pre tri meseca sam primorana od strane sefa da potpisem otkaz jer sam bila svedok njegove korupcije na radnom mestu,kuci mi se zdravstveno stanje jako pogorsalo,htela sam da izvrsim samoubistvo i imala sam osecaj krivice sto sam potpisala otkaz,psihijatar mi je ustanovio da sam obolela od depresije,bez posla sam i bez zdravlja,sta ce dalje biti...?
Nakon čitanja ovog članka, samo mi jedna fraza pada na pamet:
"direct-to-consumer advertising"
Potražite npr. radove Prof. Irving Kirsch-a. Antidepresivi koji se diluju od strane farmaceutske industrije u najvećem broju slučajeva ne rade mnogo bolje od placeba, a redovna fizička aktivnost pomaže više, bez sporednih efekata.
Rezultati studija su probrani i prežvakani tako da navodno pokazuju efikasnost antidepresiva - dokazano nakon što su neobjavljeni rezultati sudskim putem dobijeni od farmaceutskih kompanija i vlade SAD. Jedino u slučajevima TEŠKE depresije postoji statistički značajna razlika između antidepresiva i placeba.
Dakle, ljudi, ne kukajte i ne nasedajte na priče dilera. Izađite na Adu, u parkove, i rekreirajte se. Pričajte sa prijateljima i komšijama, a ne sa psihijatrima.
Prozak. Moj bliski rodjak, obrazovan tip, nakon ucesca u ratu 98-99 je imao neke nedefinisane anksiozne tegobe, nesanica, agorafobija ... izrazito se 'promenio' na bolje, ponovo postao ekstrovertan, preduzimljiv, ponovo poceo da se smeje. U koliko ikada 'zapadnem' u slicno stanje, verujem da je to put. Btw, ja sam lekar a o kolegama psihijatrima imam misljenje puno uvazavanja. Medjutim, psihoterapije ... to mi nekako nije prava medicina. Izgleda da 'hemija' daje najbolje rezultate. Ah da, okupirajte se necim, citajte knjige, trcite, radite nesto. I siguran sam da ce biti bolje.
Ovaj clanak je izrazito "misleading". Procenu upotrebe odgovarajuceg antidepresiva treba i moze i mora da ucini iskljucivo psihijatar. Nazalost, zahvaljujuci neobrazovanim novinarima i losim, populistickim, kissing-ass-medijima, psihijatrija je sasvim neodogovarajuce predstavljena, sto vodi do sve vecih problema. Nazalost, ne vidim da ce se to ubrzo promeniti...
Ti lekovi za anksioznost tipa benzodiazepina se svugde u obrazovanom svetu ne preporucuju za uzimanje duze od sedam dana jer veoma brzo izazivaju naviku. Ja sam osoba koja ih je uzimala 8 meseci na preporuku lekara zbog problema sa misicem i sledece dve godine posle prestanka imala takvu pletoru psihickih simptoma izazvanih tih lekovima da sam bio nefunkcionalan u svakom pogledu.
Oni upućeniji znaju da po prestanku uzimanja anksiolitika osobu ne treba bar 6 meseci dijagnostifikovati za sizofreniju, psihoze, deluzije, depresiju, anksiozne poremecaje jer su one posledica uzimanja lekova.
Ko ima neko iskustvo sa njima a zeli znati vise neka potrazi Ashton manual na internetu koji te stvari jako lepo opisuje.
ledeni@ "Boze moj, kako ima teskih, tuznih dana! I zasto sam tako tuzan? ... Ranije sam mislio da je to od nerada, dokolice. Ne, nije od dokolice - upravo zbog takvog osecanja ne mogu nista da radim...", Tolstoj.
Kljucni problem pacijenata, u lecenju psiholoskih / psihijatrijskih problema u Srbiji jeste nedostupnost tretmana / psihoterapija.
Ukoliko pomoc potrazite u drzavnoj ustanovi, nailazite na poznatu situaciju prebukiranih lekara koji lece osiguranike koji su, po ko zna kom osnovu, privilegovani da bas oni budu njihovi pacijenti.
Ukoliko se pak, obratite istim ili drugim strucnjacima za pomoc u privatnim ordinacijama, moracete za svoje lecenje (cesto visemesecno ili visegodisnje) da odvojite nepristojnu svotu novca.
Licno, nisam primetio da se na ovom polju bilo sta promenilo za poslednjih 15 godina.
Na kraju, reci da je depresija (ili neki slican problem) neizleciva, obicna je laicka generalizacija.
Nesto je izlecivo, a nesto nije...
Ya vas je mnogo korisnije, ako smatrate da vas problem - jeste!
U najvecem broju slucajeva, adekvatne terapije ce barem uciniti tegobe podnosljivim i povratiti kvalitet zivotu!
Ja lično nisam imao psihičkih problema toliko ozbiljnih da su za lečenje, ali preko par prijatelja i prijateljica znam da rešavanje ovih problema preko naših zdravstvenih ustanova samo vodi u nove probleme. Nažalost, većina nas vodi živote koji su blisko povezani sa depresijom, a bez promene životnih okolnosti teško ćete promeniti psihičko stanje.
Ja lično nisam imao psihičkih problema toliko ozbiljnih da su za lečenje, ali preko par prijatelja i prijateljica znam da rešavanje ovih problema preko naših zdravstvenih ustanova samo vodi u nove probleme. Nažalost, većina nas vodi živote koji su blisko povezani sa depresijom, a bez promene životnih okolnosti teško ćete promeniti psihičko stanje.
Kljucni problem pacijenata, u lecenju psiholoskih / psihijatrijskih problema u Srbiji jeste nedostupnost tretmana / psihoterapija.
Ukoliko pomoc potrazite u drzavnoj ustanovi, nailazite na poznatu situaciju prebukiranih lekara koji lece osiguranike koji su, po ko zna kom osnovu, privilegovani da bas oni budu njihovi pacijenti.
Ukoliko se pak, obratite istim ili drugim strucnjacima za pomoc u privatnim ordinacijama, moracete za svoje lecenje (cesto visemesecno ili visegodisnje) da odvojite nepristojnu svotu novca.
Licno, nisam primetio da se na ovom polju bilo sta promenilo za poslednjih 15 godina.
Na kraju, reci da je depresija (ili neki slican problem) neizleciva, obicna je laicka generalizacija.
Nesto je izlecivo, a nesto nije...
Ya vas je mnogo korisnije, ako smatrate da vas problem - jeste!
U najvecem broju slucajeva, adekvatne terapije ce barem uciniti tegobe podnosljivim i povratiti kvalitet zivotu!
ledeni@ "Boze moj, kako ima teskih, tuznih dana! I zasto sam tako tuzan? ... Ranije sam mislio da je to od nerada, dokolice. Ne, nije od dokolice - upravo zbog takvog osecanja ne mogu nista da radim...", Tolstoj.
Nakon čitanja ovog članka, samo mi jedna fraza pada na pamet:
"direct-to-consumer advertising"
Potražite npr. radove Prof. Irving Kirsch-a. Antidepresivi koji se diluju od strane farmaceutske industrije u najvećem broju slučajeva ne rade mnogo bolje od placeba, a redovna fizička aktivnost pomaže više, bez sporednih efekata.
Rezultati studija su probrani i prežvakani tako da navodno pokazuju efikasnost antidepresiva - dokazano nakon što su neobjavljeni rezultati sudskim putem dobijeni od farmaceutskih kompanija i vlade SAD. Jedino u slučajevima TEŠKE depresije postoji statistički značajna razlika između antidepresiva i placeba.
Dakle, ljudi, ne kukajte i ne nasedajte na priče dilera. Izađite na Adu, u parkove, i rekreirajte se. Pričajte sa prijateljima i komšijama, a ne sa psihijatrima.
Prozak. Moj bliski rodjak, obrazovan tip, nakon ucesca u ratu 98-99 je imao neke nedefinisane anksiozne tegobe, nesanica, agorafobija ... izrazito se 'promenio' na bolje, ponovo postao ekstrovertan, preduzimljiv, ponovo poceo da se smeje. U koliko ikada 'zapadnem' u slicno stanje, verujem da je to put. Btw, ja sam lekar a o kolegama psihijatrima imam misljenje puno uvazavanja. Medjutim, psihoterapije ... to mi nekako nije prava medicina. Izgleda da 'hemija' daje najbolje rezultate. Ah da, okupirajte se necim, citajte knjige, trcite, radite nesto. I siguran sam da ce biti bolje.
Ovaj clanak je izrazito "misleading". Procenu upotrebe odgovarajuceg antidepresiva treba i moze i mora da ucini iskljucivo psihijatar. Nazalost, zahvaljujuci neobrazovanim novinarima i losim, populistickim, kissing-ass-medijima, psihijatrija je sasvim neodogovarajuce predstavljena, sto vodi do sve vecih problema. Nazalost, ne vidim da ce se to ubrzo promeniti...
Ti lekovi za anksioznost tipa benzodiazepina se svugde u obrazovanom svetu ne preporucuju za uzimanje duze od sedam dana jer veoma brzo izazivaju naviku. Ja sam osoba koja ih je uzimala 8 meseci na preporuku lekara zbog problema sa misicem i sledece dve godine posle prestanka imala takvu pletoru psihickih simptoma izazvanih tih lekovima da sam bio nefunkcionalan u svakom pogledu.
Oni upućeniji znaju da po prestanku uzimanja anksiolitika osobu ne treba bar 6 meseci dijagnostifikovati za sizofreniju, psihoze, deluzije, depresiju, anksiozne poremecaje jer su one posledica uzimanja lekova.
Ko ima neko iskustvo sa njima a zeli znati vise neka potrazi Ashton manual na internetu koji te stvari jako lepo opisuje.
pre tri meseca sam primorana od strane sefa da potpisem otkaz jer sam bila svedok njegove korupcije na radnom mestu,kuci mi se zdravstveno stanje jako pogorsalo,htela sam da izvrsim samoubistvo i imala sam osecaj krivice sto sam potpisala otkaz,psihijatar mi je ustanovio da sam obolela od depresije,bez posla sam i bez zdravlja,sta ce dalje biti...?
Prozak. Moj bliski rodjak, obrazovan tip, nakon ucesca u ratu 98-99 je imao neke nedefinisane anksiozne tegobe, nesanica, agorafobija ... izrazito se 'promenio' na bolje, ponovo postao ekstrovertan, preduzimljiv, ponovo poceo da se smeje. U koliko ikada 'zapadnem' u slicno stanje, verujem da je to put. Btw, ja sam lekar a o kolegama psihijatrima imam misljenje puno uvazavanja. Medjutim, psihoterapije ... to mi nekako nije prava medicina. Izgleda da 'hemija' daje najbolje rezultate. Ah da, okupirajte se necim, citajte knjige, trcite, radite nesto. I siguran sam da ce biti bolje.
Nakon čitanja ovog članka, samo mi jedna fraza pada na pamet:
"direct-to-consumer advertising"
Potražite npr. radove Prof. Irving Kirsch-a. Antidepresivi koji se diluju od strane farmaceutske industrije u najvećem broju slučajeva ne rade mnogo bolje od placeba, a redovna fizička aktivnost pomaže više, bez sporednih efekata.
Rezultati studija su probrani i prežvakani tako da navodno pokazuju efikasnost antidepresiva - dokazano nakon što su neobjavljeni rezultati sudskim putem dobijeni od farmaceutskih kompanija i vlade SAD. Jedino u slučajevima TEŠKE depresije postoji statistički značajna razlika između antidepresiva i placeba.
Dakle, ljudi, ne kukajte i ne nasedajte na priče dilera. Izađite na Adu, u parkove, i rekreirajte se. Pričajte sa prijateljima i komšijama, a ne sa psihijatrima.
Ja lično nisam imao psihičkih problema toliko ozbiljnih da su za lečenje, ali preko par prijatelja i prijateljica znam da rešavanje ovih problema preko naših zdravstvenih ustanova samo vodi u nove probleme. Nažalost, većina nas vodi živote koji su blisko povezani sa depresijom, a bez promene životnih okolnosti teško ćete promeniti psihičko stanje.
Kljucni problem pacijenata, u lecenju psiholoskih / psihijatrijskih problema u Srbiji jeste nedostupnost tretmana / psihoterapija.
Ukoliko pomoc potrazite u drzavnoj ustanovi, nailazite na poznatu situaciju prebukiranih lekara koji lece osiguranike koji su, po ko zna kom osnovu, privilegovani da bas oni budu njihovi pacijenti.
Ukoliko se pak, obratite istim ili drugim strucnjacima za pomoc u privatnim ordinacijama, moracete za svoje lecenje (cesto visemesecno ili visegodisnje) da odvojite nepristojnu svotu novca.
Licno, nisam primetio da se na ovom polju bilo sta promenilo za poslednjih 15 godina.
Na kraju, reci da je depresija (ili neki slican problem) neizleciva, obicna je laicka generalizacija.
Nesto je izlecivo, a nesto nije...
Ya vas je mnogo korisnije, ako smatrate da vas problem - jeste!
U najvecem broju slucajeva, adekvatne terapije ce barem uciniti tegobe podnosljivim i povratiti kvalitet zivotu!
Ovaj clanak je izrazito "misleading". Procenu upotrebe odgovarajuceg antidepresiva treba i moze i mora da ucini iskljucivo psihijatar. Nazalost, zahvaljujuci neobrazovanim novinarima i losim, populistickim, kissing-ass-medijima, psihijatrija je sasvim neodogovarajuce predstavljena, sto vodi do sve vecih problema. Nazalost, ne vidim da ce se to ubrzo promeniti...
Ti lekovi za anksioznost tipa benzodiazepina se svugde u obrazovanom svetu ne preporucuju za uzimanje duze od sedam dana jer veoma brzo izazivaju naviku. Ja sam osoba koja ih je uzimala 8 meseci na preporuku lekara zbog problema sa misicem i sledece dve godine posle prestanka imala takvu pletoru psihickih simptoma izazvanih tih lekovima da sam bio nefunkcionalan u svakom pogledu.
Oni upućeniji znaju da po prestanku uzimanja anksiolitika osobu ne treba bar 6 meseci dijagnostifikovati za sizofreniju, psihoze, deluzije, depresiju, anksiozne poremecaje jer su one posledica uzimanja lekova.
Ko ima neko iskustvo sa njima a zeli znati vise neka potrazi Ashton manual na internetu koji te stvari jako lepo opisuje.
pre tri meseca sam primorana od strane sefa da potpisem otkaz jer sam bila svedok njegove korupcije na radnom mestu,kuci mi se zdravstveno stanje jako pogorsalo,htela sam da izvrsim samoubistvo i imala sam osecaj krivice sto sam potpisala otkaz,psihijatar mi je ustanovio da sam obolela od depresije,bez posla sam i bez zdravlja,sta ce dalje biti...?
ledeni@ "Boze moj, kako ima teskih, tuznih dana! I zasto sam tako tuzan? ... Ranije sam mislio da je to od nerada, dokolice. Ne, nije od dokolice - upravo zbog takvog osecanja ne mogu nista da radim...", Tolstoj.
IMAGE SOURCE
18 Komentari
Sortiraj po: