Srbiji ne treba njena pamet

Predsednice, citate li Vi ovo.Zato smo vas birali a ne da cuvate svoju vlast.Strasno smo promasili, Zorane izvini.

@male ispravke
Mislim da bi vi takodje trebali da proverite informacije pre nego sto ispravite neciji clanak.

Ja takodje zivim i radim u Norveskoj. Posto sam ovde zavrsio i studije zeleo sam da napravim malu ispravku na ispravku.

Nije tacno da u Norveskoj nakon zavrsene diplome naseg fakulteta ne mozete da upisete master studije. Imate dve opcije: 1. da upisete master nakon zavrsenih osnovnih studija ili 2. da se nakon trece godine prebacite na master studije.

Istina je da ne morate da budete odlican student da bi se upislai na master studije, ali nije istina da ne postoji konkurencija. U zavisnosti od master programa prima se do 20 studenata po godini. Sta mislite kako odabiraju tih 20 studenata od na primer 100 prijavljenih? Pa naravno da onda prosek ocena odlucuje o vasem mestu. Ukoliko imate srece da se na vasem smeru ne prijavi dovoljan broj studenata, onda ce primiti sve studente koji su konkurisali na program bez obzira na prosek. Na svakom univerzitetu pa i u Ås-u ima manje i vise popularnim master programa.

Niste napomenuli da su studije besplatne za sve bez obzira na prosek i da li ste stranac ili Norvezanin. Interesantno je da niste pomenuli da ukoliko ste bili odlican student u Srbiji, mozete konkurisati za stipendiju koja iznosi 1000 eura mesecno. Ukoliko ste stranac i prosecan student onda morate imati 10 000 eura godisnje kako bi bili u stanju da pokrijete troskove zivota.

Studenti jesu smesteni u studentskom domu i svi studenti prve godine dobijaju dom bez obzira na prosek. Posto ja nisam studirao u Ås-u, morao sam da proverim cenu doma, jer cifra od 3800 mi se ucunila visoka. Cena sobe se krece od 2600-3800 nok, i naravno da svako placa svoju sobu. Ali zaboravili ste da kazete da Norveski studenti, takodje bez obzira na prosek i materijalno stanje dobijaju studentski kredit koji im pokriva sve troskove (stan, hrana i dzeparac) u toku studiranja. Kada se zaposle krecu da vracaju kredit i isti treba da vrate u narednih 20 godina, sto su jako mala odvajanja od plate, gotovo neprimetna.

Ne znam odakle vam ovakve informacije u vezi doktorata u Norveskoj? Da bi upisali doktorat u Norveskoj morate imati prosek ocena najmanje B. Vi kazete da su ocene opisne (A,B,C,D,E), pa sta one drugo opisuju nego uspeh studenta na ispitu. Verujte mi da ako imate prosek A ili B vi jeste odlican student!
Uopste nije dovoljno naci samo projekat, ili sponzora kako to vi nazivate. Svaka PhD pozicija mora biti javno oglasena, na koju svi zainteresovani studenti mogu konkurisati. I ne traze profesori studente, oni mogu da predloze studentu da ostane kod njih na doktoratu ukoliko je studen pokazao dobre rezultate u toku master studija. Jako je mali broj projekata koji mogu da finansiraju PhD studenta jer u Norveskoj PhD studenti rade za platu, a ne za stipendiju kao sto je slucaj u vecini Evropskih zemalja. Tako da plata mora biti pokrivena iz projekta pa iz tih razloga mnogo je manje projekata nego studenata.

Norveska stiti sve gradjane, zao mi je ako ste vi imali lose iskustvo. Prava su za sve ista.

Upravo sto ne moze nista da se sakrije zato ljudi i ne dobijaju posao preko veze. Bez obzira na vase preporuke, poznanstva i network ukoliko se na konkurs prijavi neko bolji od vas, necete dobiti posao!!!

Cestitke Marijani i nadam se da je procitale ovaj clanak kao i komentare u kojima se ljudi dive njenom uspehu! Jer ovakav uspeh i jeste za divljenje!

u srbiji nema mesta za mlade i skolovane jer politicari ne zele konkurenciju tj, neko ko ce im uzeti fotelju jer su oni ti nepismeni i neskolovani pa ako uposle nekog pametnog taj bi mogao da im uzme posao, zato svi koji su skolovani i pametni moraju da odu iz srbije ako zele bolju buducnost i neko ko ce da ceni njihovu pamet u srbiji se pamet ne ceni ceni se samo kriminal i kriminalci, zato srbija nikad nece izaci iz feudalizma

Puna podrska Marijani,zivot je jedan!Degutantno je vise pricati o tome da li treba ili ne treba ici odavde...

@ ja

ljudi mogu sve da vam oproste sem uspeha!

Podrzavam odlazak mladih jer ovoj vlasti nije stalo ni do koga samo su im vazni licni interesi.

Pozdrav i cestitke koleginici, zaista veliki uspeh za koji je potrebno mnogo truda i energije, koji to nisu proziveli tesko mogu shvatiti, a mi opisati. A postovana redakcijo ako Vas zanima jos jedna interesantna prica o nedavnom studentu generacije na smeru stocarstva, a i celog poljoprivredog fakulteta u Novom Sadu, mnogostruko nagradjivanog u Srbiji, ali i u inostranstvu, slobodno mi se javite. Drage volje cu podeliti istu, ako to uopste vise ima smisla, jer mi je dosta bilo cutanja...

Nekada je Srbija skolovala svoje najbolje ucenike u inostranstvu da bi ovde to steceno znanje koristila a sada najbolje skoluje za inostranstvo.
Buducnost jednog drustva je u mladim talentovanim ljudima i samo drzave koje ne rezmisljaju o buducnosti odricu se svojih najboljih studenata.

@ mala ispravka
''Ispiti se ocenjuju ocenoma A,B,C,D i E, ( znaci nema odlicnog uspeha, vec samo opisnih ocena)''
Izvinite, a sta drugo A,B,C,D,E ocenjuju nego uspeh studenata na ispitu?

Ako vam je lakse da shvatite:

A=10
B=9
C=8
D=7
E=6
F=5

Posto delujete kao neko ko je studirao u Norveskoj trebali bi ovo bolje da znate od mene!

Marijana, zelim Vam sve najbolje.
Kada bi svi imali hrabrosti da odemo daleko kao Vi...Da, na zapadu nije lako radi se dosta, ali barem dobijes sav poslovni izazov koji si zeleo za novac dostojan diplome, za razliku od Srbije u kojoj se bavim dnevnim prezivljavanjem moje kompanije, a o strateskom razvoju, hehehe... Da,strateski razvoj....Sa kim i sa cim

Ja sam proveo godinu dana na poljoprivrednom fakultetu,isto na stocarstvu.Sta reci vlast koja brine o sebi i svojim porodicama,premijer koji obeduje po restoranima,dok mu sve vise gradjana Srbije to isto cini po Narodnim kuhinjama.Vlast koja nam prica o evropi,a mi smo negde na nivou Senegala,gde su putevi na 25-30km od Beograda u polu-raspadnutom stanju,dok su putevi u Kongu i Cadu besprekorni.

Svaka cast Mirjana.

"Norveška je zemlja koja je sve podredila građanima"

Ali je Srbija zato zemlja u kojoj je sve podređeno političarima. Ovde političari rade za sebe i štite jedni druge.... samo tako.

Zeleo bih da se izvinim citaocima koje smo ’’mala ispravka’’ i ja opteretili velikim brojem informacija. I zato ovom prilikom je ispravljam po poslednji put. Ne zato sto mi je cilj da dokazem da ona nije upravu po pitanju mnogih informacija, nego iz prostog razloga sto je ovakvih ljudi mnogo. Zive u inostranstvu, tu su zavrsili fakultet, rade a onda obeshrabruju druge ljude da pokusaju isto ili slicno. Zar niste polse 28 godina boravka u Norveskoj naucili da ste tu jer ste zadovoljni zivotom u ovoj zemlji. I zato mislim da nije uredu da drugim ljudima dajete iskrivljenu sliku o zivotu u Norveskoj, koja jeste jedna od najsredjenijih zemalja u Evropi.

’’Mozda mozete da upisete master nakon zavrsenih studija na nekim retkim fakultetima, ali na stocarstvu ne mozete, mozete samo da se prebacite posle trece godine. Marijana je navodno zavrsila stocarstvo, prema tome ta je izjava novinara netacna.’’

Jako ste me iznenadili ovakvom izjavom. Pa zar se niste raspitali da stocarstvo kao smer u Åsu ne postoji. Ja ne znam da li je Marijana zavrsila stocarstvo, ali i dalje tvrdim da master studije mozete upisati sa diplomom zavrsenog fakulteta u Srbiji. Pre dva meseca sam dobio aplikaciju za PhD pozicuju, koja je bila oglasena na mom fakultetu, od studenta koji je diplomirao u Beogradu i zavrsio master u Åsu. Ljudi, ne retko, zavrsavaju dva fakulteta, kao i dva master programa. Zasto bi vama vasa diploma onemogucila upis na dalje skolovanje? Pa ja sam konkurisao na master studije u Oslu, kada sam u Beogradu bio cetvrta godina fakulteta. Tada su mi objasnili da moram imati diplomu da bih konkurisao na master studije u Norveskoj. Nasa diploma osnovnih studija je ekvivalentna diplomi osnovnih studija u Norveskoj, jer moj fakultet traje 4 godine. Ukoliko imate diplomu fakulteta od 5 godina u tom slucaju diploma je ekvivalentna diplomi mastera u Norveskoj. To je onaj sistem koji ste pokusali da objasnite u predhodnom komentaru 3+2.


’’Konkurencija postoji na nekim master studijama, ali ne svuda. To i jeste razlog zasto se prima toliko internacionalnih studenata (inace bi Norvezani zauzeli sva mesta, zar ne mislite tako???) Koliko je meni poznato u Åsu na ribama, je u poslednjih 5-6 godina je bilo svega po par Norveskih studenta, dok se godisnje prima preko dvadeset ( vecinom iz Srbije, iz sasvim drugih razloga). I nemojte mi reci da imaju kvotu stranih studenata koje primaju, jer je to netacno. Strani studenti se primaju SAMO ako nisu sva mesta popunjena od strane Norvezana. Postoje odseci za strane studente, ali to su zasebni odseci politickih I socioloskih studija, a stocarstvo nije jedno od njih. Par puta se desilo da su upisali svega 15-16 studenata I da nisu ispunili cak ni zamisljeni broj studenata na master studijama u Åsu. A svi univerziteti zele da upisu sto vise master studenata, jer za svakog studenta koji zavrsi master, fakultet dobija novac od vlade...’’

Ja uopste nisam rekao da strani studenti imaju prednost u odnosu na Norveske studente. Da li postoji zemlja koja daje prednost strancima u odnosu na svoje studente? Uostalom koliko sam ja obavesten veliki broj stranih studenata koji su zavrsili ribarstvo u Åsu su ostali da rade bas tu na univerzitetu u Åsu, kao i sirom Norveske (verovatno se radi o izuzetnim studentima).


” Ali zaboravili ste da kazete da Norveski studenti, takodje bez obzira na prosek i materijalno stanje dobijaju studentski kredit koji im pokriva sve troskove”... Prvo, ne dobijaju SVI Norveski studenti, nego samo oni koji traze od lånnekasse, i koj ispunjavaju odredjene uslove- a najvazniji od njih je da nemaju sumu vecu od 120 000 kruna na racnu ili u imovini, kao i da ne stanuju kod roditelja. S obzirom na nasledstvo od baka i deka ili dobrostojecih roditelja koji zele da finansiraju svoju decu tokom skolovanja, postoji dosta veliki broj studenata koj ne ispunjavaju te uslove i nazalost ne dobijaju nikakav studentski kredit od drzave. I naravno osnovni uslov je da su ili Norveski gradjani ili u srodstvu sa osobom koja ima Norvesku radnu i boravisnu dozvolu- srodstvo se odnosi na supruznike ili decu). Svake godine ti isti studenti moraju da dokazu da su stekli odredjeni broj poena , da bi sledece godine mogli i dalje da dobijaju studentski kredit. Ukoliko padnu ispite i ne zasluze odredjeni broj poena ( svaki ispit nosi odredjeni broj poena) , gube pravo na studentski kredit za to skolovanje i eventualno ga mogu naknadno traziti ako upisu neki drugi fakultet ili neku drugu skolu. Mogu vam dati jos detalja, no mislim da to ne zanima sve citaoce....

Potpuno ste promasili poentu. Norveski studenti mogu da konkurisu za lånnekasse ukoliko zele. Ukoliko imaju sredstva ili nasledstvo kredit im nije ni potreban. Poenta je bila da ukoliko zele sami sebe da skoluju i koliko nemaju imucne roditelje, mogu da dobiju pomoc od drzave. Sledece, posto ste vec studirali u Norveskoj, kao i ja, znate da mali broj studenata pada ispite, jer je broj ispita uskladjen mogucnostima studenta. Naravno da studenti koji nisu ostvarili odredjen broj poena, moraju da vrate svoj kredit. Pa nije li tako u svakoj drugoj zemlji, ukljucujuci i Srbiju?


’’Sto se tice izjave da studentski kredit pokriva sve troskove...paaa, mozda, ali ako zive veoma skromno..naime studentski kredit iznosi 8000 NOK mesecno, od toga kao sto rekoh a vi proveriste, 3800 kosta studentska soba, karta za prevoz ( beneficirana, studentska mesecna karta) kosta 800 NOK, na to dolazi novac za internet i mobilni, oko 1500-2000 NOK mesecno, i onda tom ”bogatom” Norveskom studentu ostaje cistih 1400 do 2000 NOK za hranu, izlaske i knjige ( u proseku je jedna knjiga oko 400 NOK pa navise). Cista racunica postavlja pitanje- da li ZAISTA norveski studentski kredit pokriva sve troskove?????? I zasto su onda studenti ti koji jure poslove preko celog leta, ne bi li skupili nesto novca za izdrzavanje tokom godine?’’

Studentski kredit jeste 8000 nok. Studentska soba iznosi 2600 nok u domu. Novac za internet im ne treba jer je cena interneta ukljucena u cenu sobe. Veliki broj studenata ne kupuje knjige tako cesto, jer im profesori daju isprintane artikle i veliki broj prezentacija se nalazi na internetu. Tako da i ako kupuju knjige ne kupuju ih svaki dan. Nisam jos cuo da neki student trosi 1500 nok na mobilni telefon mesecno. Ne znam odakle vam tolika potreba da sve preuvelicate. Uostalom i ja sam imao stipendiju od 8000 nok tokom mastera u Norveskoj, plus sam ziveo u Oslu (gde je studentska soba skuplja od sobe u Åsu) i to je sasvim dovoljno novca kada ste student.


’’Kada se zaposle krecu da vracaju kredit i isti treba da vrate u narednih 20 godina, sto su jako mala odvajanja od plate, gotovo neprimetna....” Ni tu se ne bih slozila sa Vama, jer iako je neko zavrsio master, ipak prima pocetnicku platu na samom startu karijere....u proseku to nije velika plata i nakon placanja poreza, ostaje im tek 16-19 000 mesecno. Od toga sada moraju da plate stan, koji iznosi najmanje 8000 NOK, mesecno, prevoznu kartu, koja vise nije beneficirana, i hranu koja je skupa, kao i troskove...tako da mesecno izdvajanje od 4-5 000 Nok, koliko iznosi studentski kredit sa kamatama, nije bas ”sica” koja se ne oseti....Pogotovu ne ako traje sledecih 20 godina....’’

Ljudi trose razlicito u zavisnosti od svojih mogucnosti. I jako je tesko ulaziti u detalje koliko ko trosi od svoje plate na stan, hranu i ostalo. Moja devojka je Norvezanka i upravo vraca svoj studentski kredit, koji iznosi 3300 nok za tri meseca (sto je 1100 nok mesecno) bolje vi oduzmite to od plate koja joj je 19 950 nok. Po meni ovo jeste sica, s’obizorm da ona to ne oseti od plate, koja ce joj iz godine u godinu rasti, a sada moze ponosno da kaze da je svih 5 godina sama sebe izdrzavala.


’’Sto se neophodnih uspeha za doktorat tice, nije istina da morate imati uspeh najmanje B. Jednostavno nije tacna informacija.’’

Ja takodje imam svoje PhD studente i vodja sam nekoliko projekata. O projektima i nacinu na koji se oni dobijaju i finansiraju ne bih zeleo da komentarisem, jer to nije zanimljivo za ostale citaoce. Ali bih vama imao i na to da dam par komentara. Na peimer NRC nije jedino mesto gde mozete da konkurisete za projekte. Niste culi za industrijsko finansiranje projekata?

Sta je bitno da kazem jeste da prosek ocena mora biti A ili B. Ne znam gde vi radite i ko vama dozvoljava da primate studente sa nizim ocenama.
(evo samo jednog primera, od nekoliko koji se trenutno nalaze na google : http://pakuniversities.com/phd-position-within-nanomedicine-bio-nanotechnology-norway/).


’’Tacno je medjutim i to, da neki koriste master studente da rade deo ispitivanja za njihov licni doktorat- nije retkost, da budem preciznija. Neki se master studenti bune, jer smatraju da je to njihov licni uspeh, a neki ne- dobili su svoj master i sta ce biti dalje sa njihovim istrazivanjem, ne tice ih se.’’

I ovde se ne slazem sa vama. Moji master studenti ciji su rezultati koriscenji za objavljivanje naucnog rada su potpisani na rad, bez obzira da li su nastavili sa PhD-ijem ili ne!


’’i usavrsavanje u inostranstvu, ( obavezno i minimum tri meseca),’’

Takodje netacno. Verovatno da neki studenti u zavisnosti od projekta odlaze na usavrsavanje u inostranstvo, ali veliki broj studenta i ne odlazi na usavrsavanje. Sve zavisi od projekta.


’’Sto se tice izjave da Norveska stiti SVE gradjane a ne samo svoje, kako onda objasnjavate cinjenicu da ako se na isto radno mesto javi norvezanin sa manjom strucnom spremom i stranac sa boljom, oni ipak izaberu norvezanina?? ( nebrojeno puta sam bila svedok takvom rasizmu, nazalost) Ili cinjenicom da se na master studije naprimer prvenstveno biraju Norvezani, a potom, ako ima slobodnih mesta strani drzavljani ( bez obzira sto vec zive u Norveskoj, ali imaju strani pasos i strano ime)? Ili cinjenicu da strani drzavljani prve godine zivota i rada u Norveskoj nemaju pravo na novac tokom bolovanja, dok norveski imaju? Ili cinjenicu da ce vas u slucaju finansijske krize ( trenutnog gubitka posla, ili dugotrajne bolesti) , umesto socijalne pomoci, poslati ”nazad odakle ste i dosli”? Primera znam bezbroj, kao i mnogo nasih ljudi koje sam pratila od dolaska u Norvesku, a koji su me ocajno i zbunjeno gledali, dok su se pakovali za put ”nazad”...Ne, ja to nisam osetila na svojoj kozi, ali pametan covek stvara zakljucke gledajuci sta se desava OKO njega a ne samo po primerima koje je sam iskusio.....’’

Mislim da ste opet propustili jako bitnu informaciju da kazete a to je da ukoliko ste zaposljeni u Norveskoj 3 godine, vi nakon toga dobijate radnu dozvolu, koja vam obezbedjuje ostanak u Norveskoj. Naredne dve godine, bilo da ste stranac ili Norvezanin,i ukoliko niste nasli posao primacete 60% od svoje plate (malo li je dok se ne snadjete). Tako da ljudi koje ste vi pakovali nisu imali potrebne papire koji bi im obezbedili legalan ostanak u zemlji. Pa niste valjda mislili da danas svako moze da dodje u Norvesku i da dobije papire i posao tek tako?


’’Drago mi je sto zivite u zabludi da se posao ne dobija preko preporuka i poznanstava, mada mi nesto govori da u to ne verujete bas mnogo. Koliko je meni poznato, neko vam je SIGURNO napisao preporuku i to ocigledno dobru, cim radite u Norveskoj, sigurno je vas buduci sef nazvao vaseg bivseg da cuje kakav ste radnik i cemu da se nada ako vas zaposli, sasvim sigurno je nazvao skoro sve ljude sa liste koju ste mu vi dali kao reference, (vi naravno niste ludi da dajete kontakt reference nekoga ko me ste se zamerili, jel da)...da ne pricam o cinjenicama da znate nekog ko radi na tom mestu gde vi konkurisete i da ste se vi raspitali a on sapnuo da zna ”odlicnog momka”, sefu, onako u pauzi za rucak....Nemojte, molim vas, pa ja bar jednom nedeljno dobijem par pisama sa-”potreban nam je radnik za to i to mesto, jel znate nekog...” Pa ako ne znam, ja prosledim pismo nekome iz tog sektora, koji mozda zna, i raspitam se okolo..... A sta je to nego veza, preporuka ili poznanstvo?’’

Uopste nisam pricao o preporukama i poznastvima, nego o tome da vam ista ne znace ukoliko nemate kvalifikacije. I niko vam nece dati laznu preporuku. Ako ste procitali pazljivo Marijanin clanak, ona je izjavila da nije cula da se neko u Norveskoj zaposlio preko veze. I ja se slazem sa njom. Preporuke i reference nisu isto sto i veze. Naravno da sam dobio dobre reference, ali ne na lepe oci, ili zato sto me sef gotivio iz nekog tamo razloga. Reference sam dobio na osnovu svog rada, truda i uspeha. Taj super momak o kome vi pricate, moze da bude super koliko hocete, ali ako nema kvalifikacije za tu poziciju nece je dobiti. Ponavljam vam ponovo, nije rec o preporuci I referenci nego o vezama i vezicama (sto politickim, sto rodbinskim, sto prijateljskim, mito ne bih ni da pominjem).


’’O uspesima i kako je do njih dosla, doticne Marijane nisam i necu da komentarisem uopste.’’

A zasto ste onda on ovom forumu? Nadam se ne zbog mene? I kako uopste mislite da je dosla do svojih uspeha? Svojom pamecu, vrednim trudom i radom. Mislim da neko ko zivi toliko dugo u Norveskoj, kao sto ste vi, treba da zna kako se ovde dolazi do uspeha. Mozda ste vi imali neki drugi put,koji ja ne znam, posto ste toliko skepticni u vezi Marijane?


’’Sve komentare koje sam objavila, su prvenstveno sa nadom da nekom buducem master studentu objasne njegova/njena prava i sta moze da ucini da bi zavrsio master u Norveskoj. Kao i sta da zaista ocekuje od zivota ovde. Ne treba ljudima davati laznu sliku i nadu, pre ce im istina pomoci da shvate sta imaju a sta gube ako se odluce na neke poduhvate.’’

Umesto sto ste ovoliko vremena potrosili meni da objasnite sistem, treba li ste da objasnite nasim studentima nacin studiranja u jednom sredjenom sistemu. I da im preporucite odlazak na skolovanje u inostranstvo. Ne moraju svi studenti da ostanu u Norveskoj, ali i Srbiji bi dobro dosli studenti koji su stekli iskustva u inostranstvu.

Ja bih ovom prilikom zeleo da pozovem studente da konkurisu na master i PhD studije u inostranstvu, jer je to jedno veliko zivotno iskustvo, koje bi im jako koristilo bez obizra da li odluce da se nakon zavrsenih studija vrate u Srbiju ili da ostanu u inostranstvu!

Od kad ove izabrasmo,trebaju nam samo kožne gaće

Naravno da nije pozeljna u Srbiji iz razloga sto politicarima ne odgovaraju pametni.Pametan covek se uvek buni ,ne cuti,ne veruje u bajke na TV-u,uocava pljacku i lopovluk,a takvi ne trebaju da ima prave probleme.Vec im politicari olaksavaju da sto pre odu(ukidanje viza itd..)

Samo na ime spoljnotrgovinskog deficita iz Srbije u zadnjih 11 godina je otislo bespovratno vise od 100 MILIJARDI $ jer je toliko bila razlika izmedju izvoza i uvoza ,da su te pare ostale u Srbiji moglo se izgraditi svasta i ziveti mnogo mnogo bolje nego sad,u SFRJ je uvek bio uvoz isti kao i izvoz a ovo sto se radi placace se DEBELO jer kapital samo odlazi a mi nemamo stampariju deviza.

"...Srbija ne zna gde se po svetu nalaze njeni nekadašnji studenti, sada priznati stručnjaci,..."
Ali zna gde su joj "ekonomski ambasadori"...

U Srbiji se tradicionalno politikom bave najgori ljudi pa su nam takvi i rezultati. Srbija ima još jednu jako lošu trdiciju a to je da pametni ljudi u njoj nisu na ceni i da je normalno da odu u inostranstvo. Kad se te dve tradicije udruže u Srpsku verziju "demokratije" dobijemo državu koja je u svakom pogledu na dnu Evrope sa tendencijom da to dno probije.

Svaka cast! Srecno i dobro je da si otisla. Ovde bi verovatno bila portir sa Master diplomom jer nisi clan vladajuce stranke (koja god to bila). Tamo ces bar da radis ono sto volis, imaces sredstva za razna istrazivanja i imas sansu da postanes neko.

Где је сад министарка омладине и спорта? Да развуче онај њен широки осмех и да се слика пред камерама.

"Nema nikakvih projekata za mlade" zato sto smo zavisni od trenutnih znanja u poljoprivredi koja nam daje sadasnju siguraciju za nasu "trenutnu" existenciju

@ Vlada
Dragi Vlado, hvala vam na ovakvim komentarima. I na pozivu mladim ljudima da iskoriste sve sanse koje su nam ponudjene, a za koje mi nismo ni znali da postoje. I hvala Marijani koja je podelila svoj primer sa nama.
Ne razumem ''malu ispravku'', toliko negativnih recenica i toliko kritike. Ne shvatam kako je onda ona mogla da izdrzi 28 godina u sistemu koji funkcionise po principima koji joj ne odgovaraju. I kakva je njena poruka mladima. ''Ja sam ovde 28 godina, i posle 2 posdoktorata i posla na univerzitetu ne bih vam preporucila da dolazite. Ovo nije zemlja iz snova.'' To je ono- oni nju hlebom, ona njih kamenom!

Naravno da je otišla, šta da očekuje u ovoj našoj jadnoj Srbiji. Neće valjda da dozvoli da joj polupismeni neradnici, lopovi i destruktori naređuju šta će i kako će da radi.

U SRBIJI NETREBA DIPLOMA, MOZE NEKI KURSIC ALI BEZ CLANSKE KARTE NI TO NEVREDI. ALI NECE JOS DUGO OVI SU PRI KRAJU PRODAJE SVEGA PA BEZANIJA ALI NECE DALEKO

Marijana,nevracaj se ni slucajno.Nikada.

I moja sestra lekar sa prosekom 9,5 i zavrsenim fakultetom u roku nije dovoljno dobra za direktora Doma zdravlja clana G17. Vec dve godine sedi na zavodu a primaju lekare sa prosekom 7 i skoro duplim rokom studija. Ne zeli da da 5 000 evra iz principa a imamo te pare. Srecom Slovenija ne smatra da treba da je ona bespotrebno isla na fakultet pa zavrsava u julu nostrifikaciju diplome. A onda ce zbogom majci Srbiji reci i ona i njen suprug diplomirani fizicar sa prosekom 9,8. Steta sto i sam nisam otisao kada sam mogao...

Meni se plače kad čitam ovakve članke! Zar sve ovako mora da bude, zar najbolji nemaju mesta. Postali smo zemlja mediokriteta i agresivnih neznalica koje nas brukaju na svakom koraku.I ja bih otišao, ali nemam gde. Moje dete će sigurno otići, nadam se!

Па како. Нема места од страначких пулена и "стручњака". Ни не чуди ме што је овакво стање у земљи.

Треба Србији, али не треба владарима Србије. Туга! И те како Србији треба много памети.

još jedan genije iz valjeva?

@pokusajte!
A kako kaze da nismo pokusavali?! Neki mozda nisu, al mnogi jesu. Ja sam godinu ipo dana pokusavao i nisam nasao posao i pored 2.5 godina radnog iskustva u struci i fakultetske diplome. U Nemackoj sam pokusao i posle 20 dana sam imao ugovor.

Pokusajte vi da nadjete u inostranstvu posao pa cete videti sta je i gde je Srbija trenutno!

Skolovani su strano telo u organizmu Srbije.Kao takve ih organizam odbacuje!

Ja sam pre par meseci otisao iz Srbije.Trenutno ucim jezik i trazim posao. Nije lako i ponekad pomislim sta sam ostavio iza sebe i da sam bio veoma dobar student , preko 9,5 i da cu mozda morati da pocinjem sve iz pocetka ovde, medjutim u jedno sam siguran, necu se vracati u Srbiju.Nije sve ni u novcu , mnogo znaci kada je drzava normalna. Ne bih svoju buducu decu da osudim na takvu drzavu kao sto je Srbija.

Norveska ima naftu. Norveska nema korumpirane politicare ni na jednom nivou. U Norveskoj gradjani zaista uzivaju sva gradjanska prava. Svest o tome ko je dobar a ko nije za zajednicu izuzetno je razvijena. Norveska ne pamti kada je ratovala. Nama bi svanulo kada bi iskorenili korupciju. Zasto se kod nas nista ne menja kada vec dugo na vlasti nisu Milosevivic i ekipa?

Marijana nije ni pokušala da nađe posao u Srbiji. Odmah po završetku osnovnih studija je otišla. Ima u Srbiji i onih koji su se vratili i koji nisu nigde ni isli, a imaju znanje i hoce da rade, sto o njima ne pisete?!

dakle, ista stvar se desila i meni. imam diplomu osnovnih studija iz engleske koju nisam mogla da nostrifikujem na univerzitetu u beogradu. receno mi je da mogu da se upisem na drugu godinu fakulteta i dovrsim studije u beogradu, jer navodno dipome nemaju istu tezinu?!?. to je bilo neprihvatljivo za mene, nakon toga se prijavila na konkurs i dobila stipendiju evropske unije da studiram u engleskoj na master nivou. mentor sa kojim radim, inace vodeci strucnjak u mojoj, pozvao me je da sa nim radim i doktorat. toliko!!!

Dala je svoj maksimum, zato je i uspela!!!! Pozivam b 92 da napravi objektivnu reportažu o Marijani, a ne da se zadrži na senzacionalističkom naslovu koji traje jedan sat. Imate preveliki uticaj na formiranje opšteprihvaćenog suda pa u skladu sa tolikom odgovornošću imate obavezu da ispratite moralne principe i savetujem vam da tražite upravo ovakve ljude, kako bi ste omladini pokazali da postoji šansa za prosvećene!!!!
POSTOJI ŠANSA SVAKI DAN!!!!

Pre svega, mozda bi novinari koji pisu trebali da provere podatke o kojima pisu:
Da bi upisali master studije u Norveskoj, ne mozete zavrsiti fakultet u srbiji, jer vam onda on nece biti priznat (ispiti koji su doprineli sticanju diplome, ne mogu se iskoristiti u daljem skolovanju, jer ste sa njima vec "zaradili" jednu diplomu), nego se prebacujete na master studije u Norveskoj nakon zavrsene TRECE godine fakulteta, (u Norveskoj je sistem studiranja 3+2, 3 godine osnovnih studija plus dve godine mastera). Tada su vam priznati ispiti iz prethodne 3 godine studija, i upisujete nastavak studiranja u Norveskoj, znaci poslednje dve godine- master studije. Ne morate biti ni odlican djak, sve sto vam je potrebno je oko 10 000 evra da bi platili sopstveno izdrzavanje tokom studija, da se podnese zahtev za master studije i naravno slobodno mesto na fakultetu. Ono sto morate dokazati su prethodno polozeni ispiti (sa bilo kakvom ocenom)i naravno, tecno znanje engleskog jezika jer su studije na Engleskom, i cudno mi je kako je Marijana uspela da upise dalje studiranje BEZ znanja jezika...
Fakultet se inace nalazi u Åsu, mestu udaljenom 40 km od Osla,koji je pretezno fakultetsko mesto i studenti su smesteni u studentskim domovima, koje sami placaju oko 3800 NOK mesecno.
Ispiti se ocenjuju ocenoma A,B,C,D i E, ( znaci nema odlicnog uspeha, vec samo opisnih ocena) ili u nekim slucajevima sa "polozio" ili "nije polozio". Sva predavanja su od prvog dana na Engleskom jeziku kao i kolokvijumi koji se rade otprilike jednom nedeljno, tako da je tecno znanje Engleskog jezika neophodno od prvog dana (mada.... Kolokvijumi su domaci zadaci na odredjene teme- pisu se kuci a predaju do odredjenog datuma).
Da bi se upisao doktorat posle zavrsenog mastera, sve sto je potrebno je sledece- naci projekat na kojem zeli da se radi, kao i naci sponzora. Obicno su to profesori koji imaju projekte i sponzore i onda traze studente koji hoce da rade na tome. Iskreno, mnogo je vise projekata nego studenata i u vecini slucajeva je potrebno naci osobu koja ce izabrati tu specificnu oblast kao svoje zivotno opredeljenje. Doktorat se sastoji iz istrazivanja i objavljivanja najmanje 4 internacionalne publikacije na zadatu temu i nema ocenu ili kategoriju tipa odlican, najbolji ili slicno. Ili si doktorirao ii nisi.
Nazalost, izjava da je Marijana najmladji doktorat u Norveskoj je daleko od istine- najmladji student koji je doktorirao je mladic od 19 godina na matematickom fakultetu, Norvezanin. Prosecni Norvezanin zavrsi master sa 22-24 godine i doktorira za 26-28 ( u zavisnosti da li je bio/bila u vojsci)kao i da li je izabrao/la tro- ili cetvorogodisnju srednju skolu.
Ne kazem da Marijana nije postigla uspeh, ali da je ceo tekst napisan bez predznanja ili nepoznavanja osnovnih cinjenica- to je fakat. Lepo je kada nesto zvuci bombasticno i privlaci citaoce, ali ipak se treba pridrzavati istine.
Jos neke zablude iz komentara- NE, Norveska NIJE zemlja iz snova, gde svi zive idilicno i uzivaju sa parama od nafte. Norveska mozda stiti SVOJE gradjane, ali ne i strance koji ovde dodju da zive i studiraju- oni su veoma diskriminisani i maltene bez prava. ( nista bez radne i boravisne dozvole)
I osnovno, Norveska je mala zemlja, svega 4 miliona ljudi i SVAKI posao se dobija na osnovu preporuke, poznanstva ili netwerka. Uostalom, u tako maloj zemlji, svako svakog zna i nista ne moze da se sakrije niti slaze a da neko to ne primeti i reaguje.

Da ovo je Srbija zemlja iz sna!Ostajte ovde!Rodjena zemljo jesi li znala!
Sve je to lepo ,ali nigde nema kao ovde!
Milina jedna,svuda tece med i mleko!
NEKO REKO PA ODAVDE UTEKO.
PUTUJ EVROPO STO DALJE OD NAS!
NAMA JE LEPO SVI SMO RODJACI NEKOM VEZE RADE A JA NE,PLATA STIZE IMA SVEGA,A NIJE NI STEGA,MALO POJACAJ RADIO OOO NE RADIO OOO .LAKU NOC
CIRKUS NIKAKO DA ODE IZ NASE PALANKE,ENO OPET SELJAKA I SELJANKE NA TRAKTORU TOM NA PUTU MI STOJE I KANDA NESTO BROJE,MOZDA GLASOVE RAZUMA.
POLICE LPD
SVI NA RADNU AKCIJU ORU

Шта ће нам Маријана и слични - ми већ имамо супер-паметно-стручног министра за пољепривреду. Прошле недеље лепо је усталасао јавност а сад ће до краја мандата да поентира и избори се да буде 3-ћи а не 4-ти на АТП листи своје партије на следећим изборима ?!
Ето, на се код нас троши неслућена енергија - то и слепци виде, а ми смо немоћни - кога год да бирамо - увек исто. Нисмо још раскрстили са комунизмом, партизанским начином одлучивања и сличним идиотлуцима.

Ako sam dobro shvatio, Marijana nije ni pokušala da nađe posao u Srbiji. Odmah po završetku osnovnih studija je otišla u Norvešku na master i nastavila doktorske studije. Možda bi pronašla posao ovde da je probala, i mi imamo poljoprivredne institute i fakultete.

Nažalost ali jako tužno za ovu državu i narod ko je vodi da najbolji student nemoze naći posao... šta dalje reći samo SRAMOTA ZA VRH VLASTI.
Ovo da je na zapadu, imalabih stan kola posao i jako dobru platu kao i funkciju u svome resoru

Izjave ove gospodje/gospodjice Todorcevic su neistina! Ovo govorim jer sam i sam ziveo i studirao u Norveskoj. Sramota!

@Vladimir i slicni
Apsolutno! Uz duzno postovanje licnih ambicija, vecina mladih koji se javljaju kao odbaceni nisu zapravo pokusali ni u najmanjoj meri da zrtvuju neku stepenicu u sopstvenoj karijeri zarad opsteg dobra za koje navodno toliko brinu. Svi postaju najmladji doktori nauka, najmladji CEOs i slicno, sto najcesce znaci da su veoma rano odlucili da dignu ruke od svega ovde. Ne mislim da se treba odreci svog uspeha i razvoja, ali ko ce promeniti nesto ako ne ljudi s potencijalom?

Naravno da ne treba Srbiji kad se bavi lososom

Pre svega, Vlado,posto se vec pozivate na nedostatak informacija u mom komentaru, posle 28 godina zivota u Norveskoj, dva postdoktorata i velikog iskustva, mogla sam da pisem mnogo opsirnije pismo sa vise detalja, no izabrala sam radje vise informacija, i opstije detalje.
@Vlada says:
” Nije tacno da u Norveskoj nakon zavrsene diplome naseg fakulteta ne mozete da upisete master studije. Imate dve opcije: 1. da upisete master nakon zavrsenih osnovnih studija ili 2. da se nakon trece godine prebacite na master studije.”
Mozda mozete da upisete master nakon zavrsenih studija na nekim retkim fakultetima, ali na stocarstvu ne mozete, mozete samo da se prebacite posle trece godine. Marijana je navodno zavrsila stocarstvo, prema tome ta je izjava novinara netacna.
Konkurencija postoji na nekim master studijama, ali ne svuda. To i jeste razlog zasto se prima toliko internacionalnih studenata (inace bi Norvezani zauzeli sva mesta, zar ne mislite tako???) Koliko je meni poznato u Åsu na ribama, je u poslednjih 5-6 godina je bilo svega po par Norveskih studenta, dok se godisnje prima preko dvadeset ( vecinom iz Srbije, iz sasvim drugih razloga). I nemojte mi reci da imaju kvotu stranih studenata koje primaju, jer je to netacno. Strani studenti se primaju SAMO ako nisu sva mesta popunjena od strane Norvezana. Postoje odseci za strane studente, ali to su zasebni odseci politickih I socioloskih studija, a stocarstvo nije jedno od njih. Par puta se desilo da su upisali svega 15-16 studenata I da nisu ispunili cak ni zamisljeni broj studenata na master studijama u Åsu. A svi univerziteti zele da upisu sto vise master studenata, jer za svakog studenta koji zavrsi master, fakultet dobija novac od vlade...
Ne, nije napomenuto da su stidije besplatne, ali se to moglo procitati izmedju redova ( ”potrebno vam je 10 000 evra godisnje za izdrzavanje” ( ne za placanje studija!)
” Posto ja nisam studirao u Ås-u, morao sam da proverim cenu doma, jer cifra od 3800 mi se ucunila visoka. Cena sobe se krece od 2600-3800 nok....”  no comment 
” Ali zaboravili ste da kazete da Norveski studenti, takodje bez obzira na prosek i materijalno stanje dobijaju studentski kredit koji im pokriva sve troskove”... Prvo, ne dobijaju SVI Norveski studenti, nego samo oni koji traze od lånnekasse, i koj ispunjavaju odredjene uslove- a najvazniji od njih je da nemaju sumu vecu od 120 000 kruna na racnu ili u imovini, kao i da ne stanuju kod roditelja. S obzirom na nasledstvo od baka i deka ili dobrostojecih roditelja koji zele da finansiraju svoju decu tokom skolovanja, postoji dosta veliki broj studenata koj ne ispunjavaju te uslove i nazalost ne dobijaju nikakav studentski kredit od drzave. I naravno osnovni uslov je da su ili Norveski gradjani ili u srodstvu sa osobom koja ima Norvesku radnu i boravisnu dozvolu- srodstvo se odnosi na supruznike ili decu). Svake godine ti isti studenti moraju da dokazu da su stekli odredjeni broj poena , da bi sledece godine mogli i dalje da dobijaju studentski kredit. Ukoliko padnu ispite i ne zasluze odredjeni broj poena ( svaki ispit nosi odredjeni broj poena) , gube pravo na studentski kredit za to skolovanje i eventualno ga mogu naknadno traziti ako upisu neki drugi fakultet ili neku drugu skolu. Mogu vam dati jos detalja, no mislim da to ne zanima sve citaoce....
Sto se tice izjave da studentski kredit pokriva sve troskove...paaa, mozda, ali ako zive veoma skromno..naime studentski kredit iznosi 8000 NOK mesecno, od toga kao sto rekoh a vi proveriste, 3800 kosta studentska soba, karta za prevoz ( beneficirana, studentska mesecna karta) kosta 800 NOK, na to dolazi novac za internet i mobilni, oko 1500-2000 NOK mesecno, i onda tom ”bogatom” Norveskom studentu ostaje cistih 1400 do 2000 NOK za hranu, izlaske i knjige ( u proseku je jedna knjiga oko 400 NOK pa navise). Cista racunica postavlja pitanje- da li ZAISTA norveski studentski kredit pokriva sve troskove?????? I zasto su onda studenti ti koji jure poslove preko celog leta, ne bi li skupili nesto novca za izdrzavanje tokom godine?
” Kada se zaposle krecu da vracaju kredit i isti treba da vrate u narednih 20 godina, sto su jako mala odvajanja od plate, gotovo neprimetna....” Ni tu se ne bih slozila sa Vama, jer iako je neko zavrsio master, ipak prima pocetnicku platu na samom startu karijere....u proseku to nije velika plata i nakon placanja poreza, ostaje im tek 16-19 000 mesecno. Od toga sada moraju da plate stan, koji iznosi najmanje 8000 NOK, mesecno, prevoznu kartu, koja vise nije beneficirana, i hranu koja je skupa, kao i troskove...tako da mesecno izdvajanje od 4-5 000 Nok, koliko iznosi studentski kredit sa kamatama, nije bas ”sica” koja se ne oseti....Pogotovu ne ako traje sledecih 20 godina....
Sto se neophodnih uspeha za doktorat tice, nije istina da morate imati uspeh najmanje B. Jednostavno nije tacna informacija. Ja primam studente na doktorat na mom fakultetu i znam odlicno i ko nam se javlja i konkurise , koga primamo i po kojim kriterijima, kao i ko obezbedjuje sredstva, i kako to trazenje i ispitivanje studenata ide. Nemojte mi pricati o tome, jer ocigledno nemate pojma o cemu pricate. Ovde cak I ne zelim da ulazim u diskusiju, jer sam , kao sto rekoh ja na polozaju gde imam informacije , a vi ocigledno ne.
“Jako je mali broj projekata koji mogu da finansiraju PhD studenta jer u Norveskoj PhD studenti rade za platu, a ne za stipendiju kao sto je slucaj u vecini Evropskih zemalja”…Ovde bih mogla dosta toga da vam razjasnim, ali ukratko , stvar ide ovako- SVAKI projekat se finansira od strane NRC ( Norwegian research council) I svaki universitet dobija godisnje odredjenu sumu, predvidjenu za istrazivanje. Potom se ta suma podeli na broj departmenta koji mogu da rade odredjena istrazivanja, I po tome koliko koji deparment ima projekata koji bi mogli biti zanimljivi, suma se deli(odlucuje se na osnovu aktuelne situacije u svetu, kao I na osnovu aktuelnih problema u Norveskoj). Zatim sef departmenta seda sa svojim zaposlenima i dogovara se o projektima koji bi eventualno mogli da se zapocnu te godine. Obicno se daje odredjeni broj predloga, (svaki profesor vuce na svoju stranu) i napravi se lista projekata, koja se zatim predaje NRC na odobrenje. Kada dobijemo odobrenje, oglasavaju se PHD mesta, koji imaju kratak opis projekta i na koji se zainteresovani studenti javljaju . Kada se izabere odgovarajuci student, sa njim se licno pravi detaljan plan projekta, koji se zatim predaje NRC na odobrenje. U nekim slucajevima, projekti su toliko specificni da se ne javi ni jedan student, i tada se projekti ”modifikuju”, tj prave se manje usko strucni, ili se novac prebacuje na sledecu godinu, i od projekta se odustaje. Postoji mogucnost i prebacivanja novca sa jednog departmenta na drugi, u slucajevima da projekti nisu priznati od strane NRC ili drugih problema.
Tacno je medjutim da Profesori vrbuju, da tako kazem studente koji su kod njih radili master, iz prostog razloga sto ih poznaju, znaju ko kako radi i sto su master studije vec obuhvatile deo projekta koji ce biti u sastavu doktorata. Tacno je medjutim i to, da neki koriste master studente da rade deo ispitivanja za njihov licni doktorat- nije retkost, da budem preciznija. Neki se master studenti bune, jer smatraju da je to njihov licni uspeh, a neki ne- dobili su svoj master i sta ce biti dalje sa njihovim istrazivanjem, ne tice ih se. Ima slucajeva i da profesori objavljuju studentska istrazivanja i laboratorisjke vezbe i kolikvijume kao sopstvene publikacije.
Da se vratim na finansiranje- svaki projekat ima otprilike oko 2 Miliona NOK. Od toga, se pokrivaju troskovi laboratorisjkih vezbi, putovanja u inostranstvo na simpozijume, i usavrsavanje u inostranstvu, ( obavezno i minimum tri meseca), studentska plata(1 400 000 NOk za 4 godine), ( da, PhD student je zaposlen 100% na fakultetu i ima sva prava kao i penziono, godisnji, porodiljsko i socijalno kao i svaki drugi zaposleni u bilo kojoj drzavnoj firmi) posteri i troskovi odbrane, stampe i publikacija. Od predvidjenog novca se i kupuje oprema, kompjuteri, stolice, stolovi, znaci svi troskovi nepohodni za zavrsetak projekta i rad studenta. Ukoliko nesto novca ostane, pripada NRC, a svake godine mentor mora da podnese finansijski izvestaj o trosenju novca prethodne godine i finansijski presek, kao i da student preda izvestaj o napredku i toku projekta i planu za sledecu godinu. Svake PhD studije se mogu prekinuti u slucaju da pojekat vise nije aktuelan, zatim ako mentor odustane od vodjenja projekta, ili ako student odustane od daljeg PhD . U slucaju poslednja dva, moze se traziti zamena, ali obicno se zavrsi zatvaranjem projekta, pri cemu onda preostali novac ide nazad na department, i sluzi za novi projekat.
Sto se tice izjave da Norveska stiti SVE gradjane a ne samo svoje, kako onda objasnjavate cinjenicu da ako se na isto radno mesto javi norvezanin sa manjom strucnom spremom i stranac sa boljom, oni ipak izaberu norvezanina?? ( nebrojeno puta sam bila svedok takvom rasizmu, nazalost) Ili cinjenicom da se na master studije naprimer prvenstveno biraju Norvezani, a potom, ako ima slobodnih mesta strani drzavljani ( bez obzira sto vec zive u Norveskoj, ali imaju strani pasos i strano ime)? Ili cinjenicu da strani drzavljani prve godine zivota i rada u Norveskoj nemaju pravo na novac tokom bolovanja, dok norveski imaju? Ili cinjenicu da ce vas u slucaju finansijske krize ( trenutnog gubitka posla, ili dugotrajne bolesti) , umesto socijalne pomoci, poslati ”nazad odakle ste i dosli”? Primera znam bezbroj, kao i mnogo nasih ljudi koje sam pratila od dolaska u Norvesku, a koji su me ocajno i zbunjeno gledali, dok su se pakovali za put ”nazad”...Ne, ja to nisam osetila na svojoj kozi, ali pametan covek stvara zakljucke gledajuci sta se desava OKO njega a ne samo po primerima koje je sam iskusio.....
Drago mi je sto zivite u zabludi da se posao ne dobija preko preporuka i poznanstava, mada mi nesto govori da u to ne verujete bas mnogo. Koliko je meni poznato, neko vam je SIGURNO napisao preporuku i to ocigledno dobru, cim radite u Norveskoj, sigurno je vas buduci sef nazvao vaseg bivseg da cuje kakav ste radnik i cemu da se nada ako vas zaposli, sasvim sigurno je nazvao skoro sve ljude sa liste koju ste mu vi dali kao reference, (vi naravno niste ludi da dajete kontakt reference nekoga ko me ste se zamerili, jel da)...da ne pricam o cinjenicama da znate nekog ko radi na tom mestu gde vi konkurisete i da ste se vi raspitali a on sapnuo da zna ”odlicnog momka”, sefu, onako u pauzi za rucak....Nemojte, molim vas, pa ja bar jednom nedeljno dobijem par pisama sa-”potreban nam je radnik za to i to mesto, jel znate nekog...” Pa ako ne znam, ja prosledim pismo nekome iz tog sektora, koji mozda zna, i raspitam se okolo..... A sta je to nego veza, preporuka ili poznanstvo?
O uspesima i kako je do njih dosla, doticne Marijane nisam i necu da komentarisem uopste. Ja se prvenstveno osvrcem na cinjenice napisane u tekstu i koliko oni imaju veze sa istinom, kao i o studiranju, zivotu i radu u Norveskoj. Sve komentare koje sam objavila, su prvenstveno sa nadom da nekom buducem master studentu objasne njegova/njena prava i sta moze da ucini da bi zavrsio master u Norveskoj. Kao i sta da zaista ocekuje od zivota ovde. Ne treba ljudima davati laznu sliku i nadu, pre ce im istina pomoci da shvate sta imaju a sta gube ako se odluce na neke poduhvate.

@vladimir & povlenske magle
deco draga, pre nekoliko godina aktuelni ministar policije je vise puta ponovio da je zavist bolest i da se od nje susi kicma...ne bih se ja na vasem mestu igrao sa zdravljem i pravilnim drzanjem tela..

Pre svega, mozda bi novinari koji pisu trebali da provere podatke o kojima pisu:
Da bi upisali master studije u Norveskoj, ne mozete zavrsiti fakultet u srbiji, jer vam onda on nece biti priznat (ispiti koji su doprineli sticanju diplome, ne mogu se iskoristiti u daljem skolovanju, jer ste sa njima vec "zaradili" jednu diplomu), nego se prebacujete na master studije u Norveskoj nakon zavrsene TRECE godine fakulteta, (u Norveskoj je sistem studiranja 3+2, 3 godine osnovnih studija plus dve godine mastera). Tada su vam priznati ispiti iz prethodne 3 godine studija, i upisujete nastavak studiranja u Norveskoj, znaci poslednje dve godine- master studije. Ne morate biti ni odlican djak, sve sto vam je potrebno je oko 10 000 evra da bi platili sopstveno izdrzavanje tokom studija, da se podnese zahtev za master studije i naravno slobodno mesto na fakultetu. Ono sto morate dokazati su prethodno polozeni ispiti (sa bilo kakvom ocenom)i naravno, tecno znanje engleskog jezika jer su studije na Engleskom, i cudno mi je kako je Marijana uspela da upise dalje studiranje BEZ znanja jezika...
Fakultet se inace nalazi u Åsu, mestu udaljenom 40 km od Osla,koji je pretezno fakultetsko mesto i studenti su smesteni u studentskim domovima, koje sami placaju oko 3800 NOK mesecno.
Ispiti se ocenjuju ocenoma A,B,C,D i E, ( znaci nema odlicnog uspeha, vec samo opisnih ocena) ili u nekim slucajevima sa "polozio" ili "nije polozio". Sva predavanja su od prvog dana na Engleskom jeziku kao i kolokvijumi koji se rade otprilike jednom nedeljno, tako da je tecno znanje Engleskog jezika neophodno od prvog dana (mada.... Kolokvijumi su domaci zadaci na odredjene teme- pisu se kuci a predaju do odredjenog datuma).
Da bi se upisao doktorat posle zavrsenog mastera, sve sto je potrebno je sledece- naci projekat na kojem zeli da se radi, kao i naci sponzora. Obicno su to profesori koji imaju projekte i sponzore i onda traze studente koji hoce da rade na tome. Iskreno, mnogo je vise projekata nego studenata i u vecini slucajeva je potrebno naci osobu koja ce izabrati tu specificnu oblast kao svoje zivotno opredeljenje. Doktorat se sastoji iz istrazivanja i objavljivanja najmanje 4 internacionalne publikacije na zadatu temu i nema ocenu ili kategoriju tipa odlican, najbolji ili slicno. Ili si doktorirao ii nisi.
Nazalost, izjava da je Marijana najmladji doktorat u Norveskoj je daleko od istine- najmladji student koji je doktorirao je mladic od 19 godina na matematickom fakultetu, Norvezanin. Prosecni Norvezanin zavrsi master sa 22-24 godine i doktorira za 26-28 ( u zavisnosti da li je bio/bila u vojsci)kao i da li je izabrao/la tro- ili cetvorogodisnju srednju skolu.
Ne kazem da Marijana nije postigla uspeh, ali da je ceo tekst napisan bez predznanja ili nepoznavanja osnovnih cinjenica- to je fakat. Lepo je kada nesto zvuci bombasticno i privlaci citaoce, ali ipak se treba pridrzavati istine.
Jos neke zablude iz komentara- NE, Norveska NIJE zemlja iz snova, gde svi zive idilicno i uzivaju sa parama od nafte. Norveska mozda stiti SVOJE gradjane, ali ne i strance koji ovde dodju da zive i studiraju- oni su veoma diskriminisani i maltene bez prava. ( nista bez radne i boravisne dozvole)
I osnovno, Norveska je mala zemlja, svega 4 miliona ljudi i SVAKI posao se dobija na osnovu preporuke, poznanstva ili netwerka. Uostalom, u tako maloj zemlji, svako svakog zna i nista ne moze da se sakrije niti slaze a da neko to ne primeti i reaguje.

Izjave ove gospodje/gospodjice Todorcevic su neistina! Ovo govorim jer sam i sam ziveo i studirao u Norveskoj. Sramota!

Ako sam dobro shvatio, Marijana nije ni pokušala da nađe posao u Srbiji. Odmah po završetku osnovnih studija je otišla u Norvešku na master i nastavila doktorske studije. Možda bi pronašla posao ovde da je probala, i mi imamo poljoprivredne institute i fakultete.

Pre svega, Vlado,posto se vec pozivate na nedostatak informacija u mom komentaru, posle 28 godina zivota u Norveskoj, dva postdoktorata i velikog iskustva, mogla sam da pisem mnogo opsirnije pismo sa vise detalja, no izabrala sam radje vise informacija, i opstije detalje.
@Vlada says:
” Nije tacno da u Norveskoj nakon zavrsene diplome naseg fakulteta ne mozete da upisete master studije. Imate dve opcije: 1. da upisete master nakon zavrsenih osnovnih studija ili 2. da se nakon trece godine prebacite na master studije.”
Mozda mozete da upisete master nakon zavrsenih studija na nekim retkim fakultetima, ali na stocarstvu ne mozete, mozete samo da se prebacite posle trece godine. Marijana je navodno zavrsila stocarstvo, prema tome ta je izjava novinara netacna.
Konkurencija postoji na nekim master studijama, ali ne svuda. To i jeste razlog zasto se prima toliko internacionalnih studenata (inace bi Norvezani zauzeli sva mesta, zar ne mislite tako???) Koliko je meni poznato u Åsu na ribama, je u poslednjih 5-6 godina je bilo svega po par Norveskih studenta, dok se godisnje prima preko dvadeset ( vecinom iz Srbije, iz sasvim drugih razloga). I nemojte mi reci da imaju kvotu stranih studenata koje primaju, jer je to netacno. Strani studenti se primaju SAMO ako nisu sva mesta popunjena od strane Norvezana. Postoje odseci za strane studente, ali to su zasebni odseci politickih I socioloskih studija, a stocarstvo nije jedno od njih. Par puta se desilo da su upisali svega 15-16 studenata I da nisu ispunili cak ni zamisljeni broj studenata na master studijama u Åsu. A svi univerziteti zele da upisu sto vise master studenata, jer za svakog studenta koji zavrsi master, fakultet dobija novac od vlade...
Ne, nije napomenuto da su stidije besplatne, ali se to moglo procitati izmedju redova ( ”potrebno vam je 10 000 evra godisnje za izdrzavanje” ( ne za placanje studija!)
” Posto ja nisam studirao u Ås-u, morao sam da proverim cenu doma, jer cifra od 3800 mi se ucunila visoka. Cena sobe se krece od 2600-3800 nok....”  no comment 
” Ali zaboravili ste da kazete da Norveski studenti, takodje bez obzira na prosek i materijalno stanje dobijaju studentski kredit koji im pokriva sve troskove”... Prvo, ne dobijaju SVI Norveski studenti, nego samo oni koji traze od lånnekasse, i koj ispunjavaju odredjene uslove- a najvazniji od njih je da nemaju sumu vecu od 120 000 kruna na racnu ili u imovini, kao i da ne stanuju kod roditelja. S obzirom na nasledstvo od baka i deka ili dobrostojecih roditelja koji zele da finansiraju svoju decu tokom skolovanja, postoji dosta veliki broj studenata koj ne ispunjavaju te uslove i nazalost ne dobijaju nikakav studentski kredit od drzave. I naravno osnovni uslov je da su ili Norveski gradjani ili u srodstvu sa osobom koja ima Norvesku radnu i boravisnu dozvolu- srodstvo se odnosi na supruznike ili decu). Svake godine ti isti studenti moraju da dokazu da su stekli odredjeni broj poena , da bi sledece godine mogli i dalje da dobijaju studentski kredit. Ukoliko padnu ispite i ne zasluze odredjeni broj poena ( svaki ispit nosi odredjeni broj poena) , gube pravo na studentski kredit za to skolovanje i eventualno ga mogu naknadno traziti ako upisu neki drugi fakultet ili neku drugu skolu. Mogu vam dati jos detalja, no mislim da to ne zanima sve citaoce....
Sto se tice izjave da studentski kredit pokriva sve troskove...paaa, mozda, ali ako zive veoma skromno..naime studentski kredit iznosi 8000 NOK mesecno, od toga kao sto rekoh a vi proveriste, 3800 kosta studentska soba, karta za prevoz ( beneficirana, studentska mesecna karta) kosta 800 NOK, na to dolazi novac za internet i mobilni, oko 1500-2000 NOK mesecno, i onda tom ”bogatom” Norveskom studentu ostaje cistih 1400 do 2000 NOK za hranu, izlaske i knjige ( u proseku je jedna knjiga oko 400 NOK pa navise). Cista racunica postavlja pitanje- da li ZAISTA norveski studentski kredit pokriva sve troskove?????? I zasto su onda studenti ti koji jure poslove preko celog leta, ne bi li skupili nesto novca za izdrzavanje tokom godine?
” Kada se zaposle krecu da vracaju kredit i isti treba da vrate u narednih 20 godina, sto su jako mala odvajanja od plate, gotovo neprimetna....” Ni tu se ne bih slozila sa Vama, jer iako je neko zavrsio master, ipak prima pocetnicku platu na samom startu karijere....u proseku to nije velika plata i nakon placanja poreza, ostaje im tek 16-19 000 mesecno. Od toga sada moraju da plate stan, koji iznosi najmanje 8000 NOK, mesecno, prevoznu kartu, koja vise nije beneficirana, i hranu koja je skupa, kao i troskove...tako da mesecno izdvajanje od 4-5 000 Nok, koliko iznosi studentski kredit sa kamatama, nije bas ”sica” koja se ne oseti....Pogotovu ne ako traje sledecih 20 godina....
Sto se neophodnih uspeha za doktorat tice, nije istina da morate imati uspeh najmanje B. Jednostavno nije tacna informacija. Ja primam studente na doktorat na mom fakultetu i znam odlicno i ko nam se javlja i konkurise , koga primamo i po kojim kriterijima, kao i ko obezbedjuje sredstva, i kako to trazenje i ispitivanje studenata ide. Nemojte mi pricati o tome, jer ocigledno nemate pojma o cemu pricate. Ovde cak I ne zelim da ulazim u diskusiju, jer sam , kao sto rekoh ja na polozaju gde imam informacije , a vi ocigledno ne.
“Jako je mali broj projekata koji mogu da finansiraju PhD studenta jer u Norveskoj PhD studenti rade za platu, a ne za stipendiju kao sto je slucaj u vecini Evropskih zemalja”…Ovde bih mogla dosta toga da vam razjasnim, ali ukratko , stvar ide ovako- SVAKI projekat se finansira od strane NRC ( Norwegian research council) I svaki universitet dobija godisnje odredjenu sumu, predvidjenu za istrazivanje. Potom se ta suma podeli na broj departmenta koji mogu da rade odredjena istrazivanja, I po tome koliko koji deparment ima projekata koji bi mogli biti zanimljivi, suma se deli(odlucuje se na osnovu aktuelne situacije u svetu, kao I na osnovu aktuelnih problema u Norveskoj). Zatim sef departmenta seda sa svojim zaposlenima i dogovara se o projektima koji bi eventualno mogli da se zapocnu te godine. Obicno se daje odredjeni broj predloga, (svaki profesor vuce na svoju stranu) i napravi se lista projekata, koja se zatim predaje NRC na odobrenje. Kada dobijemo odobrenje, oglasavaju se PHD mesta, koji imaju kratak opis projekta i na koji se zainteresovani studenti javljaju . Kada se izabere odgovarajuci student, sa njim se licno pravi detaljan plan projekta, koji se zatim predaje NRC na odobrenje. U nekim slucajevima, projekti su toliko specificni da se ne javi ni jedan student, i tada se projekti ”modifikuju”, tj prave se manje usko strucni, ili se novac prebacuje na sledecu godinu, i od projekta se odustaje. Postoji mogucnost i prebacivanja novca sa jednog departmenta na drugi, u slucajevima da projekti nisu priznati od strane NRC ili drugih problema.
Tacno je medjutim da Profesori vrbuju, da tako kazem studente koji su kod njih radili master, iz prostog razloga sto ih poznaju, znaju ko kako radi i sto su master studije vec obuhvatile deo projekta koji ce biti u sastavu doktorata. Tacno je medjutim i to, da neki koriste master studente da rade deo ispitivanja za njihov licni doktorat- nije retkost, da budem preciznija. Neki se master studenti bune, jer smatraju da je to njihov licni uspeh, a neki ne- dobili su svoj master i sta ce biti dalje sa njihovim istrazivanjem, ne tice ih se. Ima slucajeva i da profesori objavljuju studentska istrazivanja i laboratorisjke vezbe i kolikvijume kao sopstvene publikacije.
Da se vratim na finansiranje- svaki projekat ima otprilike oko 2 Miliona NOK. Od toga, se pokrivaju troskovi laboratorisjkih vezbi, putovanja u inostranstvo na simpozijume, i usavrsavanje u inostranstvu, ( obavezno i minimum tri meseca), studentska plata(1 400 000 NOk za 4 godine), ( da, PhD student je zaposlen 100% na fakultetu i ima sva prava kao i penziono, godisnji, porodiljsko i socijalno kao i svaki drugi zaposleni u bilo kojoj drzavnoj firmi) posteri i troskovi odbrane, stampe i publikacija. Od predvidjenog novca se i kupuje oprema, kompjuteri, stolice, stolovi, znaci svi troskovi nepohodni za zavrsetak projekta i rad studenta. Ukoliko nesto novca ostane, pripada NRC, a svake godine mentor mora da podnese finansijski izvestaj o trosenju novca prethodne godine i finansijski presek, kao i da student preda izvestaj o napredku i toku projekta i planu za sledecu godinu. Svake PhD studije se mogu prekinuti u slucaju da pojekat vise nije aktuelan, zatim ako mentor odustane od vodjenja projekta, ili ako student odustane od daljeg PhD . U slucaju poslednja dva, moze se traziti zamena, ali obicno se zavrsi zatvaranjem projekta, pri cemu onda preostali novac ide nazad na department, i sluzi za novi projekat.
Sto se tice izjave da Norveska stiti SVE gradjane a ne samo svoje, kako onda objasnjavate cinjenicu da ako se na isto radno mesto javi norvezanin sa manjom strucnom spremom i stranac sa boljom, oni ipak izaberu norvezanina?? ( nebrojeno puta sam bila svedok takvom rasizmu, nazalost) Ili cinjenicom da se na master studije naprimer prvenstveno biraju Norvezani, a potom, ako ima slobodnih mesta strani drzavljani ( bez obzira sto vec zive u Norveskoj, ali imaju strani pasos i strano ime)? Ili cinjenicu da strani drzavljani prve godine zivota i rada u Norveskoj nemaju pravo na novac tokom bolovanja, dok norveski imaju? Ili cinjenicu da ce vas u slucaju finansijske krize ( trenutnog gubitka posla, ili dugotrajne bolesti) , umesto socijalne pomoci, poslati ”nazad odakle ste i dosli”? Primera znam bezbroj, kao i mnogo nasih ljudi koje sam pratila od dolaska u Norvesku, a koji su me ocajno i zbunjeno gledali, dok su se pakovali za put ”nazad”...Ne, ja to nisam osetila na svojoj kozi, ali pametan covek stvara zakljucke gledajuci sta se desava OKO njega a ne samo po primerima koje je sam iskusio.....
Drago mi je sto zivite u zabludi da se posao ne dobija preko preporuka i poznanstava, mada mi nesto govori da u to ne verujete bas mnogo. Koliko je meni poznato, neko vam je SIGURNO napisao preporuku i to ocigledno dobru, cim radite u Norveskoj, sigurno je vas buduci sef nazvao vaseg bivseg da cuje kakav ste radnik i cemu da se nada ako vas zaposli, sasvim sigurno je nazvao skoro sve ljude sa liste koju ste mu vi dali kao reference, (vi naravno niste ludi da dajete kontakt reference nekoga ko me ste se zamerili, jel da)...da ne pricam o cinjenicama da znate nekog ko radi na tom mestu gde vi konkurisete i da ste se vi raspitali a on sapnuo da zna ”odlicnog momka”, sefu, onako u pauzi za rucak....Nemojte, molim vas, pa ja bar jednom nedeljno dobijem par pisama sa-”potreban nam je radnik za to i to mesto, jel znate nekog...” Pa ako ne znam, ja prosledim pismo nekome iz tog sektora, koji mozda zna, i raspitam se okolo..... A sta je to nego veza, preporuka ili poznanstvo?
O uspesima i kako je do njih dosla, doticne Marijane nisam i necu da komentarisem uopste. Ja se prvenstveno osvrcem na cinjenice napisane u tekstu i koliko oni imaju veze sa istinom, kao i o studiranju, zivotu i radu u Norveskoj. Sve komentare koje sam objavila, su prvenstveno sa nadom da nekom buducem master studentu objasne njegova/njena prava i sta moze da ucini da bi zavrsio master u Norveskoj. Kao i sta da zaista ocekuje od zivota ovde. Ne treba ljudima davati laznu sliku i nadu, pre ce im istina pomoci da shvate sta imaju a sta gube ako se odluce na neke poduhvate.

još jedan genije iz valjeva?

Naravno da ne treba Srbiji kad se bavi lososom

Marijana nije ni pokušala da nađe posao u Srbiji. Odmah po završetku osnovnih studija je otišla. Ima u Srbiji i onih koji su se vratili i koji nisu nigde ni isli, a imaju znanje i hoce da rade, sto o njima ne pisete?!

@Vladimir i slicni
Apsolutno! Uz duzno postovanje licnih ambicija, vecina mladih koji se javljaju kao odbaceni nisu zapravo pokusali ni u najmanjoj meri da zrtvuju neku stepenicu u sopstvenoj karijeri zarad opsteg dobra za koje navodno toliko brinu. Svi postaju najmladji doktori nauka, najmladji CEOs i slicno, sto najcesce znaci da su veoma rano odlucili da dignu ruke od svega ovde. Ne mislim da se treba odreci svog uspeha i razvoja, ali ko ce promeniti nesto ako ne ljudi s potencijalom?

@ Vlada
Dragi Vlado, hvala vam na ovakvim komentarima. I na pozivu mladim ljudima da iskoriste sve sanse koje su nam ponudjene, a za koje mi nismo ni znali da postoje. I hvala Marijani koja je podelila svoj primer sa nama.
Ne razumem ''malu ispravku'', toliko negativnih recenica i toliko kritike. Ne shvatam kako je onda ona mogla da izdrzi 28 godina u sistemu koji funkcionise po principima koji joj ne odgovaraju. I kakva je njena poruka mladima. ''Ja sam ovde 28 godina, i posle 2 posdoktorata i posla na univerzitetu ne bih vam preporucila da dolazite. Ovo nije zemlja iz snova.'' To je ono- oni nju hlebom, ona njih kamenom!

@male ispravke
Mislim da bi vi takodje trebali da proverite informacije pre nego sto ispravite neciji clanak.

Ja takodje zivim i radim u Norveskoj. Posto sam ovde zavrsio i studije zeleo sam da napravim malu ispravku na ispravku.

Nije tacno da u Norveskoj nakon zavrsene diplome naseg fakulteta ne mozete da upisete master studije. Imate dve opcije: 1. da upisete master nakon zavrsenih osnovnih studija ili 2. da se nakon trece godine prebacite na master studije.

Istina je da ne morate da budete odlican student da bi se upislai na master studije, ali nije istina da ne postoji konkurencija. U zavisnosti od master programa prima se do 20 studenata po godini. Sta mislite kako odabiraju tih 20 studenata od na primer 100 prijavljenih? Pa naravno da onda prosek ocena odlucuje o vasem mestu. Ukoliko imate srece da se na vasem smeru ne prijavi dovoljan broj studenata, onda ce primiti sve studente koji su konkurisali na program bez obzira na prosek. Na svakom univerzitetu pa i u Ås-u ima manje i vise popularnim master programa.

Niste napomenuli da su studije besplatne za sve bez obzira na prosek i da li ste stranac ili Norvezanin. Interesantno je da niste pomenuli da ukoliko ste bili odlican student u Srbiji, mozete konkurisati za stipendiju koja iznosi 1000 eura mesecno. Ukoliko ste stranac i prosecan student onda morate imati 10 000 eura godisnje kako bi bili u stanju da pokrijete troskove zivota.

Studenti jesu smesteni u studentskom domu i svi studenti prve godine dobijaju dom bez obzira na prosek. Posto ja nisam studirao u Ås-u, morao sam da proverim cenu doma, jer cifra od 3800 mi se ucunila visoka. Cena sobe se krece od 2600-3800 nok, i naravno da svako placa svoju sobu. Ali zaboravili ste da kazete da Norveski studenti, takodje bez obzira na prosek i materijalno stanje dobijaju studentski kredit koji im pokriva sve troskove (stan, hrana i dzeparac) u toku studiranja. Kada se zaposle krecu da vracaju kredit i isti treba da vrate u narednih 20 godina, sto su jako mala odvajanja od plate, gotovo neprimetna.

Ne znam odakle vam ovakve informacije u vezi doktorata u Norveskoj? Da bi upisali doktorat u Norveskoj morate imati prosek ocena najmanje B. Vi kazete da su ocene opisne (A,B,C,D,E), pa sta one drugo opisuju nego uspeh studenta na ispitu. Verujte mi da ako imate prosek A ili B vi jeste odlican student!
Uopste nije dovoljno naci samo projekat, ili sponzora kako to vi nazivate. Svaka PhD pozicija mora biti javno oglasena, na koju svi zainteresovani studenti mogu konkurisati. I ne traze profesori studente, oni mogu da predloze studentu da ostane kod njih na doktoratu ukoliko je studen pokazao dobre rezultate u toku master studija. Jako je mali broj projekata koji mogu da finansiraju PhD studenta jer u Norveskoj PhD studenti rade za platu, a ne za stipendiju kao sto je slucaj u vecini Evropskih zemalja. Tako da plata mora biti pokrivena iz projekta pa iz tih razloga mnogo je manje projekata nego studenata.

Norveska stiti sve gradjane, zao mi je ako ste vi imali lose iskustvo. Prava su za sve ista.

Upravo sto ne moze nista da se sakrije zato ljudi i ne dobijaju posao preko veze. Bez obzira na vase preporuke, poznanstva i network ukoliko se na konkurs prijavi neko bolji od vas, necete dobiti posao!!!

Cestitke Marijani i nadam se da je procitale ovaj clanak kao i komentare u kojima se ljudi dive njenom uspehu! Jer ovakav uspeh i jeste za divljenje!

Marijana,nevracaj se ni slucajno.Nikada.

Da ovo je Srbija zemlja iz sna!Ostajte ovde!Rodjena zemljo jesi li znala!
Sve je to lepo ,ali nigde nema kao ovde!
Milina jedna,svuda tece med i mleko!
NEKO REKO PA ODAVDE UTEKO.
PUTUJ EVROPO STO DALJE OD NAS!
NAMA JE LEPO SVI SMO RODJACI NEKOM VEZE RADE A JA NE,PLATA STIZE IMA SVEGA,A NIJE NI STEGA,MALO POJACAJ RADIO OOO NE RADIO OOO .LAKU NOC
CIRKUS NIKAKO DA ODE IZ NASE PALANKE,ENO OPET SELJAKA I SELJANKE NA TRAKTORU TOM NA PUTU MI STOJE I KANDA NESTO BROJE,MOZDA GLASOVE RAZUMA.
POLICE LPD
SVI NA RADNU AKCIJU ORU

U SRBIJI NETREBA DIPLOMA, MOZE NEKI KURSIC ALI BEZ CLANSKE KARTE NI TO NEVREDI. ALI NECE JOS DUGO OVI SU PRI KRAJU PRODAJE SVEGA PA BEZANIJA ALI NECE DALEKO

@ ja

ljudi mogu sve da vam oproste sem uspeha!

Predsednice, citate li Vi ovo.Zato smo vas birali a ne da cuvate svoju vlast.Strasno smo promasili, Zorane izvini.

Samo na ime spoljnotrgovinskog deficita iz Srbije u zadnjih 11 godina je otislo bespovratno vise od 100 MILIJARDI $ jer je toliko bila razlika izmedju izvoza i uvoza ,da su te pare ostale u Srbiji moglo se izgraditi svasta i ziveti mnogo mnogo bolje nego sad,u SFRJ je uvek bio uvoz isti kao i izvoz a ovo sto se radi placace se DEBELO jer kapital samo odlazi a mi nemamo stampariju deviza.

Zeleo bih da se izvinim citaocima koje smo ’’mala ispravka’’ i ja opteretili velikim brojem informacija. I zato ovom prilikom je ispravljam po poslednji put. Ne zato sto mi je cilj da dokazem da ona nije upravu po pitanju mnogih informacija, nego iz prostog razloga sto je ovakvih ljudi mnogo. Zive u inostranstvu, tu su zavrsili fakultet, rade a onda obeshrabruju druge ljude da pokusaju isto ili slicno. Zar niste polse 28 godina boravka u Norveskoj naucili da ste tu jer ste zadovoljni zivotom u ovoj zemlji. I zato mislim da nije uredu da drugim ljudima dajete iskrivljenu sliku o zivotu u Norveskoj, koja jeste jedna od najsredjenijih zemalja u Evropi.

’’Mozda mozete da upisete master nakon zavrsenih studija na nekim retkim fakultetima, ali na stocarstvu ne mozete, mozete samo da se prebacite posle trece godine. Marijana je navodno zavrsila stocarstvo, prema tome ta je izjava novinara netacna.’’

Jako ste me iznenadili ovakvom izjavom. Pa zar se niste raspitali da stocarstvo kao smer u Åsu ne postoji. Ja ne znam da li je Marijana zavrsila stocarstvo, ali i dalje tvrdim da master studije mozete upisati sa diplomom zavrsenog fakulteta u Srbiji. Pre dva meseca sam dobio aplikaciju za PhD pozicuju, koja je bila oglasena na mom fakultetu, od studenta koji je diplomirao u Beogradu i zavrsio master u Åsu. Ljudi, ne retko, zavrsavaju dva fakulteta, kao i dva master programa. Zasto bi vama vasa diploma onemogucila upis na dalje skolovanje? Pa ja sam konkurisao na master studije u Oslu, kada sam u Beogradu bio cetvrta godina fakulteta. Tada su mi objasnili da moram imati diplomu da bih konkurisao na master studije u Norveskoj. Nasa diploma osnovnih studija je ekvivalentna diplomi osnovnih studija u Norveskoj, jer moj fakultet traje 4 godine. Ukoliko imate diplomu fakulteta od 5 godina u tom slucaju diploma je ekvivalentna diplomi mastera u Norveskoj. To je onaj sistem koji ste pokusali da objasnite u predhodnom komentaru 3+2.


’’Konkurencija postoji na nekim master studijama, ali ne svuda. To i jeste razlog zasto se prima toliko internacionalnih studenata (inace bi Norvezani zauzeli sva mesta, zar ne mislite tako???) Koliko je meni poznato u Åsu na ribama, je u poslednjih 5-6 godina je bilo svega po par Norveskih studenta, dok se godisnje prima preko dvadeset ( vecinom iz Srbije, iz sasvim drugih razloga). I nemojte mi reci da imaju kvotu stranih studenata koje primaju, jer je to netacno. Strani studenti se primaju SAMO ako nisu sva mesta popunjena od strane Norvezana. Postoje odseci za strane studente, ali to su zasebni odseci politickih I socioloskih studija, a stocarstvo nije jedno od njih. Par puta se desilo da su upisali svega 15-16 studenata I da nisu ispunili cak ni zamisljeni broj studenata na master studijama u Åsu. A svi univerziteti zele da upisu sto vise master studenata, jer za svakog studenta koji zavrsi master, fakultet dobija novac od vlade...’’

Ja uopste nisam rekao da strani studenti imaju prednost u odnosu na Norveske studente. Da li postoji zemlja koja daje prednost strancima u odnosu na svoje studente? Uostalom koliko sam ja obavesten veliki broj stranih studenata koji su zavrsili ribarstvo u Åsu su ostali da rade bas tu na univerzitetu u Åsu, kao i sirom Norveske (verovatno se radi o izuzetnim studentima).


” Ali zaboravili ste da kazete da Norveski studenti, takodje bez obzira na prosek i materijalno stanje dobijaju studentski kredit koji im pokriva sve troskove”... Prvo, ne dobijaju SVI Norveski studenti, nego samo oni koji traze od lånnekasse, i koj ispunjavaju odredjene uslove- a najvazniji od njih je da nemaju sumu vecu od 120 000 kruna na racnu ili u imovini, kao i da ne stanuju kod roditelja. S obzirom na nasledstvo od baka i deka ili dobrostojecih roditelja koji zele da finansiraju svoju decu tokom skolovanja, postoji dosta veliki broj studenata koj ne ispunjavaju te uslove i nazalost ne dobijaju nikakav studentski kredit od drzave. I naravno osnovni uslov je da su ili Norveski gradjani ili u srodstvu sa osobom koja ima Norvesku radnu i boravisnu dozvolu- srodstvo se odnosi na supruznike ili decu). Svake godine ti isti studenti moraju da dokazu da su stekli odredjeni broj poena , da bi sledece godine mogli i dalje da dobijaju studentski kredit. Ukoliko padnu ispite i ne zasluze odredjeni broj poena ( svaki ispit nosi odredjeni broj poena) , gube pravo na studentski kredit za to skolovanje i eventualno ga mogu naknadno traziti ako upisu neki drugi fakultet ili neku drugu skolu. Mogu vam dati jos detalja, no mislim da to ne zanima sve citaoce....

Potpuno ste promasili poentu. Norveski studenti mogu da konkurisu za lånnekasse ukoliko zele. Ukoliko imaju sredstva ili nasledstvo kredit im nije ni potreban. Poenta je bila da ukoliko zele sami sebe da skoluju i koliko nemaju imucne roditelje, mogu da dobiju pomoc od drzave. Sledece, posto ste vec studirali u Norveskoj, kao i ja, znate da mali broj studenata pada ispite, jer je broj ispita uskladjen mogucnostima studenta. Naravno da studenti koji nisu ostvarili odredjen broj poena, moraju da vrate svoj kredit. Pa nije li tako u svakoj drugoj zemlji, ukljucujuci i Srbiju?


’’Sto se tice izjave da studentski kredit pokriva sve troskove...paaa, mozda, ali ako zive veoma skromno..naime studentski kredit iznosi 8000 NOK mesecno, od toga kao sto rekoh a vi proveriste, 3800 kosta studentska soba, karta za prevoz ( beneficirana, studentska mesecna karta) kosta 800 NOK, na to dolazi novac za internet i mobilni, oko 1500-2000 NOK mesecno, i onda tom ”bogatom” Norveskom studentu ostaje cistih 1400 do 2000 NOK za hranu, izlaske i knjige ( u proseku je jedna knjiga oko 400 NOK pa navise). Cista racunica postavlja pitanje- da li ZAISTA norveski studentski kredit pokriva sve troskove?????? I zasto su onda studenti ti koji jure poslove preko celog leta, ne bi li skupili nesto novca za izdrzavanje tokom godine?’’

Studentski kredit jeste 8000 nok. Studentska soba iznosi 2600 nok u domu. Novac za internet im ne treba jer je cena interneta ukljucena u cenu sobe. Veliki broj studenata ne kupuje knjige tako cesto, jer im profesori daju isprintane artikle i veliki broj prezentacija se nalazi na internetu. Tako da i ako kupuju knjige ne kupuju ih svaki dan. Nisam jos cuo da neki student trosi 1500 nok na mobilni telefon mesecno. Ne znam odakle vam tolika potreba da sve preuvelicate. Uostalom i ja sam imao stipendiju od 8000 nok tokom mastera u Norveskoj, plus sam ziveo u Oslu (gde je studentska soba skuplja od sobe u Åsu) i to je sasvim dovoljno novca kada ste student.


’’Kada se zaposle krecu da vracaju kredit i isti treba da vrate u narednih 20 godina, sto su jako mala odvajanja od plate, gotovo neprimetna....” Ni tu se ne bih slozila sa Vama, jer iako je neko zavrsio master, ipak prima pocetnicku platu na samom startu karijere....u proseku to nije velika plata i nakon placanja poreza, ostaje im tek 16-19 000 mesecno. Od toga sada moraju da plate stan, koji iznosi najmanje 8000 NOK, mesecno, prevoznu kartu, koja vise nije beneficirana, i hranu koja je skupa, kao i troskove...tako da mesecno izdvajanje od 4-5 000 Nok, koliko iznosi studentski kredit sa kamatama, nije bas ”sica” koja se ne oseti....Pogotovu ne ako traje sledecih 20 godina....’’

Ljudi trose razlicito u zavisnosti od svojih mogucnosti. I jako je tesko ulaziti u detalje koliko ko trosi od svoje plate na stan, hranu i ostalo. Moja devojka je Norvezanka i upravo vraca svoj studentski kredit, koji iznosi 3300 nok za tri meseca (sto je 1100 nok mesecno) bolje vi oduzmite to od plate koja joj je 19 950 nok. Po meni ovo jeste sica, s’obizorm da ona to ne oseti od plate, koja ce joj iz godine u godinu rasti, a sada moze ponosno da kaze da je svih 5 godina sama sebe izdrzavala.


’’Sto se neophodnih uspeha za doktorat tice, nije istina da morate imati uspeh najmanje B. Jednostavno nije tacna informacija.’’

Ja takodje imam svoje PhD studente i vodja sam nekoliko projekata. O projektima i nacinu na koji se oni dobijaju i finansiraju ne bih zeleo da komentarisem, jer to nije zanimljivo za ostale citaoce. Ali bih vama imao i na to da dam par komentara. Na peimer NRC nije jedino mesto gde mozete da konkurisete za projekte. Niste culi za industrijsko finansiranje projekata?

Sta je bitno da kazem jeste da prosek ocena mora biti A ili B. Ne znam gde vi radite i ko vama dozvoljava da primate studente sa nizim ocenama.
(evo samo jednog primera, od nekoliko koji se trenutno nalaze na google : http://pakuniversities.com/phd-position-within-nanomedicine-bio-nanotechnology-norway/).


’’Tacno je medjutim i to, da neki koriste master studente da rade deo ispitivanja za njihov licni doktorat- nije retkost, da budem preciznija. Neki se master studenti bune, jer smatraju da je to njihov licni uspeh, a neki ne- dobili su svoj master i sta ce biti dalje sa njihovim istrazivanjem, ne tice ih se.’’

I ovde se ne slazem sa vama. Moji master studenti ciji su rezultati koriscenji za objavljivanje naucnog rada su potpisani na rad, bez obzira da li su nastavili sa PhD-ijem ili ne!


’’i usavrsavanje u inostranstvu, ( obavezno i minimum tri meseca),’’

Takodje netacno. Verovatno da neki studenti u zavisnosti od projekta odlaze na usavrsavanje u inostranstvo, ali veliki broj studenta i ne odlazi na usavrsavanje. Sve zavisi od projekta.


’’Sto se tice izjave da Norveska stiti SVE gradjane a ne samo svoje, kako onda objasnjavate cinjenicu da ako se na isto radno mesto javi norvezanin sa manjom strucnom spremom i stranac sa boljom, oni ipak izaberu norvezanina?? ( nebrojeno puta sam bila svedok takvom rasizmu, nazalost) Ili cinjenicom da se na master studije naprimer prvenstveno biraju Norvezani, a potom, ako ima slobodnih mesta strani drzavljani ( bez obzira sto vec zive u Norveskoj, ali imaju strani pasos i strano ime)? Ili cinjenicu da strani drzavljani prve godine zivota i rada u Norveskoj nemaju pravo na novac tokom bolovanja, dok norveski imaju? Ili cinjenicu da ce vas u slucaju finansijske krize ( trenutnog gubitka posla, ili dugotrajne bolesti) , umesto socijalne pomoci, poslati ”nazad odakle ste i dosli”? Primera znam bezbroj, kao i mnogo nasih ljudi koje sam pratila od dolaska u Norvesku, a koji su me ocajno i zbunjeno gledali, dok su se pakovali za put ”nazad”...Ne, ja to nisam osetila na svojoj kozi, ali pametan covek stvara zakljucke gledajuci sta se desava OKO njega a ne samo po primerima koje je sam iskusio.....’’

Mislim da ste opet propustili jako bitnu informaciju da kazete a to je da ukoliko ste zaposljeni u Norveskoj 3 godine, vi nakon toga dobijate radnu dozvolu, koja vam obezbedjuje ostanak u Norveskoj. Naredne dve godine, bilo da ste stranac ili Norvezanin,i ukoliko niste nasli posao primacete 60% od svoje plate (malo li je dok se ne snadjete). Tako da ljudi koje ste vi pakovali nisu imali potrebne papire koji bi im obezbedili legalan ostanak u zemlji. Pa niste valjda mislili da danas svako moze da dodje u Norvesku i da dobije papire i posao tek tako?


’’Drago mi je sto zivite u zabludi da se posao ne dobija preko preporuka i poznanstava, mada mi nesto govori da u to ne verujete bas mnogo. Koliko je meni poznato, neko vam je SIGURNO napisao preporuku i to ocigledno dobru, cim radite u Norveskoj, sigurno je vas buduci sef nazvao vaseg bivseg da cuje kakav ste radnik i cemu da se nada ako vas zaposli, sasvim sigurno je nazvao skoro sve ljude sa liste koju ste mu vi dali kao reference, (vi naravno niste ludi da dajete kontakt reference nekoga ko me ste se zamerili, jel da)...da ne pricam o cinjenicama da znate nekog ko radi na tom mestu gde vi konkurisete i da ste se vi raspitali a on sapnuo da zna ”odlicnog momka”, sefu, onako u pauzi za rucak....Nemojte, molim vas, pa ja bar jednom nedeljno dobijem par pisama sa-”potreban nam je radnik za to i to mesto, jel znate nekog...” Pa ako ne znam, ja prosledim pismo nekome iz tog sektora, koji mozda zna, i raspitam se okolo..... A sta je to nego veza, preporuka ili poznanstvo?’’

Uopste nisam pricao o preporukama i poznastvima, nego o tome da vam ista ne znace ukoliko nemate kvalifikacije. I niko vam nece dati laznu preporuku. Ako ste procitali pazljivo Marijanin clanak, ona je izjavila da nije cula da se neko u Norveskoj zaposlio preko veze. I ja se slazem sa njom. Preporuke i reference nisu isto sto i veze. Naravno da sam dobio dobre reference, ali ne na lepe oci, ili zato sto me sef gotivio iz nekog tamo razloga. Reference sam dobio na osnovu svog rada, truda i uspeha. Taj super momak o kome vi pricate, moze da bude super koliko hocete, ali ako nema kvalifikacije za tu poziciju nece je dobiti. Ponavljam vam ponovo, nije rec o preporuci I referenci nego o vezama i vezicama (sto politickim, sto rodbinskim, sto prijateljskim, mito ne bih ni da pominjem).


’’O uspesima i kako je do njih dosla, doticne Marijane nisam i necu da komentarisem uopste.’’

A zasto ste onda on ovom forumu? Nadam se ne zbog mene? I kako uopste mislite da je dosla do svojih uspeha? Svojom pamecu, vrednim trudom i radom. Mislim da neko ko zivi toliko dugo u Norveskoj, kao sto ste vi, treba da zna kako se ovde dolazi do uspeha. Mozda ste vi imali neki drugi put,koji ja ne znam, posto ste toliko skepticni u vezi Marijane?


’’Sve komentare koje sam objavila, su prvenstveno sa nadom da nekom buducem master studentu objasne njegova/njena prava i sta moze da ucini da bi zavrsio master u Norveskoj. Kao i sta da zaista ocekuje od zivota ovde. Ne treba ljudima davati laznu sliku i nadu, pre ce im istina pomoci da shvate sta imaju a sta gube ako se odluce na neke poduhvate.’’

Umesto sto ste ovoliko vremena potrosili meni da objasnite sistem, treba li ste da objasnite nasim studentima nacin studiranja u jednom sredjenom sistemu. I da im preporucite odlazak na skolovanje u inostranstvo. Ne moraju svi studenti da ostanu u Norveskoj, ali i Srbiji bi dobro dosli studenti koji su stekli iskustva u inostranstvu.

Ja bih ovom prilikom zeleo da pozovem studente da konkurisu na master i PhD studije u inostranstvu, jer je to jedno veliko zivotno iskustvo, koje bi im jako koristilo bez obizra da li odluce da se nakon zavrsenih studija vrate u Srbiju ili da ostanu u inostranstvu!

Marijana, zelim Vam sve najbolje.
Kada bi svi imali hrabrosti da odemo daleko kao Vi...Da, na zapadu nije lako radi se dosta, ali barem dobijes sav poslovni izazov koji si zeleo za novac dostojan diplome, za razliku od Srbije u kojoj se bavim dnevnim prezivljavanjem moje kompanije, a o strateskom razvoju, hehehe... Da,strateski razvoj....Sa kim i sa cim

Pozdrav i cestitke koleginici, zaista veliki uspeh za koji je potrebno mnogo truda i energije, koji to nisu proziveli tesko mogu shvatiti, a mi opisati. A postovana redakcijo ako Vas zanima jos jedna interesantna prica o nedavnom studentu generacije na smeru stocarstva, a i celog poljoprivredog fakulteta u Novom Sadu, mnogostruko nagradjivanog u Srbiji, ali i u inostranstvu, slobodno mi se javite. Drage volje cu podeliti istu, ako to uopste vise ima smisla, jer mi je dosta bilo cutanja...

Svaka cast! Srecno i dobro je da si otisla. Ovde bi verovatno bila portir sa Master diplomom jer nisi clan vladajuce stranke (koja god to bila). Tamo ces bar da radis ono sto volis, imaces sredstva za razna istrazivanja i imas sansu da postanes neko.

Dala je svoj maksimum, zato je i uspela!!!! Pozivam b 92 da napravi objektivnu reportažu o Marijani, a ne da se zadrži na senzacionalističkom naslovu koji traje jedan sat. Imate preveliki uticaj na formiranje opšteprihvaćenog suda pa u skladu sa tolikom odgovornošću imate obavezu da ispratite moralne principe i savetujem vam da tražite upravo ovakve ljude, kako bi ste omladini pokazali da postoji šansa za prosvećene!!!!
POSTOJI ŠANSA SVAKI DAN!!!!

Nažalost ali jako tužno za ovu državu i narod ko je vodi da najbolji student nemoze naći posao... šta dalje reći samo SRAMOTA ZA VRH VLASTI.
Ovo da je na zapadu, imalabih stan kola posao i jako dobru platu kao i funkciju u svome resoru

Svaka cast Mirjana.

Puna podrska Marijani,zivot je jedan!Degutantno je vise pricati o tome da li treba ili ne treba ici odavde...

"Nema nikakvih projekata za mlade" zato sto smo zavisni od trenutnih znanja u poljoprivredi koja nam daje sadasnju siguraciju za nasu "trenutnu" existenciju

u srbiji nema mesta za mlade i skolovane jer politicari ne zele konkurenciju tj, neko ko ce im uzeti fotelju jer su oni ti nepismeni i neskolovani pa ako uposle nekog pametnog taj bi mogao da im uzme posao, zato svi koji su skolovani i pametni moraju da odu iz srbije ako zele bolju buducnost i neko ko ce da ceni njihovu pamet u srbiji se pamet ne ceni ceni se samo kriminal i kriminalci, zato srbija nikad nece izaci iz feudalizma

Od kad ove izabrasmo,trebaju nam samo kožne gaće

Ja sam proveo godinu dana na poljoprivrednom fakultetu,isto na stocarstvu.Sta reci vlast koja brine o sebi i svojim porodicama,premijer koji obeduje po restoranima,dok mu sve vise gradjana Srbije to isto cini po Narodnim kuhinjama.Vlast koja nam prica o evropi,a mi smo negde na nivou Senegala,gde su putevi na 25-30km od Beograda u polu-raspadnutom stanju,dok su putevi u Kongu i Cadu besprekorni.

Meni se plače kad čitam ovakve članke! Zar sve ovako mora da bude, zar najbolji nemaju mesta. Postali smo zemlja mediokriteta i agresivnih neznalica koje nas brukaju na svakom koraku.I ja bih otišao, ali nemam gde. Moje dete će sigurno otići, nadam se!

Где је сад министарка омладине и спорта? Да развуче онај њен широки осмех и да се слика пред камерама.

Norveska ima naftu. Norveska nema korumpirane politicare ni na jednom nivou. U Norveskoj gradjani zaista uzivaju sva gradjanska prava. Svest o tome ko je dobar a ko nije za zajednicu izuzetno je razvijena. Norveska ne pamti kada je ratovala. Nama bi svanulo kada bi iskorenili korupciju. Zasto se kod nas nista ne menja kada vec dugo na vlasti nisu Milosevivic i ekipa?

Шта ће нам Маријана и слични - ми већ имамо супер-паметно-стручног министра за пољепривреду. Прошле недеље лепо је усталасао јавност а сад ће до краја мандата да поентира и избори се да буде 3-ћи а не 4-ти на АТП листи своје партије на следећим изборима ?!
Ето, на се код нас троши неслућена енергија - то и слепци виде, а ми смо немоћни - кога год да бирамо - увек исто. Нисмо још раскрстили са комунизмом, партизанским начином одлучивања и сличним идиотлуцима.

@ mala ispravka
''Ispiti se ocenjuju ocenoma A,B,C,D i E, ( znaci nema odlicnog uspeha, vec samo opisnih ocena)''
Izvinite, a sta drugo A,B,C,D,E ocenjuju nego uspeh studenata na ispitu?

Ako vam je lakse da shvatite:

A=10
B=9
C=8
D=7
E=6
F=5

Posto delujete kao neko ko je studirao u Norveskoj trebali bi ovo bolje da znate od mene!

I moja sestra lekar sa prosekom 9,5 i zavrsenim fakultetom u roku nije dovoljno dobra za direktora Doma zdravlja clana G17. Vec dve godine sedi na zavodu a primaju lekare sa prosekom 7 i skoro duplim rokom studija. Ne zeli da da 5 000 evra iz principa a imamo te pare. Srecom Slovenija ne smatra da treba da je ona bespotrebno isla na fakultet pa zavrsava u julu nostrifikaciju diplome. A onda ce zbogom majci Srbiji reci i ona i njen suprug diplomirani fizicar sa prosekom 9,8. Steta sto i sam nisam otisao kada sam mogao...

Nekada je Srbija skolovala svoje najbolje ucenike u inostranstvu da bi ovde to steceno znanje koristila a sada najbolje skoluje za inostranstvo.
Buducnost jednog drustva je u mladim talentovanim ljudima i samo drzave koje ne rezmisljaju o buducnosti odricu se svojih najboljih studenata.

Podrzavam odlazak mladih jer ovoj vlasti nije stalo ni do koga samo su im vazni licni interesi.

Naravno da je otišla, šta da očekuje u ovoj našoj jadnoj Srbiji. Neće valjda da dozvoli da joj polupismeni neradnici, lopovi i destruktori naređuju šta će i kako će da radi.

Треба Србији, али не треба владарима Србије. Туга! И те како Србији треба много памети.

Па како. Нема места од страначких пулена и "стручњака". Ни не чуди ме што је овакво стање у земљи.

"Norveška je zemlja koja je sve podredila građanima"

Ali je Srbija zato zemlja u kojoj je sve podređeno političarima. Ovde političari rade za sebe i štite jedni druge.... samo tako.

"...Srbija ne zna gde se po svetu nalaze njeni nekadašnji studenti, sada priznati stručnjaci,..."
Ali zna gde su joj "ekonomski ambasadori"...

U Srbiji se tradicionalno politikom bave najgori ljudi pa su nam takvi i rezultati. Srbija ima još jednu jako lošu trdiciju a to je da pametni ljudi u njoj nisu na ceni i da je normalno da odu u inostranstvo. Kad se te dve tradicije udruže u Srpsku verziju "demokratije" dobijemo državu koja je u svakom pogledu na dnu Evrope sa tendencijom da to dno probije.

Naravno da nije pozeljna u Srbiji iz razloga sto politicarima ne odgovaraju pametni.Pametan covek se uvek buni ,ne cuti,ne veruje u bajke na TV-u,uocava pljacku i lopovluk,a takvi ne trebaju da ima prave probleme.Vec im politicari olaksavaju da sto pre odu(ukidanje viza itd..)

Skolovani su strano telo u organizmu Srbije.Kao takve ih organizam odbacuje!

Ja sam pre par meseci otisao iz Srbije.Trenutno ucim jezik i trazim posao. Nije lako i ponekad pomislim sta sam ostavio iza sebe i da sam bio veoma dobar student , preko 9,5 i da cu mozda morati da pocinjem sve iz pocetka ovde, medjutim u jedno sam siguran, necu se vracati u Srbiju.Nije sve ni u novcu , mnogo znaci kada je drzava normalna. Ne bih svoju buducu decu da osudim na takvu drzavu kao sto je Srbija.

@vladimir & povlenske magle
deco draga, pre nekoliko godina aktuelni ministar policije je vise puta ponovio da je zavist bolest i da se od nje susi kicma...ne bih se ja na vasem mestu igrao sa zdravljem i pravilnim drzanjem tela..

@pokusajte!
A kako kaze da nismo pokusavali?! Neki mozda nisu, al mnogi jesu. Ja sam godinu ipo dana pokusavao i nisam nasao posao i pored 2.5 godina radnog iskustva u struci i fakultetske diplome. U Nemackoj sam pokusao i posle 20 dana sam imao ugovor.

Pokusajte vi da nadjete u inostranstvu posao pa cete videti sta je i gde je Srbija trenutno!

dakle, ista stvar se desila i meni. imam diplomu osnovnih studija iz engleske koju nisam mogla da nostrifikujem na univerzitetu u beogradu. receno mi je da mogu da se upisem na drugu godinu fakulteta i dovrsim studije u beogradu, jer navodno dipome nemaju istu tezinu?!?. to je bilo neprihvatljivo za mene, nakon toga se prijavila na konkurs i dobila stipendiju evropske unije da studiram u engleskoj na master nivou. mentor sa kojim radim, inace vodeci strucnjak u mojoj, pozvao me je da sa nim radim i doktorat. toliko!!!