ulaznicu za bioskop.
Ma, važi. Mrzim spojlere. I eto, kritičarka spomenu da spojleri ne mogu da pokvare Anu Karenjinu. E, pa meni je ortak u srednjoj školi pokvario upravo čitanje Ane Karenjine jer ja nisam znao šta će biti na kraju, a on mi je rekao.
Potpuno se slažem da dobro filmsko delo spojler ne može da pokvari. Ako je film takav da zavisi isključivo od neke "cake" i nekog skrivenog obrta, onda treba razmislili dva puta - da li je film zaista dobar?
Narocito je upecatljiva tvrdnja na kraju u kojoj autor kaze "[...] da su spojleri izmišljotina modernog doba, modernog čoveka koji nema mnogo šta da kaže i kome svaki spoljašnji element narušava ono malo doživljaja koje je sebi u stanju da priušti."
Takodje, autoru se "Čini mi se da nije problem u novoj umetnosti koja se stvara, problem je u publici kojoj stalno nešto smeta."
Sasvim je prirodno da neko ne zeli da u kritici filma procita informaciju koja ce mu upropastiti dozivljaj. Uopste mi nije jasno zasto je pisac ovog teksta ulozio sav svoj "umetnicki duh" da izvredja ideju spoilera. Siguran sam da nije lako opisati film a da se pri tome ne odaju informacije za razvoj radnje.
P.S. Odlicna slika.
A meni nisu jasni ljudi koji imaju potrebu da spojliraju. Cini mi se da su to u vecini slucajeva ljudi koji bi da ispadnu "pametniji" od drugih samo zato sto znaju sta ce se desiti u filmu.
Meni spojleri definitivno kvare dozivljaj djela. Najdraza iskustva sa umjetnickim djelima su mi ona koja sam saam samcijat otkrio bez icije preporuke. Ta iskustva dozivljavam kao nesto intimno, samo izmedju mene i djela. Moje otkrice. Da sam citao Gospodara Prstenova nakon sto je snimljen film i nakon sve silne halabuke oko toga, sigurno me knjiga ne bi toliko dirnula niti bih plakao na odredjenim dijelovima (necu da kazem kojim da ne bih spojlirao :) ako uopste jos postoji neko na svijetu ko nije citao ili gledao Gospodara)
I kada sam kasnije ljudima htio da preporucim da procitaju Gospodara, govorio sam samo da je meni knjiga odlicna i da je jako uticala na mene. Da je lijepo napisana, da ima uzbudljivu radnju i lijepe opise. Htio sam da moji prijatelji imaju slicno iskustvo meni i da dozive taj osjecaj istrazivanja i otkrivanja. Za mene je to samo pitanje empatije.
Kod autorice ovog clanka osjeti se odredjeno podozrenje prema "neukom narodu". Ali ovo jeste doba naroda, pop kulture, a ne aristokratske elite koja ima vremena da iscita svu grcku filozofiju i spozna cijelu istoriju umjetnosti.
Ne svidja mi se Vas stav i podsjecate me na ljude s manjkom empatije koji "obicnom narodu" spojliraju djela iz djetinjaste potrebe da se osjete pametnijima od njih. Slazem se da spojler ne moze potpuno unistiti dozivljaj djela. Uzbudjenje osjecamo cak i ako znamo kakav ce biti kraj. Ali ako ne znamo, dozivljaj je jaci, intimniji. Mislim da je dovoljno bolji da opravdava suzdrzavanje od spojliranja jer stvarno, kad malo razmislite, nema nikakve potrebe za spojlerima. Sve se moze reci o djelu i bez spojlera ako je kriticar ili recenzent vjest pisac.
Koncept spoilera nastaje na trazistu jeftine zabave na kojem kupac zeli da sat ipo vremena gleda sta se glavnom junaku desava. Ako 50 ljudi na ulici pitate o Fight Club filmu (uz pretpostavku da su svi gledali film), 49 ce preneti impresije o nekoliko kljucnih delova radnje kao da je to sve sto film sadrzi. Oni ce o filmovima pricati kao "onome gde se onom liku ono desi". Ako vec znaju sta se kome desi, nema potrebe da gledaju.
Gledao sam kako par mojih prijatelja apsolutno besni na ortaka koji je spomenuo da u 127 Sati glavni junak sebi odsece ruku na kraju. Pokvario im je film. I ako je to film po istinitoj prici o coveku koji se zaglavio i morao sebi da odsece ruku.
Nacelno mislim da u osnovno i srednje obrazovanje treba pored knjiga u lektiru uvesti i filmove. Mozda vise ljudi nauci da se film ne gleda da bi saznali sta se desi na kraju, kao onaj vic o babi koja gleda pornic do kraja da bi videla dal' ce da se uzmu.
*** Da je internet omogućio svakoj osobi da podeli sa svetom polu-informacije koje poseduje pokazaće i broj komentara koji će uslediti posle ovog teksta. ***
Neka 80% komentara potice od nepismenih korinika web-a, ali onih 20% je i dalje daleko bolje nego naklapanja neostvarenih reditelja, glimaca & dramaturga... Koji sebe nazivaju filmskim kriticarima.
Iscrpna i sustinska analiza,svaka cast na trudu.Dodao bih po mom vidjenju deo koji nedostaje,a to je konstatacija da je siroka publika "ostecena" spojlerima iz svih oblasti zivota,a ne samo pri predstavljanju bilo kog umetnickog dela.Potrebno je puno duhovne snage i rada na sebi da se izadje na kraj sa svim tim mini-preprekama.
Obozavam B92 slike koje prate tekst, a narocito natpise.
Pa zna se da je Anakin Lukeov otac, ali fazon je sto se ne zna da je Darth Vader Anakin u prvom dijelu, tj. cetvrtoj epizodi!
Jedna sam od onih koji se trude da što manje znaju o filmu/knjizi kojoj će se posvetiti. Čitajući ovaj tekst, zaista sam se zapitala koji je uzrok tome. I kada sada pomislim da neke filmove koji su me oduševili, velikim delom je to rezultat "twist"-a na kraju koji nisam očekivala (što se retko dešava).
S druge strane, 3. deo Ratova zvezda (poslednji snimljen) sam gledala kao na iglama iako sam bez sumnje znala kako će priča završiti. Ali ta činjenica mi nije pokvarila sam užitak gledanja filma.
U suštini, htedoh da kažem da je autor tekst potpuno u pravu. Znati kraj filma koji je zaista, što se radnje i likova tiče, kvalitetno urađen, ne može uticati na užitak gledanja istog. Isto važi i za knjigu. Ovome svedoči i potreba da se nekim filmovima/knjigama vraćamo i nekoliko puta.
Hvala autoru teksta na tome što me je podstakla da ubuduće drugačije formiram mišljenje o filmovima/knjigama.
@Darth Vader Koliko se sećam, u 3.,4. ili 5. delu Ratova zvezda se spominje pravo ime Darth Vader-a (ili se bar zna Lukovo prezime pa se može izvući logičan zaključak), tako da se i u 1. delu zna šta će on postati.
spojler je kada citas mangu fairy tail 4 godine i kada u 253 poglavlju svi junaci poginu, zbrisani sa lica zemlje od strane zmaja. zatim hiro masima nastavlja radnju mange 7 godina (posle tog desavanja). to je spojler.
Ne volim spojlere, jer obožavam neočekivane preokrete, koji me ostave bez teksta. Kad prvi put gledam nešto volim da osetim napetost. Zabavlja me i ne vidim ništa loše u tome. Ako mi se film ili knjiga dopadnu vrlo rado ću ih pogledati/pročitati opet, a onda još jednom, pa ću polako da analiziram svaki deo, da zapažam detalje koje sam preskočila, razmišljam o dubljoj poruci.
Za mene i jedan i drugi način imaju svoje draži tako da ne volim spojlere.
Pa sta, i bolje da postoje, narocito me nervira "prica", cim najavljuje pricu, likove, dogadjaj, odustajem... sve mi smeta. I tacno je da sve zavisi od doba kad se konzumira: volite li Svini Toda?!- ja ga obozavam!
Iako se na početku čini da autor teksta poznaje teoriju filma,ubrzo postaje jasno da to nije tako. Naravno, postoje filmovi u kojima spoileri ne mogu da pokvare utisak, pa nisu ni spoileri. Oni su i među delima snažne umetničke vrednosti znatno ređi od filmova u kojima otkrivanje ključeva tokom, i n akraju filma igra važnu ulogu u samom razvijanju filma. Ne govorim o žanrovsko čistim filmovima, među kojim atakođe ima remek dela, nego o onome što poneki nazivaju art film, neki autorski. jedan od osnovnih zahteva dramaturgije filma su pokretački elemnti filma, a i teorija i praksa kaže da je najbolje (mada ne i jedino moguće) kada oni predstavljaju iznenađenje za gledaoce. Sledeće. filmovi se bazično dele na one sa razrečenjem na kraju i one koji kraj ostavljaju otvorenim - i jedno i drugo je nešto što je reditelj želeo da tako bude i nije u redu da se kritika (ili recenzija) filma pača u tu njegovu zamisao. U slučaju zatvorenog kraja on u principu može da se izvede samo na dva načina: junaci završavaju "u zagrljaju" (sve se završilo dobro) ili se junaci rastaju ne ostvarujući se. I ovo je opet samo redetiljeva stvar, i svakako da malo koji reditelj i scenarista želi da gledaoci znaju na koji će se način film u ovom pogledu razrešiti. Kritičari bi morali da nauče način na koji se kritike pišu ne otkrivajući navedene elemente u svim filmovima u kojima oni postoje. Naprimer, i pored toga što formalno radnju nosi detektivski zaplet u filmu "Uvećanje" (Blow up) ne možemo da napravimo spoiler. Ali izvanredni skorašnji ruski film "Povratak" je, mada umetničko delo, itekako podložan spoilerima, kako u toku radnje, tako i što se tiče epiloga. Primera je mnoštvo, a generalni stav da u "pravim" filmovima spoiler ne može pokvariti utisak "pravom" gledaocu je sasvim promašen.
IMAGE SOURCE
17 Komentari
Sortiraj po: