Studiranje skuplje nego u Evropi

Koji lopovi, ne znam kako nalaze opravdanja za tolike cene!!, niste naveli cene studiranja u Nemackoj, Francuskoj, Austriji,Skandinaviji, koje su medju najnizima ili prilagodjene materijalnim primanjima ili besplatne (U austriji,Svedskoj, norveskoj su besplatne i za nas), a u Benelux-u su gotovo dzabe i za nasa primanja!!
Uz to kad zavrsite imate i neku perspektivu ili obaveznu praksu (godinu dana) i to placenu, sto kad nas ni ne postoji, ali zato nek se mlate pare od gladnog naroda! I onda kazu kako su ulozili u strucnjake a oni idu! FUJ!!!

Dobro, jesu nam skolarine najskuplje, ali su nam zato plate najjeftinije.

Tek posle ovih silnih poskupljenja studenti će naglo odlaziti sa ciljem da se nikada ne vrate!

Ovo je tacno, moja sestra od ujaka studira na PMF u Nemackoj, skolarina po semestru je 615 EUR, nema pomeranja cena. Sada je "zamrzla studije", jer je pocela da radi, dobila probni posao na 1/2 godine i za skolarinu platila 300 EUR. Za to vreme ne sme da izlazi na ispite, ali moze da slusa predavanja. Sve je lepo uredjeno i sve cene se znaju u EURO. Kad pricam sa njom nekada se tesko sporazumevamo, ne zato sto ona ne zna jezik, nego zato sto su razlike izmedju nas i Zapada sve vece. Bolje reci ona ne razume mene i to sto joj pricam : mito, korupcija, kupovanje ispita, diploma, nacin da se dobije posao - veza, partijska pripadnost - (govorim samo o skolstvu i poslu ).
Tesko joj je objasniti u kakvoj banana ili sto neko rece kikiriki drzavi zivimo.

Lepo je sto ste naveli cene skolovanja u nekim zemljama, ali zasto paralelno uz cenu skolovanja ne date prosecnu platu za tu zemlju?
Inace ne znam kako se uchi tamo, ovde je smejurija: na nekim fakultetima predaju profesori sa ne vishe od 28 godina. Citao sam skripte (oni ih pishu i insistiraju na kupovini istih) i toliko su konfuzne, a ponegde u razmaku od 3-4 stranice i kontradiktorne. Profesori se bahato ponashaju, rezulatate ispita od 17 studenata ne donose po 35-40 dana, u toku predavanja razgovaraju mob. telefonom sa ukucanjima (valjda o kuvanju rucka) ili se jednostavno ne pojavljuju nedeljama na predavanjima.
Pomocno osoblje je posebna pricha (od fotokopirnice do sekretarice dekana).
Imaju po 2 ili 4 casa u nedelji dana, primaju preko 70.000 dinara i jos se zale na uslove??????????

Skinite Crnogorce sa budzeta i imacete + toliki da cete da obarate cene.

Takodje ih i iz domova treba izbaciti.
koliko ja znam to je za budzet Srbije, a ne za bivse prijaljeske zemlje.

Molim vlast da za 5 godina ne kaze kako mladi kojima je Srbija "dala" skolovanje odlaze, odliv mozgova => odliv novca... gospodo naplatili ste skolovanje i tacka! Niko nam onda nije dao za dzabe!

Ja sam zavrsila fakultet u Finskoj plativsi cak 0 evra za celokupno skolovanje. U Finskoj je studiranje potpuno besplatno, kako za domace studente, tako i za sve strance sa ove kugle zemaljske. Treba li da dodam da je diploma stecena u Finskoj priznata svuda u svetu. Isto tako su i post-diplomske studije besplatne i svako dalje usavrsavanje.

Svaki student koji se upise na fakultet stice pravo i na studentski dom za koji se moze reci da je, za nase pojmove, malo skuplji. Sve u svemu, mesecni troskovi jednog studenta, ukljucujuci tu stan, hranu i prevoz, ne premasuju vise od 500-600 evra mesecno, zavisno od toga ko koliko trosi. Medjutim, nisam sigurna ni da su mesecni troskovi nekog naseg studenta iz unutrasnjosti koji dodje da studira u Beograd, ista manji, ili bar ne drasticno manji.

Jos samo da dodam i to da je svakom studentu omoguceno da radi sa studentskom vizom i na taj nacin dodje do dodatnog novca. Pre letnje sezone otvoreni su konskursi sa raznovrsnim poslovnim ponudama, iskljucivo namenjeni studentima i djacima, i upravo studenti i djaci imaju prednost pri dobijanju posla u odnosu na ostale.

Pozdrav iz Finske

Znanje je kao javno dobro i nacionalni resurs, ali domaće vlasti očigledno čine sve da se posle slogana megatrenda i kao deo politike javno promoviše proces odliva mozgova. Ako se ovako nastavi, zemlja će nestati za par desetina godina!

Napravili ste super izbor za poredjenje. Naime, ja sam diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu pre 6 godina i odmah potom nastavila studije u Italiji na Politecnico di Milano. Ni na jednom ni na drugom nisam placala skolarinu, ali ako krenemo da uporedjujemo uslove rada i sta svaki od njih pruza svojim studentima....suvisno je. Kad sam samo prvi dan videla racunarski centar fakulteta u Italiji (u najmanjem od 7 kampusa ovog univerziteta), bila sam fascinirana....biblioteka i kako sve to funkcionise, prijave ispita, predavanja, silne ekskurzije, posete fabrikama, sajmovima sirom Italije samo su neke od stvari koje ne mogu nikako da se porede sa beogradskim fakultetom, nazalost. Svaki student dobija 50eu kredita na pocetku skolske godine za stampanje svojih crteza... ako to potrosi mora da dopuni dalje sam (ako se vodi racuna i jos ako se radi u grupi na odredjenim predmetima, ova cifra je vise nego dovoljna za jednu godinu). Omogucavaju studentima i da rade na fakultetu za sta su vrlo fino placeni i to sve po sistemu rotacije, tako da svi zainteresovani dodju na red. Ovo su samo neke stvarcice kojih sam se setila u trenutku, ali sigurno znam da postoji jos mnogo bolje organizovanih fakulteta sirom Evrope od milanskog politehnika i da su tamo skolarine minimalne ili se cak uopste ne placaju.

Necu nikada zaboraviti komentar profesora na prvoj godini u Beogradu objasnjavajuci sta ce nam sve to od pribora biti potrebno: 'Kolege ovo je skup sport'. Ne, ono koliko placaju studenti u Srbiji i koliko za uzvrat dobijaju je skup bezobrazluk.

Ja sam studirao u inostranstvu i to pre 10 godina. Tada su jos cene bile mnogo povoljnije preko, mnogo bolje obrazovanje i diploma koja se priznaje bez problema u celoj EU, samo naravno ne u Srbiji. U Srbiji sam morao da uradim nostrifikaciju(koja je za divno cudo "glatko" prosla) sto je krajnje smesno jer domaci fakulteti nisu ni do kolena evropskim ali to je samo jos jedan nacin da se uzme velika kolicina novca. Ne znam za druge, ali moja deca nece studirati ovde. Profesori su losi, pogotovo na pravnom gde usmeravaju ucenike u odredjene politicke opcije a do tada ce i Srbija nadam se biti bliza EU pa nece morati nostrifikacija.

Potpuno je suludo da se skolarina na Arhitektonskom fakultetu naplacuje u tolikom iznosu. Da roditelji finansiraju svoju decu kako bi svoje znanje upotrebili u korist bolje funkcionalnosti I estetike grada a onda posle zavrsetka njihovih studija izadje armija buducih nezaposlenih I Beograd jos nefunkcionalniji I neesteticniji.

Studenti su vazna privredna grana u Srbiji, i ove godine se ocekuje dobar izvoz!

ok skolarine, a sta sa ostalim troskovima??
odes u sluzbu za studente, kazes dobar dan, a oni ti traze 2000... za sta? taksa za dobar dan...
i tako u nedogled...

A da ne pominjemo uslove studiranja, koji su ovde daleko gori. Tako je i sa hranom: skuplja a nekvalitetnija. Srbija, zemlja paradoksa.

Ja pod Zlobom zavrsih fakultet za DZ,jos sam i stanovao u domu Dz i hranio se u menzi za dzabe a dobih i stipendiju od 200 tadasnjih tada maraka mesecno od jedne firme kojima sam uradio neki progam.Sto se mene tice trazili ste gledajte,99% mog odeljena u gimnaziji 90-tih je otislo u BG da studira posle skole ,sad ne ode ni 20% jer je BG sad preskup za nas provinciju i plus skolarine i vecina ostaje ovde ne svojom voljom.A nije isto studentski zivot na strani gde zivis sa cimerima i kad sa dvedeset i nesto godina i dalje zivis sa roditeljima.

Barselona kao centar arhitekture ima vrhunski arhitektonski fakultet,unapred placen materijal i mnostvo beneficija a cene godina su od 700 do 1000eura.
S druge strane, ovde u Beogradu skolarina je 3500 evra,mozda i vise+materijal,ispiti i sve ostalo sto izadje dodatnih 500evra minimum.
Sramota,stvarno sramota.
I posle se pitaju zasto deca prosto jure stipendije i uslove da pobegnu negde.
Ovde uslova nema.

Ma samo da ja specijalizira, a onda će biti:
''A sad adio, a sad adio i ko zna kad i ko zna gde''

Svojevremeno je moja devojka na ozbiljno pitanje zašto su joj povećali cenu studiranja iako je po starom programu a ne po nazovi „Bolonji”, uz to još u godini u kojoj je inflacija bila skoro nepostojeća, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dobila najozbiljniji odgovor da to nema veze sa nastavnim programom već da je u pitanju „tradicionalno godišnje povećanje cene studiranja”!?

Svi mladi iz moje porodice osim mene su otišli u inostranstvo na studije sa dobrim izgledima da će i ostati tamo. Ja sam verovao da ovde ima neke perspektive. Studirao, završavao raznorazne kurseve, išao na seminare, usavršavao jezike, išao na prakse i uspeo nekako da nađem posao povlačeći sve veze koje sam imao. Sada shvatam da dobra plata na papiru ne znači ništa ako kasni 4 meseca. Budala se uči na svojim greškama, a vi naučite na mojim.

Ne razumem zasto fakulteti drustvenih nauka traze poskupljenje? Sta se to tamo "trosi", pa im je poskupljenje neophodno za nastavu - tabla? kreda? Osim toga, posle tih fakulteta covek moze samo da se zaposli u trafici. Arhitektura - takodje - tamo studenti sami sve placaju - materijal i pribor za crtanje, kopiranje, koricenje, prijava ispita... Tako da, na tih 240 000 dodajte 100 000 din za realne troskove i potrebe, a gde je tu dom (smestaj), hrana, prevoz... A da ne govorim o samom angazovanju profesora i koliko su (ne)posveceni studentima ( u nacelu ), koliko su neazurni, nemarni i ostalo. Tako da, za 240 000 dobijate samo hodnike fakulteta u kojima mozete da pijete kafu iz automata - koju takodje placate sami.

Teranje studenata je odavno aktuelno, sad je na redu teranje srednjoskolaca...

Moj drugar studira medicinu u Becu. Njemu mesecno najvise treba za stan. Sve ostalo mu je ok

Tamo tretiraju studente sa posebnim olaksicama i kao zasebnu kategoriju!!!

Samo kao primer cu da navedem da po celoj Evropi putuju za od 25-50 eura...dosta

Pa kad ne biste primali Crnogorce da troše srpske pare bilo bi više za Srbijansku studentariju.

Al ovako bolje za dečurliju: nek idu vani, tamo se snadju i nikad ne vrate.
Tako sadašnja srpska vlast investira u svoju mladež i budućnost.

@EX STUDENT
Ti mladi profesori nisu problem, zato sto znaju sta predaju i znanje im je koliko toliko sveze i savremeno. Uklopili su se u sistem Bolonje, a jos uvek u njima ima dovoljno snage da postuju obaveze i studente. Ali zato profesori koji imaju 55 i vise godina su blagi uzas. Ne postuju principe studiranja, smatraju sebe za bozanstvo na fakultetu i potpuno su van vremena i dodira sa svetom. Knjige za programiranje iz 85, zatim ispitna pitanja koja nisu menjana 20 godina iako se do sada ime i sadrzaj predmeta barem po statistici promenio 10 puta. Jos uvek furaju fazon iz komunizma dodji ti na ispit pa ti mi damo jednu svesku, a ti pisi sve sto znas. Potpuno besmisleno za jedan ozbiljan fakultet kao sto je PMF.

Evo interesantan podatak za studente u Srbistanu, mada je malo off-tpoic: stiglo mi resenje za vracanje studentskog kredita, gde za 23 meseca primanja kredita od 5100 dinara studentskog kredita mesecno (to je 117.300 dinara), iznos koji treba da se vrati je 157.000 dinara!? Tacnije 2600 dinara mesecno narednih 60 meseci. Razlika je 39700 dinara kamate sto mu dodje preko 25% kamate!!! Ako neko ne veruje okacicu kasnije na Flickr ugovor (zatamljenih licnih podataka, naravno) pa cu okaciti link za sliku. Ovo je, njblaze rceno, zelenasenje kakvo prosto ne mogu da verujem da je zakonom dozvoljeno u bilo kojoj zemlji, osim, naravno, Srbistanu. Ukolika rata ne bude isplacena u roku od 6 meseci, dolazi na naplatu ceo iznos. Ja ne znam nijednog kolegu/poznanika koji se zaposlio 6 meseci po zavrsteku studija, neki vec par godina cekaju na birou, mada neki rade u poslasticarnicama, prodavnicama i sl. za 15000-18000 dinara mesecno. Mozda rata od 2600 nije velika cak ni za nase uslove, ali je ovo svejedno pljacka kakve nema.

Nazalost,nasi fakulteti vec zadnjih 20-tak godina,a narocito intenzivno od 2000-te vrse strahovito negativnu selekciju kadrova (partijska,rodjacka,svalerska,prijateljska,ko da vise osnova isl.). Zato imate bezanje iz zemlje i zelju za tim (i to ne samo mladih),a s druge strane vrlo jasna poruka mladima,pa i ostalima ( u borbi sa kriminalom),da se kriminal isplati,nazalost,ali samo u zemlji srbiji(malim slovom namerno). Takodje vi imate gomilu doktorata koji nemaju nikakvu ni trzisnu (sem onog ko im je dao to) ni naucnu vrednost,vec jednu obicnu Resavsku skolu.Neka nasi fakulteti,a narocito medju njima Beogradski univerzitet (BU skraceno,i bas je bu) ponude svoje projekte privredi (samo bez marketinga molim), pa neka se vidi koliko vrede,a neka izloze koliko su njihovi radovi validni u naucnom svetu,pa da vidimo i tu stranu,htedoh reci medalje,ali nje nema.Znate na sta sve to podseca,na jednu zadrtu,senilnu staricu,koja je oko sebe okupila jos senilniju rodbinu i prijatelje-mnogi od fakulteta bi mogli zapravo da se pretvore u muzeje,sa profesorima kao kustosima,za odredjene postavke.Jesu li oni nekada culi za prihvatanje kritika,modernizaciju,praksu? To je jedan zatvoren krug ljudi,jedan intelektualno-moralni sljam (izvinjavam se izuzecima) koji pocinje da se urusava,kao i ova drzava,i znate sta,uopste mi nije zao!

koji to strani poznati fakultet mozes da zavrsis za 10.000 eur?
Gde to ima? Zasto ovakve price ubacujemo kada god treba da kazemo da je nesto skupo?
Za EU pojmove 2.400 eur po godini je izuzetno jeftino, za nase pojmove, zbog nasih plata izuzetno skupo.
Starni fakulteti prave strucnjake, nasi fakulteti prave naucnike, koji svoje znanje ne mogu da primene u praksi jer nemaju takvih znanja.
O tome treba pisati, a ne ovakve budalastine i ovakva poredjenja koja nemaju nikakvog smisla. Zivot u inostranstvu je neuporedivo skuplji nego u Srbiji. fakulteti su neuporedivo skuplji, ali se posle lakse pronalazi posao.

Do apsurdne cene studiranja nije doslo sada, vec jos 2001. godine. I tadasnja cena vec je bila apsurdna i niti je odgovarala realnim prilikama u zemlji, niti kvalitetu usluga koji se pruza. Sa svim dosadasnjim povecanjima, to je jos izrazenije. Nije mi jasno ni kako to da tolike cene skolarina ne mogu da se uklope u finansijske planove? Pa koliko im je potrebno? I za kakve to planove, kada iste mogu da ispune univeziteti mnogo naprednijih zemalja uz daleko nize cene skolarina, pruzajuci daleko kvalitetniju uslugu. Gde zavrsava sav taj novac uzet od studenata? Skolrina za jednu godinu studija arhitekture u Grcu(Austrija) iznosi 500e. Slicno je i sa ostalim katedrama. Ukoliko student zavrsi godinu sa odgovarajucim uspehom, taj iznos mu se vraca, sto znaci da se time placa sledeca godina. O razlici u kvalitetu usluga ne smem ni da pisem. Mogli biste napraviti prilog o tome. Pa, kakva se to "grandiozna" usluga pruza na fakultetima u Srbiji, s obzirom na basnoslovne cene? Kako to da ostale zemlje mogu da pokriju svoje troskove sa daleko manjim cenama skolarine, samo Srbima nikada nije dosta i malo im je koliko god da dobiju? Da podsetim da taj arhitektonski fakultet "funkcionise" na malom prostoru u odnosu na broj svojih studenata, kao i da se pre nekoliko godina srusio plafon u amfiteatru filozofskog fakulteta, ali izgleda da to ni malo ne utice pri proceni kvaliteta usluga, kao ni pri dodeljivanju akreditacije.
Osvrnucu se i na pojedince koji ocigledno brane ovakvo nezdravo stanje u srpskoj prosveti. Vise je nego pojednostavljeno, a i uvredljivo, svim ucenicima/studentima pripisivati neznanje, lenjost i korumpiranost(hoce vezu, tetke i tece, a niko od njih ne(ce da) uci). Zasto odmah tretirat omladinu kao da je dobila "sve na tacni", pa trazi "preko hleba pogace". Pogledajmo i drugu stranu. Kao da su studenti krivi i da su svojim prosekom koji je, mozda, ispod neke arbitrarne statisticke odrednice, zasluzili takav tretman. Bio njihov rezultat na prijemnom ispitu manji ili ne, ove cene skolarine su potpuno nerealne. Dodacu jos nesto, buduci da vidim da veliki deo komentatora nije izucavao pedagosku psihologiju, pedagogiju, dokimologiju i srodne nauke. Takozvani prijemni ispit spada u kategoriju testova znanja. Jedna od njegovih glavnih odlika, validnost, trebala bi da ga cini takvim mernim instrumentom koji meri pre svega znanje, a ne nesto drugo. Medjutim, nije svaki test koji se nazove "testom znanja" to uistinu, ma koliko njegov tvorac poznavao svoju materiju. Vecina ovdasnjih prijemnih ispita nisu pravi testovi znanja, vec samo nizovi zadataka objektivnog tipa koji imaju istu formu. U ovo vreme, kada se usvajaju obrazovne deklaracije zajednicke vecem broju zemalja, testovi znanja sa funkcijom prijemnih ispita bi morali da omogucavaju uporedjivanje njihovih znanja. Nije tako. Znaci, vec tu vidimo ogranicenja njihove upotrebnosti. Dalje, testovi ponekad ne isprate adekvatno opsti program odredjenog predmeta cije znanje procenjuju, a vrlo cesto se plasiraju nebitni detalji sa kojima nisu svi ispitanici imali jednake sanse za upoznavanje. Svakako da se informacije koje treba nauciti razlikuju po stepenu opstosti, ali postoje one koje su bitne i cije je poznavanje indikativno i reprezentativno za poznavanje odredjene oblasti, kao sto postoje i one koje to nikako nisu, a cije se poznavanje zahteva na testovima. Primer koji mi je dat jeste sa prijemnog ispita za psihologiju(drzavni fakultet) u oblasti opste kulture; trazeno je navesti marku gitare gitariste grupe "Guns and Roses". Pa, zar je to bitna informacija? Zar su svi imali bar relativno istu sansu da im takva informacija bude eksponirana? Znaci li to da osoba koja ne poznaje tu slucajnu, sasvim konkretnu informaciju ogranicenog upotrebnog dometa poseduje manji stepen opste kulture od osobe kojoj je ta informacija poznata? Bojim se da to govori samo o sastavljacima testova prijemnog ispita, njihovoj sposobnosti apstraktnog razmisljanja i razdvajanja bitnog od nebitnog. Ako neki test razdvaja/diskriminise ispitanike, ne znaci da je to izvrseno po principima koji za testove treba da vaze. "Zamke" i "cake" koje su tako cesto u upotrebi, nisu u skladu sa principima sastavljanja testova. Da ne govorimo o pitanjima formulisanim na takav nacin da sugerisu netacan odgovor. Ocekuje se da, ukoliko ispitanik poznaje materiju, nece biti zavaran. Namerno ili iz neoprostivog nepoznavanja psiholoskih principa, ispusta se iz vida uticaj drugih psihickih funkcija, pre svega emocija, i njihovim uplitanjem osoba koja poznaje tacan odgovor, moze se u tom trenutku opredeliti za pogresan, koji u neispitnoj situaciji nikako ne bi odabrala. Ovo je jos jedan primer nedovoljne validnosti testa, koji nije u stanju da razlikuje odgovor kao produkt znanja, emocija ili slucajnog pogadjanja. Testovi dvoclanog, odnosno, viseclanog izbora, nekada prezentuju alternative tako formulisane da se cini da ni jedna odgovara ili, ponekad, da bi sve mogle odgovarati i opet se otvara sirok prostor nesigurnosti i interferencija ciji ce produkt pobedonosno biti proglasen "neznanjem". Ovdasnji profesori iskazuju minimum sposobnosti uvazavanja tacnih neuobicajenih odgovora, upravljajuci se cak i u ovakvim prilikama uvrezenim mentalitetom koji je Radoje Domanovic opisao recima "To kod nas ne moze da bude", sto je izvanredan mehanizam gusenja kreativnosti. Najlakse je sastaviti test onako kako to odgovara sastavljacu, a kada ispitanik ne iskaze poznavanje odgovora na njega, jer je ucio ono sto je bitno, njegov rezultat proglasiti neznanjem, kao da test koji je resavao zaista to i odrazava. Bitno je da se sastavljac/institucija ne dovede u pitanje i da se gradjani/korisnici usluga/studenti/ucenici/... (a ne institucije) oglasdavaju krivim. A gde su evropski principi koji stite gradjane i najpre proveravaju da li se prema gradjanima postupilo na zadovoljavajuc nacin, pa tek onda traze nesto od njih? U Srbiji je sve prvoklasno, ali samo deklarativno. I tako se vrtimo u krug.

zemljo Srbijo...prestani da finansiras profesore kojima je fakultet hobi pored svog privatnog posla, asistente decu profesora iz doba komunizma i Milosevica, crnogorske vecite studente koji sede po parlamentima dok ih pleme ne ubaci na neko "visoko" mesto i cena ce biti manja. Na srecu studenata a nesrecu Srbije, sve je vise programa stipendiranja za inostranstvo, pa ce oni najbolji moci da otpale jos pre nego ih zahvati represija nastavnickog kadra nasih ustanova...a kad vrlo uskoro EU fakulteti postanu nasim djacima jednako dostupni kao i nasi...ili cete se menjati ili ugasiti, jer sa njima ne mozete ovakvi da se poredite.

Voleo bih samo kada bi svi koji se bave politikom krenuli Nikolićevim stopama ali do kraja bez pomoći doktora pa da ih više nikada ne gledamo, već eventualno da ih tražimo posle 100 godina kao Homen Dražu.
E moj glupi narode!

Taman kada sam hteo, sa 28 godina, da upišem fakultet ne bih li bio obrazovaniji i sebi na kakav-takav način obezbedio kvalitetniju budućnost - mogućnosti su još manje. Stvarno je nemoguće plaćati najskuplje školarine u Srbiji, živeti, hraniti se... Meni je postao luksuz da kupim knjigu od 1000 dinara.

nisu bas istinite neke informacije u ovom textu...narocito ne za Englesku gde je tesko naci fakultet za manje od 20.000funti/god za studente koji dolaze van EU. Sto se tice ostalih zemalja, bolja je situacija, narocito Italija, Nemacka i Francuska...Norvezani su doneli novu uredbu po kojoj svi treba da placaju...ja u septembru idem na Master studije u Milano gde je skolarina 3500e ali, \'siromasniji\' studenti(manje od 500e/clanu domacinstva) placaju samo taxu od oko 400e, sto je super!
Sto se tice situacije kod nas, moj fakultet, Masinski, je uvek bio korektan prema studentima...ne samo zbog toga sto ljudi ne upisuju fax pa ih privlace jeftinim skolarinama i beneficijama vec FAKULTET ZARADJUJE i velikim delom se sam finansira...to isto rade i drugi fakulteti ali su lopovi i partijski ljudi na polozajima pa, sto bi delili studentima kad mogu jos jednu vikendicu da izgrade, nova kola da kupe itd...katastrofa...
Elem, za kraj, drage kolege, uzmite Bachelor ovde i idite na Master u inostranstvo! Dobijate mnogo toga, a vas rad ce najzad neko poceti i da ceni i vrednuje!

Studiranje postaje luksuz u Srbiji... Zalosno, ali znam dosta ljudi koji zive na ivici egzistencije samo da bi studirali. Skupo je studiranje jos kad se uzme u obzir da mnogi moraju da placaju stanovanje. Otrpilike godisnje trosim oko 3000 evra. Ne znam da li je to nekome malo ili puno, al za mene je jedva dovoljno.

1. Србија има превише стручњака а премало занатлија и оних који знају да раде практично - претерано лоша радна снага!
2. Србија и њени грађани ФИНАНСИРАЈУ добре студенте који своје обавезе вредно одрађују, па стога питање школарина је питање за оне који не воле да уче и нису способни да сакупе 48 бодова за буџет, што је сасвим пристојна цифра
3. Да су факултети лоповски, јесу, али се овако и стимулишу да што пре завршавају и да се не дешавају ситуације да студент студира 20 година

za tabasco pete:

Koji poznati univerzitet možeš da studiraš za manje od 10.000eur?

Evo ti primer, univerzitet Oksford
ako si iz EU, možeš da ga studiraš po ceni od 3.850evra,
a ako nisi, onda je školarina dva puta skuplja.

evo ti link, pa se uveri:
http://www.ox.ac.uk/feesandfunding/fees/information/universityrates/new%20fee%20rates/

Zuti gde su vam sada komentari???jadan narod sa vasim pulenima..

Zna li onaj ko pise ove tekstove, da u Srbiji postoji Fakultet Dramskih umetnosti, cija godina kosta 200000rsd. Taj fakultet se nigde ne pominje, kao da ne postoji a jedan je od najskupljih! Odmah posle arhitekture...

Stvari stoje ovako: Student sam Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Imao sam sreće da "upadnem" na budžet tako da nisam plaćao ovu astronomsku sumu.

Međutim, moj najbolji drug jeste, i moram vam reći, nije mu ni malo bilo lako. Na fakultetu ne postoje uslovi za elementarno studiranje arhitekture. Sale za učenje nemaju klimu, nemaju projektore, amfitetar je bio u raspadnutom stanju sa polupanim zvučnicima po podu (jedino ozvučenje). Jednom rečju, sramota. Jedino što su uradili, što je zaista tužno, je što su probili nekakve prozore po učionicama, koje iste, kada su pismeni kolokvijumi, izlepe novinama.

U pomenutom Politehniku, koji je dosta jeftiniji, imaju maketarnicu, salu za kompijutere (kompijutere koji se ne pale posle pola sata i koji nemaju win 7 na konfiguraciji koja jedva podržava i XP), projektore, CNC mašine za makete, lasersko sečenje itd.

240000 za ništa. Reći će, dolaze poznati predavači, profesori moraju da prime platu, i sve je to TAČNO. Ali molim vas, malo elementarnih uslova za nas studente nikoga neće ostaviti bez hleba.

I nemojte da me pogrešno razumete, Arhitektura je najlepše zanimanje i najlepši fakultet za studiranje, ali samo ako imaš mnogo para da platiš sva putovanja, radionice, zezanja, žurke, plakate, štampanja, makete, rapidografe, kartone, laptopove, kompijutere, programe (može i na divlje)...

Zato cu ja da uzmem diplomu i da palim... Kuce... Dzamije...

Pa nista omladino:
Dizite kredite i zavrsavajte studije, pa brzo na Zapad da iste otplatite.

Pa zar ne vidite da oce da skoluju samo decu raznih budzovana i tajkuna ,a da ostale ni ne primaju ko ******* sirotinju.

Godina novinarstva ili društvenih nauka na britanskom Univerzitetu u Šefildu košta 5.400 funti, ali su u cenu studija uračunati troškovi smeštaja, hrane, knjiga, opreme, osiguranja i putovanja u lokalu. "
===================================================================

Daj prestanite da sirite dezinformacije ovom narodu.
Moja suprga je profesor na Univerzitetu u Shefildu i to sto vi pisete veze sa mozgom nema.
Od ove godine stuidje na ovom Univerzitetu kostace vas 9000 funti = 10.300 Evra po godini + sve ostalo placate sami (smestaj, knjige, hranu, prevoz) , odnosno vasi roditelji ili radite po barovima, supermarketima i slicno.
Ko li pise ove clanke za B92 da mi je samo znati.

Sta kaze autor teksta..dobijate knjige dzabe...koja izmisljotina. Nema nista dzabe, tako da nemate potrebe da zalite za U.K.
Placeno moze biti jedino u slucaju da ste super student u Beogradu (na beogradskom starom Univerzitetu, jer ove nove niti poznaju niti ih interesuje...)te dobijete stipendiju za doktorske studije. Svi ostali stranci, koji ovde dolaze na studije placaju sve iz svog dzepa.

U Češkoj je takođe besplatno školovanje za sve koji znaju češki jezik (bez obzira da li su iz EU ili ne).

Meni je Kanada platila sve troškove (tačnije, Ontario) za višu školu i dala mi kredit za faks (oko 20.000$) s tim da otprilike 70% ne moram da vratim. Ovde je godina faksa oko 5500 dolara, što je 15% prosečne godišnje plate. To je ključna stvar: koliko je visoko obrazovanje priuštivo. Kod nas je godišnja plata jednaka godišnjoj školarini, a ovde sa jednom godišnjom platom možeš dva puta da prođeš kroz kompletan faks tj da odradiš dve diplome ili BA + MA + pola doktorata.

Svi univerziteti su državni i imaju granicu do koje smeju da idu sa cenama. Sve preko toga, oduzima im se od novca koji im sleduje iz budžeta. Kad smo kod budžeta, kod nas treba ukinuti to pravilo i lepo davati studentima kredite. Malo da se nauče odgovornosti. Studentske domove takođe naplaćivati. Školarine sniziti. Ovako zbog studenata-karijerista ispašta armija drugih.

Jedino što je ovde "skupo" su MBA (Master of Business Admin) diplome koje idu od 60.000$ naviše--ali takva diploma može da vam digne godišnju platu za 30% tako da je ok investicija.

I na kraju--kvalitet. Nije stvar samo u ceni. Pitanje je šta dobiješ za pare koje daš i u kakvim uslovima studiraš. Kada bi tako vrednovali obrazovanje, kod nas ne bi smelo da je više od 150-200e godišnje.

@Profesor

"U članku ima puno netačnih informacija, a u komentarima još više.
U Evropi ima bar tri načina finansiranja fakulteta.
1. U Engleskoj, a možda još u nekoj zemlji, studenti plaćaju sve troškove studiranja, pa su školarine jako visoke. "

Netacna informacija je ovo sto Vi navodite. U Engleskoj na drzavnim univerzitetima (dakle, vecina - izmedju ostalih i Oxford i Cambridge) skolarina za domace studente je u ravni par hiljada funti, sto je u skladu sa onim sto je u clanku navedeno. Pri tome, fondovi za dobre studente postoje i relativno lako se do njih dolazi (u svakom slucaju nije u nivou naucne fantakstike da se dobije njihovo koriscenje), tako da oni pametni i daroviti sigurno nece ostati uskraceni za obrazovanje samo iz razloga sto nemaju novca da plate. Bio, probao.

Znači da novac ne ide na kvalitet nastave.

Izneli ste netacne podatke za Birkbeck College,jer je kod njih skolarina za strance koji nisu iz EU u rasponu od 11-17.000 funti godisnje u zavisnosti od programa studija, a samo za troskove zivota u Londonu treba bar 12.000 funti.A tek podatak koji ste izneli za Shefield University, da je u 5.400 funti ukljucena skolarina i troskovi zivota, su daleko od istine,jer je samo skolarina 11-15.000 funti godisnje zavisno od studijskog programa.
Skolovanje je jeftinije u drugim EU zemljama,ali kad se dodaju troskovi zivota, onda je i to za nase uslove preskupo i nedostupno.

"nisu bas istinite neke informacije u ovom textu...narocito ne za Englesku gde je tesko naci fakultet za manje od 20.000funti/god za studente koji dolaze van EU."

A ko je spominjao strance? Ovde je valjda poredjenje koliko placa Englez u Engleskoj, a koliko Srbin u Srbiji.

O cemu vi pricate!?

Mene su studije u inostranstvu kostale oko 30.000 EUR (samo skolarina), a MBA posle toga jos oko 18.000 EUR.

Kako je to kod nas skuplje!?

Video sam kako funkcionisu studenti u Barseloni, Rimu, Berlinu i Becu. Izmedju ostalih, jedna istina koja se namece i stvara gorak osecaj u ustima je da mi deca taoci ove zemlje IIISVETA u poredjenju sa njima zivimo, ucimo i razvijamo se u necivilizovanoj sredini ziveci zivot nedostojam civilizovanog coveka. Nije problem u visini skolarine, vec u tome sta student dobija od svog fakulteta i koji je njegov polozaj u drustvu. Jedno je sigurno. Samo beda i odrzavanje bede na i u svim mogucim nivoima moze odrzati naseg studenta u Srbiji srecnim, skromnim i koncentrisanim na sopstvene ambicije i zivot malog polusvesnog coveka. Ono sto najvise zabrinjava su razni sistemski problemi koji i nisu direktno povezani sa finansijskim mogucnostima drzave, a godinama se ne resavaju. Studenti u srbiji su generalno previse pasivni i u mogucnosti da zive bez promena, borbe za svoja prava, samopostovanja. Aktivizam studenata hvali Srbiji. Studenti niste deca, vec ljudi od kojih zavisi buducnost sveta u kome zivimo. Treba pokazati odgovornost , revolt, covecnost.

Ne treba preterivati: U evropskim zemljama zaista je bilo jeftino studirati i, uslovi su bili fantasticni, ali pre nekih desetak godina. Od stotinak Nemaca sa kojima sam pricao, 95 njih su pljuvali po reformama vezanim za evro. Skolarine su porasle u gotovo svim evropskim zemljama u poslednje vreme, i to nije samo zbog ekonomske krize. Ali je prednost njemackih fakulteta oduvek bila u tome sto ste morali, hteli ne hteli, pohadjati neku vrstu prakse u fabrici, il u birou, il gde god, koja vam je na kraju studija obezbedjivala da pored diplome upisete i radno iskustvo u svoj CV. Druga stvar je u tome sto su strani fakulteti vrlo predusretljivi kada treba da studentima izadju u susret radi uskladjivanja studiranja sa poslom. To su sve stvari koje kod nas nema, ali se sada naplacuju - u principu, mozda je najbolje usvojiti sistem po kome bi svi placali prvu godinu jednako (i malo), a onda bi se prema polozenim ispitima uveli popusti (naravno, onaj koji ocisti godinu ne bi nista placao).

Neko je pitao koji to dobar fakultet moze da se zavrsi za manje od 10K evra. U Nemackoj semestar (u zavisnosti od pokrajine) kosta 500-700€. Npr. filozofija u Hajdelbergu, informatika u Karlsruheu, biologija u Frajburgu (sve 1A klasa, medju najboljim fakultetima u Evropi) = 500€ semestar. Od placanja su oslobodjeni studenti sa malom decom, studenti koji imaju 2 ili vise brace i sestara koji nisu bili oslobodjeni placanja, studenti invalidi, posebno nadareni studenti, neke kategorije stranih studentata, itd.

Zasto je kod nas sve skupo? Zato sto je mentalitet u Srbiji takav. Evo jednog ilustrativnog primera: vredan covek ce da zapakuje svoju robu 10x , 10x ce vise da proizvede i na osnovu toga ce prodati jeftino, ali ce zato uvek imati posla i klijenata. Sa druge strane, lenjog coveka mrzi da proizvodi, mrzi da pakuje, mrzi ga i da ugadja klijentima. Zato ce lenj covek jedva i onaj jedan paket da proizvede, i jedva da ga zapakuje. A kad ga konacno isporuci, udarice tako visoku cenu da ce se klijent krstiti. Sve to i svi nasi problemi poticu od lenjosti, Srbi su u sustini jako neradan i lenj narod i zato nam tako i ide.

U članku ima puno netačnih informacija, a u komentarima još više.
U Evropi ima bar tri načina finansiranja fakulteta.
1. U Engleskoj, a možda još u nekoj zemlji, studenti plaćaju sve troškove studiranja, pa su školarine jako visoke.
2. U većini EU zemalja svi studenti placaju školarinu, pa je zato školarina prilično mala, tipično do 1000 EUR.
3. U Srbiji i okruženju deo najboljih studenata (više od 50% na BU) finansira država u potpunosti (budžet), a ostali plaćaju relativno veliku školarinu za naše uslove. Treba biti pošten pa reći da su ove školarine znatno manje nego što država plaća za budžetske studente.
Dakle, školarine bi bile manje da ih plaćaju svi studenti, ali to je politička odluka ne samo ove vlade već svih do sada.
Drugo, školarine su manje od sredstava koje država daje po studentu. Da je ovo tačno svedoče školarine na privatnim fakultetima, koje mora da pokriju sve troškove i da vlasniku obezbede profit.
Treće, potpuno se zanemaruje činjenica da bi mnogi državni fakulteti vrlo rado ukinuli samofinansiranje. Medjutim, pritisak roditelja posle prijemnog ispita da se dete primi bar na samofinansiranje je ogroman, a postoji i problem šta sa studentima koji otpadnu sa budžeta. Na onim jeftinim fakultetima u Evropi bi im jednostavno pokazali vrata, ali to niko neće ovde da kaže.
Ukratko, za dobre studente sve je još uvek besplatno, kao i godinama ranije.

Jos jedan u nizu besmislenih clanaka koji se ponavljaju svake godine. Skolarina na Stomatoloskom i ostalim fakultetima mozda jeste 240.000, ali ta cijena se odnosi na 50 (slovima: pedeset) od 200 (slovima: dvjesta) studenata koje fakultet prima. Ostali studenti su na budzetu. Pogledajte uostalom:

http://prijemni.infostud.com/upisne_kvote_skolarine_prvi_rok_2011/18/6/Univerzitet-u-Beogradu

Fakulteti naravno na ovaj nacin zaradjuju novac, i moze da se postavi pitanje eticnosti takvog cina s obzirom da su u pitanju javne institucije, ali pogledajte prvo koliko procenata BDP-a se odvaja na obrazovanje u Srbiji, a koliko u inostranstvu.

Daleko od toga da srpski fakulteti nemaju gomilu problema: nestrucnost kadra i mas-produkcija akademskih titula, neodgovornost i bahato ponasanje osoblja, mentalitet i pristup studenata, nedostatak opreme itd itd. Ali hej, kakva drzava, takvi i fakulteti. A takvi i novinari, kojima je lakse iskucati nekoliko redova sa bombasticnim naslovom nego pomuciti se i napisati pravu pricu. Bravo, messieurs.

Da se nadovežem na Zoranov komentar dole, ko god da je pisao tekst nije se baš najbolje informisao. Radim na Irskom univerzitetu (slični sistem kao britanski) i školarina je oko 11000€/god i u to ulaze troškovi studiranja, osiguranje i korišćenje univerzitetskih sportskih objekata. Ne knjige i smeštaj. Mada, knjige se mogu koristiti iz biblioteke, ne mora da se kupuju.
E sad, osim stranih studenata (bez stipendije), ne verujem da ima puno njih koji plaćaju to. Ko god da upisuje univerzitet prethodno obezbedi neku vrstu stipendije (dobijaju je bolji đaci iz srednje škole), pa studira. To mu dodje kao da si na Budžetu u Srbiji.

Još uvek u Srbiji postoje sasvim dobri uslovi za studiranje (smeštaj, hrana, fakultet) za dobre studente i to je odlično i trebalo bi da je tako. Npr, ovde soba u studentskom domu kod kampusa košta oko 450€ a ručak u menzi oko 5€...

Drugim rečima, ako si dobar đak i radiš, ne bi trebalo da bude problema da studiraš na budžetu, i imaš bolje uslove od većine evropskih studenta (jeftinije). Ako nisi... Pa šta da kažem, trebali su tvoji roditelji da te malo više teraju da učiš. Ako nisu, a sad bi da završiš fakultet, neka plate.

Nema nista besplatno u ovom zivotu! To sto su nasi roditelji zavrsili fakultete besplatno za vreme Titove Jugosllavije, sada mi placamo i za njih i to sa duplom kamatom.

Ljudi situacija jeste teska i nije lako finansirati sklolovanje, ali ne treba izmisljati cene skolarina na zapadu. Da su toliko niske svi bi otisli tamo da studiraju. Pa svi znamo da je u Britaniji tesko naci godinu ispod deset hiljada funti, plus smestaj i sve ostalo. Austrija je malo jeftinija, ali je daleko od toga da su nase skolarine skuplje.

Sta radis ovde?-Zavrsi Megatrend i pali xD

Studenti koji imaju odličan uspeh u srednjoj skoli i pokazano znanje na prijemnom kada se upišu na određeni fakultet finasira država,tzv "budzet", tako da ništa ne plaćaju (osim knjiga i smeštaja), a plaćaju samo oni koji to NEMAJU

Наравно да је јефтиније у Србији него по Европи. Такорећи на сваком факултету плаћаш неку суму, од 350 евра по семестру па на више. Код нас плаћају само они испод црте. Стан је скупљи. Е сад, што је у односу на плату јефтиније у Европи него у Србији, па и са храном је тако, са аутомобилима, са сваком робом. Британија је ПОСЕБНО скупа. Тамо су цифре драстично веће него у Европи. Нису студенти тек онако штрајковали када им подигли школарине 2, 3 пута. О Америци не бих да вам причам, рећи ћу вам само да је медицина на државним факултетима САДА као и на приватним. Пуни држава буџет, шта ли је, само неће хлеба да се наједу од тога. Иде Индијац у Индију, заврши медицину, положи нострификацију и врати се у САД на специјализацију.

Studiranje je besplatno za dobre i vredne studente. Ostali ili ce platiti, ili ne moraju da studiraju, to nije obavezno, i onako nema posla za sve sa diplomama. Potrebni su radnicu na gradjevinama, varioci, razne zanatlije, i slicno.

Strasno je koliko komentatora ovde, navodno upucenih u desavanja, poredi sa jedne strane skolarine u UK za strane studente (a to su svi koji nisu iz UK ili neke zemlje clanice EU) i skolarine na BU za domace studente! Sve neki vajni strucnjaci sa satro svetskih univerziteta, a prave najosnovniju logicku gresku poredeci babe i zabe!

Da ne bi dalje sirili dezinformacije, napominjem da godina osnovnih studija na Oxfordu jednog DOMACEG studenta kosta 3 375 funti, sto je university fee, a kao domaci student ne mora da placa college fee. Istovremeno, strani student (dakle, onaj ko nije iz Uk ili druge EU zemlje) placa university fee u rasponu od 12 000 do 15 ooo funti PLUS 5920 funti za college fee.

A sad da pogledamo BU. Ako godina na Arhitektonskom za domaceg studenta kosta 2400 eura, sta mislite koliko PUTA vise kosta za stranog? Sta mislite koliko vecu skolarinu placaju oni Grci na medicini?

Dakle, jedino sto se moze porediti je tih 2400 eura koje placa DOMACI student na Arhitekturi BU sa 3375 funti koliko placa DOMACI student na Oxfordu (recimo). Tako, posto sad imamo jasnu racunicu nadam se da raznog mesetarenja na tu temu vise nece biti.

Pri tome ostaje da onaj ko je dobar student nece biti uskracen za skolovanje ukoliko nema sredstava za to, buduci da namenski fondovi za podrsku takvim studentima postoje i univerzitet je zainteresovan da ih zadrzi.

Za hranu se(sva tri obroka) placalo oko 100 funti po SEMESTRU. Moguce da je sad veca cena, ali ne verujem da je neka drasticna promena u pitanju.

Hajde da konacno razjasnimo slucaj Engleske (ne UK, vec Engleske). Za domace i EU studente skolarina je trenutno £3,375 godisnje; to je limit koji je propisan pre nekoliko godina. Nova (prosle godine izabrana) vlada je taj limit podigla na £9,000 godisnje (pocev od oktobra 2012.) i u poslednjih par meseci univerziteti sirom zemlje objavljuju svoje skolarine. Velika vecina se vec izjasnila da ce godisnja skolarina biti maksimalnih £9,000.

Uvodi se sistem kredita, zahvaljujuci kome niko nece morati nista da placa unapred. Krediti ce se otplacivati po diplomiranju i nalazenju posla sa platom od barem £21,000 godisnje.

To je to, sto se tice skolarina za domace i EU studente. Troskovi stanovanja i hrane (u koledzima ili privatno) u to nisu uracunati.

Kao i u dobra stara vremena kada je školovanje bilo besplatno školstvo je u funkciji jačanja pritiska i sabijanja naroda uza zid.Napad je najbolja odbrana, nekada je sve bilo besplatno osim udžbenika (ukoliko ih je bilo) ali su studenti bili poslušna masa koji su gledali svoju karijeru i po direktivi učestvovali u demonstracijama čime se devalviralo svako ozbiljnije društveno angažovanje a sada kada postoji mogućnost slobodnog političkog razmišljanja jake cene su te koje zamenjuju besplatnost školovanja.

@profesor

U članku ima puno netačnih informacija, a u komentarima još više.
U Evropi ima bar tri načina finansiranja fakulteta.
1. U Engleskoj, a možda još u nekoj zemlji, studenti plaćaju sve troškove studiranja, pa su školarine jako visoke.
2. U većini EU zemalja svi studenti placaju školarinu, pa je zato školarina prilično mala, tipično do 1000 EUR.
3. U Srbiji i okruženju deo najboljih studenata (više od 50% na BU) finansira država u potpunosti (budžet), a ostali plaćaju relativno veliku školarinu za naše uslove. Treba biti pošten pa reći da su ove školarine znatno manje nego što država plaća za budžetske studente.
Dakle, školarine bi bile manje da ih plaćaju svi studenti, ali to je politička odluka ne samo ove vlade već svih do sada.

Ne razumem Vasu logiku pojasnite je malo bolje, ako samofinansirajuci student placa iz svog dzepa recimo skolarinu 1000eur, a student koga finansira drzava neplaca nista posto tih 1000eur plati drzava kako bi se mogle smanjiti skolarine da svi placaju istu. To bi znacilo placa svako 1000eur, a drzava neplaca nista, posto su svi samofinansirajuci, 1 i 1 jos su uvek dva. Ne razumem Vasu logiku postovani Profesore. Kako bi tako bile jeftinije skolarine?

Ja resenje vidim u tome cega ima viska prestati sa drzavnim finansiranjem studenata te struke na neko vreme dok se ponovo ne pojavi potraznja za istima (mogu odmah da nabrojim barem 10struka kojih ima veliki visak ali ne zelim da ih omalovazavam), a ta sredstva preusmeriti na profesije koje su realno potrebne.

Nemačka je mati, Nemačke se lati. I Austrija i Švajcarska, školarine od 16 do 700 evra po semestru, za sve. Švedska je bila besplatna ranije.

Pa ti dodji u Novi Sad pa ce biti... :0)

Da je nekome poznato koliko iznosi skolarina na PMF-u u Novom Sadu?

koji to strani poznati fakultet mozes da zavrsis za 10.000 eur?
Gde to ima? Zasto ovakve price ubacujemo kada god treba da kazemo da je nesto skupo?
Za EU pojmove 2.400 eur po godini je izuzetno jeftino, za nase pojmove, zbog nasih plata izuzetno skupo.
Starni fakulteti prave strucnjake, nasi fakulteti prave naucnike, koji svoje znanje ne mogu da primene u praksi jer nemaju takvih znanja.
O tome treba pisati, a ne ovakve budalastine i ovakva poredjenja koja nemaju nikakvog smisla. Zivot u inostranstvu je neuporedivo skuplji nego u Srbiji. fakulteti su neuporedivo skuplji, ali se posle lakse pronalazi posao.

O cemu vi pricate!?

Mene su studije u inostranstvu kostale oko 30.000 EUR (samo skolarina), a MBA posle toga jos oko 18.000 EUR.

Kako je to kod nas skuplje!?

Jos jedan u nizu besmislenih clanaka koji se ponavljaju svake godine. Skolarina na Stomatoloskom i ostalim fakultetima mozda jeste 240.000, ali ta cijena se odnosi na 50 (slovima: pedeset) od 200 (slovima: dvjesta) studenata koje fakultet prima. Ostali studenti su na budzetu. Pogledajte uostalom:

http://prijemni.infostud.com/upisne_kvote_skolarine_prvi_rok_2011/18/6/Univerzitet-u-Beogradu

Fakulteti naravno na ovaj nacin zaradjuju novac, i moze da se postavi pitanje eticnosti takvog cina s obzirom da su u pitanju javne institucije, ali pogledajte prvo koliko procenata BDP-a se odvaja na obrazovanje u Srbiji, a koliko u inostranstvu.

Daleko od toga da srpski fakulteti nemaju gomilu problema: nestrucnost kadra i mas-produkcija akademskih titula, neodgovornost i bahato ponasanje osoblja, mentalitet i pristup studenata, nedostatak opreme itd itd. Ali hej, kakva drzava, takvi i fakulteti. A takvi i novinari, kojima je lakse iskucati nekoliko redova sa bombasticnim naslovom nego pomuciti se i napisati pravu pricu. Bravo, messieurs.

Nema nista besplatno u ovom zivotu! To sto su nasi roditelji zavrsili fakultete besplatno za vreme Titove Jugosllavije, sada mi placamo i za njih i to sa duplom kamatom.

Ljudi situacija jeste teska i nije lako finansirati sklolovanje, ali ne treba izmisljati cene skolarina na zapadu. Da su toliko niske svi bi otisli tamo da studiraju. Pa svi znamo da je u Britaniji tesko naci godinu ispod deset hiljada funti, plus smestaj i sve ostalo. Austrija je malo jeftinija, ali je daleko od toga da su nase skolarine skuplje.

Studenti koji imaju odličan uspeh u srednjoj skoli i pokazano znanje na prijemnom kada se upišu na određeni fakultet finasira država,tzv "budzet", tako da ništa ne plaćaju (osim knjiga i smeštaja), a plaćaju samo oni koji to NEMAJU

U članku ima puno netačnih informacija, a u komentarima još više.
U Evropi ima bar tri načina finansiranja fakulteta.
1. U Engleskoj, a možda još u nekoj zemlji, studenti plaćaju sve troškove studiranja, pa su školarine jako visoke.
2. U većini EU zemalja svi studenti placaju školarinu, pa je zato školarina prilično mala, tipično do 1000 EUR.
3. U Srbiji i okruženju deo najboljih studenata (više od 50% na BU) finansira država u potpunosti (budžet), a ostali plaćaju relativno veliku školarinu za naše uslove. Treba biti pošten pa reći da su ove školarine znatno manje nego što država plaća za budžetske studente.
Dakle, školarine bi bile manje da ih plaćaju svi studenti, ali to je politička odluka ne samo ove vlade već svih do sada.
Drugo, školarine su manje od sredstava koje država daje po studentu. Da je ovo tačno svedoče školarine na privatnim fakultetima, koje mora da pokriju sve troškove i da vlasniku obezbede profit.
Treće, potpuno se zanemaruje činjenica da bi mnogi državni fakulteti vrlo rado ukinuli samofinansiranje. Medjutim, pritisak roditelja posle prijemnog ispita da se dete primi bar na samofinansiranje je ogroman, a postoji i problem šta sa studentima koji otpadnu sa budžeta. Na onim jeftinim fakultetima u Evropi bi im jednostavno pokazali vrata, ali to niko neće ovde da kaže.
Ukratko, za dobre studente sve je još uvek besplatno, kao i godinama ranije.

1. Србија има превише стручњака а премало занатлија и оних који знају да раде практично - претерано лоша радна снага!
2. Србија и њени грађани ФИНАНСИРАЈУ добре студенте који своје обавезе вредно одрађују, па стога питање школарина је питање за оне који не воле да уче и нису способни да сакупе 48 бодова за буџет, што је сасвим пристојна цифра
3. Да су факултети лоповски, јесу, али се овако и стимулишу да што пре завршавају и да се не дешавају ситуације да студент студира 20 година

Godina novinarstva ili društvenih nauka na britanskom Univerzitetu u Šefildu košta 5.400 funti, ali su u cenu studija uračunati troškovi smeštaja, hrane, knjiga, opreme, osiguranja i putovanja u lokalu. "
===================================================================

Daj prestanite da sirite dezinformacije ovom narodu.
Moja suprga je profesor na Univerzitetu u Shefildu i to sto vi pisete veze sa mozgom nema.
Od ove godine stuidje na ovom Univerzitetu kostace vas 9000 funti = 10.300 Evra po godini + sve ostalo placate sami (smestaj, knjige, hranu, prevoz) , odnosno vasi roditelji ili radite po barovima, supermarketima i slicno.
Ko li pise ove clanke za B92 da mi je samo znati.

Sta kaze autor teksta..dobijate knjige dzabe...koja izmisljotina. Nema nista dzabe, tako da nemate potrebe da zalite za U.K.
Placeno moze biti jedino u slucaju da ste super student u Beogradu (na beogradskom starom Univerzitetu, jer ove nove niti poznaju niti ih interesuje...)te dobijete stipendiju za doktorske studije. Svi ostali stranci, koji ovde dolaze na studije placaju sve iz svog dzepa.

Da se nadovežem na Zoranov komentar dole, ko god da je pisao tekst nije se baš najbolje informisao. Radim na Irskom univerzitetu (slični sistem kao britanski) i školarina je oko 11000€/god i u to ulaze troškovi studiranja, osiguranje i korišćenje univerzitetskih sportskih objekata. Ne knjige i smeštaj. Mada, knjige se mogu koristiti iz biblioteke, ne mora da se kupuju.
E sad, osim stranih studenata (bez stipendije), ne verujem da ima puno njih koji plaćaju to. Ko god da upisuje univerzitet prethodno obezbedi neku vrstu stipendije (dobijaju je bolji đaci iz srednje škole), pa studira. To mu dodje kao da si na Budžetu u Srbiji.

Još uvek u Srbiji postoje sasvim dobri uslovi za studiranje (smeštaj, hrana, fakultet) za dobre studente i to je odlično i trebalo bi da je tako. Npr, ovde soba u studentskom domu kod kampusa košta oko 450€ a ručak u menzi oko 5€...

Drugim rečima, ako si dobar đak i radiš, ne bi trebalo da bude problema da studiraš na budžetu, i imaš bolje uslove od većine evropskih studenta (jeftinije). Ako nisi... Pa šta da kažem, trebali su tvoji roditelji da te malo više teraju da učiš. Ako nisu, a sad bi da završiš fakultet, neka plate.

Skinite Crnogorce sa budzeta i imacete + toliki da cete da obarate cene.

Takodje ih i iz domova treba izbaciti.
koliko ja znam to je za budzet Srbije, a ne za bivse prijaljeske zemlje.

Kao i u dobra stara vremena kada je školovanje bilo besplatno školstvo je u funkciji jačanja pritiska i sabijanja naroda uza zid.Napad je najbolja odbrana, nekada je sve bilo besplatno osim udžbenika (ukoliko ih je bilo) ali su studenti bili poslušna masa koji su gledali svoju karijeru i po direktivi učestvovali u demonstracijama čime se devalviralo svako ozbiljnije društveno angažovanje a sada kada postoji mogućnost slobodnog političkog razmišljanja jake cene su te koje zamenjuju besplatnost školovanja.

Izneli ste netacne podatke za Birkbeck College,jer je kod njih skolarina za strance koji nisu iz EU u rasponu od 11-17.000 funti godisnje u zavisnosti od programa studija, a samo za troskove zivota u Londonu treba bar 12.000 funti.A tek podatak koji ste izneli za Shefield University, da je u 5.400 funti ukljucena skolarina i troskovi zivota, su daleko od istine,jer je samo skolarina 11-15.000 funti godisnje zavisno od studijskog programa.
Skolovanje je jeftinije u drugim EU zemljama,ali kad se dodaju troskovi zivota, onda je i to za nase uslove preskupo i nedostupno.

Pa kad ne biste primali Crnogorce da troše srpske pare bilo bi više za Srbijansku studentariju.

Al ovako bolje za dečurliju: nek idu vani, tamo se snadju i nikad ne vrate.
Tako sadašnja srpska vlast investira u svoju mladež i budućnost.

Pa nista omladino:
Dizite kredite i zavrsavajte studije, pa brzo na Zapad da iste otplatite.

Tek posle ovih silnih poskupljenja studenti će naglo odlaziti sa ciljem da se nikada ne vrate!

Studiranje je besplatno za dobre i vredne studente. Ostali ili ce platiti, ili ne moraju da studiraju, to nije obavezno, i onako nema posla za sve sa diplomama. Potrebni su radnicu na gradjevinama, varioci, razne zanatlije, i slicno.

Lepo je sto ste naveli cene skolovanja u nekim zemljama, ali zasto paralelno uz cenu skolovanja ne date prosecnu platu za tu zemlju?
Inace ne znam kako se uchi tamo, ovde je smejurija: na nekim fakultetima predaju profesori sa ne vishe od 28 godina. Citao sam skripte (oni ih pishu i insistiraju na kupovini istih) i toliko su konfuzne, a ponegde u razmaku od 3-4 stranice i kontradiktorne. Profesori se bahato ponashaju, rezulatate ispita od 17 studenata ne donose po 35-40 dana, u toku predavanja razgovaraju mob. telefonom sa ukucanjima (valjda o kuvanju rucka) ili se jednostavno ne pojavljuju nedeljama na predavanjima.
Pomocno osoblje je posebna pricha (od fotokopirnice do sekretarice dekana).
Imaju po 2 ili 4 casa u nedelji dana, primaju preko 70.000 dinara i jos se zale na uslove??????????

Koji lopovi, ne znam kako nalaze opravdanja za tolike cene!!, niste naveli cene studiranja u Nemackoj, Francuskoj, Austriji,Skandinaviji, koje su medju najnizima ili prilagodjene materijalnim primanjima ili besplatne (U austriji,Svedskoj, norveskoj su besplatne i za nas), a u Benelux-u su gotovo dzabe i za nasa primanja!!
Uz to kad zavrsite imate i neku perspektivu ili obaveznu praksu (godinu dana) i to placenu, sto kad nas ni ne postoji, ali zato nek se mlate pare od gladnog naroda! I onda kazu kako su ulozili u strucnjake a oni idu! FUJ!!!

Ja sam studirao u inostranstvu i to pre 10 godina. Tada su jos cene bile mnogo povoljnije preko, mnogo bolje obrazovanje i diploma koja se priznaje bez problema u celoj EU, samo naravno ne u Srbiji. U Srbiji sam morao da uradim nostrifikaciju(koja je za divno cudo "glatko" prosla) sto je krajnje smesno jer domaci fakulteti nisu ni do kolena evropskim ali to je samo jos jedan nacin da se uzme velika kolicina novca. Ne znam za druge, ali moja deca nece studirati ovde. Profesori su losi, pogotovo na pravnom gde usmeravaju ucenike u odredjene politicke opcije a do tada ce i Srbija nadam se biti bliza EU pa nece morati nostrifikacija.

za tabasco pete:

Koji poznati univerzitet možeš da studiraš za manje od 10.000eur?

Evo ti primer, univerzitet Oksford
ako si iz EU, možeš da ga studiraš po ceni od 3.850evra,
a ako nisi, onda je školarina dva puta skuplja.

evo ti link, pa se uveri:
http://www.ox.ac.uk/feesandfunding/fees/information/universityrates/new%20fee%20rates/

Znanje je kao javno dobro i nacionalni resurs, ali domaće vlasti očigledno čine sve da se posle slogana megatrenda i kao deo politike javno promoviše proces odliva mozgova. Ako se ovako nastavi, zemlja će nestati za par desetina godina!

Ma samo da ja specijalizira, a onda će biti:
''A sad adio, a sad adio i ko zna kad i ko zna gde''

Ja pod Zlobom zavrsih fakultet za DZ,jos sam i stanovao u domu Dz i hranio se u menzi za dzabe a dobih i stipendiju od 200 tadasnjih tada maraka mesecno od jedne firme kojima sam uradio neki progam.Sto se mene tice trazili ste gledajte,99% mog odeljena u gimnaziji 90-tih je otislo u BG da studira posle skole ,sad ne ode ni 20% jer je BG sad preskup za nas provinciju i plus skolarine i vecina ostaje ovde ne svojom voljom.A nije isto studentski zivot na strani gde zivis sa cimerima i kad sa dvedeset i nesto godina i dalje zivis sa roditeljima.

Наравно да је јефтиније у Србији него по Европи. Такорећи на сваком факултету плаћаш неку суму, од 350 евра по семестру па на више. Код нас плаћају само они испод црте. Стан је скупљи. Е сад, што је у односу на плату јефтиније у Европи него у Србији, па и са храном је тако, са аутомобилима, са сваком робом. Британија је ПОСЕБНО скупа. Тамо су цифре драстично веће него у Европи. Нису студенти тек онако штрајковали када им подигли школарине 2, 3 пута. О Америци не бих да вам причам, рећи ћу вам само да је медицина на државним факултетима САДА као и на приватним. Пуни држава буџет, шта ли је, само неће хлеба да се наједу од тога. Иде Индијац у Индију, заврши медицину, положи нострификацију и врати се у САД на специјализацију.

Molim vlast da za 5 godina ne kaze kako mladi kojima je Srbija "dala" skolovanje odlaze, odliv mozgova => odliv novca... gospodo naplatili ste skolovanje i tacka! Niko nam onda nije dao za dzabe!

Pa zar ne vidite da oce da skoluju samo decu raznih budzovana i tajkuna ,a da ostale ni ne primaju ko ******* sirotinju.

Zuti gde su vam sada komentari???jadan narod sa vasim pulenima..

@Profesor

"U članku ima puno netačnih informacija, a u komentarima još više.
U Evropi ima bar tri načina finansiranja fakulteta.
1. U Engleskoj, a možda još u nekoj zemlji, studenti plaćaju sve troškove studiranja, pa su školarine jako visoke. "

Netacna informacija je ovo sto Vi navodite. U Engleskoj na drzavnim univerzitetima (dakle, vecina - izmedju ostalih i Oxford i Cambridge) skolarina za domace studente je u ravni par hiljada funti, sto je u skladu sa onim sto je u clanku navedeno. Pri tome, fondovi za dobre studente postoje i relativno lako se do njih dolazi (u svakom slucaju nije u nivou naucne fantakstike da se dobije njihovo koriscenje), tako da oni pametni i daroviti sigurno nece ostati uskraceni za obrazovanje samo iz razloga sto nemaju novca da plate. Bio, probao.

Potpuno je suludo da se skolarina na Arhitektonskom fakultetu naplacuje u tolikom iznosu. Da roditelji finansiraju svoju decu kako bi svoje znanje upotrebili u korist bolje funkcionalnosti I estetike grada a onda posle zavrsetka njihovih studija izadje armija buducih nezaposlenih I Beograd jos nefunkcionalniji I neesteticniji.

Zato cu ja da uzmem diplomu i da palim... Kuce... Dzamije...

Ja sam zavrsila fakultet u Finskoj plativsi cak 0 evra za celokupno skolovanje. U Finskoj je studiranje potpuno besplatno, kako za domace studente, tako i za sve strance sa ove kugle zemaljske. Treba li da dodam da je diploma stecena u Finskoj priznata svuda u svetu. Isto tako su i post-diplomske studije besplatne i svako dalje usavrsavanje.

Svaki student koji se upise na fakultet stice pravo i na studentski dom za koji se moze reci da je, za nase pojmove, malo skuplji. Sve u svemu, mesecni troskovi jednog studenta, ukljucujuci tu stan, hranu i prevoz, ne premasuju vise od 500-600 evra mesecno, zavisno od toga ko koliko trosi. Medjutim, nisam sigurna ni da su mesecni troskovi nekog naseg studenta iz unutrasnjosti koji dodje da studira u Beograd, ista manji, ili bar ne drasticno manji.

Jos samo da dodam i to da je svakom studentu omoguceno da radi sa studentskom vizom i na taj nacin dodje do dodatnog novca. Pre letnje sezone otvoreni su konskursi sa raznovrsnim poslovnim ponudama, iskljucivo namenjeni studentima i djacima, i upravo studenti i djaci imaju prednost pri dobijanju posla u odnosu na ostale.

Pozdrav iz Finske

Barselona kao centar arhitekture ima vrhunski arhitektonski fakultet,unapred placen materijal i mnostvo beneficija a cene godina su od 700 do 1000eura.
S druge strane, ovde u Beogradu skolarina je 3500 evra,mozda i vise+materijal,ispiti i sve ostalo sto izadje dodatnih 500evra minimum.
Sramota,stvarno sramota.
I posle se pitaju zasto deca prosto jure stipendije i uslove da pobegnu negde.
Ovde uslova nema.

"nisu bas istinite neke informacije u ovom textu...narocito ne za Englesku gde je tesko naci fakultet za manje od 20.000funti/god za studente koji dolaze van EU."

A ko je spominjao strance? Ovde je valjda poredjenje koliko placa Englez u Engleskoj, a koliko Srbin u Srbiji.

Do apsurdne cene studiranja nije doslo sada, vec jos 2001. godine. I tadasnja cena vec je bila apsurdna i niti je odgovarala realnim prilikama u zemlji, niti kvalitetu usluga koji se pruza. Sa svim dosadasnjim povecanjima, to je jos izrazenije. Nije mi jasno ni kako to da tolike cene skolarina ne mogu da se uklope u finansijske planove? Pa koliko im je potrebno? I za kakve to planove, kada iste mogu da ispune univeziteti mnogo naprednijih zemalja uz daleko nize cene skolarina, pruzajuci daleko kvalitetniju uslugu. Gde zavrsava sav taj novac uzet od studenata? Skolrina za jednu godinu studija arhitekture u Grcu(Austrija) iznosi 500e. Slicno je i sa ostalim katedrama. Ukoliko student zavrsi godinu sa odgovarajucim uspehom, taj iznos mu se vraca, sto znaci da se time placa sledeca godina. O razlici u kvalitetu usluga ne smem ni da pisem. Mogli biste napraviti prilog o tome. Pa, kakva se to "grandiozna" usluga pruza na fakultetima u Srbiji, s obzirom na basnoslovne cene? Kako to da ostale zemlje mogu da pokriju svoje troskove sa daleko manjim cenama skolarine, samo Srbima nikada nije dosta i malo im je koliko god da dobiju? Da podsetim da taj arhitektonski fakultet "funkcionise" na malom prostoru u odnosu na broj svojih studenata, kao i da se pre nekoliko godina srusio plafon u amfiteatru filozofskog fakulteta, ali izgleda da to ni malo ne utice pri proceni kvaliteta usluga, kao ni pri dodeljivanju akreditacije.
Osvrnucu se i na pojedince koji ocigledno brane ovakvo nezdravo stanje u srpskoj prosveti. Vise je nego pojednostavljeno, a i uvredljivo, svim ucenicima/studentima pripisivati neznanje, lenjost i korumpiranost(hoce vezu, tetke i tece, a niko od njih ne(ce da) uci). Zasto odmah tretirat omladinu kao da je dobila "sve na tacni", pa trazi "preko hleba pogace". Pogledajmo i drugu stranu. Kao da su studenti krivi i da su svojim prosekom koji je, mozda, ispod neke arbitrarne statisticke odrednice, zasluzili takav tretman. Bio njihov rezultat na prijemnom ispitu manji ili ne, ove cene skolarine su potpuno nerealne. Dodacu jos nesto, buduci da vidim da veliki deo komentatora nije izucavao pedagosku psihologiju, pedagogiju, dokimologiju i srodne nauke. Takozvani prijemni ispit spada u kategoriju testova znanja. Jedna od njegovih glavnih odlika, validnost, trebala bi da ga cini takvim mernim instrumentom koji meri pre svega znanje, a ne nesto drugo. Medjutim, nije svaki test koji se nazove "testom znanja" to uistinu, ma koliko njegov tvorac poznavao svoju materiju. Vecina ovdasnjih prijemnih ispita nisu pravi testovi znanja, vec samo nizovi zadataka objektivnog tipa koji imaju istu formu. U ovo vreme, kada se usvajaju obrazovne deklaracije zajednicke vecem broju zemalja, testovi znanja sa funkcijom prijemnih ispita bi morali da omogucavaju uporedjivanje njihovih znanja. Nije tako. Znaci, vec tu vidimo ogranicenja njihove upotrebnosti. Dalje, testovi ponekad ne isprate adekvatno opsti program odredjenog predmeta cije znanje procenjuju, a vrlo cesto se plasiraju nebitni detalji sa kojima nisu svi ispitanici imali jednake sanse za upoznavanje. Svakako da se informacije koje treba nauciti razlikuju po stepenu opstosti, ali postoje one koje su bitne i cije je poznavanje indikativno i reprezentativno za poznavanje odredjene oblasti, kao sto postoje i one koje to nikako nisu, a cije se poznavanje zahteva na testovima. Primer koji mi je dat jeste sa prijemnog ispita za psihologiju(drzavni fakultet) u oblasti opste kulture; trazeno je navesti marku gitare gitariste grupe "Guns and Roses". Pa, zar je to bitna informacija? Zar su svi imali bar relativno istu sansu da im takva informacija bude eksponirana? Znaci li to da osoba koja ne poznaje tu slucajnu, sasvim konkretnu informaciju ogranicenog upotrebnog dometa poseduje manji stepen opste kulture od osobe kojoj je ta informacija poznata? Bojim se da to govori samo o sastavljacima testova prijemnog ispita, njihovoj sposobnosti apstraktnog razmisljanja i razdvajanja bitnog od nebitnog. Ako neki test razdvaja/diskriminise ispitanike, ne znaci da je to izvrseno po principima koji za testove treba da vaze. "Zamke" i "cake" koje su tako cesto u upotrebi, nisu u skladu sa principima sastavljanja testova. Da ne govorimo o pitanjima formulisanim na takav nacin da sugerisu netacan odgovor. Ocekuje se da, ukoliko ispitanik poznaje materiju, nece biti zavaran. Namerno ili iz neoprostivog nepoznavanja psiholoskih principa, ispusta se iz vida uticaj drugih psihickih funkcija, pre svega emocija, i njihovim uplitanjem osoba koja poznaje tacan odgovor, moze se u tom trenutku opredeliti za pogresan, koji u neispitnoj situaciji nikako ne bi odabrala. Ovo je jos jedan primer nedovoljne validnosti testa, koji nije u stanju da razlikuje odgovor kao produkt znanja, emocija ili slucajnog pogadjanja. Testovi dvoclanog, odnosno, viseclanog izbora, nekada prezentuju alternative tako formulisane da se cini da ni jedna odgovara ili, ponekad, da bi sve mogle odgovarati i opet se otvara sirok prostor nesigurnosti i interferencija ciji ce produkt pobedonosno biti proglasen "neznanjem". Ovdasnji profesori iskazuju minimum sposobnosti uvazavanja tacnih neuobicajenih odgovora, upravljajuci se cak i u ovakvim prilikama uvrezenim mentalitetom koji je Radoje Domanovic opisao recima "To kod nas ne moze da bude", sto je izvanredan mehanizam gusenja kreativnosti. Najlakse je sastaviti test onako kako to odgovara sastavljacu, a kada ispitanik ne iskaze poznavanje odgovora na njega, jer je ucio ono sto je bitno, njegov rezultat proglasiti neznanjem, kao da test koji je resavao zaista to i odrazava. Bitno je da se sastavljac/institucija ne dovede u pitanje i da se gradjani/korisnici usluga/studenti/ucenici/... (a ne institucije) oglasdavaju krivim. A gde su evropski principi koji stite gradjane i najpre proveravaju da li se prema gradjanima postupilo na zadovoljavajuc nacin, pa tek onda traze nesto od njih? U Srbiji je sve prvoklasno, ali samo deklarativno. I tako se vrtimo u krug.

Sta radis ovde?-Zavrsi Megatrend i pali xD

nisu bas istinite neke informacije u ovom textu...narocito ne za Englesku gde je tesko naci fakultet za manje od 20.000funti/god za studente koji dolaze van EU. Sto se tice ostalih zemalja, bolja je situacija, narocito Italija, Nemacka i Francuska...Norvezani su doneli novu uredbu po kojoj svi treba da placaju...ja u septembru idem na Master studije u Milano gde je skolarina 3500e ali, \'siromasniji\' studenti(manje od 500e/clanu domacinstva) placaju samo taxu od oko 400e, sto je super!
Sto se tice situacije kod nas, moj fakultet, Masinski, je uvek bio korektan prema studentima...ne samo zbog toga sto ljudi ne upisuju fax pa ih privlace jeftinim skolarinama i beneficijama vec FAKULTET ZARADJUJE i velikim delom se sam finansira...to isto rade i drugi fakulteti ali su lopovi i partijski ljudi na polozajima pa, sto bi delili studentima kad mogu jos jednu vikendicu da izgrade, nova kola da kupe itd...katastrofa...
Elem, za kraj, drage kolege, uzmite Bachelor ovde i idite na Master u inostranstvo! Dobijate mnogo toga, a vas rad ce najzad neko poceti i da ceni i vrednuje!

A da ne pominjemo uslove studiranja, koji su ovde daleko gori. Tako je i sa hranom: skuplja a nekvalitetnija. Srbija, zemlja paradoksa.

Evo interesantan podatak za studente u Srbistanu, mada je malo off-tpoic: stiglo mi resenje za vracanje studentskog kredita, gde za 23 meseca primanja kredita od 5100 dinara studentskog kredita mesecno (to je 117.300 dinara), iznos koji treba da se vrati je 157.000 dinara!? Tacnije 2600 dinara mesecno narednih 60 meseci. Razlika je 39700 dinara kamate sto mu dodje preko 25% kamate!!! Ako neko ne veruje okacicu kasnije na Flickr ugovor (zatamljenih licnih podataka, naravno) pa cu okaciti link za sliku. Ovo je, njblaze rceno, zelenasenje kakvo prosto ne mogu da verujem da je zakonom dozvoljeno u bilo kojoj zemlji, osim, naravno, Srbistanu. Ukolika rata ne bude isplacena u roku od 6 meseci, dolazi na naplatu ceo iznos. Ja ne znam nijednog kolegu/poznanika koji se zaposlio 6 meseci po zavrsteku studija, neki vec par godina cekaju na birou, mada neki rade u poslasticarnicama, prodavnicama i sl. za 15000-18000 dinara mesecno. Mozda rata od 2600 nije velika cak ni za nase uslove, ali je ovo svejedno pljacka kakve nema.

Ovo je tacno, moja sestra od ujaka studira na PMF u Nemackoj, skolarina po semestru je 615 EUR, nema pomeranja cena. Sada je "zamrzla studije", jer je pocela da radi, dobila probni posao na 1/2 godine i za skolarinu platila 300 EUR. Za to vreme ne sme da izlazi na ispite, ali moze da slusa predavanja. Sve je lepo uredjeno i sve cene se znaju u EURO. Kad pricam sa njom nekada se tesko sporazumevamo, ne zato sto ona ne zna jezik, nego zato sto su razlike izmedju nas i Zapada sve vece. Bolje reci ona ne razume mene i to sto joj pricam : mito, korupcija, kupovanje ispita, diploma, nacin da se dobije posao - veza, partijska pripadnost - (govorim samo o skolstvu i poslu ).
Tesko joj je objasniti u kakvoj banana ili sto neko rece kikiriki drzavi zivimo.

Dobro, jesu nam skolarine najskuplje, ali su nam zato plate najjeftinije.

Napravili ste super izbor za poredjenje. Naime, ja sam diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu pre 6 godina i odmah potom nastavila studije u Italiji na Politecnico di Milano. Ni na jednom ni na drugom nisam placala skolarinu, ali ako krenemo da uporedjujemo uslove rada i sta svaki od njih pruza svojim studentima....suvisno je. Kad sam samo prvi dan videla racunarski centar fakulteta u Italiji (u najmanjem od 7 kampusa ovog univerziteta), bila sam fascinirana....biblioteka i kako sve to funkcionise, prijave ispita, predavanja, silne ekskurzije, posete fabrikama, sajmovima sirom Italije samo su neke od stvari koje ne mogu nikako da se porede sa beogradskim fakultetom, nazalost. Svaki student dobija 50eu kredita na pocetku skolske godine za stampanje svojih crteza... ako to potrosi mora da dopuni dalje sam (ako se vodi racuna i jos ako se radi u grupi na odredjenim predmetima, ova cifra je vise nego dovoljna za jednu godinu). Omogucavaju studentima i da rade na fakultetu za sta su vrlo fino placeni i to sve po sistemu rotacije, tako da svi zainteresovani dodju na red. Ovo su samo neke stvarcice kojih sam se setila u trenutku, ali sigurno znam da postoji jos mnogo bolje organizovanih fakulteta sirom Evrope od milanskog politehnika i da su tamo skolarine minimalne ili se cak uopste ne placaju.

Necu nikada zaboraviti komentar profesora na prvoj godini u Beogradu objasnjavajuci sta ce nam sve to od pribora biti potrebno: 'Kolege ovo je skup sport'. Ne, ono koliko placaju studenti u Srbiji i koliko za uzvrat dobijaju je skup bezobrazluk.

Studenti su vazna privredna grana u Srbiji, i ove godine se ocekuje dobar izvoz!

U Češkoj je takođe besplatno školovanje za sve koji znaju češki jezik (bez obzira da li su iz EU ili ne).

Meni je Kanada platila sve troškove (tačnije, Ontario) za višu školu i dala mi kredit za faks (oko 20.000$) s tim da otprilike 70% ne moram da vratim. Ovde je godina faksa oko 5500 dolara, što je 15% prosečne godišnje plate. To je ključna stvar: koliko je visoko obrazovanje priuštivo. Kod nas je godišnja plata jednaka godišnjoj školarini, a ovde sa jednom godišnjom platom možeš dva puta da prođeš kroz kompletan faks tj da odradiš dve diplome ili BA + MA + pola doktorata.

Svi univerziteti su državni i imaju granicu do koje smeju da idu sa cenama. Sve preko toga, oduzima im se od novca koji im sleduje iz budžeta. Kad smo kod budžeta, kod nas treba ukinuti to pravilo i lepo davati studentima kredite. Malo da se nauče odgovornosti. Studentske domove takođe naplaćivati. Školarine sniziti. Ovako zbog studenata-karijerista ispašta armija drugih.

Jedino što je ovde "skupo" su MBA (Master of Business Admin) diplome koje idu od 60.000$ naviše--ali takva diploma može da vam digne godišnju platu za 30% tako da je ok investicija.

I na kraju--kvalitet. Nije stvar samo u ceni. Pitanje je šta dobiješ za pare koje daš i u kakvim uslovima studiraš. Kada bi tako vrednovali obrazovanje, kod nas ne bi smelo da je više od 150-200e godišnje.

zemljo Srbijo...prestani da finansiras profesore kojima je fakultet hobi pored svog privatnog posla, asistente decu profesora iz doba komunizma i Milosevica, crnogorske vecite studente koji sede po parlamentima dok ih pleme ne ubaci na neko "visoko" mesto i cena ce biti manja. Na srecu studenata a nesrecu Srbije, sve je vise programa stipendiranja za inostranstvo, pa ce oni najbolji moci da otpale jos pre nego ih zahvati represija nastavnickog kadra nasih ustanova...a kad vrlo uskoro EU fakulteti postanu nasim djacima jednako dostupni kao i nasi...ili cete se menjati ili ugasiti, jer sa njima ne mozete ovakvi da se poredite.

Znači da novac ne ide na kvalitet nastave.

Pa ti dodji u Novi Sad pa ce biti... :0)

Strasno je koliko komentatora ovde, navodno upucenih u desavanja, poredi sa jedne strane skolarine u UK za strane studente (a to su svi koji nisu iz UK ili neke zemlje clanice EU) i skolarine na BU za domace studente! Sve neki vajni strucnjaci sa satro svetskih univerziteta, a prave najosnovniju logicku gresku poredeci babe i zabe!

Da ne bi dalje sirili dezinformacije, napominjem da godina osnovnih studija na Oxfordu jednog DOMACEG studenta kosta 3 375 funti, sto je university fee, a kao domaci student ne mora da placa college fee. Istovremeno, strani student (dakle, onaj ko nije iz Uk ili druge EU zemlje) placa university fee u rasponu od 12 000 do 15 ooo funti PLUS 5920 funti za college fee.

A sad da pogledamo BU. Ako godina na Arhitektonskom za domaceg studenta kosta 2400 eura, sta mislite koliko PUTA vise kosta za stranog? Sta mislite koliko vecu skolarinu placaju oni Grci na medicini?

Dakle, jedino sto se moze porediti je tih 2400 eura koje placa DOMACI student na Arhitekturi BU sa 3375 funti koliko placa DOMACI student na Oxfordu (recimo). Tako, posto sad imamo jasnu racunicu nadam se da raznog mesetarenja na tu temu vise nece biti.

Pri tome ostaje da onaj ko je dobar student nece biti uskracen za skolovanje ukoliko nema sredstava za to, buduci da namenski fondovi za podrsku takvim studentima postoje i univerzitet je zainteresovan da ih zadrzi.

Za hranu se(sva tri obroka) placalo oko 100 funti po SEMESTRU. Moguce da je sad veca cena, ali ne verujem da je neka drasticna promena u pitanju.

Zasto je kod nas sve skupo? Zato sto je mentalitet u Srbiji takav. Evo jednog ilustrativnog primera: vredan covek ce da zapakuje svoju robu 10x , 10x ce vise da proizvede i na osnovu toga ce prodati jeftino, ali ce zato uvek imati posla i klijenata. Sa druge strane, lenjog coveka mrzi da proizvodi, mrzi da pakuje, mrzi ga i da ugadja klijentima. Zato ce lenj covek jedva i onaj jedan paket da proizvede, i jedva da ga zapakuje. A kad ga konacno isporuci, udarice tako visoku cenu da ce se klijent krstiti. Sve to i svi nasi problemi poticu od lenjosti, Srbi su u sustini jako neradan i lenj narod i zato nam tako i ide.

@profesor

U članku ima puno netačnih informacija, a u komentarima još više.
U Evropi ima bar tri načina finansiranja fakulteta.
1. U Engleskoj, a možda još u nekoj zemlji, studenti plaćaju sve troškove studiranja, pa su školarine jako visoke.
2. U većini EU zemalja svi studenti placaju školarinu, pa je zato školarina prilično mala, tipično do 1000 EUR.
3. U Srbiji i okruženju deo najboljih studenata (više od 50% na BU) finansira država u potpunosti (budžet), a ostali plaćaju relativno veliku školarinu za naše uslove. Treba biti pošten pa reći da su ove školarine znatno manje nego što država plaća za budžetske studente.
Dakle, školarine bi bile manje da ih plaćaju svi studenti, ali to je politička odluka ne samo ove vlade već svih do sada.

Ne razumem Vasu logiku pojasnite je malo bolje, ako samofinansirajuci student placa iz svog dzepa recimo skolarinu 1000eur, a student koga finansira drzava neplaca nista posto tih 1000eur plati drzava kako bi se mogle smanjiti skolarine da svi placaju istu. To bi znacilo placa svako 1000eur, a drzava neplaca nista, posto su svi samofinansirajuci, 1 i 1 jos su uvek dva. Ne razumem Vasu logiku postovani Profesore. Kako bi tako bile jeftinije skolarine?

Ja resenje vidim u tome cega ima viska prestati sa drzavnim finansiranjem studenata te struke na neko vreme dok se ponovo ne pojavi potraznja za istima (mogu odmah da nabrojim barem 10struka kojih ima veliki visak ali ne zelim da ih omalovazavam), a ta sredstva preusmeriti na profesije koje su realno potrebne.

Nazalost,nasi fakulteti vec zadnjih 20-tak godina,a narocito intenzivno od 2000-te vrse strahovito negativnu selekciju kadrova (partijska,rodjacka,svalerska,prijateljska,ko da vise osnova isl.). Zato imate bezanje iz zemlje i zelju za tim (i to ne samo mladih),a s druge strane vrlo jasna poruka mladima,pa i ostalima ( u borbi sa kriminalom),da se kriminal isplati,nazalost,ali samo u zemlji srbiji(malim slovom namerno). Takodje vi imate gomilu doktorata koji nemaju nikakvu ni trzisnu (sem onog ko im je dao to) ni naucnu vrednost,vec jednu obicnu Resavsku skolu.Neka nasi fakulteti,a narocito medju njima Beogradski univerzitet (BU skraceno,i bas je bu) ponude svoje projekte privredi (samo bez marketinga molim), pa neka se vidi koliko vrede,a neka izloze koliko su njihovi radovi validni u naucnom svetu,pa da vidimo i tu stranu,htedoh reci medalje,ali nje nema.Znate na sta sve to podseca,na jednu zadrtu,senilnu staricu,koja je oko sebe okupila jos senilniju rodbinu i prijatelje-mnogi od fakulteta bi mogli zapravo da se pretvore u muzeje,sa profesorima kao kustosima,za odredjene postavke.Jesu li oni nekada culi za prihvatanje kritika,modernizaciju,praksu? To je jedan zatvoren krug ljudi,jedan intelektualno-moralni sljam (izvinjavam se izuzecima) koji pocinje da se urusava,kao i ova drzava,i znate sta,uopste mi nije zao!

Svojevremeno je moja devojka na ozbiljno pitanje zašto su joj povećali cenu studiranja iako je po starom programu a ne po nazovi „Bolonji”, uz to još u godini u kojoj je inflacija bila skoro nepostojeća, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dobila najozbiljniji odgovor da to nema veze sa nastavnim programom već da je u pitanju „tradicionalno godišnje povećanje cene studiranja”!?

Voleo bih samo kada bi svi koji se bave politikom krenuli Nikolićevim stopama ali do kraja bez pomoći doktora pa da ih više nikada ne gledamo, već eventualno da ih tražimo posle 100 godina kao Homen Dražu.
E moj glupi narode!

Studiranje postaje luksuz u Srbiji... Zalosno, ali znam dosta ljudi koji zive na ivici egzistencije samo da bi studirali. Skupo je studiranje jos kad se uzme u obzir da mnogi moraju da placaju stanovanje. Otrpilike godisnje trosim oko 3000 evra. Ne znam da li je to nekome malo ili puno, al za mene je jedva dovoljno.

Svi mladi iz moje porodice osim mene su otišli u inostranstvo na studije sa dobrim izgledima da će i ostati tamo. Ja sam verovao da ovde ima neke perspektive. Studirao, završavao raznorazne kurseve, išao na seminare, usavršavao jezike, išao na prakse i uspeo nekako da nađem posao povlačeći sve veze koje sam imao. Sada shvatam da dobra plata na papiru ne znači ništa ako kasni 4 meseca. Budala se uči na svojim greškama, a vi naučite na mojim.

@EX STUDENT
Ti mladi profesori nisu problem, zato sto znaju sta predaju i znanje im je koliko toliko sveze i savremeno. Uklopili su se u sistem Bolonje, a jos uvek u njima ima dovoljno snage da postuju obaveze i studente. Ali zato profesori koji imaju 55 i vise godina su blagi uzas. Ne postuju principe studiranja, smatraju sebe za bozanstvo na fakultetu i potpuno su van vremena i dodira sa svetom. Knjige za programiranje iz 85, zatim ispitna pitanja koja nisu menjana 20 godina iako se do sada ime i sadrzaj predmeta barem po statistici promenio 10 puta. Jos uvek furaju fazon iz komunizma dodji ti na ispit pa ti mi damo jednu svesku, a ti pisi sve sto znas. Potpuno besmisleno za jedan ozbiljan fakultet kao sto je PMF.

Teranje studenata je odavno aktuelno, sad je na redu teranje srednjoskolaca...

Ne razumem zasto fakulteti drustvenih nauka traze poskupljenje? Sta se to tamo "trosi", pa im je poskupljenje neophodno za nastavu - tabla? kreda? Osim toga, posle tih fakulteta covek moze samo da se zaposli u trafici. Arhitektura - takodje - tamo studenti sami sve placaju - materijal i pribor za crtanje, kopiranje, koricenje, prijava ispita... Tako da, na tih 240 000 dodajte 100 000 din za realne troskove i potrebe, a gde je tu dom (smestaj), hrana, prevoz... A da ne govorim o samom angazovanju profesora i koliko su (ne)posveceni studentima ( u nacelu ), koliko su neazurni, nemarni i ostalo. Tako da, za 240 000 dobijate samo hodnike fakulteta u kojima mozete da pijete kafu iz automata - koju takodje placate sami.

ok skolarine, a sta sa ostalim troskovima??
odes u sluzbu za studente, kazes dobar dan, a oni ti traze 2000... za sta? taksa za dobar dan...
i tako u nedogled...

Moj drugar studira medicinu u Becu. Njemu mesecno najvise treba za stan. Sve ostalo mu je ok

Tamo tretiraju studente sa posebnim olaksicama i kao zasebnu kategoriju!!!

Samo kao primer cu da navedem da po celoj Evropi putuju za od 25-50 eura...dosta

Video sam kako funkcionisu studenti u Barseloni, Rimu, Berlinu i Becu. Izmedju ostalih, jedna istina koja se namece i stvara gorak osecaj u ustima je da mi deca taoci ove zemlje IIISVETA u poredjenju sa njima zivimo, ucimo i razvijamo se u necivilizovanoj sredini ziveci zivot nedostojam civilizovanog coveka. Nije problem u visini skolarine, vec u tome sta student dobija od svog fakulteta i koji je njegov polozaj u drustvu. Jedno je sigurno. Samo beda i odrzavanje bede na i u svim mogucim nivoima moze odrzati naseg studenta u Srbiji srecnim, skromnim i koncentrisanim na sopstvene ambicije i zivot malog polusvesnog coveka. Ono sto najvise zabrinjava su razni sistemski problemi koji i nisu direktno povezani sa finansijskim mogucnostima drzave, a godinama se ne resavaju. Studenti u srbiji su generalno previse pasivni i u mogucnosti da zive bez promena, borbe za svoja prava, samopostovanja. Aktivizam studenata hvali Srbiji. Studenti niste deca, vec ljudi od kojih zavisi buducnost sveta u kome zivimo. Treba pokazati odgovornost , revolt, covecnost.

Stvari stoje ovako: Student sam Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Imao sam sreće da "upadnem" na budžet tako da nisam plaćao ovu astronomsku sumu.

Međutim, moj najbolji drug jeste, i moram vam reći, nije mu ni malo bilo lako. Na fakultetu ne postoje uslovi za elementarno studiranje arhitekture. Sale za učenje nemaju klimu, nemaju projektore, amfitetar je bio u raspadnutom stanju sa polupanim zvučnicima po podu (jedino ozvučenje). Jednom rečju, sramota. Jedino što su uradili, što je zaista tužno, je što su probili nekakve prozore po učionicama, koje iste, kada su pismeni kolokvijumi, izlepe novinama.

U pomenutom Politehniku, koji je dosta jeftiniji, imaju maketarnicu, salu za kompijutere (kompijutere koji se ne pale posle pola sata i koji nemaju win 7 na konfiguraciji koja jedva podržava i XP), projektore, CNC mašine za makete, lasersko sečenje itd.

240000 za ništa. Reći će, dolaze poznati predavači, profesori moraju da prime platu, i sve je to TAČNO. Ali molim vas, malo elementarnih uslova za nas studente nikoga neće ostaviti bez hleba.

I nemojte da me pogrešno razumete, Arhitektura je najlepše zanimanje i najlepši fakultet za studiranje, ali samo ako imaš mnogo para da platiš sva putovanja, radionice, zezanja, žurke, plakate, štampanja, makete, rapidografe, kartone, laptopove, kompijutere, programe (može i na divlje)...

Zna li onaj ko pise ove tekstove, da u Srbiji postoji Fakultet Dramskih umetnosti, cija godina kosta 200000rsd. Taj fakultet se nigde ne pominje, kao da ne postoji a jedan je od najskupljih! Odmah posle arhitekture...

Ne treba preterivati: U evropskim zemljama zaista je bilo jeftino studirati i, uslovi su bili fantasticni, ali pre nekih desetak godina. Od stotinak Nemaca sa kojima sam pricao, 95 njih su pljuvali po reformama vezanim za evro. Skolarine su porasle u gotovo svim evropskim zemljama u poslednje vreme, i to nije samo zbog ekonomske krize. Ali je prednost njemackih fakulteta oduvek bila u tome sto ste morali, hteli ne hteli, pohadjati neku vrstu prakse u fabrici, il u birou, il gde god, koja vam je na kraju studija obezbedjivala da pored diplome upisete i radno iskustvo u svoj CV. Druga stvar je u tome sto su strani fakulteti vrlo predusretljivi kada treba da studentima izadju u susret radi uskladjivanja studiranja sa poslom. To su sve stvari koje kod nas nema, ali se sada naplacuju - u principu, mozda je najbolje usvojiti sistem po kome bi svi placali prvu godinu jednako (i malo), a onda bi se prema polozenim ispitima uveli popusti (naravno, onaj koji ocisti godinu ne bi nista placao).

Taman kada sam hteo, sa 28 godina, da upišem fakultet ne bih li bio obrazovaniji i sebi na kakav-takav način obezbedio kvalitetniju budućnost - mogućnosti su još manje. Stvarno je nemoguće plaćati najskuplje školarine u Srbiji, živeti, hraniti se... Meni je postao luksuz da kupim knjigu od 1000 dinara.

Neko je pitao koji to dobar fakultet moze da se zavrsi za manje od 10K evra. U Nemackoj semestar (u zavisnosti od pokrajine) kosta 500-700€. Npr. filozofija u Hajdelbergu, informatika u Karlsruheu, biologija u Frajburgu (sve 1A klasa, medju najboljim fakultetima u Evropi) = 500€ semestar. Od placanja su oslobodjeni studenti sa malom decom, studenti koji imaju 2 ili vise brace i sestara koji nisu bili oslobodjeni placanja, studenti invalidi, posebno nadareni studenti, neke kategorije stranih studentata, itd.

Hajde da konacno razjasnimo slucaj Engleske (ne UK, vec Engleske). Za domace i EU studente skolarina je trenutno £3,375 godisnje; to je limit koji je propisan pre nekoliko godina. Nova (prosle godine izabrana) vlada je taj limit podigla na £9,000 godisnje (pocev od oktobra 2012.) i u poslednjih par meseci univerziteti sirom zemlje objavljuju svoje skolarine. Velika vecina se vec izjasnila da ce godisnja skolarina biti maksimalnih £9,000.

Uvodi se sistem kredita, zahvaljujuci kome niko nece morati nista da placa unapred. Krediti ce se otplacivati po diplomiranju i nalazenju posla sa platom od barem £21,000 godisnje.

To je to, sto se tice skolarina za domace i EU studente. Troskovi stanovanja i hrane (u koledzima ili privatno) u to nisu uracunati.

Nemačka je mati, Nemačke se lati. I Austrija i Švajcarska, školarine od 16 do 700 evra po semestru, za sve. Švedska je bila besplatna ranije.

Da je nekome poznato koliko iznosi skolarina na PMF-u u Novom Sadu?