Kako reći “ne” cigaretama?

Ispricacu vam takozvani "fenomen jedne cigarete".

Pusio sam od 15. do 23.god kada mi je zbog nesto brzih otkucaja srca, lekar posevatovao da izmedju ostalog ostavim cigarete. Nisam puno citao, niti hteo da koristim neke preparate, vec da iskusim svoju volju da se takmicim sa samim sobom da vidim mogu li da ne zapalim vise. Naceta paklica cigareta stojala mi je na stolu jedno 3-4 meseca, a da je nisam dotakao, kasnije bacio. Svakim danom bio sam pobednik, i za sebe i za ljude oko mene. Sebi sam govorio, "kao mali rodio si se u cistom vazduhu, a onda se preselio na zaganjeno smetliste puno dima, sada si se vratio kuci i opet dises svez vazduh!". Zaista, poceo sam i da osecam mirise koje nisam osecao godinama, verovali ili ne. Pluca su mi bila sve jaca kapacitet sve veci ma nisam ni bio lenj ni umoran, covece kao nov! Ali na pocetku nije bilo lako:

Prva tri dana su najteza, ali MORATE raditi isto sto radite i svaki dan, znaci nema izbegavanja nicega. Prva kafa (mozda u zivotu) bez cigarete, u pocetku nikakva - kasnije mnogo ukusnija, prvo pivo (u zivotu) bez pljuge.. nikakvo, cak nisam se mogao ni napiti od 5 piva, ali zato ujutru NEMA GLAVOBOLJE, verovali ili ne. Prvi izlazak sa drustvom svi puse, cude se sto nepusis, nude ti cigare, provociraju te, sve izdrzis sa osmehom, kasnije - svi te hvale i dive se, moral ti raste!
Prva saobracajna kazna, pandur me 15 minuta drnda, svako "normalan" bi zapalio cigaru, znojim se izdrzim, pobedim jos jednom, cak mi ni kazna nije bila vazna. Posle prvih nedelju dana saberem sve i kazem ZIV SAM, ladno se moze bez cigara! Druga nedelja daleko laksa od prve, budis se svez, ceo dan si svez. Posle mesec dana smeta ti zadimljen prostor, mnogo vise nego klasicnom nepusacu.

Posle sest meseci, vec si odavno zaboravio da si pusac, takodje i ljudi oko tebe, potpuno verujes sebi da ti cigare nikada vise nece trebati, ni ne razmisljas o njima, kao da ih nikad nije bilo. TO JE NAJOPASNIJI PERIOD. Mislis i ako bi zapalio jednu, uvek ces ih ostaviti, umes da se nosis sa njima, i tu te "djavo doceka" - navali se uza zid, otvori paklu i ponudi te "zapali jednu, sad si nepusac, podseti se starih dana".

Rekoh drugu, "Daj jednu, da se podsetim i onako sam ih batalio...", prvi drugarev savet bio je "Nemoj". "Ma daj, nisam zavisnik batalio sam ih, daj jednu da se podsetim!", i uzeh ja cigaru. I nista, jaka, ne prija mi, kasljem, cak nisam ni celu popusio. Prodje nedelju dana, opet, jer su mi "nebitne bile", zapalim tako jos jednom. Kasnije, ni ne secam se ali je postojao neki veseli "razlog" da zapalim. I tako jednu po jednu, ali ja sam i dalje nepusac. Samo jednog dana DUM, ne mozes bez cigara opet?? Panicno pokusavas da ih batalis ali ne ide, one su ti sve, vratila se "stara ljubav", popustas, gubis moral, kupujes paklu i gotov si.

Ne kazu dzabe lekari, da treba proci dve godine da bi pusac presao u kategoriju nepusaca.
Evo sad imam 28 god. i vec 4 god ponovo pusim uz par neuspesnih pokusaja da ostavim, jer svaki naredni je tezi i boliniji i nemas poverenja u sebe. I dalje ne zelim da prihvatim ono "Jednom pusac, uvek pusac." kad tad prelomicu i ostavicu ih ovaj put zaista i ako imam velik pad morala po tom pitanju!

Drago mi je ako vas nisam smorio ovolikim tekstom, jos draze ako sam nekom pomogao! Sve najbolje i ne nasedajte na "fenomen jedne cigarete"! Pozdav :)

Mlad sam, 28 godina! Poceo da pusim relativno kasno, sa nekih 18 i od prvog dana kada sam shvatio da sam postao zavisnik, hvata me panika da necu moci ostaviti, jer bas i nisam neki karakter! Po preporuci sam kupio lek Ziban i sta vise reci osim "NAJZAD SLOBODAN"!!! Bio sam sumnjicav u pocetku, cak mi je i bilo prilicno frka da se kljukam nekom hemijom, ali onda pomislim "Pobogu u cigari ima preko 4000 razlicitih otrovnih hemijskih supstanci, Ziban je mala maca naspram toga". Ako odete u apoteku i pitate za cenu (oko 5000 din), ne pomisljajte o tome kako je to skupo, samo izracunajte da je to onoliko kutija cigara koliko traje sam tretman, a za poklon jos dobijete svoje zdravlje nazad u narucje. Meni je zaista pomoglo, kao i nekolicini ljudi koje znam, a odluka je na vama! Puno srece zelim svima koji ostavljaju ovo ogavno zlo!

Citam tekst, citam komentare i nesto mi, zaista, nije jasno! U cemu je problem? Poceo sam da pusim u sestom razredu osnovne skole, dakle, u svojoj dvanaestoj godini, pusio sam punih cetrdeset godina, ponekad i po tri pakle dnevno, a sada mi je 56 godina. Dakle, 4 godine ne pusim ! Znate li sta sam uradio? Jedne veceri, jednostavno sam zguzvao kutiju sa preostalim cigaretama i rekao ukucanima da vise ne pusim i ponavljam, ja vec cetiri godine ne pusim. Dakle, potrebna je samo VOLJA i nista vise. Sve ostalo su price za malu decu !

Većina nas, u skladu sa našim balkanskim mentalitetom, reagujemo krajnje ravnodušno na upozorenja na cigaretama da duvan ubija, da škodi i onima u našoj neposrednoj okolini. Baš nas briga. To je životna filozofija starog veka, veka divljaštva i primitivizma.

Međutim, ima daleko manji procenat ljudi među nama koji imaju savest i svest o odgovornosti za svoje sopstveno zdravlje i za ljude u svom okruženju. Pod pritiskom sopstvene savesti, i sa strahom od teških posledica svoje eventualne bolesti od duvana po psihu i budžet svoje porodice, pa i svoju prevremenu smrt, ja donosim odluku da ostavim duvan. Ali, za razliku od ljudi koji su na sebi nosili samo teret potrebe za duvanom, ja sada imam dva tereta: Želju za duvanom koju osujećenu u svom zadovoljavanju sada pokušavam da nadomestim nekim drugim izvorom satisfakcije, koji me isto kao i ranije duvan vodi u neumerenost. I takođe, imam na sebi težak teret samokontrole kojim neprestano ugušujem svoju potrebu za duvanom, što mi naravno neprestano oduzima veliku količinu psihičke energije i nervno me iscrpljuje. Kako se nisam pokajao za samu želju za duvanom, već samo za čin konzumiranja duvana, moja savest nije čista i ja zato sada imam potrebu da lažno morališem i da se praznim nad pušačima. Prezirem pušače srazmerno tome koliko sam nesvestan da duvan i dalje volim. Kada sretnem osobu koja puši, ja tu osobu mrzim i prezirem, jer ona zapravo radi ono što bih ja podsvesno voleo, ali ne smem pod pritiskom represije sopstvene savesti. Pa bih tom istom represijom i nju primorao da ostavi duvan na silu kao što sam to i ja uradio. Jako bih voleo da ih država strogim kaznama primora da ostave duvan, kao što sam ga ja ostavio. Ja sada zapravo mrzim pušače, ali i dalje u dubini duše volim duvan. To je filozofija srednjeg veka, veka represije, licemerstva i proganjanja jeretika.

Veoma su retki slučajevi da ljudi ostave duvan tako što su se pokajali za samu želju za duvanom, i tako rasteretili od unutrašnjeg nezadovoljstva koji je izvor njihove potrebe za duvanom ili bilo kojim drugim porokom i neumerenošću. Kada sam ostavio duvan tako što sam se pokajao za samu želju za njim, moja duša je rasterećena i srećna, i ja iskreno više ne moram da pušim. Iako mi se miris duvana možda još uvek čini prijatnim, ja nemam nikakvu želju da ga konzumiram, zato što sam u biti rasterećen. Sada nemam potrebe za duvanom, ali kako mi je savest čista, nemam ni prezriv i osuđujuć stav prema onima koji konzumiraju duvan, iako me je žao što se ti ljudi muče pod teretom koji ih pritiska da konzumiraju duvan i koji smatram većom nesrećom po njih nego same štetne posledice duvana na njihovom zdravstvenom planu. To je filozofija novog veka, veka reformacije i prosvetiteljstva.

No, danas mi više ne živimo u novom veku, već u savremenom dobu koje nam naučnim prosperitetom iz vremena novog veka omogućava da danas uživamo zadovoljstva starog veka, a da njima ne ugrožavamo druge, a ako ugrožavamo druge, tu je odmah represija srednjeg veka da nas izazvanim licemerstvom "unormali".

SADRZAJ TEKSTA KOJI SAM PROCITAO JE IZVANREDAN I NADAM SE DA CE UTICATI NA MOJU LICNOST,DA JEDNOM ZAISTA PRESTANEM DA PUSIM !

Procitajte knjigu Alena Carra "Lako je prestati pusiti". Ko ne prestane posle nje, dajem mu 1000 evra. :)

Kako reći "da" tom sintetičkom kršu ? Zdrav čovek to ne može.

svaka cast! podrzavam i saosecam se 100% sa ovim tekstm. Ja sam jos u fazi ostavljanja,ali moram da spomenm da nisam zapalila cigaretu od 22og februara,kada mi se povratio stari,dobri pusacki bronhitis,koga sam zaradila pre tacno 7 godina (sada mi je 28:(( :) Dobivsi dve pumpice za prociscavanje pluca sa 28 godina,bilo mi je jasno dokle sam sebe dovela. Tako da,dragi pusaci,savetujevam da citate ovaj tekst dva puta dnevno minimum i d shvatate ozbiljnost zavisnosti koje cigarete izazivaju. Hvala na iskrenosti,draga spisateljice!
Veliki pozdrav!

Ko o cemu, baba o ustipcima. Pa jel' vas bar placaju za ove besmislene tekstove?

Nakon 10god. intenzivnog pusenja (bez dana pauze, cak i za vreme najacih upala pluca), kupio sam Ziban i neverovatno! ostavio cigare. Moja preporuka svima koji misle da ne mogu da ostave.

Evo čitam ovaj tekst i kao da sam ga sam napisao, od tačke do tačke je prekopirano moje životno iskustvo samo sa jednom jedinom razlikom što sam ja uspešno ostavio cigarete i za sada sam sretan nepušač već skoro 3 godine. Posle silnih zibana, elektricnih cigareta i biomedova( ne kažem da ne funkcionišu ali meni nisu pomogli) sam nekako nabasao na lasersko odvikavanje od pušenja i od tada su cigarete za mene istorija. Ono sto je mozda i najvaznija stvar za lasersko odvikavanje od pušenja je to da se potpuno gubi fizicka zavisnost, tako da nisam imao onaj pakleni osećaj u stomaku i grudima, ono kada imate utisak da će vam grudi eksplodirati ako ne zapalite i ne povučete bar jedan dim. Svima ih najiskrenije preporucujem.

Aman dokle vise zilioni mrtvih bas od duvana,
evo - ako danas ostavim, sutra cu udisati divan planinski vazduh iz auspuha GSPovih buseva, mirisati sve hemikalije iz fabrika, grejati se radijacijom iz Japana i ko zna odakle vec...
Super je zabraniti pusenje - osloboditi svet duvanskog dima, a onda samo sracunajte koliko vise otrova udahnemo kad kraj nas prodje Golf II dizel koga je 'majstor' nacepio pa ostavlja dimnu zavesu iza sebe.....
Ili kao u kanadi - duvan je odvratan, fuj, demode, ali je zato zelena travica trendy i bas je cool - i uopste nije stetna kao duvan... ma ne, bolje da duvate nego da pusite.... uzas

Pusim vec 20tak godina i potpuno shvatam o cemu pisete u ovom tekstu. i ja sam pokusavao 2-3 puta po 2-3 meseca sam uspevao da izdrzim bez cigareta ali bih se uvek vracao na standardnu kolicinu od 1 do 1,5 kutije na dan. probao sam biomed, nekakav sprej, gutao nekakve lekove pa na kraju stigoh i na hipno-terapiju koja se pokazala kao najuspesnija, toliko da vec na putu kuci iz beograda nisam osecao potrebu da zapalim. narednih dana nisam mogao da se nacudim kako to da mi se uopste nepusi...(upravo sam prekinuo pisanje i otrcao napolje "zduvam" jednu)... dakle, da opet imam na raspolaganju 150e opet bih otisao na Hipno-terapiju jer jedino posle terapije nisam osecao potrebu za cigaretama. Ali nekih 3 meseca posle u kafani sa kumom, daj jednu uz pivo pa daj drugu, pa sam na kraju otisao do trafike i kraj. evo me opet pusim "ko turcin"! Iz teksta zakljucujem da je gospodja stvarno bila navucena na cigarete ali da bi verovatno jos uvek pusila da nije zavrsila u bolnici. poznajem vise ljudi (pa i moj otac koji je pusio 45 godina) koji su ostavili pusenje kad su dogurali do bolnice. Moj savet, ili docekajte da zavrsite u bolnici pa kad vas doktori isprepadaju da ce te mozda umreti - ostavicete pusenje sigurno! ili (ako imate kintu) potrazite hipno-tarapeuta!
Pozdrav iz Zrenjanina!

> Možda ipak radijacija više izaziva kancer, ali je "podobno" napadati duvan.

Prosto neverovatno da neko može da poredi uzimanje dima od paljevina duvana u pluća sa ovom radijacijom? Pa kada bih zapalio neku drvenu gredu na nekoj žurci i naterao ljude da udišu samo taj zadimljeni vazduh iz sobe, koji je svakako manje otrovan od duvana, verujem da bi nastala panika i strah od posledica. Ljudi koji konzumiraju svako dan duva su toliko otupeli na to što rade da im se to čini sasvim bezazlenim. Udisati namerno dim neke paljevine u pljuća, pa razmislite koliko je to zdravo i normalno!

Pusenje je bolest zavisnosti, i vrlo je malo ljudi koji imaju dovoljno jak karakter da ga ostave (pod uslovom da, na prvom mestu, to uopste i zele).
Zbog toga ga malo ljudi i ostavi, vec prkosno izjavljuju 'jednom se zivi, sta me briga, to je moj zivot i moje zdravlje i mogu da radim s njim sta hocu'. A u stvari su nemocni pred tom bolescu.
Zato nazalost, tu puno pomoci nema (tipa, kako reci 'ne'). Pusaci znajte, shanse da pusenje ostavite su minimalne i zavise samo od toga kakav vam je priroda dala karakter.

nevrujem ja takvim Programima i pricama evo ja sam pusio 4 Kutice na dan sto iznosi 76 cigara dnevno doguro sam do toga da sam osecao trnjenje desnom stranom nisam balu mogo vise da izbljuem sto je znak da se lepi u stomaku i znak Pocetak Opasnosti nisam mogo Prestati bio sam Teski Zavisnik Zigareta cito sam negde u Biljnoj Knjigi o jednim nasem Bio Doktoru na Pocetku sam mislio da su to Budalestine ali na Kraju se ispostavilo da je Covek bio u Pravu vec 4 godine ne pusim trebalo mi 3 do 4 meseca Borba za Prestanak Pusenja Prvi Mesec je najtezi tude Porucujem da se ide na Odmor jer jedino Tako se Moze ostaviti cigare ......... sta treba raditi nemogu ovde ispricati zaintresovani mogu se mi javiti Preko mail vida.shop@yahoo.de

15 godina pušio 2 pakle dnevno, a poslednjih 10 sam našao svoju meru - 5 do 6 cigareta dnevno. Nemam smetnji, ne kašljem. Volim aromu i prepuštam se tišini dok u tami uz poslednju cigaretu pred spavanje uživam u tišini i prizoru panorame grada koji tone u san.
Kada sam bio kod lekara zbog povišenog pritiska, kada sam odgovorio koliko pušim, rekao je samo "dobro". Nikakvih ubeđivanja, monologa, saveta.
Možda ipak radijacija više izaziva kancer, ali je "podobno" napadati duvan.

Kafa bez cigarte je nesto najbolje posle 20 godina pusenja

Malo koji pušač ZAISTA želi da ostavi pušenje što je sasvim razumljivo kada se zna kako izgleda početak.
Prva, druga, deseta i dvadeseta (ponekad i pedeseta!) cigareta ne čine nikakvo zadovoljstvo. Uprkos tome novopečeni pušač nastavlja da guta duvanski dim "jer to rade i svi ostali"!
Molim vas, koji je to čovek i karakter kada radi nešto što mu ne odgovara samo zato što to rade drugi?
Ima li smisla sa takvim uopšte razgovarati?
"Istina o pušenju i pušačima" http://diplomiraniduduk.mojblog.rs/arhiva-7-2007.html (Posle teksta "Udar struje".)

Molim vas, koji je to čovek i karakter kada radi nešto što mu ne odgovara samo zato što to rade drugi?
(DiplomiraniDuduk, 24. mart 2011 19:52)

Mlad covek, adolescent.. tada smo uglavnom svi poceli da pusimo. Tacno je da smo tada mislili da smo "frajeri" i "ribe".

(Dusan K., 23. mart 2011 21:10)
Ja nisam pušio 5 godina i ponovo sam počeo i pusio 3 godine da bi sad ponovo ostavio tri meseca otprilike.Najgora je ta druga cigara.Prva ti se gadi ali druga seda ko budali šamar.Pušenje je droga ali mora se čovek boriti i kad popusti.

E ljudi bez filozofiranja samo se probudiš kao ja i kažeš ćao nema više Malbora i kraj.A pre toga sam pušila od srednje škole i bože zdravlja sada ulazim u pedesetu deceniju i shvatila sam da nema više čekanja.Verujte nikada nije kasno za zdraviji život.Tačno je još nešto, mnogo sam smirenija,tolerantnija,a to je sve zato što sada imam više samopouzdanja i vere u sebe.Sretno svima,samo uporno.

Ko o cemu, baba o ustipcima. Pa jel' vas bar placaju za ove besmislene tekstove?

Aman dokle vise zilioni mrtvih bas od duvana,
evo - ako danas ostavim, sutra cu udisati divan planinski vazduh iz auspuha GSPovih buseva, mirisati sve hemikalije iz fabrika, grejati se radijacijom iz Japana i ko zna odakle vec...
Super je zabraniti pusenje - osloboditi svet duvanskog dima, a onda samo sracunajte koliko vise otrova udahnemo kad kraj nas prodje Golf II dizel koga je 'majstor' nacepio pa ostavlja dimnu zavesu iza sebe.....
Ili kao u kanadi - duvan je odvratan, fuj, demode, ali je zato zelena travica trendy i bas je cool - i uopste nije stetna kao duvan... ma ne, bolje da duvate nego da pusite.... uzas

Kako reći "da" tom sintetičkom kršu ? Zdrav čovek to ne može.

Pusenje je bolest zavisnosti, i vrlo je malo ljudi koji imaju dovoljno jak karakter da ga ostave (pod uslovom da, na prvom mestu, to uopste i zele).
Zbog toga ga malo ljudi i ostavi, vec prkosno izjavljuju 'jednom se zivi, sta me briga, to je moj zivot i moje zdravlje i mogu da radim s njim sta hocu'. A u stvari su nemocni pred tom bolescu.
Zato nazalost, tu puno pomoci nema (tipa, kako reci 'ne'). Pusaci znajte, shanse da pusenje ostavite su minimalne i zavise samo od toga kakav vam je priroda dala karakter.

nevrujem ja takvim Programima i pricama evo ja sam pusio 4 Kutice na dan sto iznosi 76 cigara dnevno doguro sam do toga da sam osecao trnjenje desnom stranom nisam balu mogo vise da izbljuem sto je znak da se lepi u stomaku i znak Pocetak Opasnosti nisam mogo Prestati bio sam Teski Zavisnik Zigareta cito sam negde u Biljnoj Knjigi o jednim nasem Bio Doktoru na Pocetku sam mislio da su to Budalestine ali na Kraju se ispostavilo da je Covek bio u Pravu vec 4 godine ne pusim trebalo mi 3 do 4 meseca Borba za Prestanak Pusenja Prvi Mesec je najtezi tude Porucujem da se ide na Odmor jer jedino Tako se Moze ostaviti cigare ......... sta treba raditi nemogu ovde ispricati zaintresovani mogu se mi javiti Preko mail vida.shop@yahoo.de

Većina nas, u skladu sa našim balkanskim mentalitetom, reagujemo krajnje ravnodušno na upozorenja na cigaretama da duvan ubija, da škodi i onima u našoj neposrednoj okolini. Baš nas briga. To je životna filozofija starog veka, veka divljaštva i primitivizma.

Međutim, ima daleko manji procenat ljudi među nama koji imaju savest i svest o odgovornosti za svoje sopstveno zdravlje i za ljude u svom okruženju. Pod pritiskom sopstvene savesti, i sa strahom od teških posledica svoje eventualne bolesti od duvana po psihu i budžet svoje porodice, pa i svoju prevremenu smrt, ja donosim odluku da ostavim duvan. Ali, za razliku od ljudi koji su na sebi nosili samo teret potrebe za duvanom, ja sada imam dva tereta: Želju za duvanom koju osujećenu u svom zadovoljavanju sada pokušavam da nadomestim nekim drugim izvorom satisfakcije, koji me isto kao i ranije duvan vodi u neumerenost. I takođe, imam na sebi težak teret samokontrole kojim neprestano ugušujem svoju potrebu za duvanom, što mi naravno neprestano oduzima veliku količinu psihičke energije i nervno me iscrpljuje. Kako se nisam pokajao za samu želju za duvanom, već samo za čin konzumiranja duvana, moja savest nije čista i ja zato sada imam potrebu da lažno morališem i da se praznim nad pušačima. Prezirem pušače srazmerno tome koliko sam nesvestan da duvan i dalje volim. Kada sretnem osobu koja puši, ja tu osobu mrzim i prezirem, jer ona zapravo radi ono što bih ja podsvesno voleo, ali ne smem pod pritiskom represije sopstvene savesti. Pa bih tom istom represijom i nju primorao da ostavi duvan na silu kao što sam to i ja uradio. Jako bih voleo da ih država strogim kaznama primora da ostave duvan, kao što sam ga ja ostavio. Ja sada zapravo mrzim pušače, ali i dalje u dubini duše volim duvan. To je filozofija srednjeg veka, veka represije, licemerstva i proganjanja jeretika.

Veoma su retki slučajevi da ljudi ostave duvan tako što su se pokajali za samu želju za duvanom, i tako rasteretili od unutrašnjeg nezadovoljstva koji je izvor njihove potrebe za duvanom ili bilo kojim drugim porokom i neumerenošću. Kada sam ostavio duvan tako što sam se pokajao za samu želju za njim, moja duša je rasterećena i srećna, i ja iskreno više ne moram da pušim. Iako mi se miris duvana možda još uvek čini prijatnim, ja nemam nikakvu želju da ga konzumiram, zato što sam u biti rasterećen. Sada nemam potrebe za duvanom, ali kako mi je savest čista, nemam ni prezriv i osuđujuć stav prema onima koji konzumiraju duvan, iako me je žao što se ti ljudi muče pod teretom koji ih pritiska da konzumiraju duvan i koji smatram većom nesrećom po njih nego same štetne posledice duvana na njihovom zdravstvenom planu. To je filozofija novog veka, veka reformacije i prosvetiteljstva.

No, danas mi više ne živimo u novom veku, već u savremenom dobu koje nam naučnim prosperitetom iz vremena novog veka omogućava da danas uživamo zadovoljstva starog veka, a da njima ne ugrožavamo druge, a ako ugrožavamo druge, tu je odmah represija srednjeg veka da nas izazvanim licemerstvom "unormali".

Nakon 10god. intenzivnog pusenja (bez dana pauze, cak i za vreme najacih upala pluca), kupio sam Ziban i neverovatno! ostavio cigare. Moja preporuka svima koji misle da ne mogu da ostave.

Citam tekst, citam komentare i nesto mi, zaista, nije jasno! U cemu je problem? Poceo sam da pusim u sestom razredu osnovne skole, dakle, u svojoj dvanaestoj godini, pusio sam punih cetrdeset godina, ponekad i po tri pakle dnevno, a sada mi je 56 godina. Dakle, 4 godine ne pusim ! Znate li sta sam uradio? Jedne veceri, jednostavno sam zguzvao kutiju sa preostalim cigaretama i rekao ukucanima da vise ne pusim i ponavljam, ja vec cetiri godine ne pusim. Dakle, potrebna je samo VOLJA i nista vise. Sve ostalo su price za malu decu !

Procitajte knjigu Alena Carra "Lako je prestati pusiti". Ko ne prestane posle nje, dajem mu 1000 evra. :)

Mlad sam, 28 godina! Poceo da pusim relativno kasno, sa nekih 18 i od prvog dana kada sam shvatio da sam postao zavisnik, hvata me panika da necu moci ostaviti, jer bas i nisam neki karakter! Po preporuci sam kupio lek Ziban i sta vise reci osim "NAJZAD SLOBODAN"!!! Bio sam sumnjicav u pocetku, cak mi je i bilo prilicno frka da se kljukam nekom hemijom, ali onda pomislim "Pobogu u cigari ima preko 4000 razlicitih otrovnih hemijskih supstanci, Ziban je mala maca naspram toga". Ako odete u apoteku i pitate za cenu (oko 5000 din), ne pomisljajte o tome kako je to skupo, samo izracunajte da je to onoliko kutija cigara koliko traje sam tretman, a za poklon jos dobijete svoje zdravlje nazad u narucje. Meni je zaista pomoglo, kao i nekolicini ljudi koje znam, a odluka je na vama! Puno srece zelim svima koji ostavljaju ovo ogavno zlo!

15 godina pušio 2 pakle dnevno, a poslednjih 10 sam našao svoju meru - 5 do 6 cigareta dnevno. Nemam smetnji, ne kašljem. Volim aromu i prepuštam se tišini dok u tami uz poslednju cigaretu pred spavanje uživam u tišini i prizoru panorame grada koji tone u san.
Kada sam bio kod lekara zbog povišenog pritiska, kada sam odgovorio koliko pušim, rekao je samo "dobro". Nikakvih ubeđivanja, monologa, saveta.
Možda ipak radijacija više izaziva kancer, ali je "podobno" napadati duvan.

svaka cast! podrzavam i saosecam se 100% sa ovim tekstm. Ja sam jos u fazi ostavljanja,ali moram da spomenm da nisam zapalila cigaretu od 22og februara,kada mi se povratio stari,dobri pusacki bronhitis,koga sam zaradila pre tacno 7 godina (sada mi je 28:(( :) Dobivsi dve pumpice za prociscavanje pluca sa 28 godina,bilo mi je jasno dokle sam sebe dovela. Tako da,dragi pusaci,savetujevam da citate ovaj tekst dva puta dnevno minimum i d shvatate ozbiljnost zavisnosti koje cigarete izazivaju. Hvala na iskrenosti,draga spisateljice!
Veliki pozdrav!

Pusim vec 20tak godina i potpuno shvatam o cemu pisete u ovom tekstu. i ja sam pokusavao 2-3 puta po 2-3 meseca sam uspevao da izdrzim bez cigareta ali bih se uvek vracao na standardnu kolicinu od 1 do 1,5 kutije na dan. probao sam biomed, nekakav sprej, gutao nekakve lekove pa na kraju stigoh i na hipno-terapiju koja se pokazala kao najuspesnija, toliko da vec na putu kuci iz beograda nisam osecao potrebu da zapalim. narednih dana nisam mogao da se nacudim kako to da mi se uopste nepusi...(upravo sam prekinuo pisanje i otrcao napolje "zduvam" jednu)... dakle, da opet imam na raspolaganju 150e opet bih otisao na Hipno-terapiju jer jedino posle terapije nisam osecao potrebu za cigaretama. Ali nekih 3 meseca posle u kafani sa kumom, daj jednu uz pivo pa daj drugu, pa sam na kraju otisao do trafike i kraj. evo me opet pusim "ko turcin"! Iz teksta zakljucujem da je gospodja stvarno bila navucena na cigarete ali da bi verovatno jos uvek pusila da nije zavrsila u bolnici. poznajem vise ljudi (pa i moj otac koji je pusio 45 godina) koji su ostavili pusenje kad su dogurali do bolnice. Moj savet, ili docekajte da zavrsite u bolnici pa kad vas doktori isprepadaju da ce te mozda umreti - ostavicete pusenje sigurno! ili (ako imate kintu) potrazite hipno-tarapeuta!
Pozdrav iz Zrenjanina!

SADRZAJ TEKSTA KOJI SAM PROCITAO JE IZVANREDAN I NADAM SE DA CE UTICATI NA MOJU LICNOST,DA JEDNOM ZAISTA PRESTANEM DA PUSIM !

Ispricacu vam takozvani "fenomen jedne cigarete".

Pusio sam od 15. do 23.god kada mi je zbog nesto brzih otkucaja srca, lekar posevatovao da izmedju ostalog ostavim cigarete. Nisam puno citao, niti hteo da koristim neke preparate, vec da iskusim svoju volju da se takmicim sa samim sobom da vidim mogu li da ne zapalim vise. Naceta paklica cigareta stojala mi je na stolu jedno 3-4 meseca, a da je nisam dotakao, kasnije bacio. Svakim danom bio sam pobednik, i za sebe i za ljude oko mene. Sebi sam govorio, "kao mali rodio si se u cistom vazduhu, a onda se preselio na zaganjeno smetliste puno dima, sada si se vratio kuci i opet dises svez vazduh!". Zaista, poceo sam i da osecam mirise koje nisam osecao godinama, verovali ili ne. Pluca su mi bila sve jaca kapacitet sve veci ma nisam ni bio lenj ni umoran, covece kao nov! Ali na pocetku nije bilo lako:

Prva tri dana su najteza, ali MORATE raditi isto sto radite i svaki dan, znaci nema izbegavanja nicega. Prva kafa (mozda u zivotu) bez cigarete, u pocetku nikakva - kasnije mnogo ukusnija, prvo pivo (u zivotu) bez pljuge.. nikakvo, cak nisam se mogao ni napiti od 5 piva, ali zato ujutru NEMA GLAVOBOLJE, verovali ili ne. Prvi izlazak sa drustvom svi puse, cude se sto nepusis, nude ti cigare, provociraju te, sve izdrzis sa osmehom, kasnije - svi te hvale i dive se, moral ti raste!
Prva saobracajna kazna, pandur me 15 minuta drnda, svako "normalan" bi zapalio cigaru, znojim se izdrzim, pobedim jos jednom, cak mi ni kazna nije bila vazna. Posle prvih nedelju dana saberem sve i kazem ZIV SAM, ladno se moze bez cigara! Druga nedelja daleko laksa od prve, budis se svez, ceo dan si svez. Posle mesec dana smeta ti zadimljen prostor, mnogo vise nego klasicnom nepusacu.

Posle sest meseci, vec si odavno zaboravio da si pusac, takodje i ljudi oko tebe, potpuno verujes sebi da ti cigare nikada vise nece trebati, ni ne razmisljas o njima, kao da ih nikad nije bilo. TO JE NAJOPASNIJI PERIOD. Mislis i ako bi zapalio jednu, uvek ces ih ostaviti, umes da se nosis sa njima, i tu te "djavo doceka" - navali se uza zid, otvori paklu i ponudi te "zapali jednu, sad si nepusac, podseti se starih dana".

Rekoh drugu, "Daj jednu, da se podsetim i onako sam ih batalio...", prvi drugarev savet bio je "Nemoj". "Ma daj, nisam zavisnik batalio sam ih, daj jednu da se podsetim!", i uzeh ja cigaru. I nista, jaka, ne prija mi, kasljem, cak nisam ni celu popusio. Prodje nedelju dana, opet, jer su mi "nebitne bile", zapalim tako jos jednom. Kasnije, ni ne secam se ali je postojao neki veseli "razlog" da zapalim. I tako jednu po jednu, ali ja sam i dalje nepusac. Samo jednog dana DUM, ne mozes bez cigara opet?? Panicno pokusavas da ih batalis ali ne ide, one su ti sve, vratila se "stara ljubav", popustas, gubis moral, kupujes paklu i gotov si.

Ne kazu dzabe lekari, da treba proci dve godine da bi pusac presao u kategoriju nepusaca.
Evo sad imam 28 god. i vec 4 god ponovo pusim uz par neuspesnih pokusaja da ostavim, jer svaki naredni je tezi i boliniji i nemas poverenja u sebe. I dalje ne zelim da prihvatim ono "Jednom pusac, uvek pusac." kad tad prelomicu i ostavicu ih ovaj put zaista i ako imam velik pad morala po tom pitanju!

Drago mi je ako vas nisam smorio ovolikim tekstom, jos draze ako sam nekom pomogao! Sve najbolje i ne nasedajte na "fenomen jedne cigarete"! Pozdav :)

Evo čitam ovaj tekst i kao da sam ga sam napisao, od tačke do tačke je prekopirano moje životno iskustvo samo sa jednom jedinom razlikom što sam ja uspešno ostavio cigarete i za sada sam sretan nepušač već skoro 3 godine. Posle silnih zibana, elektricnih cigareta i biomedova( ne kažem da ne funkcionišu ali meni nisu pomogli) sam nekako nabasao na lasersko odvikavanje od pušenja i od tada su cigarete za mene istorija. Ono sto je mozda i najvaznija stvar za lasersko odvikavanje od pušenja je to da se potpuno gubi fizicka zavisnost, tako da nisam imao onaj pakleni osećaj u stomaku i grudima, ono kada imate utisak da će vam grudi eksplodirati ako ne zapalite i ne povučete bar jedan dim. Svima ih najiskrenije preporucujem.

Molim vas, koji je to čovek i karakter kada radi nešto što mu ne odgovara samo zato što to rade drugi?
(DiplomiraniDuduk, 24. mart 2011 19:52)

Mlad covek, adolescent.. tada smo uglavnom svi poceli da pusimo. Tacno je da smo tada mislili da smo "frajeri" i "ribe".

> Možda ipak radijacija više izaziva kancer, ali je "podobno" napadati duvan.

Prosto neverovatno da neko može da poredi uzimanje dima od paljevina duvana u pluća sa ovom radijacijom? Pa kada bih zapalio neku drvenu gredu na nekoj žurci i naterao ljude da udišu samo taj zadimljeni vazduh iz sobe, koji je svakako manje otrovan od duvana, verujem da bi nastala panika i strah od posledica. Ljudi koji konzumiraju svako dan duva su toliko otupeli na to što rade da im se to čini sasvim bezazlenim. Udisati namerno dim neke paljevine u pljuća, pa razmislite koliko je to zdravo i normalno!

Kafa bez cigarte je nesto najbolje posle 20 godina pusenja

Malo koji pušač ZAISTA želi da ostavi pušenje što je sasvim razumljivo kada se zna kako izgleda početak.
Prva, druga, deseta i dvadeseta (ponekad i pedeseta!) cigareta ne čine nikakvo zadovoljstvo. Uprkos tome novopečeni pušač nastavlja da guta duvanski dim "jer to rade i svi ostali"!
Molim vas, koji je to čovek i karakter kada radi nešto što mu ne odgovara samo zato što to rade drugi?
Ima li smisla sa takvim uopšte razgovarati?
"Istina o pušenju i pušačima" http://diplomiraniduduk.mojblog.rs/arhiva-7-2007.html (Posle teksta "Udar struje".)

(Dusan K., 23. mart 2011 21:10)
Ja nisam pušio 5 godina i ponovo sam počeo i pusio 3 godine da bi sad ponovo ostavio tri meseca otprilike.Najgora je ta druga cigara.Prva ti se gadi ali druga seda ko budali šamar.Pušenje je droga ali mora se čovek boriti i kad popusti.

E ljudi bez filozofiranja samo se probudiš kao ja i kažeš ćao nema više Malbora i kraj.A pre toga sam pušila od srednje škole i bože zdravlja sada ulazim u pedesetu deceniju i shvatila sam da nema više čekanja.Verujte nikada nije kasno za zdraviji život.Tačno je još nešto, mnogo sam smirenija,tolerantnija,a to je sve zato što sada imam više samopouzdanja i vere u sebe.Sretno svima,samo uporno.