Kako se prilagoditi teškim ljudima?

Ima jos jedna kategorija teskih ljudi,ja spsdam u te.Ne druzeljubiv,nemam potrebu da komuniciram,samo kimam glavom i odobravam sve sto druga strana iznosi.I ono sto znam pravim se da neznam,jednostavno mrzi me da pricam i ne osecam potrebu da se druzim.

to je i problem celog Balkana, previse buldozera a premalo pametnih ljudi koji ce resavati probleme.
Previse negativaca, umisljenih a zeljnih vlasti.

Pa svako ima po neku od osobina koje su navedene u tekstu. Ne vidim kako bi trebalo da izgleda "lak" covek. Mozda kao statua...

Lep i poucan tekst, a mog oca ste savrseno opisali u prvom tipu licnosti. Nazalost ponekad ne postoji kompromis sa takvim ljudima i neophodno je preseci njihovu torturu i skloniti se od njih. Vrlo tesko ali ponekad jedino resenje, a iz mog (i ne samo mog) iskustva vam tvrdim da se takvi ljudi nece nikad promeniti.

@Kiklop: Svako, mozda, i ima poneku osobinu iz teksta, ali je pitanje jesu li te osobine pretezne. "Lak" covek je po meni onaj koji je fleksibilan (pod time podrazumevam da ima svoj stav, ali taj stav nije zabetoniran nego podlozan promeni prilikom suocavanja sa argumentima) a ne rigidan u svojim pogledima, koji analizira svoje postupke (i koriguje ih), barata argumentima i u komunikaciji koristi logiku, koji nije agresivan i ne namece na silu svoje misljenje, koji aktivno slusa sagovornika....

Sa teskim ljudima je tesko. Posebno kada se radi o kolegama na poslu sa kojima morate provesti najmanje osam sati dnevno. Jos jedna kategorija teskih ljudi su tzv.„trovaci“. To su oni koji ogovaraju i spletkare, cak i kada nemaju direktnu korist od takvih rabota. Uobicajeno su usmereni na unistavanje necije reputacije, pa cak zdravlja i zivota, da bi izlecili neki sitan kompleks ili da bi dosli do odredjenih pogodnosti, pozicije, vlasti...Bolesne ambicije, posebno kod netalentovanih a uspeha zeljnih ljudi, cesto mogu razorno delovati na ljude u njihovoj okolini. Imam dovoljno godina, zivotnog i radnog iskustva, ali sa takvima jos nisam uspela da pronadjem i zauzmem „ispravan stav“. Krasi ih komunikacija tipa „pricam sve najgore o tebi ali tako upakovano da mi ne mozes nista“. Sta preporucujete kao „lek“ protiv ovakvih?

Slazem se "jga"..
i moj otac je isti takav...
zapravo on je spoj ovog prvog opisanog sa mesavinom ovog agresivnog i ovog "super ljubaznog"...
ali sve se svodi na isto.. toliko je ljubazan da ti se povraca jer znas da bilo koje ne slaganje sa njim ili ispoljavanje misljenja koje nije kao njegovo "pretvara " ga u ovu prvu kategoriju sa primesama poslednje...
covek koji je uspeo da bude u losim odnosima sa svima od pokojnih babe i dede, brace, sestara, rodjaka, komsija itd a koji je i dalje ubedjen da su zapravo svi losi i da je on jedini ispravan i oaza dobrote na ovom svetu...
Aa takvim ljudima jednostavno NE POSTOJI kompromis...!!!
mozes da se ponasas tako sto ces non stop da se smeskas i da uvek odgovaras onako kako on(i) zeli(e) da cuju...
ali tako nesto je za normalnog coveka neprihvatljivo... jer ne mogu da se smeskam i odgovaram potvrdno na raznorazne gluposti koje ne odobravam i sa kojima se ne slazem...
cak i ako kojim slucajem pocnes argumentovano i smireno da pokusas da kazes nesto i objasnis, tada mu je omiljena recenica "nemoj ti meni da drzis predavanja".. i svaki pokusaj da najljubaznije nastavis razgovor se pretvara u tesku svadju u kojoj se jedva suzdrzim da se fizicki ne obracunam sa njim..
posto mi takve stvari ne trebaju u zivotu- ja sam to "resio" tako sto sam u bilo kom kontaktu sa njim postao "tih i hladan"... (a zapravo sam susta suprotnost od toga.. jako sam komunikativan i ne mogu bez ljudi oko sebe...)
ali kao odbrambeni mehanizam od takve osobe sam odabrao da budem "tih i hladan"..
sto je i jedan od nacina da cak izmanipulises takve osobe da postanu bolje nego sto jesu..
kad sam kod kuce, stalno sam u svojoj sobi, jako kratko odgovaram, ne ispoljavam emocije, umem da budem i drsko hladan, ne ulazim u bilo kakve rasprave koje su njemu i cilj... apsolutno nista vise od poslovicnih recenica...
i to uporno negiranje njega kao takve(ili bilo kakve) licnosti dovodi dotle da se on sav trudi da mene oraspolozi... i sav je usluzan tada.. cak i zabrinut sto ja "samo cutim" i koliko sam distanciran.. a uopste valjda nije svestan da ja to namerno radim... pogotovo sto sa majkom imam potpuno drugarski odnos... ali moja majka je osoba koja nema karakternih mana- toliko pozitivne energije na jednom mestu je gotovo nestvarno...
ne znam da li ce nekome pomoci, ali eto, ja imam takvu metodu "odbrane" od takvih karaktera..

Ja sam pobegla od jedne bolesne kritizerke u drugu smenu, sada neće da mi se javi, mada ja to ignorišem i uvek joj se ljubazno i pristojno javim. Ne znam da li treba da šefu ukažem na njen krajnji neprofesionalizam, baš je mnogo teška osoba...

Svako ko LAZE ili SPREMA nesto, nece da prica otvoreno i onda je teska osoba.

Onaj ko radi dobre stvari, tesko da moze da bude los.

Čovekov karakter se menja sa godinama, stečenim iskustvom i brigama koje mu se u međuvremenu natovare na leđa. Lako je biti flegman kada vem se ne dešavaju ružne stvari, teško je ne biti kritičan prema nepravdi.

Odličan tekst. Pročitala sam par komentara u kojima ljudi prepoznaju sebe u nekim od navedenih tipova, a ne znaju kako i sta da promene.
Iz ličnog iskustva, savetujem svima da odvoje par vikenda i odu na kurs komunkacije (Asertivni trening) (http://www.psihopolis.edu.rs/content/view/61/62/)...nikoga ne reklamiram, samo iskreno preporucujem. Ja sam bila i mnogo je pomoglo. Obradjuje se sve sto je ovde navedeno, samo detaljnije. Svima nam je tesko kada vidimo da nismo shvaceni, da nas neko nije razumeo ili sl...zato je dobro otici na ovakve kurseve jer ih vode strucni psiholozi i mogu da vam daju resenje koje je prilagodjeno samo vama...Jer iako mi razgovaramo sa tim teskm ljudima, korisno je da znamo i kakvi smo mi u komunikaciji, jesmo ili teski ili ne, sta mi njima dajemo u toj komunikaciji, kako se mi postavljamo, da li se "pecamo" na njihov stil, kako oni nas vide....a sve to sami ne mozemo da rešimo! pozdrav svima koji žele da rade na sebi!

Ja sebe vidim u svakoj od tih uloga, osim sto sam vrlo retko neodlucan. Ali onda se postavlja pitanje: pretpostavimo da ste taj bager ili avion ... hocu reci buldozer/balon. Ili agresivac. Ili pesimista. I da zelite da nesto uradite da kod sebe to popravite. Kako da postupite? Koje tehnike da primenite? E, toga nema u tekstu. Navodno ako vas ljudi izbegavaju vi cete se zamisliti i nesto sami kao izmozgati. Ma nemoj?! A sta ako sam ne mogu da izmozgam nikako? Siguran sam da postoji nacin da covek kod sebe zadovolji taj deo svog naduvanog ega i nahrani ga necim drugim, pozitivnijim, ljudskijim. Prakticno da lazuci sam sebe i ubedjujuci sam sebe u nesto uspe da deo tih negativnih talasa usmeri u kreativnije sfere. Eto, to je ono za cime tragam. I nadao sam se da cu odgovor pronaci u tekstu, ali nista od toga.

Izvanredan tekst! Veoma sadržajan i edukativan :-) Hvala vam - rado ću ga preporučiti prijateljima, jer mislim da je neophodan svima, ali baš svima za pročitati, kako onima koji tu mogu pronaći i sebe a ne samo druge! Zaista, izvanredan tekst!!!

Svi su ljudi postali teski jedni drugima,zivot na zemlji je iz dana sve tezi i slozeniji,bez ili sa pogresnim i laznim medjasima,reperima.Glavna poruka koju prosecan citalac izvlaci iz ovakvih tekstova je da su svi ostali teski sem njega samog.Izbildavanje sopstvene sujete,afirmacija licnosti u postmodernom "kamenom dobu".Leka? Tolerancija,prihvatanje razlika,teolozi bi rekli "ljubav bliznjeg".

Spadam valjda u teske ljude i moram priznati da mi je malo povrijedjen ego bio dok sam citao i natjeralo me da se zapitam. Ipak, prije cu biti i dalje tezak covjek, nego oportunista ili kameleon. Prilagoditi se danasnjem drustvu znaci biti sebicni egoista, koji ima neku fobiju da ce mu mladoc proci a da nije popio dovoljno alkohola, posmrkao dovoljno droge i natego dovoljno konkubina. Ljudsko dostojanstvo se sistematki unistava, a ja imam to prokletstvo da volim da citam i gledam dokumentarne filmove, pa imam prilicno dosta kockica u slagalici okoline i shvatam je mozda "vise nego sto bih trebao"...

Ovo je vjerovatno prevedeni americki tekst, ciji su psiholozi proglasili Frojda zastarjelim, a na njegovo mjesto postavili "game theory" po kojoj je svaki covjek sebicno bice, koje taktizira protiv drugih i to tvori drustveni ekvalibrij. Ipak jos uvjek koriste Frojdovu psihoanalizu kada se bave marketingom. Evo u 3 dijela vanserijski dokumentarac koji govori na temu (da postanete malo "tezi" :D) Bilo bi lijepo da b92 otkupi i prikaze svima;)

http://video.google.com/videoplay?docid=404227395387111085#
http://video.google.com/videoplay?docid=-1087742888040457650#
http://video.google.com/videoplay?docid=-7581348588228662817#

Ovakvog jednog imam u kuci.MOLIM VAS ZA POMOC!!!! bez sale

Ne mozemo svrstavati ljude u takve grupe, jer se ljudima cesto menja raspolozenje tako da dosta toga zavisi od raspolozenja i naravno okruzenja i desavanja oko nas.

Evo jednog od nacina kako da pomognete sebi - krenite kod psihologa! Bilo da ste se prepoznali u ovom tekstu ili ste nekog prepoznali, a verovatno je oboje, jako pomaze savetovanje. Osnovni problem sa ovakvim osobama je postaviti granicu, sto ovaj tekst i preporucuje. Postaviti jasnu granicu, i ne dati drugima da je predju, isto tako postovati tudje granice i znati kad smo preterali. Ja sam bila kriticna i negativna dok nisam otkrila da iza toga stoji milion tona krivice vezano za moje detinjstvo i roditelje (ne bih ulazila u specificnost moje porodicne situacije, ali recimo da sam prosla pakao do svoje 26 godine) te sam bila sklona da preuzimam odgovnost za stvari koje nemaju veze sa mnom, sto me je jako opterecivalo i mucilo, pa nisam umela bas najbolje da se postavim prema ljudima ni u privatnom zivotu, ni u poslu. I onda sam krenula kod psihologa, po preporuci, bez lekica, samo razgovor i voznja kroz tamne ali i svetle neotkrivene kutke svoje duse. Ne biste verovali cega sve tu ima, duboko u nama!!! Posle nekog vremena pocela sam da menjam ustaljene seme ponasanja, da postujem svoje potrebe, ali i da postujem tudje potrebe, naucila sam jednu dragocenu stvar, a to je da kazem ljudima Ne, i zbog toga izgubila nekoliko prijatelja (10+ godina druzenja), izgleda da to ipak nisu bili, ako su bili tu samo zato sto sam im ja uvek na usluzi. I sada hocu da me ljudi vole zbog mene a ne zbog onog sto ja cinim za njih. Ranije su uvek svi drugi bili vazniji od mene, sada sam ja sebi najvaznija, i jako mi je to cudno i neobicno. Pogotovo sto sad nemam potrebu da se svadjam, da se pravdam, da se prepirem, prepoznam lako kada je problem do mene, i onda se pokrenem da to resim, a kada nikako nije do mene, tu se ogradim i prihvatim. Sada sebi pruzam vise ljubavi i vise brinem o sebi, ali i o dragim ljudima koje sam odabrala zbog njihovih vrednosti. I ne trosim trunku svog vremena i energije na negativce, kriticare, ljude koji hoce da mi sole pamet, koji hoce da me menjaju, sada ih jako lako prepoznam i ogradim se od njih, isto tako mnogo vise cenim one koji su topli, duhoviti, pozitivni, podrzavajuci, koji me cene i vole zbog mojih kvaliteta.
Zivot je jedan i jako je vazno sa kim ga provodimo, a sa ljudima iz ovog teksta ili sa sobom ovakvim zivot moze biti samo pakao.

Што волим ове теорије у којима је посматрач идеалан, а сви остали су за посматрање и имају по неку ману. И сада испадо негативац, или багер?

Jel' ovaj na prvoj slici Miladin Kovacevic?

Jako je dobar tekst...vidi se da je pripremljen iz dobre literature i radi se o specificnim temama koje doticu i organizaciono ponasanje...koje ,ja, inace polazem kroz par dana....

Sa takvim ljudima se jednostavno ne treba druziti i problem je resen. Neka se kada ostanu sami i odbaceni zapitaju zasto je tako i onda neka probaju oni sami ili uz pomoc psihologa da se prilagode normalnim ljudima a ne da ocekuju da se neko prilagodjava njima.

Stalno kritikujem i buldozer... (ja bi' to bolje...) :/Jadni oni koji moraju sa mnom.... :)Ali sam u drustvu omiljen, i svi mi kazu da imam smisla za humor, da sam spontan, sarmantan(devojke posebno)...verovatno zato sto nisu osetili kako je to kad mi ucine nesto a ja kazem: " Pa sto si to tako?:O "Nazalost ne znam kako bih mogao sebe promeniti posto ja uvek tako odreagujem 'refleksno' pa onda shvatim da sam nekog povredio...ali je kasno. :/Ima neko predlog?

Ja u kuci zivim sa BOLESNIM kriticatrom.
Zavisim od nje, nista joj NIKADA ne odgovara.
Nikada ne radim nista pozitivno,ne postoje reci hvale, vec samo reci kritike, i to na najbanalnije moguce stvari.
Ona prakticno kritikuje to sto idem u provod, druzim se,uzivam.
Ako neko ima neki pametan savet da mi da, bila bih vam zahvalna, jer tu promene nema!

ocena 3-
raylog: amaterski rad...

Moja majka s kojom sam silom prilika bila prinudjena da zivim bas dugo, ima sav taj navedeni niz osobina, osim "tihi i hladni". Ne znam sta je strasnije; njeno odusevljeno kliktanje koje se u tren pretvori u zmijsko siktanje, njene euforicne pohvale koje ocas posla skliznu u nipodastavanje, ali znam da me se dojmi, a i mog oca, kad u besu pokusa da nas bije; srecom mala je pa nam ne moze fizicki nauditi, ali zato psihicki... ne pitajte!!
Ja mislim da tu nema leka; zanima me psihologija i cesto pokusavam da shvatim svet onako kako ga ona vidi - dosla sam do toga da je ona ubedjena kako je bezmerno dobra osoba i kako za uzvrat ne dobija nista i mora da se izbori s nama nezahvalnicima, a najvise na svetu ona prezire mog oca i on je kriv za sve (moj otac je jedini voli, ja vise ne...)

Ko god da ima tako nekog u blizini, neka bezi, glavom bez obzira! Tolika negativnost i agresijam, tu naprosto nema leka! Ona misli da mi nismo normalni i treba da se lecimo, a ona je ok. Inace, ne moze zaspati bez pregrsti lekova za smirenje, imala je infarkt i mozdani udar... a okolina, ona povrsna, je zna kao majku koja "obozava" svoju cerku!

Vladimir je opisao neku slicnu osobu u vidu svog oca, jedino sto je neobicno to je onoliki pozitivac, njegova mama; kako to da toliki pozitivac ne moze da ih oslobodi nasilja?!... E to je cudno s tom pozitivnoscu...

Licno se ne pronalizim ni u jednoj od ovih kategorija, odnosno, prepoznajem na sebi po neku osobinu iz sviha kategorija.
U svojoj okolini imam nekoliko osoba (vrlo bliski prijatelji) iz prve i trece kategorije i pored navedinih osobina, mogu biti vrlo zabavni, duhoviti i dobri sagovornici. Da bi umanjili njihov negativan uticaj i sprjecili ih da vas smaraju, morate da dozirate njihovo drustvo. Naravno, ovo nije lako ukoliko zivite zajedno (roditelji, supruznici...), ali ukoliko su u pitanju prijatelji, moguce je.

Koliko sam ja imao prilike da ustanovim obicno ne ide samo jedan nego kombinacija nekoliko.

Recimo:

Nametljivac + Agresivac

Pesimista + Sujetna osoba

Kriticar + Sujeta (kompleks nize vrednosti)

Tast: Agresivni naduvani balon koji se u sve razume a ne zna nista. Ako mu se suprostavish najebo si.

Tashta: Kriticar, zavidna osoba "nece to izaci na dobro" - a sve zna. Ako joj udaris kontru nece da prica sa tobom.

Ja: Nametljivac, isterivac pravde, ma grozno :)

Stalno kritikujem i buldozer... (ja bi' to bolje...) :/Jadni oni koji moraju sa mnom.... :)Ali sam u drustvu omiljen, i svi mi kazu da imam smisla za humor, da sam spontan, sarmantan(devojke posebno)...verovatno zato sto nisu osetili kako je to kad mi ucine nesto a ja kazem: " Pa sto si to tako?:O "Nazalost ne znam kako bih mogao sebe promeniti posto ja uvek tako odreagujem 'refleksno' pa onda shvatim da sam nekog povredio...ali je kasno. :/Ima neko predlog?

Pa svako ima po neku od osobina koje su navedene u tekstu. Ne vidim kako bi trebalo da izgleda "lak" covek. Mozda kao statua...

Што волим ове теорије у којима је посматрач идеалан, а сви остали су за посматрање и имају по неку ману. И сада испадо негативац, или багер?

Spadam valjda u teske ljude i moram priznati da mi je malo povrijedjen ego bio dok sam citao i natjeralo me da se zapitam. Ipak, prije cu biti i dalje tezak covjek, nego oportunista ili kameleon. Prilagoditi se danasnjem drustvu znaci biti sebicni egoista, koji ima neku fobiju da ce mu mladoc proci a da nije popio dovoljno alkohola, posmrkao dovoljno droge i natego dovoljno konkubina. Ljudsko dostojanstvo se sistematki unistava, a ja imam to prokletstvo da volim da citam i gledam dokumentarne filmove, pa imam prilicno dosta kockica u slagalici okoline i shvatam je mozda "vise nego sto bih trebao"...

Ovo je vjerovatno prevedeni americki tekst, ciji su psiholozi proglasili Frojda zastarjelim, a na njegovo mjesto postavili "game theory" po kojoj je svaki covjek sebicno bice, koje taktizira protiv drugih i to tvori drustveni ekvalibrij. Ipak jos uvjek koriste Frojdovu psihoanalizu kada se bave marketingom. Evo u 3 dijela vanserijski dokumentarac koji govori na temu (da postanete malo "tezi" :D) Bilo bi lijepo da b92 otkupi i prikaze svima;)

http://video.google.com/videoplay?docid=404227395387111085#
http://video.google.com/videoplay?docid=-1087742888040457650#
http://video.google.com/videoplay?docid=-7581348588228662817#

ocena 3-
raylog: amaterski rad...

Jako je dobar tekst...vidi se da je pripremljen iz dobre literature i radi se o specificnim temama koje doticu i organizaciono ponasanje...koje ,ja, inace polazem kroz par dana....

to je i problem celog Balkana, previse buldozera a premalo pametnih ljudi koji ce resavati probleme.
Previse negativaca, umisljenih a zeljnih vlasti.

Sa takvim ljudima se jednostavno ne treba druziti i problem je resen. Neka se kada ostanu sami i odbaceni zapitaju zasto je tako i onda neka probaju oni sami ili uz pomoc psihologa da se prilagode normalnim ljudima a ne da ocekuju da se neko prilagodjava njima.

Lep i poucan tekst, a mog oca ste savrseno opisali u prvom tipu licnosti. Nazalost ponekad ne postoji kompromis sa takvim ljudima i neophodno je preseci njihovu torturu i skloniti se od njih. Vrlo tesko ali ponekad jedino resenje, a iz mog (i ne samo mog) iskustva vam tvrdim da se takvi ljudi nece nikad promeniti.

Ima jos jedna kategorija teskih ljudi,ja spsdam u te.Ne druzeljubiv,nemam potrebu da komuniciram,samo kimam glavom i odobravam sve sto druga strana iznosi.I ono sto znam pravim se da neznam,jednostavno mrzi me da pricam i ne osecam potrebu da se druzim.

Ne mozemo svrstavati ljude u takve grupe, jer se ljudima cesto menja raspolozenje tako da dosta toga zavisi od raspolozenja i naravno okruzenja i desavanja oko nas.

Svako ko LAZE ili SPREMA nesto, nece da prica otvoreno i onda je teska osoba.

Onaj ko radi dobre stvari, tesko da moze da bude los.

Ja sebe vidim u svakoj od tih uloga, osim sto sam vrlo retko neodlucan. Ali onda se postavlja pitanje: pretpostavimo da ste taj bager ili avion ... hocu reci buldozer/balon. Ili agresivac. Ili pesimista. I da zelite da nesto uradite da kod sebe to popravite. Kako da postupite? Koje tehnike da primenite? E, toga nema u tekstu. Navodno ako vas ljudi izbegavaju vi cete se zamisliti i nesto sami kao izmozgati. Ma nemoj?! A sta ako sam ne mogu da izmozgam nikako? Siguran sam da postoji nacin da covek kod sebe zadovolji taj deo svog naduvanog ega i nahrani ga necim drugim, pozitivnijim, ljudskijim. Prakticno da lazuci sam sebe i ubedjujuci sam sebe u nesto uspe da deo tih negativnih talasa usmeri u kreativnije sfere. Eto, to je ono za cime tragam. I nadao sam se da cu odgovor pronaci u tekstu, ali nista od toga.

Svi su ljudi postali teski jedni drugima,zivot na zemlji je iz dana sve tezi i slozeniji,bez ili sa pogresnim i laznim medjasima,reperima.Glavna poruka koju prosecan citalac izvlaci iz ovakvih tekstova je da su svi ostali teski sem njega samog.Izbildavanje sopstvene sujete,afirmacija licnosti u postmodernom "kamenom dobu".Leka? Tolerancija,prihvatanje razlika,teolozi bi rekli "ljubav bliznjeg".

@Kiklop: Svako, mozda, i ima poneku osobinu iz teksta, ali je pitanje jesu li te osobine pretezne. "Lak" covek je po meni onaj koji je fleksibilan (pod time podrazumevam da ima svoj stav, ali taj stav nije zabetoniran nego podlozan promeni prilikom suocavanja sa argumentima) a ne rigidan u svojim pogledima, koji analizira svoje postupke (i koriguje ih), barata argumentima i u komunikaciji koristi logiku, koji nije agresivan i ne namece na silu svoje misljenje, koji aktivno slusa sagovornika....

Izvanredan tekst! Veoma sadržajan i edukativan :-) Hvala vam - rado ću ga preporučiti prijateljima, jer mislim da je neophodan svima, ali baš svima za pročitati, kako onima koji tu mogu pronaći i sebe a ne samo druge! Zaista, izvanredan tekst!!!

Slazem se "jga"..
i moj otac je isti takav...
zapravo on je spoj ovog prvog opisanog sa mesavinom ovog agresivnog i ovog "super ljubaznog"...
ali sve se svodi na isto.. toliko je ljubazan da ti se povraca jer znas da bilo koje ne slaganje sa njim ili ispoljavanje misljenja koje nije kao njegovo "pretvara " ga u ovu prvu kategoriju sa primesama poslednje...
covek koji je uspeo da bude u losim odnosima sa svima od pokojnih babe i dede, brace, sestara, rodjaka, komsija itd a koji je i dalje ubedjen da su zapravo svi losi i da je on jedini ispravan i oaza dobrote na ovom svetu...
Aa takvim ljudima jednostavno NE POSTOJI kompromis...!!!
mozes da se ponasas tako sto ces non stop da se smeskas i da uvek odgovaras onako kako on(i) zeli(e) da cuju...
ali tako nesto je za normalnog coveka neprihvatljivo... jer ne mogu da se smeskam i odgovaram potvrdno na raznorazne gluposti koje ne odobravam i sa kojima se ne slazem...
cak i ako kojim slucajem pocnes argumentovano i smireno da pokusas da kazes nesto i objasnis, tada mu je omiljena recenica "nemoj ti meni da drzis predavanja".. i svaki pokusaj da najljubaznije nastavis razgovor se pretvara u tesku svadju u kojoj se jedva suzdrzim da se fizicki ne obracunam sa njim..
posto mi takve stvari ne trebaju u zivotu- ja sam to "resio" tako sto sam u bilo kom kontaktu sa njim postao "tih i hladan"... (a zapravo sam susta suprotnost od toga.. jako sam komunikativan i ne mogu bez ljudi oko sebe...)
ali kao odbrambeni mehanizam od takve osobe sam odabrao da budem "tih i hladan"..
sto je i jedan od nacina da cak izmanipulises takve osobe da postanu bolje nego sto jesu..
kad sam kod kuce, stalno sam u svojoj sobi, jako kratko odgovaram, ne ispoljavam emocije, umem da budem i drsko hladan, ne ulazim u bilo kakve rasprave koje su njemu i cilj... apsolutno nista vise od poslovicnih recenica...
i to uporno negiranje njega kao takve(ili bilo kakve) licnosti dovodi dotle da se on sav trudi da mene oraspolozi... i sav je usluzan tada.. cak i zabrinut sto ja "samo cutim" i koliko sam distanciran.. a uopste valjda nije svestan da ja to namerno radim... pogotovo sto sa majkom imam potpuno drugarski odnos... ali moja majka je osoba koja nema karakternih mana- toliko pozitivne energije na jednom mestu je gotovo nestvarno...
ne znam da li ce nekome pomoci, ali eto, ja imam takvu metodu "odbrane" od takvih karaktera..

Ja sam pobegla od jedne bolesne kritizerke u drugu smenu, sada neće da mi se javi, mada ja to ignorišem i uvek joj se ljubazno i pristojno javim. Ne znam da li treba da šefu ukažem na njen krajnji neprofesionalizam, baš je mnogo teška osoba...

Sa teskim ljudima je tesko. Posebno kada se radi o kolegama na poslu sa kojima morate provesti najmanje osam sati dnevno. Jos jedna kategorija teskih ljudi su tzv.„trovaci“. To su oni koji ogovaraju i spletkare, cak i kada nemaju direktnu korist od takvih rabota. Uobicajeno su usmereni na unistavanje necije reputacije, pa cak zdravlja i zivota, da bi izlecili neki sitan kompleks ili da bi dosli do odredjenih pogodnosti, pozicije, vlasti...Bolesne ambicije, posebno kod netalentovanih a uspeha zeljnih ljudi, cesto mogu razorno delovati na ljude u njihovoj okolini. Imam dovoljno godina, zivotnog i radnog iskustva, ali sa takvima jos nisam uspela da pronadjem i zauzmem „ispravan stav“. Krasi ih komunikacija tipa „pricam sve najgore o tebi ali tako upakovano da mi ne mozes nista“. Sta preporucujete kao „lek“ protiv ovakvih?

Ovakvog jednog imam u kuci.MOLIM VAS ZA POMOC!!!! bez sale

Odličan tekst. Pročitala sam par komentara u kojima ljudi prepoznaju sebe u nekim od navedenih tipova, a ne znaju kako i sta da promene.
Iz ličnog iskustva, savetujem svima da odvoje par vikenda i odu na kurs komunkacije (Asertivni trening) (http://www.psihopolis.edu.rs/content/view/61/62/)...nikoga ne reklamiram, samo iskreno preporucujem. Ja sam bila i mnogo je pomoglo. Obradjuje se sve sto je ovde navedeno, samo detaljnije. Svima nam je tesko kada vidimo da nismo shvaceni, da nas neko nije razumeo ili sl...zato je dobro otici na ovakve kurseve jer ih vode strucni psiholozi i mogu da vam daju resenje koje je prilagodjeno samo vama...Jer iako mi razgovaramo sa tim teskm ljudima, korisno je da znamo i kakvi smo mi u komunikaciji, jesmo ili teski ili ne, sta mi njima dajemo u toj komunikaciji, kako se mi postavljamo, da li se "pecamo" na njihov stil, kako oni nas vide....a sve to sami ne mozemo da rešimo! pozdrav svima koji žele da rade na sebi!

Čovekov karakter se menja sa godinama, stečenim iskustvom i brigama koje mu se u međuvremenu natovare na leđa. Lako je biti flegman kada vem se ne dešavaju ružne stvari, teško je ne biti kritičan prema nepravdi.

Ja u kuci zivim sa BOLESNIM kriticatrom.
Zavisim od nje, nista joj NIKADA ne odgovara.
Nikada ne radim nista pozitivno,ne postoje reci hvale, vec samo reci kritike, i to na najbanalnije moguce stvari.
Ona prakticno kritikuje to sto idem u provod, druzim se,uzivam.
Ako neko ima neki pametan savet da mi da, bila bih vam zahvalna, jer tu promene nema!

Moja majka s kojom sam silom prilika bila prinudjena da zivim bas dugo, ima sav taj navedeni niz osobina, osim "tihi i hladni". Ne znam sta je strasnije; njeno odusevljeno kliktanje koje se u tren pretvori u zmijsko siktanje, njene euforicne pohvale koje ocas posla skliznu u nipodastavanje, ali znam da me se dojmi, a i mog oca, kad u besu pokusa da nas bije; srecom mala je pa nam ne moze fizicki nauditi, ali zato psihicki... ne pitajte!!
Ja mislim da tu nema leka; zanima me psihologija i cesto pokusavam da shvatim svet onako kako ga ona vidi - dosla sam do toga da je ona ubedjena kako je bezmerno dobra osoba i kako za uzvrat ne dobija nista i mora da se izbori s nama nezahvalnicima, a najvise na svetu ona prezire mog oca i on je kriv za sve (moj otac je jedini voli, ja vise ne...)

Ko god da ima tako nekog u blizini, neka bezi, glavom bez obzira! Tolika negativnost i agresijam, tu naprosto nema leka! Ona misli da mi nismo normalni i treba da se lecimo, a ona je ok. Inace, ne moze zaspati bez pregrsti lekova za smirenje, imala je infarkt i mozdani udar... a okolina, ona povrsna, je zna kao majku koja "obozava" svoju cerku!

Vladimir je opisao neku slicnu osobu u vidu svog oca, jedino sto je neobicno to je onoliki pozitivac, njegova mama; kako to da toliki pozitivac ne moze da ih oslobodi nasilja?!... E to je cudno s tom pozitivnoscu...

Koliko sam ja imao prilike da ustanovim obicno ne ide samo jedan nego kombinacija nekoliko.

Recimo:

Nametljivac + Agresivac

Pesimista + Sujetna osoba

Kriticar + Sujeta (kompleks nize vrednosti)

Tast: Agresivni naduvani balon koji se u sve razume a ne zna nista. Ako mu se suprostavish najebo si.

Tashta: Kriticar, zavidna osoba "nece to izaci na dobro" - a sve zna. Ako joj udaris kontru nece da prica sa tobom.

Ja: Nametljivac, isterivac pravde, ma grozno :)

Jel' ovaj na prvoj slici Miladin Kovacevic?

Evo jednog od nacina kako da pomognete sebi - krenite kod psihologa! Bilo da ste se prepoznali u ovom tekstu ili ste nekog prepoznali, a verovatno je oboje, jako pomaze savetovanje. Osnovni problem sa ovakvim osobama je postaviti granicu, sto ovaj tekst i preporucuje. Postaviti jasnu granicu, i ne dati drugima da je predju, isto tako postovati tudje granice i znati kad smo preterali. Ja sam bila kriticna i negativna dok nisam otkrila da iza toga stoji milion tona krivice vezano za moje detinjstvo i roditelje (ne bih ulazila u specificnost moje porodicne situacije, ali recimo da sam prosla pakao do svoje 26 godine) te sam bila sklona da preuzimam odgovnost za stvari koje nemaju veze sa mnom, sto me je jako opterecivalo i mucilo, pa nisam umela bas najbolje da se postavim prema ljudima ni u privatnom zivotu, ni u poslu. I onda sam krenula kod psihologa, po preporuci, bez lekica, samo razgovor i voznja kroz tamne ali i svetle neotkrivene kutke svoje duse. Ne biste verovali cega sve tu ima, duboko u nama!!! Posle nekog vremena pocela sam da menjam ustaljene seme ponasanja, da postujem svoje potrebe, ali i da postujem tudje potrebe, naucila sam jednu dragocenu stvar, a to je da kazem ljudima Ne, i zbog toga izgubila nekoliko prijatelja (10+ godina druzenja), izgleda da to ipak nisu bili, ako su bili tu samo zato sto sam im ja uvek na usluzi. I sada hocu da me ljudi vole zbog mene a ne zbog onog sto ja cinim za njih. Ranije su uvek svi drugi bili vazniji od mene, sada sam ja sebi najvaznija, i jako mi je to cudno i neobicno. Pogotovo sto sad nemam potrebu da se svadjam, da se pravdam, da se prepirem, prepoznam lako kada je problem do mene, i onda se pokrenem da to resim, a kada nikako nije do mene, tu se ogradim i prihvatim. Sada sebi pruzam vise ljubavi i vise brinem o sebi, ali i o dragim ljudima koje sam odabrala zbog njihovih vrednosti. I ne trosim trunku svog vremena i energije na negativce, kriticare, ljude koji hoce da mi sole pamet, koji hoce da me menjaju, sada ih jako lako prepoznam i ogradim se od njih, isto tako mnogo vise cenim one koji su topli, duhoviti, pozitivni, podrzavajuci, koji me cene i vole zbog mojih kvaliteta.
Zivot je jedan i jako je vazno sa kim ga provodimo, a sa ljudima iz ovog teksta ili sa sobom ovakvim zivot moze biti samo pakao.

Licno se ne pronalizim ni u jednoj od ovih kategorija, odnosno, prepoznajem na sebi po neku osobinu iz sviha kategorija.
U svojoj okolini imam nekoliko osoba (vrlo bliski prijatelji) iz prve i trece kategorije i pored navedinih osobina, mogu biti vrlo zabavni, duhoviti i dobri sagovornici. Da bi umanjili njihov negativan uticaj i sprjecili ih da vas smaraju, morate da dozirate njihovo drustvo. Naravno, ovo nije lako ukoliko zivite zajedno (roditelji, supruznici...), ali ukoliko su u pitanju prijatelji, moguce je.