Da li postoje pravne neizvesnosti u pogledu povraćaja imovine i kakvi su planovi Srbije za rešavanje tog pitanja?

Na ova pitanja kroz svoje izjave i delovanje jasne odgovore daje Državni sekretar ministarstva finansija G-din Ilić,koji je zapravo glasnogovornik ekipe zadužene da osmisli i sprovede projekat: ,,OTETI SVE ŠTO NIJE OTETO,ZA ONO ŠTO JE VEĆ OTETO NE PLATITI NIŠTA,UPAKOVATI SVE U ZAKONSKU FORMU I PREVARITI EVROPSKU KOMISIJU,,
G-din SEKRETAR je pre dve-tri god.dobio zadatak da koordinira sa nekakvom Državnom komisijom koja je navodno trebalo da pripremi Predlog zakona o denacionalizaciji.
Odmah se nametnulo pitanje,zašto bi ovaj posao radilo Ministarstvo za finansije kada je poznato da Država Srbija nema finansiskog kapaciteta,a i da ga ima nepotrebno bi bilo za nešto izdvajati sredstva,kada to nešto postoji i može da bude naturalno vraćeno,a tamo gde to nije moguće zbog novostečenih zakonsko regulisanih prava izvršila bi se zamena za neku drugu sličnu državnu imovinu.
Za svakog iskrenog,dobronamernog lako rešiv zadatak,ali ne i za G-dina Sekretara i njegovu komisiju,on nezna ili ne želi da zna kolika je zapravo ,,SLOBODNA-ČISTA Državna imovina,,a ne želi da sazna ni koju definitivno Orginalni vlasnici imovinu potražuju.(Nikada nije tražena eventualna dopuna dokumentacije).
Situacija kada godinama rukovodiš Državnom komisijom za donošenje zakona o denacionalizaciji,a pri tom neznaš ni dan danas zapravo šta bi trebalo da vratiš, ni šta da uradiš je tragi komična.
Jedino logično objašnjenje za ulogu G-dina SEKRETARA i njegovu komisiju je da su oni tu kako bi sprečili i onemogućili da se sagleda činjenično stanje,koje glasi:
DRŽAVI SRBIJI ZA REŠAVANJE PRAVIČNO NA ZAKONU ZASNOVANOG POVRAĆAJA ODUZETE IMOVINE NISU POTREBNA FINANSISKA SREDSTVA,VEĆ STRUČNI LJUDI KOJI BI UREDILI OVU OBLAST PO UZORU NA ZAKON O POVRAĆAJU CRKVENE IMOVINE.
G-dina SEKRETARA i njegovu komisiju bi ostavili da se i dalje bave svojim Zakonom o denacionalizaciji uz sugestiju da posle svih ovih godina shvate da Gospoda iz Evropskog parlamenta žele u Srbiji partnere koji imaju kapacitet da reše pitanje RESTITUCIJE koja simolizuje i dokazuje konačni prekid sa komunističkom ideologijom.

Pravna neizvesnost je očigledna,a planovi Države da Zakon o Restituciji bude takav da se ni slučajno ne vrati imovina u naturalnom obliku već da kroz obveznice skinu taj problem sa dnevnog reda.
Pravo na imovinu je jedno od osnovnih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom Republike Srbije,kojim se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Pravo na imovinu regulisano je i Prvim protokolom uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,na taj način što svako fizičko i pravno lice ima pravo da mirno uživa u svojoj imovini niko ne može biti lišen svoje imovine,osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine je ukazao na najmanje dve činjenice
a)Da je oduzetu imovinu prijavilo preko 2oo ooo građana,plus njihove porodice,a koji nesumljivo imaju validnu dokumentaciju.
b)Da Zakonodavac namerno nije želeo kompletnu dokumentaciju,niti je ikada naknadno tražio,sto ukazuje,da zapravo nije ni postojala iskrena namera o vraćanju imovine orginalnim vlasnicima.(Izazvan efekat LEGITIMNOG OČEKIVANJA)
Politička elita koja se kune u Upitnik i brzu kandidaturu trebalo bi da zna da bez stručnog i ozbiljnog ZAKONA O NATURALNOJ RESTITUCIJI nema ništa od članstva.
Orginalni vlasnici su decenijama lišavani svoje imovine,a od Demokratskih promena su očekivali ostvarivanje svojih prava,tj.da budu svoji na svome.Umesto imovine dobili su ponovo još gore poniženje i šokantno saznanje,da njihovu dedovinu i očevinu sada pred KANDIDATURU,maskirane demokrate donoseći ,,Tajkunske zakone i uredbe,,rasprodaju,dele,čašćavaju se,finansiraju predizborne kampanje itd.
Orginalni vlasnici poseduju dokumentaciju kojom dokazuju postojanje pravnog osnova sticanja,načina sticanja tj.prava svojine na svojoj imovini.To svoje pravo će ako bude trebalo dokazati i ostvarivati pred Evropskim Sudom za ljudska prava,a kao posledicu Država će imati ogromne oštetne zahteve.
Oštetni zahtevi bi proistekli iz činjenice da su Orginalni vlasnici onemogućavani da uživaju u svojoj imovini,kao i iz poniženja koja su pretrpljena zbog neopravdanog osujećenja legitimnog nadanja i zbog duševnih bolova prouzrokovanih raznim suđenjima, omalovažavanjima itd.
Sve ovo ukazuje na neophodnost krajnje ozbiljnog percipiranja ovog,možda krucijalnog Zakona,jer je krajnje opasno prepustiti da ga rešava ,,DRUŠTVO SA TETKINOG KAUČA,,
Inprovizacija sigurno dovodi do velikog broja tužbi,gde je svaka potencijalni ,,Davinićev satelit,,a to nažalost znači udar na budžet tj.na ni kriv ni dužan građanski džep.
LIGA

Pravna neizvesnost je očigledna,a planovi Države da Zakon o Restituciji bude takav da se ni slučajno ne vrati imovina u naturalnom obliku već da kroz obveznice skinu taj problem sa dnevnog reda.
Pravo na imovinu je jedno od osnovnih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom Republike Srbije,kojim se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Pravo na imovinu regulisano je i Prvim protokolom uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,na taj način što svako fizičko i pravno lice ima pravo da mirno uživa u svojoj imovini niko ne može biti lišen svoje imovine,osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine je ukazao na najmanje dve činjenice
a)Da je oduzetu imovinu prijavilo preko 2oo ooo građana,plus njihove porodice,a koji nesumljivo imaju validnu dokumentaciju.
b)Da Zakonodavac namerno nije želeo kompletnu dokumentaciju,niti je ikada naknadno tražio,sto ukazuje,da zapravo nije ni postojala iskrena namera o vraćanju imovine orginalnim vlasnicima.(Izazvan efekat LEGITIMNOG OČEKIVANJA)
Politička elita koja se kune u Upitnik i brzu kandidaturu trebalo bi da zna da bez stručnog i ozbiljnog ZAKONA O NATURALNOJ RESTITUCIJI nema ništa od članstva.
Orginalni vlasnici su decenijama lišavani svoje imovine,a od Demokratskih promena su očekivali ostvarivanje svojih prava,tj.da budu svoji na svome.Umesto imovine dobili su ponovo još gore poniženje i šokantno saznanje,da njihovu dedovinu i očevinu sada pred KANDIDATURU,maskirane demokrate donoseći ,,Tajkunske zakone i uredbe,,rasprodaju,dele,čašćavaju se,finansiraju predizborne kampanje itd.
Orginalni vlasnici poseduju dokumentaciju kojom dokazuju postojanje pravnog osnova sticanja,načina sticanja tj.prava svojine na svojoj imovini.To svoje pravo će ako bude trebalo dokazati i ostvarivati pred Evropskim Sudom za ljudska prava,a kao posledicu Država će imati ogromne oštetne zahteve.
Oštetni zahtevi bi proistekli iz činjenice da su Orginalni vlasnici onemogućavani da uživaju u svojoj imovini,kao i iz poniženja koja su pretrpljena zbog neopravdanog osujećenja legitimnog nadanja i zbog duševnih bolova prouzrokovanih raznim suđenjima, omalovažavanjima itd.
Sve ovo ukazuje na neophodnost krajnje ozbiljnog percipiranja ovog,možda krucijalnog Zakona,jer je krajnje opasno prepustiti da ga rešava ,,DRUŠTVO SA TETKINOG KAUČA,,
Inprovizacija sigurno dovodi do velikog broja tužbi,gde je svaka potencijalni ,,Davinićev satelit,,a to nažalost znači udar na budžet tj.na ni kriv ni dužan građanski džep.
LIGA

Postoji samo pravna izvesnost u pogledu povraćaja nasilno oduzete imovine od strane totalitarne komunističke vlasti, zbog toga sto je Srbija potpisala Konvenciju o ljudskim pravima, koja je stupila na snagu 03.marta 2004. Nakon tog datuma donet je Zakon o prijavljivanju i Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, pa je Srbija u OBAVEZI da sprovede restituciju i prema svim fizičkim i pravnim licima po istom NATURALNOM MODELU, kako je to učinjeno sa crkvama i verskim zajednicama.Eventualna odluka Ustavnog suda Srbije da je Crkveni zakon neustavan bi značila ponovnu nazionalizaciju već vraćene imovine, sto bi samo po sebi bio svojevrstan SKANDAL.Planovi Države Srbije za rešavanje pitanja restitucije ne postoje, jer da postoje to bi značilo i da postoji svest o tome kakve sve benefite NATURALNA RESTITUCIJA nosi sa sobom, a to su između ostalih:

-Samozapošljavanje originalnih vlasnika, stvaranje malih porodičnih biznisa, što bi za posledicu imalo otvaranje novih radnih mesta.
-Povećanje budžetskih prihoda iz poreza na imovinu
-Bez pritiska na budžet, izdavanje obveznica samo za pokretnu imovinu ili davanje kompenzacije u nekoj drugoj državnoj imovini.
-Smanjenje korupcije, demonopolizacija države nad gradskim i poljoprivrednim zemljištem
-Privlačenje stranih investitora i Green field investicija.
-Popravljanje imidža zemlje u svetu i kod nas zbog poštovnja civilizacijskih normi i stvaranja temelja za moralnije i pravednije društvo.
-Suštinsko približavanje Evropi stvaranjem slobodnog tržišta i nove vrednosne orjentacije.
-Stvaranje uslova za otkrivanje istine o ljudima koji su ubijani, mučeni i obespravljeni.
-Nacionalno pomirenje kroz rehabilitaciju i restituciju, simboličan završetak drugog svetskog rata.
-Povratak i uključenje dijaspore u sve tokove društva
-Povratak imovine zadužbinama , crkvama, verskim zajednicama, univerzitetu(direktna opšta korist, smanjenje školarina i finansijska nezavisnost pomenutih institucija
Zaštita svojine na Kosovu i Metohiji, jedina prava odbrana Kosova i Metohije.
-Jačanje srednje klase, glavnog nosioca razvoja svake zemlje.
-Povećanje broja samosvesnih i finansijski nezavisnih ljudi

Nisam siguran kako se osećaju ostali gradjani koji potražuju oduzetu imovinu, ali je malo reći, da sam razočaran. U budžetu za 2011 - tu godinu nema ni jednog dinara za makar početno funkcionisanaje Agencije za Restituciju, ili Fonda za restituciju kako je velikodušno obećavao ministar Dulić najpoznatiji ortoped u Srbiji.
Do sada sam više hiljada puta ismejan, jer tražim nešto što pripada mojoj porodici a zove se imovina, i dokaz je našeg viševekovnog postojanja u Srbiji.
Do sada sam kao gradjanin više stotina puta ponižen lažnim obećanjima i najavama donošenja zakona za proteklu deceniju.
Do sada sam više desetina puta,uvredjen od strane nadležnih organa, nevraćanjem oduzete imovine na koju sam imao pravo po postojećim Zakonima o planiranju.
Do sada sam više puta, omalovažen jer moja ustavna prava na jednakost i nediskriminaciju, spavaju u fiokama osione birokratije, koja daje za pravo samo onim politički korektnim gradjanima koji ne traže imovinu, već milostinju.
Tačno je da od Republike Srbije njeni gradjani ne mogu da dobiju ni ozbiljnu nadu, kao što se vidi iz priloženog ovogodišnjeg budžeta, ali nije to sve...
Oduzeta imovina koja se potražuje, a ide za Restituciju, 70 puta je novčano veća od vrednosti propale privatizacije, koja je imala svog ekonomskog kuma u obliku današnjeg premijera. Katastrofalan učinak ekonomske vladavine neznanja i korupcije ,je prva kočnica naturalnog vraćanja oduzete zemlje, poslovnih zgrada i fabrika, jer se dolazi do prostih pitanja kao što su gde je novčana razlika u privatizovanim vrednostima završila. Odgovor je još prostiji, kod procenjivača imovine društvenog kapitala, a to je bio u jednom liku naš Deda Mraz. Dakle procenitelj, direktor Agencije za privatizaciju, a danas čovek premijer koji daje obećanja koja ga ništa ne koštaju, pa ih nema ni u budžetu, a ni u planovima razvoja ove propaćene zemlje koja žarko želi u EU.

Nije Deda Mraz jedini danas, koji sprečava naturalnu restituciju u Srbiji, ima još ortopeda za primer, i bilo ih poslednjih godina, previše.
U tom smislu, molim predsednika republike, da mi sve dok se ne donese Zakon o opštoj naturalnoj Restituciji za sve gradjane, omogući da kao nezaposleni pravnik operišem po klinikama, prisustvujem na složenim operacijama tetiva, pa i učestvujem u njegovom postoperativnom periodu,jer nemože da škodi pridruživanju EU.

Nema besplatnog rucka. Sve sto su drzavni miljenici dobili posle 1945.do danas drzava ce morati da plati u punom 100% iznosu onako kako im je i poklonila. Dosta je bilo zamene teza.Dakle sve sto bude kostalo drzavu oko denacionalizacije je u stvari vrednost poklonjene imovine za koju su osteceni pravi vlasnici i na taj nacin apsolutno diskriminisani kako po svim savremenim aktima o ljudskim pravima tako i po zakonima i ustavima komunisticke Jugoslavije sto dokazuje ne mali broj pravnosnaznih presuda srpskih sudova na osnovu kojih je isplaceno obstecenje po trzisnoj vrednosti za nacionalizovanu i po drugim osnovama oduzetu imovinu.

Ne postoje nikakve "pravne neizvesnosti" u pogledu povraćaja oduzete imovine, jer je to pitanje već odavno rešeno u svim zemljama koje su imale socijalizam kao društveno uređenje, na osnovu međunarodnih konvencija i drugih dokumenata o zaštiti ljudskih prava, a time i prava na imovinu. Srbija, u tom smislu, ne može predstavljati nikakav izuzetak, niti se ona razlikuje od bilo koje druge zemlje koja je već vratila oduzetu imovinu svojim građanima.
Potpuno drugo pitanje je "kakvi su planovi Srbije za rešavanje tog problema", zbog čega se i pitanje "pravne neizvesnosti" ustvari odnosi na postojanje ili odsustvo političke volje vlasti za rešavanje ovog problema. Dosadašnja praksa potvrđuje da navodna demokratska vlast nema volju za rešavanje ovog pitanja, jer ne uvažava pravo na imovinu kao osnovno ljudsko pravo - zbog čega ne poštuje ova međunarodna dokumenta, kao ni sopstveni Ustav (član 58. i 59.) i Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.
Zakon o planiranju i izgradnji samo dodatno potvrđuje nepoštovanje privatne svojine i potpuni haos u pravnoj regulativi Srbije, jer je njime omogućeno sticanje vlasništva nad zemljištem licima koja nikada nisu imala vlasnička prava nad tim zemljištem, jer je to, kako tvrdi državni sekretar u Ministarstvu finansija g. Slobodan Ilić, navodno "stečeno pravo"?! Sa stanovišta pravne nauke, opravdano se postavlja pitanje, kako se navodno stečena prava nad tuđom imovinom uopšte mogu predpostaviti realnim vlasničkim pravima, koje potvrđuju važeća dokumenta o vlasništvu - što g. Ilić, ni ministar g. Oliver Dulić nikad nisu objasnili građanima ove zemlje? Takođe, nikada građanima nije objašnjeno zbog čega je uopšte 2005. g. donet Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, kada je 2009. ta prijavljena imovina, koju bi novi zakon o povraćaju trebao da vrati pravim vlasnicima, potpuno neopravdano ustupljena drugim licima, i nad njom dato čak i vlasničko pravo?!
Osnovni razlog neispunjavanja ovog veoma važnog preduslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju, leži u odsustvu odgovornosti sadašnje vlasti prema građanima koji su prijavili oduzetu imovinu, jer nosioci vlasti očigledno lično ne potražuju tu imovinu, a zadovoljenje opšteg, odnosno javnog interesa predpostavljaju interesu njima bliskih osoba ili tajkuna. Umesto da prihvati najbolja rešenja zemalja koje su odavno rešile ovo pitanje, vlast neprekidno privatizuje i rasprodaje prijavljenu imovinu, zbog čega logično i osporava naturalni povraćaj imovine, kako bi izbegla sopstvenu odgovornost za ovakvo ponašanje, koga će na kraju platiti svi poreski obveznici Srbije.
Da je interes vlasti zadovoljenje pravde i zaštita privatne svojine, ona je u samom Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine morala ugraditi zabranu daljeg raspolaganja prijavljene imovine, ili je to mogla uraditi vlada svojom uredbom, sve dok se ne donese zakon o njenom povraćaju pravim vlasnicima i njihovim naslednicima. Pošto to nije učinjeno do danas, i dalje smo svakodnevno svedoci raspolaganja i otuđivanja tuđe prijavljene imovine, pri čemu su građani potpuno lišenih svojih vlasničkih prava - kao da smo i dalje u bivšem socijalističkom poretku, a ne u dvadeset prvom veku, uprkos deklarativnom zalaganju vlasti za ulazak Srbije u Evropsku uniju.
Poseban problem predstavlja i činjenica da se priča o povraćaju imovine sve češće svodi isključivo na povraćaj nacionalizovane imovine, iako je na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine i prema zvaničnom podatku Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, samo po osnovu pravnog osnova eksproprijacije prijavljeno 15,8% od ukupno prijavljene imovine. Uprkos ovom podatku, zvanična vlast uopšte ne govori o ovoj imovini, kao što je povraćaj ove imovine tretirao i Nacrt zakona o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu, koga je svojevremeno predložio g. Milan Parivodić - potpuno izjednačavajući privatnu i društvenu svojinu u postupku eksproprijacije?! Pravo pitanje je, da li nadležne institucije Evropske unije uopšte mogu razumeti značenje pojma tkz.društvene svojine, koja je bila ničija i svačija, i koja se nikako ne može izjednačavati sa privatnom svojinom, nad kojom postoji pravo slobodnog raspolaganja i nasleđivanja, a što je g. Parivodić, kao pravnik (?!) učinio u svom Nacrtu zakona (očigledno obuzet isključivo povraćajem sopstvene imovine, oduzete po nekom drugom pravnom osnovu). Nažalost, taj Nacrt zakona nekritički i bezrezervno podržala i neka udruženja građana, ne misleći o svim aspektima zakona, interesu svih oštećenih građana i zadovoljenju pravde.
Sadašnja vlast se prema Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine ponaša kao da on uopšte ne postoji u pravnom poretku Srbije, što potvrđuju više puta iznete tvrdnje g. Slobodana Ilića u medijima, da će pravo na povraćaj imovine imati i oni građani koji je predhodno nisu prijavili - iako je to zakonski prduslov na osnovu člana 8. i 9. stav 2. zakona, kao i da uz svu prijavljenu imovinu navodno nije podneta sva neophodna dokumentacija - iako je to bila obaveza na osnovu člana 5. zakona, što potvrđuje Republička direkcija za imovinu Republike Srbije (na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja), kao i lična iskustva građana?!
Zbog svega navedenog, smatram da je ogromna odgovornost institucija Evropske unije u rešavanju ovog pitanja, jer se nažalost, našim vlastima ne može prepustiti da ovaj problem rešavaju na način kako se to može čuti u medijima - jer je on na štetu interesa građana ove zemlje, koji nisu dužni da zbog njihove neodgovornosti sutra plaćaju odštete oštećenim građanima, na osnovu presuda pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Pravne neizvesnosti ne postoje. Posle ’oslobođenja ’ nove vlasti su se odmah pobrinule da nas oslobode mnogo štošta a prva misao im je bila da opljačkaju stare vlasnike. Iz početka to su bila ubistva uz otimačinu bez suđenja (navodnim saradnicima okupatora) a posle otimačina uz dirigovana suđenja (iz Komiteta ). Otimalo se sve i svašta a sve u ime naroda i države, pa nek sada ta država i taj narod vrate nepravedno oduzetu imovinu. Kada je bilo prijavljivanje nacionalozovane imovine mnogi nisu znali šta sve spada pod taj Zakon a mislim da dobar deo seljaštva nije se uključio u to prijavljivanje a sigurno bi imao razloga da traži povraćaj svoje otete imovine.
Komunistički vrhovni vlastodršci u Jugoslaviji su podelili seljake (i klasno ih zavadili) po kategorijama. Iz nižih kategorija su regrutovani ’aktivisti’ , a u višim su otkrivani ’kulaci’. Prvi su drugima otimali žito, stoku, vunu, mast- sve , od belog luka do volova i imanja. A kad više nisu imali šta da im uzimaju, terali su ih u aps, tukli, davili, osuđivali na višegodišnju robiju, sa koje se mnogi nisu vratili ni živi, ni mrtvi.
Što su optužbe sa Istoka bile žešće(1948. Godina) da smo postali američke sluge, KPJ je pooštravala teror nad seljacima, koji je dostizao kulminaciju1949¬¬¬¬/1950. Otimačinom žita i stoke htelo se ’uticati ’ na bogatije seljake da se ’dobrovoljno ’ upišu u Seljačke Radne Zadruge. Kada i posle toga nisu hteli, ’počistili’ bi im i poslednje zrno iz ambara i odveli poslednje goveče iz štale , a onda dopunskim narezom tražili još. Ako bi neko i dokupio, samo da bi ispunio obavezu, optuživan je da je to ranije skrivao. Na sve njihove kuknjave aktivisti su savetovali : Uđite u seljačku radnu zadrugu i nećete imati problema!’
Neki su ulazili, ali većina nije htela, pa su ih optuživali za „privrednu sabotažu“ i osuđivali na višegodišnju robiju. Uz to je, kao sporedna kazna, sledila konfiskacija celokupne imovine. Tako su Kazneno-popravna gradilišta dobijala besplatnu radnu snagu, a SRZ besplatnu zemlju i poljoprivreni inventar.
Jednima su prilikom konfiskacije odneli sve što se moglo, mašine, bicikl, šporet, i stare žice, ali i hranu, krompir, pasulj... pa i slike sa zida, „kad su slike skidali, čak su i eksere vadili...“
Prema jednom podatku, samo kroz KPD Zabelu prošlo je , do sredine 1951. Godine 86000 „žitara“,odakle su oni rasporedjivani na razna kazneno-popravna gradilišta: Kostulac, Dečane, Peć, Novi Beograd, Slavkovicu, Buljkes, Knićanin...Dovođeni su čak i u Slavonski Brod, na izgradnju auto-puta „Bratstvo-jedinstvo“. A gde su KPD Niš i Sremska Mitrovica, i sijaset „sitnih“ logora kojima se broj i ne zna.Ko će svim ovim jadničcima stradanim od „narodnog“ režima vratiti zemlju, kuće, salaše i sve ostalo što je oteto a za što nisu dobili nikakvu „priznanicu“ da povrate od sadašnje države Srbije.
Čekajući „famozni“ Zakon o restituciji ne mogu da ne navedem od kada su takvi zakoni u sledećim državama doneseni: Slovenija-1991, Češka i Slovačka 1991, Madjarska 1991, Bugarska 1992, Nemačka 1994, Rumunija 1996, Hrvatska 1996, Poljska 1996, BRJ Makedonija 1998, Bosna i Hercegovina 2000,Crna Gora 2002, Albanija 2004. Nadam se da će Srbija , posto je poslednja, iskoristiti dobre i loše zakone predhodnih država i doneti najbolji zakon za svoje građane koji svoju otetu imovinu očekuju preko 67 godina.
Ipak mislim da će presudnu ulogu morati da odigra EU jer naša vlast bi nas i nekako smuvala a nadam se da njih neće moći!
Đorđe Rackov
Beograd

Neizvesnosti nema - oteta imovina nece biti vracena dokle god o tome odlucuju naslednici otimaca koji uzivaju plodove te otimacine.
Kako stvari stoje i kako se aktivnosti po pitanju restitucije odvijaju, morace izgleda da evropski parlament sazna da u ovoj " demokratskoj " drzavi originalni vlasnici placaju drzavi zakupninu za koriscenje svoje otete imovine. Drugim recima oni su " svoji na svome " ali uz placanje zakupnine. Bas me interesuje dali negde u demokratskom svetu postoji tako nesto. Moze li neko, sa veoma dobrim poznavanjem svetskih jezika, da mi pomogne kako da prevedem, a oni tamo da razumeju i ozbiljno shvate znacenje fraze: " zakupac svoje imovine" ?

1.Ne postoji pravna neizvesnost u pogledu povraćaja imovine,jer je od 2oo4.godine Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnvnih sloboda postala sastavni deo našeg pravnog poretka,a zime je restitucija postala obaveza za zakonodavnu vlast Srbije.
2.Planovi Srbije za rešavanje pitanja restitucije su deklarativni,sa prenaglašenim odlaganjem rešavanja ovg pitanja,uz intenzivnu rasprodaju-sumnjivu privatizaciju oduzete imovine.Pritom je donet Zakon o planiranju i izgradnji od 3.9.2009.godine,kojim se nastavlja,po poznatoj kumunističkoj psihologiji,pa i metodologiji,nanošene štete starim vlasnicima time što se oduzeto zemljište u gradovima poklanja sadašnjim korisnicima i time se onemogućuje restitucija ovog zemljišta.Kada je veliki deo zemljišta rasprodat,a ostatak regulisan za poklanjanje krenulo se u intenzivnu medijsku kanpanju kojom se poreskim obveznicima nagoveštavaju navodno basnoslovni troškovi restitucuje,kao i nemogućnost naturalne restitucije zbog predviđanja velikog broja sporova,a sve ovo bez ozbiljne stručne analize.NAGLAŠAVAMO da je naturalna restitucija najjeftinia i najefikasnija,što dokazujemo Zakonom o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama,koji se primenjuje u našoj zemlji uz minimalne troškove za malobrojnu stručnu administraciju.Takođe je poznato da su Slovenija i Letonija sprovele naturalnu restituciju,a vreme je pokazalo da je to bilo za njihove gađane najjeftinije,a za druge evropske države je to bio najkvalitetniji pristup evropskim vrenostima proklamovanim Kopenhaškim dokumentima.

Postoji velika pravna neizvesnost u pogledu povracaja imovine a planovi Srbije ( vladajuce/prethodne garniture ) za resavanje tog pitanja je da se to "pitanje" sto duze prolongira.

Razumljivo je da denacionalizacija zbog ideoloskih razloga nije razmatrana pre 2000 godine, ali je sasvim jasno da na jedno od najvecih izbornih obecanja posle "petooktobarskih promena" cekamo vise od 11 godina samo zato da bi u medjuvremenu novi tajkuni i vrh vlasti prigrabili sto vise od nacionalizovane imovine. Sledecim "zakonima" je u nedogled odlagano donosenje zakona o denacionalizaciji:
a/ Zakon o prijavljivanju i evidenciji oduzete imovine(2005g). Jedina svrha ovog zakona je bila da se izbaci cifra o proceni vrednosti oduzete imovine od 200 milijardi eura i da je zbog toga denacionalizacija nemoguca.
b/ Zakon o restituciji crkvene imovine i verskih zajednica(2006g). Pitanje je zasto po istom modelu ovaj zakon nije mogao da vazi i za sve druge ostecene!?
c/ Zakon o planiranju i izgradnji(2009g). Zakon pored toga sto je potpuno zakocio gradjevinarstvo , bez potrebe se bavi i svojinskim odnosima - prakticno onemogucava povracaj nacionalizovanog gradjevinskog zemljista.
d/ Na kraju, naravno da bi jos vise razvukli termin za donosenje Zakona o restituciji, u "igru" se ubacuje i Ustavni sud Srbije, koji treba da donese odluku o ustavnosti Zakona o vracanju imovine crkvama. Niko iz vlasti nikada nije objasnio ko je stvarno podneo taj zahtev Ustavnom sudu! Odavno se najavljuje odluka Ustavnog suda krajem godine - koje godine?

Do nedavno sam cuvao isecke iz stampe u kojima se u poslednjih 11 godina najavljuje Zakon o restituciji" do kraja meseca, do kraja juna, pocetkom septembra/oktobra, do kraja godine itd, itd, itd. U medjuvremenu oduzeti lokal u sirem centru grada izgleda isto kao pre 55 godina (mozda je dva puta okrecen )i mogao bi bez ikakvih problema da se vrati u naturi!

Ne postoje pravne neizvesnosti jer je donošenje Zakona o restituciji IMPERATIV. Reč je o zakonu koji ima ključni sistemski značaj. Njegovo donošenje ne sme biti stvar političke volje. To je principijelan zakon kojim se uspostavlja pravni kontinuitet nad imovinom koja je gradjanima i pravnim licima oduzimana nasilnim putem. To je konkretni pokazatelj da li je došlo do konačnog prekida sa totalitarnim komunističkim sistemom (takozvanim socijalizmom)koji je funkcionisao na principu političke volje vladajuće oligarhije u čijim rukama su bili kako životi gradjana, tako i njihova imovina koja im je, pre oduzimanja, bila garan ekonomske nezavisnosti pa samim tim i političkih sloboda.
Na pitanje kakvi su planovi Srbije po pitanju rešavanja problema restitucije, treba da odgovori Vlada RS. Ja u ime oraganizacije koju predstavljam odgovorno kažem da se vraćanje mora sprovesti na ozbiljan način, da nema izbegavanja i odlaganja da neko drugi obavi ovaj posao. Činjenice su: da ogromna količina imovine je u državnim rukama, da ce još jedan veliki deo postati opet i formalno državna imovina (propale privatizacije, najava istraznih organa da su kriminalne grupe prale novac kroz proces privatizacije i da su istrage u toku), da je ostatak oduzetih nepokretnosti u statusu korisništva od strane kupaca društvenih preduzeće jer kao državna imovina nisu mogli biti privatizovani itd. Obveznici vraćanja moraju biti Država Srbija, korisnici i pravna i fizička lica koja su oduzetu imovinu (i uopšte državnu imovinu) stekla na nezakonit način. Ako oduzeta imovina nemože biti vraćenja u istom obliku postoji druga državna imovina kojom se može izvršiti nadoknada. Kao bitan uslov efikasne restitucije mora biti predvidjena mogućnost vansudskog poravnjanja izmedju starog vlasnika i trenutnog držaoca predmetne imovine. Ako se na osnovu ovih principa postavi rešavanje problema restitucije od njega će koristi ima gradjani koji potražuju imovinu, Država Srbija kojoj će ostati imovina koja nema naslednika (po našoj proceni samo 30% oduzete imovine ima stare vlasnike), i svi gradjani Srbije čije će pravo na njihovu imovinu ovim činom biti učvršćeno, a pri tom neće biti opterećeni da kroz poreske obaveze otplaćuju dugove koje im je, nesmortenom odlukom o obeštećenju gradjnja za otetu imovinu putem državnih obveznica, Vlast nametnula. Ove principe smo predstavili Evropskim parlamentarcima, kao i visokim savetnicima Komiteta za ljudska prava UN, i dobili veoma pozitivne ocene. Stoga očekujemo da se kreatori Zakona o restituciji u aktuelnoj Vladi ozbiljno pozabave našim predlozima.

Kako je država Srbija potpisnica Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (2004. god.) čime je obuhvaćeno i pravo na privatnu svojinu, tj. imovinu i kako je u Ustavu gradjanima Srbije zagarantovano pravo na imovinu, a već je donesen i primenjen Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u naturalnom obliku, i Zakon o povraćaju poljoprivrednog zemljišta u naturalnom obliku, trebalo bi da pravnih neizvesnosti donošenja Zakona o naturalnoj restituciji nema.
Ima medjutim nekoliko pitanja koja bi trebalo postaviti pravnicima:

1.Kako je država Srbija ratifikovala gorenavedenu Konvenciju, donela Ustav, Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama i Zakon o povraćaju poljoprivrednog zemljišta, a nije stavila van snage Zakon o nacionalizaciji iz 1958. god. po kome je imovina oduzimana starim vlasnicima i čije se odredbe i danas po potrebi prema nekima primenjuju?
2.Zbog čega je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, donešen i primenjen u naturalnom obliku, vraćen na Vrhovni sud da mu se procenjuje ustavnost, sa neodređenim rokom donošenja rešenja, ako ne radi odugovlačenja i pokušaja da se Zakon o restituciji za sva pravna i fizička lica ne donese u naturalnom obliku?
3.Kako država Srbija i njeni pravosudni organi biraju prema kome će primenjivati odredbe Zakona o nacionalizaciji i zašto one jednako ne važe za sve njene građane?

Političke volje, od koje zavisi sve u državi Srbiji, da se reši pitanje vraćanja oduzete imovine nema.
Jedan od uslova EU je da se donese Zakon o restituciji, kako bi država Srbija dobila status kandidata i članstvo u Evropskoj Uniji. Ovaj uslov doveo je do kampanje srpske vlasti kojom se zastrašuju poreski obveznici da će biti dodatno opterećeni kako bi obeštećenjem, a ne naturalno, bila izvršena restitucija.
Suprotno tome, stari vlasnici i njihova udruženja smatraju da će naturalnom restitucijom ovaj problem u potpunosti biti izbegnut. Oni su uvereni da je u vlasništvu države Srbije, uprkos privatizaciji, ostalo dovoljno dobara koja omogućuju naturalnu restituciju, odnosno vraćanje originalne oduzete imovine tj. postojeće imovine starim vlasnicima. U slučajevima gde to nije moguće, oni zahtevaju procenu tržišne vrednosti oduzete imovine od strane potpuno nezavisnog tela, pod monitoringom EU, i kompenzaciju u drugoj državnoj imovini odgovarajuće vrednosti.
Stari vlasnici i njihova udruženja ne pristaju na obeštećenje u državnim obveznicama sa višedecenijskim rokom dospeća, jer su iz lilčnih prethodnih iskustava, kao i iz iskustava zemalja koja su ovaj model primenile, uvereni da će se one sukcesivno obezvredjivati tokom dugog niza godina dospeća.

Vladajuće elite, posle 5.10.2000 god., imale su, kao i današnja, isti stav po pitanju restitucije nasilno oduzimane imovine od strane komunističkog režima, a to je zvanično pozitivan stav po pitanju restitucije, u smislu da se Zakon o restituciji mora doneti, a nezvanično bez namere da se donese Zakon o restituciji, već da se to pitanje prenese, kao "vruć krompir" nekoj drugoj vlasti.

Ni jedna vladajuća koalicija nije imala iskrene namere da to i učini, a građanske inicijative po ovom pitanju, nikada nisu urodile plodom, uprkos aktivnostima većeg broja udruženja građana, među kojima je i Liga za zaštitu privatne svojine i osnovnih ljudskih prava, iz Beograda, kao udruženje sa najdužomom tradicijom u zemlji.Liga i njeni članovi, na ovom polju godinama biju bitku u zemlji, praktično bez rezultata, jer Zakon o restituciji nije doten, ali istovremeno, vrlo uspešno, na medunarodnom planu ukazuju na ovaj problem.

Puno je razloga da smatramo da su prednja pozitivna stanovišta po pitanju neophodnosti donošenja Zakono o restituciji, svih dostadašnjih koalicija na vlasti, bila samo deklaratorna, da nije bilo iskrene namere da se taj Zakon donese, a retorička podrška restituciji je bila i danas je, marketinška, najčešće korišćena u izbornim godinama, sračunata na glasove građana kojima je imovina oduzimana i održavanje građana u uverenju da će se Zakon doneti, ali istovremeno i uveravanje međunarodnih institucija, koje su takođe ukazivale na neminovnost donošenja tog Zakona,da se na tom pitanju radi.

Istovremeno se imovina, koja bi trebala da bude predmet restitucije intenzivno i često nezakonito, otuđivala iz državnog i društvenog vlasništva, pre svega privatizacijom i svojinskom transformacijom na zemljištu, kroz koje se vrši još jedno otuđenje nezakonito stečene imovine, koko bi se imovinsko pravni odnosi izkoplikovali i u konačnom onemogućila naturalna restitucija, koja je po ranije vlasnike, ali i državu i budžet i građane, kao poreske obveznike, najpovoljnija. Naravno to se nije moglo činiti, bez aktivnog učešća vladajućih elita i njihovog ličnog interesa.

Sadašnja vladajuća elita, građanima i međunarodnoj zajednici, šalje poruke da se i ona zalaže za donošenje Zakona o restituciji, navodno još uvek nije opredeljena za model restitucije, ali šalje signale da je finansijsko obeštećenje realnije, što je potpuno netačno. Istovremeno, ista vladajuća koalicija ubrzano donosi propise, kojima se omogućava nastavak ranjeg trenda. Ne treba zaboraviti da je sadašnja koalicija na vlasti donela u postupku svojinske transformacije na zemiljištu ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI (Sl.glasnik RS br.72/09 od 03.09.2009 god)., koji je stupio na snagu dana 11.09.2009 god. - u pokušaju da onemogući naturalnu restituciju gradskog građevinskog zemljiša, koji na sreću građana nije provodiv Zakon, pa ne može ostvariti željeni cilj.

Vodeća politička stranka u sadašnjoj koaliciji, bila je i u koaliciji na vlasti, koja je omogućila kriminalnu privatizaciju preduzeća po ZAKONU O PRIVATIZACIJI, koji je stupio na snagu dana 07.07.2001 god.

Smatramo da nema pravne neizvesnosti u pogledu povraćaja imovine, jer je potpuno izvesno da će vladajuća koalicija nastaviti sa istim trendom i manipulacijama, a planovi Srbije za rešavanje tog pitanja zavise isključivo od medunarodnih institucija i njihovog zalaganja i učešća u rešavanju ovog pitanja.

Ukoliko rešavanje ovog pitanja bude prepušteno Srbiji, ono neće biti rešeno, jer Zakon o restituciji neće biti donet ili će, još gore, biti donet takav Zakon o restituciji, kojim će građani Srbije ponovo biti oštećeni i poniženi, jer će im se ponuditi mrvice sa već ispražnjenog stola.

Naturalna Restitucija je u, nezaposlenoscu,siromastvom,gladju ,bedom i sl., ogrezloj Srbiji jedini moguci nacin vracanja nepravedno oduzete imovine,pa nema nikakve pravne neizvesnosti oko modela vracanja,jer samo vracanje u naturi dodatno ne opterecuje 7500000 gradjana,ove napacene zemlje.Drzava koja zbog praznog budzeta zatvara narodne kuhinje(jedan jedini dnevni obrok) za najsiromasnije,ne moze emitovati obveznice,nekakve vrednosne papire i sl. jer to jednostavno nema bas nikakvo realno pokrice.Prema tome,lazne su dileme oko modela vracanja imovine,moguca je samo naturalna Restitucija,i naturalna kompenzacija(davanje druge nepokretne imovine iste vrednosti).Neprihvatljiva i potpuno besmislena je prica o imovini koja je toboz nestala,jer je to i fizicki nemoguce da se desi.Nijednu katastarsku parcelu gradjevinskog,poljoprivrednog,sumskog i drugog zemljista(ovozemaljsko tlo),koliko mi je poznato,posle oduzimanja od starih vlasnika(vlasnici pre 06.aprila 1941.g),revolucionarne vlasti nisu prenele ni na Mars,ni Mesec,niti bilo gde u Univerzum,vec su te parcele na istom mestu,gde su, tokom i posle WWII,bile u vreme otimanja-oduzimanja.Trazimo da nam se vrate te iste parcele ,jer je to realno i moguce.Samo se otkuca novo sudsko Resenje da se parcela vraca ranijem-Starom Vlasniku,a ako postoji novoizgradjeni objekat,korisnik objekta ce placati pravicnu naknadu za zakup zemljista.Planovi za vracanje oduzete imovine,sudeci prema postupcima nekih kompetentnih srpskih zvanicnika,tj.pripadnika aktuelne vlasti,su duboko nepravedni i potpuno neprimenjivi,jer, po svaku cenu zele da Starim Vlasnicima(vlasnici pre 06.04.1941.g.) daju bezvredne obveznice,umesto pravednog,i lako izvodivog,naturalnog vracanja otete-nacionalizovane imovine.Ipak,verujem da ce civilizovana,evropska Srbija pobediti,i da ce uskoro biti sprovedeno, ono sto je jedino moguce,puna naturalna restitucija i(gde mora)naturalna kompenzacija.

NE POSTOJI PRAVNA NEZAVISNOST.POLITIČKA VOLJA JE PRESUDNA ODNOSNO VOLJA VLADAJUĆIH NEOKOMUNISTIČKIH PARTIJA NA VLASTI.VRAĆANJE IMOVINE JE POSLEDNJA STVAR O KOJOJ MISLE POLITIČARI I ZATO NEMA REŠENJA TOG PITANJA A NEĆE GA NI BITI.EU NE BI TREBALA DA PRIMI SRBIJU SVE DOK SE NATURALNO NE VRATI SVE ŠTO JE ODUZETO.EU JE NA POTEZU...

IMOVINA NIJE STATISTIKA, KAO ŠTO NI PRAVA NISU EKONOMIJA
Imovina nije statistika, kao što ni prava nisu ekonomija...
Statistika se radi kada su u pitanju cena pšenice, hleba i uticaj troškova na pad životnog standarda.
Kada bude naturalno vraćena sva oduzeta imovina koju potražuju gradjani srbije a ne bušmani, onda gospodin Ilić i statistčar Miladin Kovačević neka izračunaju koliko je ta imovina donela budžetu Srbije, novog poreza.
Do tada treba da ćute, jer su očigledno plaćeni da lažu i zataškavaju činjenice o originalnom vlasništvu.
Imovina nije oduzeta juče, nego se o tome glasno govori već jedanestu godinu.
Imovinu nisu oduzeli marsovci, već ova država uz jasnu nameru srpskih i jugoslovenskih komunista da je nikada ne vrate, te na taj način zadrže ekonomsko pravnu dominaciju sopstvene ideologije.
Oduzimanje imovine su pratili masovni zločini prema srpskim i drugim gradjanima, , i mnogo ih nije ni preživelo crveni holokaust, a oni preživeli, jesu punopravni gradjani Evrope
Za jedanaest godina, demokratski establišment nije ni u jednom slučaju izašao dobrovoljno u susret originalnim vlasnicima i vratio puno raspolagnje oduzetom imovinom, mada je za to imao zakonske kapacitete kao i drug tito koji je još 1948 poništavao sudske pravosnažne konfiskacije i vraćao hotele svojim jatacima kod kojih se najeo kajmaka i pršute.
Za ovih jadnih 11 godina demokratije, romi su bez podataka o vlasništvu dobili kontejnere za stanovanje sa strujom, kovačević 800.000 $ da prebije kržljavog studenta, a prle satelit bez ijedne slike za 26 miliona evra.
Nema namernih prica o statistickim izvestajima, kada se radi o oduzetoj imovini.
Imovina je svojina gradjanina, po ustavu. Imovina je svoijina pravnog lica. Imovina je svojina crkvene zajednice. Tako kaže ustav i Evropska konvencija o ljudskim pravima. Ravnopravnost, jednakost.
Nemože biti, moja oduzeta imovina biti manja od one koju posedujem 2011 godine. Originalni vlasnik današnje imovine, nemože biti čovek,pravno lice,crkva sa više prava u odnosu na iste one ljude i institucije 1945, 1947, 1959 godine.
Ali kod lažnogovornika, nosilac partizanske spomenice koji je dobio konfiskovanu kuću, posao u saveznom veću SFRJ, mora biti vlasnik te kuće i imati najveću penziju, kao zaslužan gradjanin.

Приликом враћања одузете имовине Руској цркви, председник Медведев је скренуо пажњу на велике напоре да се спречи примена закона на реституцију црквене имовине: " То значи да непријатељ људске расе не одустаје од намере да избрише из људског памћења свете симболе и велике вредности " рекао је он.

Колико је тешка битка за реституцију у Србији и колико има непријатеља људске расе који активно бришу симболе и велике вредности, доказ је и једно од писама са конкретним решењима целог проблема, достављено 9 јула 2007 године, тадашњим а и данашњим руководиоцима Србије госп. Цветковићу мин. Финансија, премијеру Коштуници и мин.Калановићки за развој републике:

има бар 25% процената оних оригиналних власника који се никада неће појавити због смрти и немања наследника. Тако је Република Србија наследник. Република Србија као пети наследни ред долази легално до пола милиона хектара, којима може слободно располагати, без ограничења и правних терета.

Структура имовине:

Укупно 10.247.768.847,36 м2 стамбених и пословних просторија. Од тога појединачно изражено 18.683 куће, 8049 пословних локала, 2029 пословних зграда, 5267 стамбених зграда, 2920 станова, 697 делова станова, 3086 других изграђених објеката те више хиљада других објеката као млинови, циглане, хидроелектране, хотели и фабрике,по подацима Републичке дирекције за имовину.
Укупно одузетог градског грађевинског земљишта има 122 хиљаде 445 хектара, а остало пољопривредно и шумско је преко 1 милион хектара.

Сви досадашњи нацрти закона нису озбиљно третирали проблем Натуралне Реституције, јер су обзир узимали да ће се пријавити само неколицина оригиналних приватних власника. Ситуација данас је кристално јасна и модел опште натуралне Реституције по сили закона, без обвезница, је једино могућ и изводљив.
У том смисли смо српској Влади 9 јула 2007 године понудили на потписивање
ОТВОРЕНИ СПОРАЗУМ О ЧЕТИРИ ПРИНЦИПА, за Општу Натуралну Реституцију.
Потписници споразума се обавезују на јавно и стварно промовисање за доношење закона уз праћење спровођења Реституције


1.Принцип Опште Натуралне Реституције за све одузете покретне и непокретне ствари по сва 42 основа одузимања.
2.Принцип Опште Натуралне Реституције, лекс леге – по сили закона за сву одузету, пријављену и непријављену имовину.
3.Принцип Опште Натуралне Реституције, без лимитирања вредности за сву одузету покретну и непокретну имовину.
4.Принцип Опште Натуралне Реституције преко Фонда за Реституцију за изградњу продатих, срушених квадрата,имовинску надоканаду станарских права, уз учешће државе домаћих и страних инвеститора.


Развојни пројекат
Четврти принцип Опште Натуралне Реституције за изградњу продатих и срушених квадрата и имовинску надоканаду станарских права, уз учешће државе домаћих и страних инвеститора, је основа Фонда за Реституцију.( Развој републике Србије кроз натуралну реституцију, омогућиће прилив здравих инвестиција од најмање 5 милијарди еура, кроз фонд за Реституцију).

На то писмо никада није одговорено,а решења постоје.
Ако ЕУ са независним,неполитичким факторима, преузме решавање проблема Реституције, сигурно неће узети најскупље решење,него оно што не кошта ништа, и што Србију враћа у ред цивилизованих држава за сигурно инвестирање.

NE POSTOJI PRAVNA NEIZVESNOST.
NEDOSTATAK POLITIČKE VOLJE IZ LIČNIH INTERESA I U CILJU LEGALIZACIJE KRIMINALOM STEČENE IMOVINE JE OČIGLEDAN ,A, ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI IZ SEPTEMBRA 2009. GODINE KOJIM JE POGAŽEN PRINSCIP USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI TO POTVRĐUJE.
DRŽAVA POSEDUJE EVIDENCIJU IMOVINE U ČIJI JE POSED DOŠLA TEROROM I STAVLJANJE TAKVE IMOVINE U PROMET NE POŠTUJUĆI KONTINUIETET SVOJINE NE PROIZVODI PRAVO
VEĆ SU TAKVE PRAVNE RADNJE NIŠTAVNE.
SVOJIM MONOPOLOM NA FIZIČKU PRINUDU DRŽAVA VRŠI TERORO I DISKRIMINACIJU NAD SPOSTEVIM STANOVNIŠTVOM NE POŠTUJUĆI RATIFIKOVANE MEĐUNARODNE UGOVORE.
NATURALNA RESTITUCIJA PROIZILAZI IZ PRINCIPA ZAKONITOSTI I MORA BITI TEMELJ ZAKONA O POVRAĆAJU I RSTITUCIJI OTETE IMOVINE ,SVE OSTALO JE GAŽENJE OSNOVNIH PRINCIPA PRAVA KAO NAUKE.
NEDONOŠENJE OVAKVOG ZAKONA PROIZVELO JE POTPUNU DEGRADACIJU DRŽAVE,PRAVNOG SISTEMA, PRIVREDE ,MORALNU I SOCIJALNU KATASTROFU U KOJOJ SE SRBIJA DANAS NALAZI.

Zivo me zanima(posto sam jedan od zainteresovanih),sta ce na ovo pitanje da odgovori vlast? Da li ce uspeti i EU da prevare,kao sto nas vara odavno?
Moj odgovor je:Srbija nece u Evropsku Uniju!!!!!

Nemaju nameru vraćati imovinu, vec koriste produženo vreme da se i dalje bogate na račun oštećenih pri otimanju imovine. Naročito lokalne vlasti; i čvrsto se bore za tuđu imovinu.

Plan ne postoji.. Restitucija se ceka vec deset godina i svake godine se samo iznova daju obecanja, bez ikakve osnove da ce biti ispunjena

Pravne neizvesnosti postoje a drzava bi najradije da ta pitanja izbegne i da do povracaja imovine ne dodje, odnosno da se ovaj proces sprovede na nacin kojim bi to predstavljalo samo formalnost. Ocigledno je prisustvo zlovolje svih dosadasnjih vlasti u pogledu ostvarenja ovog procesa iz jednog jedinog razloga - vecina nekada nacionalizovane ili prisilno eksproprisane imovine je bila lak izvor prihoda za drzavu koja je tu imovinu prodavala kupcima ciji kapital imao imao jasno poreklo.

Postoje pravne neizvesnosti u pogledu povraćaja imovine.
Pravna neizvesnost se ogleda na više načina. Kao prvo, vlasnici su podeljeni u više grupa, prema uticaju na društvo, kao i stavu društva prema njima. Primer su crkvene zajednice, kojima se preko reda rešava vraćanje imovine, što se može posmatrati u sklopu opšte klerikalizacije društva. Takođe, može se pod ptivilegovanim potražiteljuma oduzete imovine posmatrati i grupa koja je okupljena oko osobe koja se lažno predstavlja prestolonaslednikom (Srbija je republika, nema presto, dakle ni prestolonaslednika). Ova grupa koristi objekte koji joj još nisu vraćeni. Zatim postoji vrlika grupa fizičkih lica kojima je oduzeta imovina na osnovu političke nepodobnosti i optužbi o saradnji sa okupatorima u drugom svetskom ratu. Sledeća grupa koja potražuje oduzetu imovinu su građani kojima je imovina oduzeta u cilju uvođenja komunizma na osnovu posedovanja poljoprivrednog zemljišta i površine stambenih objekata preko dozvoljenog maksimuma, kao i posedovanju privrednih kapaciteta i sl. Zatim sledi grupa građana kojima se ne priznaje pravo na povraćaj imovine, a koja im je oduzeta na osnovu nacionalne pripadnosti, u toku etničkog čošćenja od pripadnika Nemalke nacije delova zemlje gde su oni činili značajan procenat lokalnog stanovništva, a ponegde i većinu.
Druga podela je prema tipu imovine koja je oduzeta. Dok se poljoprivredno zemljište i šume vraćaju starim vlasnicima, pre svega privilegovanim, ali ne i proteranim Nemcima, dotle se stambeni objekti vraćaju crkvama, a oni na koje pravo svojine polažu obični građani, i dalje su predmet ozuđivanja, rušenja, preprodaje i promene namene. Privredni objekti se ne vraćaju i najveći deo više ne postoji, ili je u takvom stanju da se ne može vratiti. Oduzeta privredna društva takođe više ne postoje i njihovi pravni naslednici su prodati, a novac od prodaje davno potrošen.


Planovi Srbije za rešavanje trenutno ne postoje, ako se pod tim ne smatraju potezi sračunati sa ciljem da se rešenje ovog problema osloži i ostavi za neke naredne generacije, ili da još živi vlasnici pomru, a naslednici odustanu od potraživanja.

Gospodo moja draga,
pravne neizvesnosti u pogledu povraćaja nacionalizovane imovine u zemlji Srbiji uopšte ne postoje. Neizvesnost je direktno vezana za nepostojanje političke volje kako ove tako i predhodnih Vlada Republike Srbije, što je izgleda nusprodukt direktnih investicija od strane sadašnjih korisnika nacionalizovane imovine u dzepove ljudi koji treba da odlučuju o retituciji. Tako da je jedina nada nas oštećenih vlasnika da će u okviru evro intengracija Evropska Komisija kao telo koje kontroliše donošenje ovog Zakona uticati na vlast da taj posao završi korektno i na vreme i na najjeftiniji i najbrži način za sve. Ako pitate šta je to najbrže i najjeftinije za državu , to je kompletna naturalna restitucija gde god je to moguće, kopenzacija imovine pravim vlasnicima adekvatnom imovinom gde nije moguće vratiti orginalnu imovinu, a tek naposletku novčana naknada obveznicama ili na neki drugi način onim vlasnicima kojima nije moguće vratiti imovinu a ne žele kompenzaciju . Sve to imate lepo opisano i objašnjeno u predlogu Zakona o restituciji autora Milana Parivodića iz 2007. god. I na kraju gospodo uzmite se u pamet donesite pravedan Zakon, to Vam je mnogo jeftinije od Strazburških presuda posle kojih ćemo mi biti sigurno na svom, a neko od vas može biti i pozvan na odgovornost zbog velikih sudskih troškova kao što je sada slučaj sa bivšim ministrom vojnim vezano za satelit. MISLITE O TOME !!!!!!!!!!!!!!!!!!

Nazalost,naravno da postoje.
To je prvenstveno vecita nespremnost i nevoljnost vlasti da vrati tudje. Nepostojanje izvrsne vlasti, neizvrsavanje presuda. Cak i kada ih EU natera da vrate, zele sada da uvale neke (ne)vrednosne papire i tako nadoknade sto su decenijama koristili imovinu nasih dedova i roditelja. Samo EU moze da ih natera da vrate imovinu koja postoji a koju su unistili da obestete kako svaka pravna drzava racuna obestecenje.Eto, to treba da bude uradjeno.
Obecanja i papire neka zadrze za sebe!

Trenutna vlast nema nameru da izvrsi resituciju, kao ni otvaranje komunistickih dosijea, niti razotkrivanje ubistava i losih dela komunisticke diktature za vreme FNRJ i SFRJ, kao i za vreme SRJ. Jedan razlog je taj sto je komunisticka SPS u vlasti, a drugi je taj sto su i vodje ostalih partija u Srbiji dobrano povezane sa komunistickim strukturama bivse SFRJ ili su njihovi potomci, tako da je njihov mentalni sklop razmisljanja i dalje 'crveno-diktatorski' u odredjenom smislu. Problem Srbije je to sto je to jedinstvena zemja u svetu koja je do 1943 bila veliki saveznik zapada i naj-antikomunistickija zemlja u svetu (komunisti su isterani iz Srbije 1941), a onda je taj isti zapad od 1943 poceo da podrzava komuniste i dao njima da preuzmu kontrolu nad zemljom pustajuci niz vodu svoje saveznike. Od 1949 su SAD finansirale komunisticku vladaviunu u SFRJ (porazum Truman-Tito), sto je bio jos jedan jedinstven slucaj u svetu. To saveznicko 'farbanje Srbije u crveno' je platilo stotine hiljada Srba stradalih od komunistickog terora i diktature (cak je i Cercil rekao da ce za uspostavljanje i ucvrscivanje komunisticke vlasti u YU morati da nestane oko 200 hiljada rojalista). Apsurd nastaje 90-tih kada zapad pocinje da kaznjava Srbiju zato sto je 'crvena' iako ju je sam 'ofarbao u crveno'. A sledeci apsurd nastaje od 2000. godine, kad zapad ponovo pocinje da podrzava leve dsnage u Srbiji, a koje su iskljucivo sastavljene od tih komunista koje je zapad stvorio i zbog kojij je taj isti zapad kaznjavao Srbiju. Sada ti podrzani levicari nemaju naravno nameru da otvaraju dosijee, sto je presedan u Evropi. Na zalost bez objavljivanja komunistickih doijea i tajnih dokumenata Srbija ne moze da se razvija na pravi nacin jer sistem losih vrednosti i ljudi mora da se stavi na stub srama da bi naredna pokolenja mogla da se vaspitaju prema postenim i ispravnim moralnim vrednostima a ne prema vrednostima koje su kreirale te ubice, spijuni i diktatori koji su i dalje medju nama i koji i dalje upravljaju nasim sudbinama...

Pravna nezavisnost ne postoji u pogledu donošenja Zakona o vracanju oduzete imovine, zapravo sve je u rukama partija i oni odlučuju da li će se aktuelni Zakon o restituciji doneti, pošto u Srbiji vlada patriokratija. Aktuelna Vlast u Srbiji nema nameru da vrati oduzetu imovinu u naturi i manipuliše pred Evropom raznim prevarama, da ce to državu Srbiju mnogo kostati, što nije tačno. Najeftiniji vid vraćanja oduzete imovine je u natrui jer ona postoji i sada je državno vlasništvo. Od trenutka kada se imovina bude u naturi vratila vlasnicima oni postaju poreski obveznici i pune budžet u Srbiji. Sada država ne plaća sama sebi porez. Ukoliko imovina koja treba da se vrati ne postoji, onda, trebalo bi da se kompenzuje drugom istom ili sličnom imovinom koja je u vlasništvu države. Odgovorno i osnovano sumnjam da će u upitniku koji popunjava aktuelna vlast biti prevare u odgovoru na pitanje o restituciji u smislu da su oni vec započeli restituciju u Srbiji, što nije tačno. U Zakonu koji će donieti o restituciji, pripremaju bezvredne obveznice na 50 godina. a pritom ce oduzetu imovinu koja postoji prisvojiti razni tajkuni i partijski predvodnici. Od Evrope će tražiti novac da bi rešili problem restitucije,pa će prisvojiti i oduzetu imovinu i novac koji budu dobili od Evrope a podeliće bezvredne obveznice. Popis državne imovine još nije završen što je još jedan vid namernog odugovlačenja. Ministarstvo finansija i aktuelna Vlada 10 godina odugovlače nalazeći razna opravdanja a najnoviji izgovor je navodno da čekaju odluku Ustavnog suda povodom inicijative o oceni ustavnosti Zakona o povračaju imovine crkvama i verskim zajednicama. To je još jedna prevara, jer je tu inicijativu podnelo fizičko lice i nema nikakav pravni značaj osim da je to fizičko lice uradilo po nalogu aktuelne vlasti. Znači vlast vrši pritisak na Ustavni sud da poništi Zakon o vraćanju imovine crkvama i versim zajednicama da ne bi bila u obavezi da donese ni Zakon o restituciji za vraćanje imovine vlanicima, nsslednicima te imovine.

Dokle god drzavom budu upravljale kriminalne grupe koje su uglavnom sastavljene od potomaka onih koji su narodu i oduzimali imovinu,nista se nece resiti.
Nazalost sada drzavom rukovode kriminalci i deca najgorih komunistickih otimaca.

Restitucija svojinskih prava u Srbiji ne može da se reši zbog toga što su i dalje prisutni neokomunistički recidivi koje karakteriše nemaran odnos prema privatnoj svojini. Vlasti zagovaraju restituciju u novčanom obliku odnosno putem obveznica. Naslednici oduzete imovine sa druge strane traže restituciju u naturalnom obliku. Zbog toga se stiče utisak da je sporazumno rešenje nemoguće postići bez pritiska iz Evropske Unije.
Političari najavljuju donošenje zakona o restituciji u 2011. godine. Međutim, čak i ako to bude učinjeno, posle će da pričaju da plaćanja ne mogu da se vrše jer u budžetu nema para.

Naravno da postoje pravne neizvesnosti, kada se dan -danas prodaje oduzeta imovina ,koja je u zemljišnim knjigama ostala na ime pravih vlasnika. Sramno. Teška otimačina

Citam razne komentare ali ima nekoliko za koje oni koji su to napisali trebalo da se stide!Sve države u oklini morale su da vrate oteto samo mi pokušavamo da budemo najpametnij
i i da opet izigramo narod štampajuci obveznice kao i proš
li put nece biti placene ili ce ih pojesti inflacija!A gde je 60 godina korišcenja za dzabe pa ko kome tu otima?Pa nije ni čudo što ima vec toliko slučajeva u Strasburgu.Ali bez testitucije nam nema Europe.

Dajemo inicijativu da u piramidi vlasti od vrha redom pa do samih gradjana (baze) svojim potpisima potvrde svi redom : ako su za to da se neopravdano oteta ili uništena imovina ne vraća stvarnom vlasniku i da mu se ne nadoknađuje šteta time pričinjena.

Dosadašnje vlasti su se redom uglavnom folirale i kupovale su vreme. Po pitanju privatne imovine glavno oštećeni vlasnici nikakako ne dolaze na dnevni red. Pojedini političari su u simbiozi sa tajkunima stvorili sebi imperije uz protektorat tajnih službi staroga i ozloglašenog komunističkog režima.

Ustavnost jednog zakona se moze ocenjivati samo u odnosu na postojeci ustav i postojece zakone, a ne i u odnosu na hipoteticke zakone. Zakon o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama mogao bi eventualno biti pominjan u postupku ocene ustavnosti tek ako bi zakon koji sledi za njim odnosno zakon o opstoj denacionalizaciji bio diskriminatorski u pogledu prethodnog zakona.Uopste ne vidim osnov podnosenja inicijative i smatram da je ovo neozbilno postupanje koje vodi pravnoj nesigurnosti

Nece nasa vlast vratiti nista ovom narodu.Od dve hiljadite godine od kada su dosli na vlast sinovi ortodoksnih komunista dve trecine opljackane imovine su''prodali''svojim clanovima i tajkunima koji finansiraju njihove stranke.Zakon ce doneti ali tako da korist od zakona vlasnici oduzete imovine nece imati.To se da zakljuciti po izjavama nekih ministara u vladi koji su i sami privrdnici i verovatno korisnici te imovine da ce davati nekakve obveznice umesto naturalne restitucije.Ne priznajemo takve zakone i boricemo se i dalje za svoju dedovinu onakvu kakvu su nam oteli.

PRAVNE VALJDA NE, ALI LJUDSKA POHLEPA ZA TUDJIM DA

Neizvesnosti ne postoje jer se imovina nece vratiti u neturalnom obliku.
Nacionalizovana imovina se i dalje prodaje i preprodaje.
Gradjani kojima je nepravedno oduzeto drzavljanstvo, gradjani koji nisu prijavili svoju imovinu, zaduzbine i ostala nepokretna i pokretna dobra postaju privatna svojina partizansih unuka.

Читам неке одговоре и закључујем да би држави било боље да изврши повраћај одузете имовине. Али, неби било боље и њима, тј. онима који одлучују о томе.

dokle god moze da se koristi ta imovina za sticanje profita i ostalih interesa nece se pristupiti resavanju tog problema..

Evo primer iz prosle godine kad su ljudi od dulica trazili
da im vrati dedovinu odnosno zemljiste, ministar je javno rekao u medijima:"sta sad oni hoce, 50 godina nisu trazili tu imovinu od vojske,a sad su nasli.Bile su prisutne i oruzane snage, kako bi ministar pokazao da vlasnistvo u ovoj zemlji ne postoji.
I to je samo jedan, a gde su ostalih 23.koji cine nasu vladu,pa savetnici, drzavni reketasi i ostali

Neizvesnosti nema, jer je očigledno da vlast ne želi da vrati već da prodaje ili rentira oteto zanemarujući pravila demokratskog sveta da se oteto nesme prodavati ili rentirati već da se oteto mora vratiti.
Originalni vlasnici samo traže da im se vrati oteta imovina koja postoji u neizmenjenom stanju, u državnom je vlasništvu, nije prodata, njenim povraćajem se nebi ugrozila ničija stečena prava, nebi bile stvorene nove nepravde i nebi bila ugrožena finansijska stabilnost zemlje.
Gospoda iz Vlasti, Dulić i Ilić i Đelić koji tvrde da je naturalna restitucija nemoguća i zagovaraju neki model simboličnog obeštećenja, dobro znaju, da bi u slučaju da, gde god je moguće da se izvrši naturalna restitucija koja državu ne košta ništa, više novca ostalo u takozvanom fondu za restituciju za one slučajeve gde naturalna restitucija nije moguća i gde je obeštećenje jedini mogući vid restitucije.
Drugim rečima jedino je naturalna restitucija moguća!
Takođe oni moraju da znaju, da kada je reč o otetoj imovini koja je u vlasništvu države, koja još uvek postoji u neizmenjenom stanju, koja još uvek nije prodata i koja može da se vrati bez ikakvih državnih troškova i ugrožavanja finansijske stabilnosti zemlje, i čijim povraćajem nebi bila ugrožena ničija prava niti bi bila učinjena neka nova nepravda, da se tu uglavnom radi o malim lokalima u porodičnim kućama.
Verujem da znaju i to da su posle demokratskih promena, u mnogim gradovima (Aranđelovac, Blace, Rača Kragujevačka, Žagubica,.....) ti mali lokali dati originalnim vlasnicima ili njihovim naslednicima na korišćenje bez nadoknade do donošenja zakona o restituciji.
U mnogim drugim gradovima, na osnovu javnih oglasa datih od strane lokalne uprave kojim se ti lokali nude u zakup, naslednici originalnih vlasnika su uzeli u zakup lokale koji su oteti njihovim očevima ili dedovima i sada plaćaju zakupninu za korišćenje imovine koju bi prema zakonima demokratskog sveta mogli da smatraju svojom.
Drugim rečima oni su „svoji na svome“, ali uz plaćanje zakupnine za korišćenje svoje imovine!
Gospoda iz vlasti, moraju priznati da ovako nešto u demokratskoj Evropi ne postoji.
U slučaju da umesto naturalne restitucije i u ovim slučajevima vlast primeni model obeštećenja onda bi ovi građani dobili neko obeštećenje za otetu imovinu, a istovremeno bi plaćali zakupninu za korišćenje te iste imovine, ili bi možda novcem od obeštećenja mogli da kupe svoju imovinu od države!
Da bi se izbegla ova, najblaže rečeno, nelogičnost, potrebno je da najavljenim zakonom o restituciji, kao što je gospođa Dragutinović prvobitno (2009. godine) najavila, prava originalnih vlasnika na denacionalizaciju budu realizovana naturalnom restitucijom, a samo tamo gde to nije moguće to uraditi kroz obeštećenje.
Na taj način nebi bila ugrožena, već povećana finansijska stabilnost zemlje, jer bi vlasnici koji sada plaćaju zakupninu za korišćenje svoje imovine, ubuduće plaćali porez na vraćenu imovinu!
Takođe bi pre donošenja zakona o restituciji, trebalo da se u skladu sa demokratski prihvaćenim principom konsultativne prakse sa svim akterima, obave i konsultacije sa zainteresovanim građanima. Na tim konsultacijama bi se videlo da njihovi zahtevi nisu uopšte maksimalistički već moralni, emotivni i realni.

Kako je država Srbija potpisnica Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (2004. god.) čime je obuhvaćeno i pravo na privatnu svojinu, tj. imovinu i kako je u Ustavu gradjanima Srbije zagarantovano pravo na imovinu, a već je donesen i primenjen Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u naturalnom obliku, i Zakon o povraćaju poljoprivrednog zemljišta u naturalnom obliku, trebalo bi da pravnih neizvesnosti donošenja Zakona o naturalnoj restituciji nema.
Ima medjutim nekoliko pitanja koja bi trebalo postaviti pravnicima:

1.Kako je država Srbija ratifikovala gorenavedenu Konvenciju, donela Ustav, Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama i Zakon o povraćaju poljoprivrednog zemljišta, a nije stavila van snage Zakon o nacionalizaciji iz 1958. god. po kome je imovina oduzimana starim vlasnicima i čije se odredbe i danas po potrebi prema nekima primenjuju?
2.Zbog čega je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, donešen i primenjen u naturalnom obliku, vraćen na Vrhovni sud da mu se procenjuje ustavnost, sa neodređenim rokom donošenja rešenja, ako ne radi odugovlačenja i pokušaja da se Zakon o restituciji za sva pravna i fizička lica ne donese u naturalnom obliku?
3.Kako država Srbija i njeni pravosudni organi biraju prema kome će primenjivati odredbe Zakona o nacionalizaciji i zašto one jednako ne važe za sve njene građane?

Političke volje, od koje zavisi sve u državi Srbiji, da se reši pitanje vraćanja oduzete imovine nema.
Jedan od uslova EU je da se donese Zakon o restituciji, kako bi država Srbija dobila status kandidata i članstvo u Evropskoj Uniji. Ovaj uslov doveo je do kampanje srpske vlasti kojom se zastrašuju poreski obveznici da će biti dodatno opterećeni kako bi obeštećenjem, a ne naturalno, bila izvršena restitucija.
Suprotno tome, stari vlasnici i njihova udruženja smatraju da će naturalnom restitucijom ovaj problem u potpunosti biti izbegnut. Oni su uvereni da je u vlasništvu države Srbije, uprkos privatizaciji, ostalo dovoljno dobara koja omogućuju naturalnu restituciju, odnosno vraćanje originalne oduzete imovine tj. postojeće imovine starim vlasnicima. U slučajevima gde to nije moguće, oni zahtevaju procenu tržišne vrednosti oduzete imovine od strane potpuno nezavisnog tela, pod monitoringom EU, i kompenzaciju u drugoj državnoj imovini odgovarajuće vrednosti.
Stari vlasnici i njihova udruženja ne pristaju na obeštećenje u državnim obveznicama sa višedecenijskim rokom dospeća, jer su iz lilčnih prethodnih iskustava, kao i iz iskustava zemalja koja su ovaj model primenile, uvereni da će se one sukcesivno obezvredjivati tokom dugog niza godina dospeća.

U Srbiji kao poslednjem komunistickom-partijaskom bastionu postoji nazalost vrlo jasan stav koji je jos uvek izrazen,da ne samo da nije okončana restitucija, nego nije ni započeta,i da postoje ogromne pravne neizvesnosti,zasto sto vlast tako namesta. Restitucija je kompleksna stvar, ali u Srbiji nije toliko zakomplikovana koliko neki žele da je predstave i da su najveći protivnici restitucije dve politički kontrolisane institucije - lokalne samouprave i javna preduzeća.Privatizacija je delimocno urađena na zakonit način, a građani ne očekuju neku nadoknadu u naturi, već postoji ogroman fond druge državne imovine koju bi ona mogla da ponudi kao kompenzaciju.Politicari da su pametni a ne halavi,trebali bi da shvate da je svima u interesu da se što pre reši pitanje restitucije, da počnu da pristižu direktne strane investicije, a ne da određeni ministri o trošku građana putuju po celom svetu kako bi to obezbedili,a rešenje problema znači, pre svega, vraćanje imovine gde god je to moguće ili davanje neke druge kao nadoknadu. Zato pre ili kasnije, koliko god se to ignorisalo od strane nadležnih državnih organa, pitanje restitucije je vezano za pitanje nepopisane i još uvek preovlađujuće državne svojine na teritoriji Srbije i Vojvodine.Umesto da se ta imovina poklanja nekim povlašćenim pojedincima, trebalo bi je vratiti građanima, Univerzitetu, zadužbinama, a tek onda naknadno, ako ostane državi, da se krene u funkcionalno ''gazdovanje'' tom imovinom. Zato je potrebna restitucija kao postupak vraćanja privatne svojine onima od kojih je oduzeta, čime bi se uspostavila lična odgovornost pojedinca nad imovinom, nasuprot kolektivne neodgovornosti koja je vladala u komunizmu, a, nažalost, vlada i dan danas,u protivnom treba zajednicki preko Mreze za Restituciju u Strazburu tuziti banana drzavu,i za imovinu i za povredu ljudskih prava,pa ce placati otstetu duplo.

Nazalost,naravno da postoje.
To je prvenstveno vecita nespremnost i nevoljnost vlasti da vrati tudje. Nepostojanje izvrsne vlasti, neizvrsavanje presuda. Cak i kada ih EU natera da vrate, zele sada da uvale neke (ne)vrednosne papire i tako nadoknade sto su decenijama koristili imovinu nasih dedova i roditelja. Samo EU moze da ih natera da vrate imovinu koja postoji a koju su unistili da obestete kako svaka pravna drzava racuna obestecenje.Eto, to treba da bude uradjeno.
Obecanja i papire neka zadrze za sebe!

Srbija ne da nema plan nego ni nemisli da vrati imovinu

Sve je neizvesno!!!
Dobio sam papir da sam evidentiran pre par godina..
I nista!!!
Pravoslavnim crkvama je koliko mi je poznato vracena imovina...
Ustav kaze da smo pred Ustavom i Zakonima jednaki i ravnopravni!!!

Ne postoje pravne neizvesnosti (potpuno je izvesno da Srbija ne namerava da vrati imovinu, sem crkvama), a plan postoji (da se odugovlaci sa restitucijom toliko dugo dok naslednici ne izumru ili svi zaborave na oduzetu imovinu).
Vlasti tvrde da zele da vrate imovinu, ali iz neobjasnjivih razloga govore da restitucija u naturi nije moguca (iako bi takvaj povracaj bio najpravicniji i drzavu ne bi kostalo nista).

Kako je država Srbija potpisnica Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (2004. god.) čime je obuhvaćeno i pravo na privatnu svojinu, tj. imovinu i kako je u Ustavu gradjanima Srbije zagarantovano pravo na imovinu, a već je donesen i primenjen Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u naturalnom obliku, i Zakon o povraćaju poljoprivrednog zemljišta u naturalnom obliku, trebalo bi da pravnih neizvesnosti donošenja Zakona o naturalnoj restituciji nema.
Ima medjutim nekoliko pitanja koja bi trebalo postaviti pravnicima:

1.Kako je država Srbija ratifikovala gorenavedenu Konvenciju, donela Ustav, Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama i Zakon o povraćaju poljoprivrednog zemljišta, a nije stavila van snage Zakon o nacionalizaciji iz 1958. god. po kome je imovina oduzimana starim vlasnicima i čije se odredbe i danas po potrebi prema nekima primenjuju?
2.Zbog čega je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, donešen i primenjen u naturalnom obliku, vraćen na Vrhovni sud da mu se procenjuje ustavnost, sa neodređenim rokom donošenja rešenja, ako ne radi odugovlačenja i pokušaja da se Zakon o restituciji za sva pravna i fizička lica ne donese u naturalnom obliku?
3.Kako država Srbija i njeni pravosudni organi biraju prema kome će primenjivati odredbe Zakona o nacionalizaciji i zašto one jednako ne važe za sve njene građane?

Političke volje, od koje zavisi sve u državi Srbiji, da se reši pitanje vraćanja oduzete imovine nema.
Jedan od uslova EU je da se donese Zakon o restituciji, kako bi država Srbija dobila status kandidata i članstvo u Evropskoj Uniji. Ovaj uslov doveo je do kampanje srpske vlasti kojom se zastrašuju poreski obveznici da će biti dodatno opterećeni kako bi obeštećenjem, a ne naturalno, bila izvršena restitucija.
Suprotno tome, stari vlasnici i njihova udruženja smatraju da će naturalnom restitucijom ovaj problem u potpunosti biti izbegnut. Oni su uvereni da je u vlasništvu države Srbije, uprkos privatizaciji, ostalo dovoljno dobara koja omogućuju naturalnu restituciju, odnosno vraćanje originalne oduzete imovine tj. postojeće imovine starim vlasnicima. U slučajevima gde to nije moguće, oni zahtevaju procenu tržišne vrednosti oduzete imovine od strane potpuno nezavisnog tela, pod monitoringom EU, i kompenzaciju u drugoj državnoj imovini odgovarajuće vrednosti.
Stari vlasnici i njihova udruženja ne pristaju na obeštećenje u državnim obveznicama sa višedecenijskim rokom dospeća, jer su iz lilčnih prethodnih iskustava, kao i iz iskustava zemalja koja su ovaj model primenile, uvereni da će se one sukcesivno obezvredjivati tokom dugog niza godina dospeća.

Vrlo je tesko shvatiti da je i posle deset godina od demokratskih promena pitanje restitucije jos u totalnoj neizvesnosti. Nazalost sve navodi na misao da vlast ne zeli to da resava, i jos zalosnije, da resenje povracaja imovine treba da radi pod prinudom EU. Ako lokal koji nama treba da se vrati sada izdaje opstina Vracar, to znaci da direktno krse osnovna ljudska prava svojine, tj i dalje prisvajanje tudje dobiti.

naša država samo gleda da što više uzme,ao vraćanju i ne razmišlja.

Pokušao sam da pomoću pretraživača pronađem podatke o oduzetoj imovini mome dedi, aprila 1949. godine. Ukucao se "Oduzeta imovina". Bio sam iznenađen rezultatom pretrage gde su se pojavili Šarič, Legija i sl. Moga dedu, izgleda, tretiraju na isti način jer ni nama, naslednicima, ne misle bilo šta da vrate. One koji su svoje bogatstvo stvarali desetinama godina tretiraju isto kao današnje bogataše koji su sve stekli za jednu ili najviše tri godine.

Da, postoje pravne neizvesnosti u pogledu povraćaja imovine. Koliko se najavljuje, planovi Srbije idu u pravcu resavanja ovog pitanja kroz povracaj u novcu, odnosno obveznicama. Imajuci u vidu da je naturalni povracaj, naravno samo tamo gde je to moguce, najbolji model i jedini pravican, ovo resenje se cini ishitrenim, neptravednim i neodrzivim, pogotovo razmisljajuci o pravima ostalih gradjana i buducih generacija. Drzava, u situaciji u kojoj je, prvenstveno ekonomski, nema nacina da pravicno obesteti bivse vlasnike koji su pretrpeli visegodisnji komunisticki teror, a prebacivanje obaveze na poreske obvezike je nepravicno. Treba napomenuti ida se znacajan broj slucajeva moze reseiti naturalnom restitucijom, iako se predstavlja drugacije, a tamo gde bi to bilo nepravedno po legalne (trenutne) vlasnike, mogu se primenjivati drugi modeli. Ono sto najvise zabrinjava je sto i dalje traje privatizacija javnih preduzeca za koje se zna da poseduju imovinu koja nije njihova i koja se, na taj nacin, za male pare prebacuje podobnima ili trenutno finansijski mocnima.
Treba napomenuti i da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije krenula u resavanje ovog pitanja, pitanja ispravljanja istorijske nepravde i krsenja elemntarnog ljudskog prava - prava na imovinu.
Ukoliko se ovaj model prihvati, evropske institucije mogu ocekivati lavinu tuzbi protiv drzave Srbije, od strane starih vlasnika,od kojih su mnogi gradjani zapadnih zemalja.

Postoje pravne neizvesnosti u pogledu povraćaja imovine. U našoj državi, u postupku povraćaja imovine (zemljišta), nijedna presuda kojom je ukinuto rešenje opštinskih vlasti nije ozbiljno shvaćena od opštinskih vlasti tako da opštinske vlasti ponovo donose ista rešenja na štetu vlasnika imovine (zemljišta) a da niko do sada za takve postupke nije odgovarao.

ova drzava i administracija nikada u svojoj istoriji posle II sv.rata nisu pomagale svoje gradjane i isle im na ruku u smislu olaksanja svakodnevnog zivota,pojednostavljenja administracije ,smanjenja troskova poslovanja.Pamtimo ,a pogotovo sada u zadnjih 20 godina enormno nagomilavanje administrativnog aparata ,povecavanje nameta gradjanima i u svakom pogledu omalovazavanja privatne imovine.Otimali su 50tih,otimali su 70tih,otimali su i 90tih,a i sada otimaju i otvoreno pljackaju gradjane protivzakonitim uredbama,nepriznavanjem kupoprodajnih ugovora za automobile ,pljackaju preko raznih izmisljenih taksi prilikom registracije vozila.Pa zar ima nade da uopste poverujemo da ce imovina ikada biti vracena uz ovakvu vlast.Mom dedi je 70 tih uz "pravicnu" nadoknadu oduzeto par hektara zemlje u srcu Novog Sada za tadasnjih 100 maraka.Zar je to pravda.Jednostavno je oduzeto i sagradjen je danasnji gradski SUP u Novom Sadu ,a imovina nikada nije pravicno nadoknadjena,deda nikada nije preuzeo potpisao resenje i te pravicne pare,umro je nemocan da bilo sta prduzme 20 godina kasnije,a i mi naslednici nemamo pravnog instrumenta da bilo sta ostvarimo iako proces traje vec 40 godina

Pravna neizvesnost u pogledu povraćaja imovine je prisutna u najvećoj mogućoj meri. Nijednim konkretnim pravnim aktom od 2000. godine na ovamo, a pogotovo ne svojim akcijama i aktivnostima , nova vlast nije pokazala iskrenu zelju za ostvarivanje i sprovođenje povraćaja imovine. Moglo bi se reći da su aktivnosti nove "demokratske" vlasti bile čak okrenute zaštiti i otimača i njihovih naslednika kao i da je sama našla račun da svojim političkim pristalicama i finansijerima iz senke omogući dodatnu krađu i uzurpaciju vlasništva nad dobrima koja su oduzeta nekadašnjim vlasnicima od strane komunističke vlasti. Ovo se ogleda naj jasnije u činjenici da deset godina nova vlast nije napravila popis svoje imovine iz koje bi se sigurno moglo izvršiti kompenzovanje potrazivanja starih vlasnika sa drzavom . Takođe na sceni je prisutno bezprizorna otimačina postojećih dobara i trgovina sa njima iako je jasna i moguća prosta restitucuja vlasništva starim vlasnicima. Pri ovome na nezakoniti način vrši se vraćanje dela oduzete imovine crkvenim vlastim čime se pojedinci dovode u neravnopravan položaj kao da zakon o sprečavanju diskriminacije ne postoji. Znači vlast laže, laže , i laže a njena želja za izradu i sprovođenje zakona o restituciji je samo deklarativna neiskrena i uslovljena samo potrebom da pred _Evropom nešto izmisli kako bi se pokazalo da je nešto uradila u ovom pravcu.Moji roditelji majka Marija kojoj je lično oduzeta imovina i koja je naslednik lica kojima je oduzeta imovina uz pomoć upornosti mog oca Dragana već 50godina se bore za pravdu i povraćaj imovine.Što je najcrnje , ono što i njih i mene dovodi u totalnu neizvesnost , nevericu , nepoverenje i RAZOČARANJE u novu vlasti je što joj je deo te imovine vraćen za vreme diktature Slobodana Miloševića ?!?!?!?!?!?!?!?
Nadam se da će ipak moja deca tj praunuci i unuci dočekati kad tad stati nogom na svoju pradedovinu , čukundedovinu, kurđel i aškurđelovinu.
Možda?

Pravne neizvesnosti su zbog sukoba ineteresa tajkuna sa jedne strane I Nas ostalih. Nakon skorašnjeg protesta studenata gladovanjem i na mrazu pred vladom Srbije jako je zabrinjavajuće da uopšte nije pomenuto da se treba univerzitetu vratiti velika imovina denacionalizacijom i restitucijom. Po koga je opasno vratiti nepravedno oteto?

Postoje pravni problemi jer tajkuni koji vladaju se pitaju pa do toga ce tesko doci ili ako dodje dobice osteceni gradjanin malu nadoknadu a jos gore sudsko resenje da nema nikakva prava,..

APSOLUTNO postoje - ne samo Pravne - vec svake druge neizvesnosti u pogledu povracaja - Restitucije - Oduzete Imovine. Predvidjena resenja - delimicne - a simbolicne - nadoknade - u svakom slucaju ne zadovoljavaju vecinu Ostecenih. Drzava Srbija ima dovoljno drustvene imovine - posebno zemljista - kojim bi se namirila Pravicna Restitucija. Malo ko ocekuje da ce mu se vratiti originalna zemlja ili nekretnina. Ali se to itekako moze kompenzirati na drugi nacin - samo ne nudjenjem MILOSTINJE - kako to vec planiraju Vlasti u Srbiji.

Ako bi vratili, imali bi mnogo manje toga da privatizuju što znači da bi se priliv masnih provizija značajno umanjio.
Ali, eto, ovde se niko ne poziva na neusklađenost sa zakonodavstvom EU, naravno.

Pravne neizvesnosti postoje jer Srbija(citaj partije na vlasti) nece da ih otklone pa prema tome pravne neizvesnosti po povracaju imovine i dalje postoje.

Da, postoje velike pravne neizvesnosti,zakon o restituciji nismo doneli ni posle deset godina! Nas plan je da taj vruc krompir ostavimo onima koji ce preuzeti vlast 2012. i da im time zagorcamo zivot, posto je vec sada sigurno da na tim izborima nemamo sta da trazimo, jer je narodu dosta praznih obecanja i nesposobnih politicara!

Postoje pravne neizvesnosti u pogledu povracaja imovine. A pravna neizvesnost se ogleda na vise nacina.. Moje misljenje je da se sve presude izrecene za vreme rezima Broza i Milosevica u kojima je obuhvacena konfiskacija moraju preispitati jer su u vecini donete: "kada se sudije nisu morali drzati zakona kao pijan plota"..Sadasnja vlast ne zeli (iz poznati razloga !)da preispituje "pravosnazne presude" iz tog vremena "pozivajuci se na zakon": "da se za pravosnazne presude nemoze traziti ponavljanje sudjenja-bez obzira na podnete dokaze da su donosene sa vulgarnom politickom pozadinom.. U tome je problem i zato se svaka presuda iz ranijeg vremena gde je bila obuhvacena konfiskacija mora ispitati ako se zeli ispostaovati konvencija za ljudska, pravo na pravicno sudjenje i na uzivanje svoje imovine.

Lazar Dragin, Florida

Na zalost postoji pravna neizvesnost ali ne postoji ni volja da se to resi. Razne sporne nekretnine su promenile vec i po nekoliko vlasnika a drzava ni dalje ne reaguje na to. Vecinom su to vrlo atraktivne nekretnine koje su trenutno u vlasnistvu bogatih i mocnih ljudi. Samim tim je to nemoguca misija.

Da se nešto htelo vraćati,već bi davno bilo vraćeno.

Veca je izvesnost organizovanog dolaska vanzemaljaca, vikendom, na beogradske splavove, nego da se ikada resi ovo pitanje.

Pravnih neizvesnosti ne postoji, ako zanemarimo nedostatak mehanizma koji bi doveo do realizacije. Planovi Srbije su veoma nejasni po tom pitanju, država priznaje da imovinu treba vratiti, ali sa druge strane ne radi ništa na realizaciji, čak pokreće i projekte na spornoj imovini.

Siguran sam da to nece da se desi u skorijoj buducnosti...jer o tome niko ne sme ni da prica....sve sto su komunisti oteli ovi su nastavili da prodaju,pa se tako to sada toliko uplelo da nema sanse da se resi...ovo je Srbija zemlja u kojoj mozes sve...ali samo ako imas para...puno para...i lepo platis i onda si nedodirljiv

Originalni vlasnici samo traže da im se vrati oteta imovina koja postoji u neizmenjenom stanju, u državnom je vlasništvu, nije prodata, njenim povraćajem se nebi ugrozila ničija stečena prava, nebi bile stvorene nove nepravde i nebi bila ugrožena finansijska stabilnost zemlje.
Gospoda iz Vlasti, Dulić i Ilić, koji zadnjih mesec dana tvrde da je naturalna restitucija nemoguća i zagovaraju neki model simboličnog obeštećenja, a u tome ih svesrdno podržava i Đelić, dobro znaju, da bi u slučaju da, gde god je moguće da se izvrši naturalna restitucija koja državu ne košta ništa, više novca ostalo u takozvanom fondu za restituciju za one slučajeve gde naturalna restitucija nije moguća i gde je obeštećenje jedini mogući vid restitucije.
Drugim rečima jedino je naturalna restitucija moguća!
Takođe oni, kao i demokratska Evropa, moraju da znaju, da kada je reč o otetoj imovini koja je u vlasništvu države, koja još uvek postoji u neizmenjenom stanju, koja još uvek nije prodata i koja može da se vrati bez ikakvih državnih troškova i ugrožavanja finansijske stabilnosti zemlje, i čijim povraćajem nebi bila ugrožena ničija stečena prava niti bi bila učinjena neka nova nepravda, da se tu uglavnom radi o malim lokalima u porodičnim kućama.
Verujem da znaju i to da su posle demokratskih promena, u mnogim gradovima (Aranđelovac, Blace, Rača Kragujevačka, Žagubica,.....) ti mali lokali dati originalnim vlasnicima ili njihovim naslednicima na korišćenje bez nadoknade do donošenja zakona o restituciji.
U mnogim drugim gradovima, na osnovu javnih oglasa datih od strane lokalne uprave kojim se ti lokali nude u zakup, naslednici originalnih vlasnika su uzeli u zakup lokale koji su oteti njihovim očevima ili dedovima i sada plaćaju zakupninu za korišćenje imovine koju bi prema zakonima demokratskog sveta mogli da smatraju svojom.
Drugim rečima oni su „svoji na svome“, ali uz plaćanje zakupnine za korišćenje svoje imovine!
Gospoda iz vlasti, moraju priznati da ovako nešto u demokratskoj Evropi ne postoji.
U slučaju da umesto naturalne restitucije i u ovim slučajevima vlast primeni model obeštećenja onda bi ovi građani dobili neko obeštećenje za otetu imovinu, a istovremeno bi plaćali zakupninu za korišćenje te iste imovine, ili bi možda novcem od obeštećenja mogli da kupe svoju imovinu od države!
Da bi se izbegla ova, najblaže rečeno, nelogičnost, potrebno je da najavljenim zakonom o restituciji, kao što je gospođa Dragutinović prvobitno (2009. godine) najavila, prava originalnih vlasnika na denacionalizaciju budu realizovana naturalnom restitucijom, a samo tamo gde to nije moguće to uraditi kroz obeštećenje.
Na taj način nebi bila ugrožena, već povećana finansijska stabilnost zemlje, jer bi vlasnici koji sada plaćaju zakupninu za korišćenje svoje imovine, ubuduće plaćali porez na vraćenu imovinu!
Takođe bi pre donošenja zakona o restituciji, trebalo da se u skladu sa demokratski prihvaćenim principom konsultativne prakse sa svim akterima, obave i konsultacije sa zainteresovanim građanima. Na tim konsultacijama bi se videlo da njihovi zahtevi nisu uopšte maksimalistički već moralni, emotivni i realni.
Međutim, imajući u vidu kampanju protiv naturalne restitucije koju vodi vlast preko svojih glasnogovornika Dulića, Ilića i Đelića, izgleda da restitucije neće biti, jer njihov plan, kako reče Đelić da se izvrši ‚‚skromna ‚‚ restitucija znači da restitucije neće ni biti!

Postoji izvesnost - izvesno je da je ta imovina pokradena i otudjena kroz privatizaciju, da je drzava neodgovorna u tom pogledu i da, izmedju ostalog, partije i na toj imovini temelje svoju ekonomsku moc

Pravne neizvesnosti po pitanju povraćaja imovine postoje i one se ne rešavaju ozbiljno od strane nadležnih , niti je Srpska vlada pokazala bilo kakvu vlju da se ova problematika reši. Ozbiljan problem može da se nanese ekonomiji Srbije sa daljim odlaganjem rešavanja ovog pitanja koje nije ni malo jednostavno jer su većinu takve imovine već prodali novim vlasnicima. Iz ovoga proizilazi da će država morati da plati takvu imovinu pravim vlasnicima a ovaj iznos svakako mora ići iz budžeta i naravno opet na teret već previše osiromašenih gradjana

Pravne neizvesnosti po pitanju povraćaja imovine postoje i one se ne rešavaju ozbiljno od strane nadležnih , niti je Srpska vlada pokazala bilo kakvu vlju da se ova problematika reši. Ozbiljan problem može da se nanese ekonomiji Srbije sa daljim odlaganjem rešavanja ovog pitanja koje nije ni malo jednostavno jer su većinu takve imovine već prodali novim vlasnicima. Iz ovoga proizilazi da će država morati da plati takvu imovinu pravim vlasnicima a ovaj iznos svakako mora ići iz budžeta i naravno opet na teret već previše osiromašenih gradjana

Postoje velike pravne neizvesnosti!
Mislim da je to jedno u nizu koje ova ili neka druga vlada ne resava.

Cak i drzavna infrastruktura,
kao sto su NIS ili Telekom,pripadaju gradjanima Srbije.
Oni su godinama ulagali u infrastrukturu,i stvoreni su od novca gradjana.
Imovina infrastrukture,mora pripasti gradjanima,a ne prodavati.
Kada se podeli sva imovina gradjanima,onda moze se poceti sa prodavanjem njihovih akcija ili slicno.

Neizvesnost je još uvek prisutna jer se već 10 godina odlaže donošenje Zakona koji bi regulisao tu materiju.Po izjavama određenih političara Zakon samo što nije donet, ali naglašavam da je tako poslednjih 10-ak godina (samo što nije donet).

Mislim da svakako postoje velike pravne neizvesnosti u pogledu povracaja imovine.Razloge za njihovo postojanje mozemo podeliti u nekoliko nivoa.Prvi nivo predstavlja nepostojanje jasno ideolosko-politicke platforme koja ima vecinsku saglasnost o nesmetanom procesu denacionalizacije i restitucije.Pod tim mislim na nedovoljnu spremnost drustva,ali i drzave,da se jasno odredi o datumu i karakteru drustvenog sistema koji je u istoriji ovog naroda ucinio nepravdu prema gradjanima i izvrsio podrzavljenje i oduzimanje licne i privatne svojine.Sem toga,ako su svi gradjani jednaki pred zakonom,kao sto Ustav kaze,kako ce na primer izgledati taj proces na primeru Vojvodine za koju znamo da se posle II Svetskog rata izvrsio proces kolonizacije,kolokvijalno nazvan ,,Osma ofanziva",a to znaci da se vecini i folksdojcera,Hrvata,Madjara i drugih,naravno i Srba ta imovina mora vratiti.Drugi nivo prdstavlja finansijska sposobnost ove drzave da taj proces obavi u potpunosti.Treci nivo,a vezan je za prvi predstavlja moralno-istorijska dilema da li je i Kraljevina Jugoslavija pre II Svetskog rata bila pravedna prema svojim gradjanima ako se ima na umu Oktroisani Ustav i pravna diktatura ubijenog Kralja Aleksandra tridesetih godina,a takodje i dilema u kojoj meri je i kad ova drzava napravila jasnu distancu u odnosu na komunisticki rezim Josipa Broza posle II Svetskog rata.Cetvrti nivo,predstavlja lose pravno zakonodavstvo vezano za ovu oblast doneseno posle 2000.godine i nerazjasnjeno pitanje imovine lokalnih samouprava kao preduslovi za sprovodjenje ovog procesa.Tesko ce sve to ici,mozda ce to i biti jedna od najvecih prepreka na putu ka EU.

Ne postoje pravne neizvesnosti jer ne mogu naći dokumenta o smrti moga dede a ako se to i desi dotle ću već umreti pa mi neće ni trebati...

Cini mi se da Gospoda iz EU ne shvataju u cemu je sustina priblema.Ne radi se o pravnoj izvesnosti ili neizvesnosti.Mi starosedeoci zapravo hocemo da nam
"Crnogorska i prekodrinska braca" vrate Srbiju.Lako cemo onda da vratimo vlasnicima njive, sume, kuce.....
Ostace dovoljno i za napred pomenutu bracu. Lepse ce biti primljeno u EU da mi braci nesto poklanjamo nego da braca nama vraca oteto.

poznato je da drzava nevraca nikad ako ste pogresno uplatili za porez a kamoli imovinu.nema nista od toga

Da, u svakom smislu te reči, povraćaj imovine je neizvestan. Od katastra nepokretnosti, do zakona o denacionalizaciji ne zna se šta je u većoj magli. Kakva je to denacionalizacija, kada još postoji društvena svojina, kada vlada sprovodi prikrivenu nacionalizaciju, jer birokratska mašinerija ne želi da ostane bez svojine kojom je upravljala 50+ godina. Užasno joj nedostaje taj osećaj moći i gazdovanja koji dopušta da se postoji, a da se ne radi ništa, pa su svi nabili krvni pritisak zbog sopstvenog besmisla. Pa kome vratiti????

Treba biti vrlo obazriv sa tim vracanjem imovine. Mnogi koji traze svoju dedovinu izbegavaju da kazu kako su to njihovi dedovi stekli, a stekli su uglavnom kako i ovi danas. Prevarama, zelenastvom na tudjoj muci i nevolji!

Imovinu, ocigledno nece da nam vrate, postoje indicije, njihova navodna resenja, ali nikave jasne nade i resenja od strane vlasti.

svu nacionalizovanu imovinu su prodali i preduzeca zatvorili a na tu kartu su igrali kad su na vlast trebali da dodj transparentno su otome govorili na svim televizijama a sad cute ali nista vi ne brinite smislice oni nesto obmanuce i eu kao i gradjane da glsaju to je politika

U Srbiji je jedino izvesno da ne postoji pravna izvesnost. Ne možete biti sigurni da će vaša pošiljka stići na željeno odredište, da ne govorimo o drugom. Pravna izvesnost je nešto što se ne pominje često, bar ne u ozbiljnom kontekstu.

Planovi su da se proda sto vise imovine koja je na odlicnim lokacijama i oduzeta, ostvariti licnu korist i posle da gradjani Srbija placaju obestecenje vlasniku imovine.

Ne postoje nikakve pravne neizvesnosti. U velikoj akciji Teletona gradjani su se odrekli svojih prava, neki cak nisu morali ni da pozovu, a za ostale je poziv besplatan.

Nema od toga nista! Kome je oteto oteto je pa ta rec i znaci uzeti nesto bezpovratno!

Mislim da postoji velika izvesnost da povraćaja imovine neće biti. Problem je u tome što država nema, niti će uskoro imati dovoljno novca da bi novčano obeštetila građane koji potražuju svoju imovinu.
S druge strane, restitucija u naturi nije moguća jer je burazersko-korupcionaško-banditskom privatizacijom ogroman deo te imovine završio za sitne pare kod klijenata i sponzora sadašnjih političara, poznatih u narodu i kao "tajkuni", od kojih se teško može očekivati da će se dobrovoljno odreći te imovine u korist zakonitih vlasnika.

Da totalno je neizvesno a plan je da ne vrate otetu imovinu.

Ne da nema ne izvesnosti,nego se imovina uopste ne vraca jer je to neko od mocnika davno uzeo u svoje privatno vlasnistvo.Planovi Srbije za resavanje tog pitanja su takvi da se nece resavati.

Aktuelna vlast namerava da izvrši povraćaj imovine i svesna je da to ne može odlagati u beskonačnost. Problem je u novcu.Jan.

Nema resenja Srbija za to pitanje, kao i za vecinu drugih.

Ova vlast o tome razmišlja i radi samo deklarativno,jer su sve opljačkali pa kako to sada da vrate.Komunisti su za njih mala deca.

Itekako postoje pravne neizvesnosti u pogledu povraćaja imovine u Srbiji i Srbija nema plan za rešavanje tog pitanja.

Neizvesnost postoji oko svakog povracaja koji nasa Vlada treba da ucini, tako da je to i ovde slucaj. Iako se svima cini da Vlada Srbije nema plan, ponekad iznenada se donese neka odluka kojom se jos vise odlaze povracaj imovine vlasnicima, odlazu zakonska resenje u toj oblasti i produzava proces restitucije o kome se prica godinama. I tako prodje decenija, ne uradismo nista, a kad se sve proda privatnim licima mi cemo da pricamo o njihovim pravima na imovinu koju su posteno platili. Plan ipak postoji, nista se ne brinite.

Nece da vrate imovinu gradjanima, postoje njihova navodna resenja, ali nista od toga nikad, i ne zna se da li ce ikad i vratiti. Sto je zalosno, sve drzave EU znaju kako to da regulisu, ali oni nece jednostavno, jer ni nece u EU, pa moraju to da izbegnu ili da smisle kako da nas prevare volsebno ko i za druge stvari sto nam rade.

U strukturama vlasti očigledno ne postoji ni volja ni želja, a ni odgovornost za povraćajem oduzete imovine oštećenim gradjanima Srbije. Ne postoji ni ideja da se restitucija uradi fer-plej: najpre da se vrati naturalno, adekvatnom zamenom, revalorizacijom. Sve tzv. demokratske vlasti od 5. oktobra su obećavale donošenje zakona o denacionalizaciji, ali se na obećanjima sve i završavalo. bave se nekim beznačajnim stvarima a ne hvataju se u koštac sa najbitnijim problemima u zemlji. Ne mislim tu samo o povraćaju imovine, već i na poboljšavanje standarda, ekonomije, na zapošljavanje i na prosperitet gradajana. Izgleda da je komunizam u Srbiji pustio najdublje korene, jer jedino ona od svih bivših republika komunističke Jugoslavije nije donela zakon o denacionalizaciji.
Još je veća sramota ako se zna da komunisti nisu samo pljačkali već su i ubijali nevine srpske domaćine, samo zato što su bili čestiti Srbi i neistomišljenici komunističkog sistema.
Zataškavanja javnog i tajnog ovakog samo posluživanja strateški važnih faktora je kruna komunizma.

nema pravne neizvesnosti jer vlasti ne pada na pamet da bilo sta vrate, cak ni utrinu na vrh brda. oteto se ne vraca.

Nije sporno da drzava zeli da vrati imovinu koju su komunisti oduzeli, ali po meni je problem u drugom, odnosno u ljudskoj megalomaniji jer naseg coveka kada padne on nema meru koliko treba uzeti od drzave, odnosno sto vise to bolje. Najbolji primer je Koromansko polje kod Kragujevca.

Naprotiv, postoji pravna izvesnost da privatna imovina neće biti vraćena, jer je odgovor jednog zvaničnika legalnom nasledniku, čija je imovina prodata trećem licu, glasio – ne može predmetna imovina da se vrati vlasniku, jer Vlada (država) nije donela zakon o restituciji!? Planovi verovatno postoje da se podele tzv. vednosni papiri sa dospelošću naplate možda do kraja ovog veka. Povraćaj imovine je bilo glavno obećanje „demokratske“ vlasti. Istina, da je to obećanje ispunjeno , Vlada ne bi imala šta ni da privatizuje, osim nekolko desetina propalih fabrika socijalističkog porekla. Može da se dogodi da se u naturalnom obliku vrati nešto zemlje, na kojem je po pravilu privatizovana prodata zgrada.

Sadasnja vlada nema nikakav plan za ovaj problem. Privatna svojina u Srbiji jos uvek ne postoji.

Neizvesnosti postoje. Određena imovina će biti vraćena u fizički nepromenjenom obliku, ali to će biti samo ona imovina na koju neki tajkun ili korumpirani državni zvaničnik nije bacio oko. Pitanje ostatka imovine će biti rešeno putem nekih državnih obveznica što je po meni zamazivanje očiju pravnim naslednicima te imovine koja neće biti vraćena u fizičkom obliku.

Postoje velike neizvesnosti ali najmanje pravne. Neizvesnost je ko ce cega morati da se odrekne da bi se to pitanje resilo. Srbija kao drzava po tom pitanju ne radi nista a kada bude nesto uradila bice opet po narodu ili tamo gde drzavu najmanje boli.

Постоје и то системске које долазе од стране Владе Србије.

Nema povracaja

Nema neizvesnosti jer planovi jednostavno ne postoje

srbija kao i druge zemlje u regionu ima probleme vezane za restituciju a problem je nedostatak politicke volje, tako da postoji velika pravna neizvesnost u pogledu povracaja imovine ne samo u srbiji vec i u crnoj gori , bosni i td.

Ovde je sve pravno neizvesno. Jedino je bilo izvesno u slucaju SPC, kojoj je sve vraceno verovatno nekom vladinom uredbom. Kakvi planovi? Ha, ha! Ko to zna?

Ma kakvi planovi? Svi imaju neke planove i o njima pricaju u vrucoj sobi, a na delu nema nicega... Ne verujem!

Naravno da postoje. Nikako da usvoje zakon o povracaju imovine. Lokalne samouprave uz saglasnost republicke vlasti ili bez nje (anarhija) su vec rasprodale imovinu svojim bogatim prijateljima (predsednici opstina uzeli provizije, i samo menjaju stranke da bi ostali na vlasti). Nista se po ovom pitanju nije promenilo od pre 2000. godine. Demokratska stranka je skupljala zahteve ljudi kojima treba da se vrati imovina.

Srbija se samo deklarativno zalaze za vracajnje imovine, u stvarnosti to se nece nikada desiti

Naravno da postoje.Na vlasti su sinovi,rođaci i miljenici partizana i komunista.Zar da sami sebi oduzmu ono što su im dedovi teškom mukom ukrali.

Drzava ima podatke sta je i kome oduzela, i sve bi bilo vrlo prosto da nisu lopovi: proveris kome si sta uzeo i zamolis DB da nadje prve naslednike... Ovako se igramo do iznemoglosti. Jeste, sada ce kao zakonski vlasnik imovine druge generacije (ciji su preci glavom bez obzira bezali pred komunistima na Zapad) koji ne govori ni Srpski i vise nema nikakve ni prijatelje ni prezivelu rodbinu, da kao nadje svu potrebnu dokumentaciju, i spremi fasciklu. Ljudi, znate sta ste uzeli, vratite! Ne brinem se ja za vas da cete se namuciti da nadjete naslednike. Sve vi znate. Ali necete.

Po ovom pitanju ne postoji neizvesnost. Jasno je da imovina NIKADA neće biti vraćena, pošto je već bud zašto rasprodata tajkunima i partijskim poslušnicima. Možda jednog dana odluče da se od naroda naplati sve to i starim vlasnicima i njihovim naslednicima da neka bedna novčana nadoknada.

- Pravna neizvesnost je velika, kako bivsih vlasnika i njihovih naslednika, tako i poreskih obveznika,Zasto?
- Uradjena je privatizacija,(znamo i kako) i ceka se da se to sve zavrsi, pa tek onda dolazi na red restitucija,

Ovako bivsim vlasnicima i njihovim naslednicima nece imati sta da se vrati, ali ce ima nekada biti isplacene nekakve nadoknade, a to ce prouzrokovati veci porez i ceo teret ce pasti na poreske obveznike.

Problem je poznat godinama. ali su ga vlasti izbegavale

Postoji velika pravna neizvesnost.
Do ulaska u EU resice taj problem

Nikakva neizvesnost ne postoji. Ovo pitanje nisu ni načeli. Vlast nema pojma kako da ovo reši.

Mislim da se prilicno zakasnilo sa povracajem imovine i da jos uvek ne postoji ni ideja kako bi to trebalo da se izvede. Povracaj komplikuje cinjenica da je sprovedena privatizacija cak i imovine koja se trebala vratiti!

Ne postoje nikakve pravne, nepravne stvari, mi iz vlade i vlasti nećemo da im vratimo otetu imovinu, jer smo se tako dogovorili sa opozicijom i oni sa nama, jer nam tako najviše odgovara.
Vi iz EU im vratite ako možete i imate načina.

I ova tema je uvek aktivna pred izbore i kampanje parija
koje u sebi imaju clanstvo koje je osteceno,narocito posle drugog svetskog rata,u sustini svodi se na to ko tre
nutno ima para za advokate i borbu da bi povratio bespravno oduzetu imovinu od komunista,taj ima sanse a ostali ...pred svake izbore imaju samo nadu od pojedinih lidera,za svoja prava na imovinu.

Postoji neizvesnost i gradjaninemju uvid u planove. To nikog od gradjana i ne čudi, jer se zna da su uzroci u tome što se imovina koju bi trebalo vratiti u medjuvremenu razgrabila, devastirala u preprodajama i sakrila (umetnine).

Neizvesnost postoji, što se ne može reći i za planove za rešavanje ovog problema. Jasni planovi još uvek ne postoje.

plan je jednostavan, jeftin i vrlo izvodljiv, a sastoji se u cekanju da vlasnici pomru ili emigriraju bilo gde odavde

sta reci opt kriminal kad se sve stranke izmenjaju na vlasti svako ce dobit svoje naravno ako ti sto potrazuju imovinu budu clanovi jedne od stranaka a to ce biti za 280 godina

Da postoji velika pravna neizvesnost. Kako ljudima vratiti imovinu kad su na tim parcela gde su nekada bili nihovi stanovi sada lokali, banke i neki privatizovani objekti. Ali ulaskom Srbije u Eu nadam se da ce se to resiti, mozda i pre ulaska u EU.

Ne postoji ni pravni okviri, ni politi;ka volja, a ni potrebna sredstva.

Ne postoji pravna regulativa vezana za restituciju. Planovi vladajućih partija Srbije je da se povraćaj imovine ili odugovlači što duže ili skroje zakoni koji bi "pravno" zadovoljili EU, a realno ozakonili prodaju nacionalizovane imovine tajkunima i pored znanja da to nije državna imovina. Pri tome će se restitucija izvršiti kroz bezvredne obveznice koje će dospevati na naplatu u narednih 50 godina (svake godine po 1000 eur) sa procenom da oteta imovina više i ne vredi, a neće se vraćati naturalno da bi svi bili podjednako oštećeni.

Postoji mnogo neizvesnosti,a sigurno i nedostatak spremnosti da se to pitanje reši.Vrlo zapušten slučaj!

Da, postoji puno neizvesnosti a cini se da se time niko i ne bavi.

U ovoj zemlji je sve neizvesno a vraćanje imovine pogotovo. Jedanostavno stranke na vlasti od 90ih godina prodavali svojim partiskim drugovima i tajkunima koje su oni napravili da bi preko njih što duže ostali na vlasti.Sada kada imovina treba da se vrati, odakle?Država pare nema a ovi koji su imovinu kupili tuđim parama sigurno je neće vratiti.Država Srbija nema ni jedan strateški plan mi živimo od danas do sutra.Mišljenja sam da imovina neće biti vraćena nikada.Niko više i ne pominje zakon o restituciji.

Postoje planovi, ali postojali su i za koridor...

ja sam protiv vraćanja imovine. Dok su jedni krvarili sa puškama na rukama i borili se protiv Nemaca (kao i ceo svet, uostalom) drugi su se bogatili i prebrojavali svoje parice. Takvo je vreme bilo, da je moralo da se deli na ravnije delove. Točak istorije ne može se vraćati unazad. Da li bi im bilo oduzimano da su išli u rat? Sumnjam.

Naravno da pravna nesigurnost postoji. Restitucija će se ISKLJUČIVO vraćati preko budžeta, odnosno preko leđa poreskih obveznika. Pa ne može se ono što je izšpekulisano vratiti jer je svako dobio svoj deo.

Kad nesto nepostoji toga nema. Kod nas je nemoguce izvesti povracaj imovine jer su pare koje je EU namenila i dala vladi za tu namenu potrosene za opste drustveni mir i plate drzavne uprave. Plan dakle nepostoji a nece ga ni biti jer deca onih koji su otimali sad upravljaju ovom varosicom.

Sigurno je da postoje pravne neizvesnosti u vezi sa povraćajem oduzete imovine. One su uzrokovane kako subjektivnim tako i objektivnim činiocima. Teško je naći model pravičnog povraćaja imovine a da svi učesnici u tom procesu budu zadovoljni. Država Srbija već čini mnogo da reši relikte prošlosti na najbolji način ali se pojavljuju ograničavajući faktori i opstrukcije uticajnih pojedinaca i grupa.

Mislim da ne postoje.

Srbija nema rešenje a ni interes da vraća imovinu bilo kome. Puno je sitnih i malih ljudi kojima je malo oduzeto , ali kad se uzme celina bilo bi to iznenađujuće . Te ljude nema ko da zastupa a država nema namjeru da im sama vrati oduzeto. Trebalo bi prvo da Njemačka koja je članica EU vrati Srbiji i ostatku sveta sve što je opljačkala u 2 svetskom ratu pa da se onda razmatra sve ostalo ...

Izvesno je da posle ulaska u EU sledi postupak za vraćanje imovine folksdojčerima po Banatu i Vojvodini. Izvesno je i da će se tu naći rešenje.
A za nas ostale, nije izvesno ni da li ćemo sutra živi da osvanemo.

Nemam imovinu koja bi trebalo da mi se vrati. Ne znam ništa o tome. Ali primećujem da su ova pitanja sve besmislenija. Sledeće pitanje je vezano za životinje u ZOO vrtu, a ja sam dobio nove tablice sa kojima ne mogu da platim parking ni u zemlji ni u inostranstvu. Dosetiće se Parking servis da ukucam d1c1 umesto đć, ali ću ja kao građanin Srbije zauvek imati problem u Mađarskoj, Hrvatskoj...
Kod nas sve toliko nema smisla, da je sumanuto postavljati pojedinačna pitanja. Najbolje bi bilo da postoji samo jedno pitanje:
Da ste Vi EU, da li biste primili državu koja je tako neuređena kao što je Srbija?

Predpostavljam da se prvi deo pitanja odnosi na neizvesnost oko odluke Ustavnog suda Srbije o ustavnosti Zakona kojim se vraca oduzeta imovina SPC. Ako je to sustina pitanja odgovor EU bi bio sledeci:
- Neizvesnost oko odluke Ustavnog suda Srbije svakako postoji zato sto je napravljena, brzopletim vracanjem imovine SPC,"greska u koracima".Neko se zatrcao pa umesto prvo restitucija pa onda o ljudskim pravima, on obrnuto.Ispostavilo se da, kao nebrojano puta do sada,
ono sto jedan neuk upropasti ni desetoro ucenih ne moze da popravi.
Sto se tice planova za resenje tog problema tu nema neizvesnosti.Resenje na kojem insistiraju naslednici vlasnika oduzete imovine ne odgovara nasim finansijerima, a mi ne mozemo da secemo granu na kojoj sedimo.Dovoljno je sto sedimo na klimavim stolicama. Uostalom zasto ocekujete da budemo bolji od vas.Otimate
vi, otimamo mi.Zelimo da to bude osnova naseg udruzivanja, a vi navalili restitucija pa restitucija.
Ako nastavite da insistirate prepusticemo SNS-u "vruc krompir u ruke".Bivsi Radikali ce najbrze da nas vrate u bivsa vremena ali bez cuvenog Titovog ne Rusima.Nije SNS strasilo samo za domacu upotrebu.

PS: Postovani naslednici ne koristite pogrdna imena za one koji su uzurpirali vasu imovinu. Vas bes im hrani dusu, to je znak vase nemoci.Dodje im kao slag na tortu.
Nasmejte se.Pokazite da ste srecni sto nikome nista niste oteli.To ce vise da ih boli.
Ne trosite energiju na razgovor "gluvih".Rekli ste jedni drugima sve sto ima da se kaze.
Da li znate zasto su trenutno jaci od vas naslednika?.
Bolje se organizovani i bolje lobiraju.Kako se suprostaviti? Sveobuhvatnom mobilizacijom. Ako treba od vrata do vrata. Preko 140 hiljada zahteva puta 3 prelazi cenzus, plus odgovarajuci koalicioni partner (Seljacka stranka i GS?). Budite pragmaticni, nisu monarhisti bolji od komunista. I jedni i drudi znaju samo da uzimaju.

Neizvesnost je očigledna.
Ali što se samog povraćaja imovine tiče mislim da neki kriterijum mora postojati. Kao što znamo da nisu svi Četnici bili patriote tako i nije sva imovina bespravno oduzeta.
Treba odrediti kriterijume, bez obzira na EU treba uzeti u obzir istorijske činjenice.
Npr. Vojvođanski Nemci i njihovo % učešće u "dobrovoljačkoj" i ozloglašenoj 7. ss Prinz Eugen, razni kvislinzi, ratni profiteri itd.

Na zalost, ovo pitanje je samo deklarativno. Iskustvo zivota u Madjarskoj i Ceskoj me uci da imovina koju su komunisti (i fasisti) nacionalizovali u ovim zemljama nikada nije vracena pravim vlasnicima. Isti slucaj je i u Sloveniji. Ove zemlje su vec godinama clanice EU i ne postoji nikakav pritisak na njih da ovo pitanje rese. Prema tome potpuno sam siguran da ni u slucaju Srbije ovo pitanje, zapravo odgovor/resenje, nece igrati nikakvu ulogu u prijemu Srbije u EU. Madjarska (i Slovenija) recimo nije izvrsila povracaj oduzetog cak ni crkvenim organizacijama, izuzev u manjem obimu Jevrejskoj zajednici.

Postoji ne izvesnost ,pokusava ali je vrlo koplikovano jer nije lako vratit a platiti jos teze

Ne znam da li postoje pravne neizvesnosto, verovatno postoje, ali vracanje imovine ide jako sporo i drzava uporno prodaje spornu imovinu. Koliko ja znam, odgovor na to pitanje je dao Mladjan Dinkic: Srbiji bi trebalo 350 milijardi evra da obesteti vlasnike takve imovine koja ne moze da se vrati zbog raznih razloga, a znamo koliko je drzava siromasna. Inace, covek je Ministar u Vladi...

Planovi i programi povracaja imovine deo su trenutka politicke borbe stranaka i sustinski ne postoje ili su neizvodljivi...

postoje pravne neizvesnosti oko povracaja imovine. Planovi Srbije su da se resi to pitanje.

Mislim da pravnih problema ima, država nije dovoljno ekonomski stabilna da bi se to završilo u nekom normalnom roku,normalan rok u našem slučaju bio bi oko 10-15g.Mislim da Srbija radi na tome ako je suditi po onome što se čuje sa televizije,ali je to ozbiljan problem za Srbiju i deluje da se na tome nedovoljno radi.

Naravno da postoje a neke cak i jesu oppravdane. Planovi Srbije o povracaju imovine iskljucivo zavise od finansijske moci drzave kao i o kompromisu izmodju onih kojima se vraca imovina i drzave.

ja sam protiv vraćanja imovine. Dok su jedni krvarili sa puškama na rukama i borili se protiv Nemaca (kao i ceo svet, uostalom) drugi su se bogatili i prebrojavali svoje parice. Takvo je vreme bilo, da je moralo da se deli na ravnije delove. Točak istorije ne može se vraćati unazad. Da li bi im bilo oduzimano da su išli u rat? Sumnjam.

Treba biti vrlo obazriv sa tim vracanjem imovine. Mnogi koji traze svoju dedovinu izbegavaju da kazu kako su to njihovi dedovi stekli, a stekli su uglavnom kako i ovi danas. Prevarama, zelenastvom na tudjoj muci i nevolji!

Srbija nema rešenje a ni interes da vraća imovinu bilo kome. Puno je sitnih i malih ljudi kojima je malo oduzeto , ali kad se uzme celina bilo bi to iznenađujuće . Te ljude nema ko da zastupa a država nema namjeru da im sama vrati oduzeto. Trebalo bi prvo da Njemačka koja je članica EU vrati Srbiji i ostatku sveta sve što je opljačkala u 2 svetskom ratu pa da se onda razmatra sve ostalo ...

Naravno da postoje a neke cak i jesu oppravdane. Planovi Srbije o povracaju imovine iskljucivo zavise od finansijske moci drzave kao i o kompromisu izmodju onih kojima se vraca imovina i drzave.

Predpostavljam da se prvi deo pitanja odnosi na neizvesnost oko odluke Ustavnog suda Srbije o ustavnosti Zakona kojim se vraca oduzeta imovina SPC. Ako je to sustina pitanja odgovor EU bi bio sledeci:
- Neizvesnost oko odluke Ustavnog suda Srbije svakako postoji zato sto je napravljena, brzopletim vracanjem imovine SPC,"greska u koracima".Neko se zatrcao pa umesto prvo restitucija pa onda o ljudskim pravima, on obrnuto.Ispostavilo se da, kao nebrojano puta do sada,
ono sto jedan neuk upropasti ni desetoro ucenih ne moze da popravi.
Sto se tice planova za resenje tog problema tu nema neizvesnosti.Resenje na kojem insistiraju naslednici vlasnika oduzete imovine ne odgovara nasim finansijerima, a mi ne mozemo da secemo granu na kojoj sedimo.Dovoljno je sto sedimo na klimavim stolicama. Uostalom zasto ocekujete da budemo bolji od vas.Otimate
vi, otimamo mi.Zelimo da to bude osnova naseg udruzivanja, a vi navalili restitucija pa restitucija.
Ako nastavite da insistirate prepusticemo SNS-u "vruc krompir u ruke".Bivsi Radikali ce najbrze da nas vrate u bivsa vremena ali bez cuvenog Titovog ne Rusima.Nije SNS strasilo samo za domacu upotrebu.

PS: Postovani naslednici ne koristite pogrdna imena za one koji su uzurpirali vasu imovinu. Vas bes im hrani dusu, to je znak vase nemoci.Dodje im kao slag na tortu.
Nasmejte se.Pokazite da ste srecni sto nikome nista niste oteli.To ce vise da ih boli.
Ne trosite energiju na razgovor "gluvih".Rekli ste jedni drugima sve sto ima da se kaze.
Da li znate zasto su trenutno jaci od vas naslednika?.
Bolje se organizovani i bolje lobiraju.Kako se suprostaviti? Sveobuhvatnom mobilizacijom. Ako treba od vrata do vrata. Preko 140 hiljada zahteva puta 3 prelazi cenzus, plus odgovarajuci koalicioni partner (Seljacka stranka i GS?). Budite pragmaticni, nisu monarhisti bolji od komunista. I jedni i drudi znaju samo da uzimaju.

poznato je da drzava nevraca nikad ako ste pogresno uplatili za porez a kamoli imovinu.nema nista od toga

Nema povracaja

Na zalost, ovo pitanje je samo deklarativno. Iskustvo zivota u Madjarskoj i Ceskoj me uci da imovina koju su komunisti (i fasisti) nacionalizovali u ovim zemljama nikada nije vracena pravim vlasnicima. Isti slucaj je i u Sloveniji. Ove zemlje su vec godinama clanice EU i ne postoji nikakav pritisak na njih da ovo pitanje rese. Prema tome potpuno sam siguran da ni u slucaju Srbije ovo pitanje, zapravo odgovor/resenje, nece igrati nikakvu ulogu u prijemu Srbije u EU. Madjarska (i Slovenija) recimo nije izvrsila povracaj oduzetog cak ni crkvenim organizacijama, izuzev u manjem obimu Jevrejskoj zajednici.

Nema od toga nista! Kome je oteto oteto je pa ta rec i znaci uzeti nesto bezpovratno!

Ne postoje nikakve pravne, nepravne stvari, mi iz vlade i vlasti nećemo da im vratimo otetu imovinu, jer smo se tako dogovorili sa opozicijom i oni sa nama, jer nam tako najviše odgovara.
Vi iz EU im vratite ako možete i imate načina.

Sigurno je da postoje pravne neizvesnosti u vezi sa povraćajem oduzete imovine. One su uzrokovane kako subjektivnim tako i objektivnim činiocima. Teško je naći model pravičnog povraćaja imovine a da svi učesnici u tom procesu budu zadovoljni. Država Srbija već čini mnogo da reši relikte prošlosti na najbolji način ali se pojavljuju ograničavajući faktori i opstrukcije uticajnih pojedinaca i grupa.

Mislim da ne postoje.

Nije sporno da drzava zeli da vrati imovinu koju su komunisti oduzeli, ali po meni je problem u drugom, odnosno u ljudskoj megalomaniji jer naseg coveka kada padne on nema meru koliko treba uzeti od drzave, odnosno sto vise to bolje. Najbolji primer je Koromansko polje kod Kragujevca.

postoje pravne neizvesnosti oko povracaja imovine. Planovi Srbije su da se resi to pitanje.

Aktuelna vlast namerava da izvrši povraćaj imovine i svesna je da to ne može odlagati u beskonačnost. Problem je u novcu.Jan.

Nemam imovinu koja bi trebalo da mi se vrati. Ne znam ništa o tome. Ali primećujem da su ova pitanja sve besmislenija. Sledeće pitanje je vezano za životinje u ZOO vrtu, a ja sam dobio nove tablice sa kojima ne mogu da platim parking ni u zemlji ni u inostranstvu. Dosetiće se Parking servis da ukucam d1c1 umesto đć, ali ću ja kao građanin Srbije zauvek imati problem u Mađarskoj, Hrvatskoj...
Kod nas sve toliko nema smisla, da je sumanuto postavljati pojedinačna pitanja. Najbolje bi bilo da postoji samo jedno pitanje:
Da ste Vi EU, da li biste primili državu koja je tako neuređena kao što je Srbija?

Neizvesnost je očigledna.
Ali što se samog povraćaja imovine tiče mislim da neki kriterijum mora postojati. Kao što znamo da nisu svi Četnici bili patriote tako i nije sva imovina bespravno oduzeta.
Treba odrediti kriterijume, bez obzira na EU treba uzeti u obzir istorijske činjenice.
Npr. Vojvođanski Nemci i njihovo % učešće u "dobrovoljačkoj" i ozloglašenoj 7. ss Prinz Eugen, razni kvislinzi, ratni profiteri itd.

Постоје и то системске које долазе од стране Владе Србије.

Srbija se samo deklarativno zalaze za vracajnje imovine, u stvarnosti to se nece nikada desiti

sta reci opt kriminal kad se sve stranke izmenjaju na vlasti svako ce dobit svoje naravno ako ti sto potrazuju imovinu budu clanovi jedne od stranaka a to ce biti za 280 godina

Ne postoje nikakve pravne neizvesnosti. U velikoj akciji Teletona gradjani su se odrekli svojih prava, neki cak nisu morali ni da pozovu, a za ostale je poziv besplatan.

Mislim da pravnih problema ima, država nije dovoljno ekonomski stabilna da bi se to završilo u nekom normalnom roku,normalan rok u našem slučaju bio bi oko 10-15g.Mislim da Srbija radi na tome ako je suditi po onome što se čuje sa televizije,ali je to ozbiljan problem za Srbiju i deluje da se na tome nedovoljno radi.

Mislim da se prilicno zakasnilo sa povracajem imovine i da jos uvek ne postoji ni ideja kako bi to trebalo da se izvede. Povracaj komplikuje cinjenica da je sprovedena privatizacija cak i imovine koja se trebala vratiti!

U ovoj zemlji je sve neizvesno a vraćanje imovine pogotovo. Jedanostavno stranke na vlasti od 90ih godina prodavali svojim partiskim drugovima i tajkunima koje su oni napravili da bi preko njih što duže ostali na vlasti.Sada kada imovina treba da se vrati, odakle?Država pare nema a ovi koji su imovinu kupili tuđim parama sigurno je neće vratiti.Država Srbija nema ni jedan strateški plan mi živimo od danas do sutra.Mišljenja sam da imovina neće biti vraćena nikada.Niko više i ne pominje zakon o restituciji.

Sadasnja vlada nema nikakav plan za ovaj problem. Privatna svojina u Srbiji jos uvek ne postoji.

Citam razne komentare ali ima nekoliko za koje oni koji su to napisali trebalo da se stide!Sve države u oklini morale su da vrate oteto samo mi pokušavamo da budemo najpametnij
i i da opet izigramo narod štampajuci obveznice kao i proš
li put nece biti placene ili ce ih pojesti inflacija!A gde je 60 godina korišcenja za dzabe pa ko kome tu otima?Pa nije ni čudo što ima vec toliko slučajeva u Strasburgu.Ali bez testitucije nam nema Europe.

Ovde je sve pravno neizvesno. Jedino je bilo izvesno u slucaju SPC, kojoj je sve vraceno verovatno nekom vladinom uredbom. Kakvi planovi? Ha, ha! Ko to zna?

Ma kakvi planovi? Svi imaju neke planove i o njima pricaju u vrucoj sobi, a na delu nema nicega... Ne verujem!

Da se nešto htelo vraćati,već bi davno bilo vraćeno.

Da postoji velika pravna neizvesnost. Kako ljudima vratiti imovinu kad su na tim parcela gde su nekada bili nihovi stanovi sada lokali, banke i neki privatizovani objekti. Ali ulaskom Srbije u Eu nadam se da ce se to resiti, mozda i pre ulaska u EU.

Postoje pravne neizvesnosti u pogledu povraćaja imovine.
Pravna neizvesnost se ogleda na više načina. Kao prvo, vlasnici su podeljeni u više grupa, prema uticaju na društvo, kao i stavu društva prema njima. Primer su crkvene zajednice, kojima se preko reda rešava vraćanje imovine, što se može posmatrati u sklopu opšte klerikalizacije društva. Takođe, može se pod ptivilegovanim potražiteljuma oduzete imovine posmatrati i grupa koja je okupljena oko osobe koja se lažno predstavlja prestolonaslednikom (Srbija je republika, nema presto, dakle ni prestolonaslednika). Ova grupa koristi objekte koji joj još nisu vraćeni. Zatim postoji vrlika grupa fizičkih lica kojima je oduzeta imovina na osnovu političke nepodobnosti i optužbi o saradnji sa okupatorima u drugom svetskom ratu. Sledeća grupa koja potražuje oduzetu imovinu su građani kojima je imovina oduzeta u cilju uvođenja komunizma na osnovu posedovanja poljoprivrednog zemljišta i površine stambenih objekata preko dozvoljenog maksimuma, kao i posedovanju privrednih kapaciteta i sl. Zatim sledi grupa građana kojima se ne priznaje pravo na povraćaj imovine, a koja im je oduzeta na osnovu nacionalne pripadnosti, u toku etničkog čošćenja od pripadnika Nemalke nacije delova zemlje gde su oni činili značajan procenat lokalnog stanovništva, a ponegde i većinu.
Druga podela je prema tipu imovine koja je oduzeta. Dok se poljoprivredno zemljište i šume vraćaju starim vlasnicima, pre svega privilegovanim, ali ne i proteranim Nemcima, dotle se stambeni objekti vraćaju crkvama, a oni na koje pravo svojine polažu obični građani, i dalje su predmet ozuđivanja, rušenja, preprodaje i promene namene. Privredni objekti se ne vraćaju i najveći deo više ne postoji, ili je u takvom stanju da se ne može vratiti. Oduzeta privredna društva takođe više ne postoje i njihovi pravni naslednici su prodati, a novac od prodaje davno potrošen.


Planovi Srbije za rešavanje trenutno ne postoje, ako se pod tim ne smatraju potezi sračunati sa ciljem da se rešenje ovog problema osloži i ostavi za neke naredne generacije, ili da još živi vlasnici pomru, a naslednici odustanu od potraživanja.

Nazalost,naravno da postoje.
To je prvenstveno vecita nespremnost i nevoljnost vlasti da vrati tudje. Nepostojanje izvrsne vlasti, neizvrsavanje presuda. Cak i kada ih EU natera da vrate, zele sada da uvale neke (ne)vrednosne papire i tako nadoknade sto su decenijama koristili imovinu nasih dedova i roditelja. Samo EU moze da ih natera da vrate imovinu koja postoji a koju su unistili da obestete kako svaka pravna drzava racuna obestecenje.Eto, to treba da bude uradjeno.
Obecanja i papire neka zadrze za sebe!

Nazalost,naravno da postoje.
To je prvenstveno vecita nespremnost i nevoljnost vlasti da vrati tudje. Nepostojanje izvrsne vlasti, neizvrsavanje presuda. Cak i kada ih EU natera da vrate, zele sada da uvale neke (ne)vrednosne papire i tako nadoknade sto su decenijama koristili imovinu nasih dedova i roditelja. Samo EU moze da ih natera da vrate imovinu koja postoji a koju su unistili da obestete kako svaka pravna drzava racuna obestecenje.Eto, to treba da bude uradjeno.
Obecanja i papire neka zadrze za sebe!

Gospodo moja draga,
pravne neizvesnosti u pogledu povraćaja nacionalizovane imovine u zemlji Srbiji uopšte ne postoje. Neizvesnost je direktno vezana za nepostojanje političke volje kako ove tako i predhodnih Vlada Republike Srbije, što je izgleda nusprodukt direktnih investicija od strane sadašnjih korisnika nacionalizovane imovine u dzepove ljudi koji treba da odlučuju o retituciji. Tako da je jedina nada nas oštećenih vlasnika da će u okviru evro intengracija Evropska Komisija kao telo koje kontroliše donošenje ovog Zakona uticati na vlast da taj posao završi korektno i na vreme i na najjeftiniji i najbrži način za sve. Ako pitate šta je to najbrže i najjeftinije za državu , to je kompletna naturalna restitucija gde god je to moguće, kopenzacija imovine pravim vlasnicima adekvatnom imovinom gde nije moguće vratiti orginalnu imovinu, a tek naposletku novčana naknada obveznicama ili na neki drugi način onim vlasnicima kojima nije moguće vratiti imovinu a ne žele kompenzaciju . Sve to imate lepo opisano i objašnjeno u predlogu Zakona o restituciji autora Milana Parivodića iz 2007. god. I na kraju gospodo uzmite se u pamet donesite pravedan Zakon, to Vam je mnogo jeftinije od Strazburških presuda posle kojih ćemo mi biti sigurno na svom, a neko od vas može biti i pozvan na odgovornost zbog velikih sudskih troškova kao što je sada slučaj sa bivšim ministrom vojnim vezano za satelit. MISLITE O TOME !!!!!!!!!!!!!!!!!!

Nisam siguran kako se osećaju ostali gradjani koji potražuju oduzetu imovinu, ali je malo reći, da sam razočaran. U budžetu za 2011 - tu godinu nema ni jednog dinara za makar početno funkcionisanaje Agencije za Restituciju, ili Fonda za restituciju kako je velikodušno obećavao ministar Dulić najpoznatiji ortoped u Srbiji.
Do sada sam više hiljada puta ismejan, jer tražim nešto što pripada mojoj porodici a zove se imovina, i dokaz je našeg viševekovnog postojanja u Srbiji.
Do sada sam kao gradjanin više stotina puta ponižen lažnim obećanjima i najavama donošenja zakona za proteklu deceniju.
Do sada sam više desetina puta,uvredjen od strane nadležnih organa, nevraćanjem oduzete imovine na koju sam imao pravo po postojećim Zakonima o planiranju.
Do sada sam više puta, omalovažen jer moja ustavna prava na jednakost i nediskriminaciju, spavaju u fiokama osione birokratije, koja daje za pravo samo onim politički korektnim gradjanima koji ne traže imovinu, već milostinju.
Tačno je da od Republike Srbije njeni gradjani ne mogu da dobiju ni ozbiljnu nadu, kao što se vidi iz priloženog ovogodišnjeg budžeta, ali nije to sve...
Oduzeta imovina koja se potražuje, a ide za Restituciju, 70 puta je novčano veća od vrednosti propale privatizacije, koja je imala svog ekonomskog kuma u obliku današnjeg premijera. Katastrofalan učinak ekonomske vladavine neznanja i korupcije ,je prva kočnica naturalnog vraćanja oduzete zemlje, poslovnih zgrada i fabrika, jer se dolazi do prostih pitanja kao što su gde je novčana razlika u privatizovanim vrednostima završila. Odgovor je još prostiji, kod procenjivača imovine društvenog kapitala, a to je bio u jednom liku naš Deda Mraz. Dakle procenitelj, direktor Agencije za privatizaciju, a danas čovek premijer koji daje obećanja koja ga ništa ne koštaju, pa ih nema ni u budžetu, a ni u planovima razvoja ove propaćene zemlje koja žarko želi u EU.

Nije Deda Mraz jedini danas, koji sprečava naturalnu restituciju u Srbiji, ima još ortopeda za primer, i bilo ih poslednjih godina, previše.
U tom smislu, molim predsednika republike, da mi sve dok se ne donese Zakon o opštoj naturalnoj Restituciji za sve gradjane, omogući da kao nezaposleni pravnik operišem po klinikama, prisustvujem na složenim operacijama tetiva, pa i učestvujem u njegovom postoperativnom periodu,jer nemože da škodi pridruživanju EU.

Dajemo inicijativu da u piramidi vlasti od vrha redom pa do samih gradjana (baze) svojim potpisima potvrde svi redom : ako su za to da se neopravdano oteta ili uništena imovina ne vraća stvarnom vlasniku i da mu se ne nadoknađuje šteta time pričinjena.

Dosadašnje vlasti su se redom uglavnom folirale i kupovale su vreme. Po pitanju privatne imovine glavno oštećeni vlasnici nikakako ne dolaze na dnevni red. Pojedini političari su u simbiozi sa tajkunima stvorili sebi imperije uz protektorat tajnih službi staroga i ozloglašenog komunističkog režima.

Postoji samo pravna izvesnost u pogledu povraćaja nasilno oduzete imovine od strane totalitarne komunističke vlasti, zbog toga sto je Srbija potpisala Konvenciju o ljudskim pravima, koja je stupila na snagu 03.marta 2004. Nakon tog datuma donet je Zakon o prijavljivanju i Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, pa je Srbija u OBAVEZI da sprovede restituciju i prema svim fizičkim i pravnim licima po istom NATURALNOM MODELU, kako je to učinjeno sa crkvama i verskim zajednicama.Eventualna odluka Ustavnog suda Srbije da je Crkveni zakon neustavan bi značila ponovnu nazionalizaciju već vraćene imovine, sto bi samo po sebi bio svojevrstan SKANDAL.Planovi Države Srbije za rešavanje pitanja restitucije ne postoje, jer da postoje to bi značilo i da postoji svest o tome kakve sve benefite NATURALNA RESTITUCIJA nosi sa sobom, a to su između ostalih:

-Samozapošljavanje originalnih vlasnika, stvaranje malih porodičnih biznisa, što bi za posledicu imalo otvaranje novih radnih mesta.
-Povećanje budžetskih prihoda iz poreza na imovinu
-Bez pritiska na budžet, izdavanje obveznica samo za pokretnu imovinu ili davanje kompenzacije u nekoj drugoj državnoj imovini.
-Smanjenje korupcije, demonopolizacija države nad gradskim i poljoprivrednim zemljištem
-Privlačenje stranih investitora i Green field investicija.
-Popravljanje imidža zemlje u svetu i kod nas zbog poštovnja civilizacijskih normi i stvaranja temelja za moralnije i pravednije društvo.
-Suštinsko približavanje Evropi stvaranjem slobodnog tržišta i nove vrednosne orjentacije.
-Stvaranje uslova za otkrivanje istine o ljudima koji su ubijani, mučeni i obespravljeni.
-Nacionalno pomirenje kroz rehabilitaciju i restituciju, simboličan završetak drugog svetskog rata.
-Povratak i uključenje dijaspore u sve tokove društva
-Povratak imovine zadužbinama , crkvama, verskim zajednicama, univerzitetu(direktna opšta korist, smanjenje školarina i finansijska nezavisnost pomenutih institucija
Zaštita svojine na Kosovu i Metohiji, jedina prava odbrana Kosova i Metohije.
-Jačanje srednje klase, glavnog nosioca razvoja svake zemlje.
-Povećanje broja samosvesnih i finansijski nezavisnih ljudi

Ne postoje pravne neizvesnosti jer je donošenje Zakona o restituciji IMPERATIV. Reč je o zakonu koji ima ključni sistemski značaj. Njegovo donošenje ne sme biti stvar političke volje. To je principijelan zakon kojim se uspostavlja pravni kontinuitet nad imovinom koja je gradjanima i pravnim licima oduzimana nasilnim putem. To je konkretni pokazatelj da li je došlo do konačnog prekida sa totalitarnim komunističkim sistemom (takozvanim socijalizmom)koji je funkcionisao na principu političke volje vladajuće oligarhije u čijim rukama su bili kako životi gradjana, tako i njihova imovina koja im je, pre oduzimanja, bila garan ekonomske nezavisnosti pa samim tim i političkih sloboda.
Na pitanje kakvi su planovi Srbije po pitanju rešavanja problema restitucije, treba da odgovori Vlada RS. Ja u ime oraganizacije koju predstavljam odgovorno kažem da se vraćanje mora sprovesti na ozbiljan način, da nema izbegavanja i odlaganja da neko drugi obavi ovaj posao. Činjenice su: da ogromna količina imovine je u državnim rukama, da ce još jedan veliki deo postati opet i formalno državna imovina (propale privatizacije, najava istraznih organa da su kriminalne grupe prale novac kroz proces privatizacije i da su istrage u toku), da je ostatak oduzetih nepokretnosti u statusu korisništva od strane kupaca društvenih preduzeće jer kao državna imovina nisu mogli biti privatizovani itd. Obveznici vraćanja moraju biti Država Srbija, korisnici i pravna i fizička lica koja su oduzetu imovinu (i uopšte državnu imovinu) stekla na nezakonit način. Ako oduzeta imovina nemože biti vraćenja u istom obliku postoji druga državna imovina kojom se može izvršiti nadoknada. Kao bitan uslov efikasne restitucije mora biti predvidjena mogućnost vansudskog poravnjanja izmedju starog vlasnika i trenutnog držaoca predmetne imovine. Ako se na osnovu ovih principa postavi rešavanje problema restitucije od njega će koristi ima gradjani koji potražuju imovinu, Država Srbija kojoj će ostati imovina koja nema naslednika (po našoj proceni samo 30% oduzete imovine ima stare vlasnike), i svi gradjani Srbije čije će pravo na njihovu imovinu ovim činom biti učvršćeno, a pri tom neće biti opterećeni da kroz poreske obaveze otplaćuju dugove koje im je, nesmortenom odlukom o obeštećenju gradjnja za otetu imovinu putem državnih obveznica, Vlast nametnula. Ove principe smo predstavili Evropskim parlamentarcima, kao i visokim savetnicima Komiteta za ljudska prava UN, i dobili veoma pozitivne ocene. Stoga očekujemo da se kreatori Zakona o restituciji u aktuelnoj Vladi ozbiljno pozabave našim predlozima.

1.Ne postoji pravna neizvesnost u pogledu povraćaja imovine,jer je od 2oo4.godine Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnvnih sloboda postala sastavni deo našeg pravnog poretka,a zime je restitucija postala obaveza za zakonodavnu vlast Srbije.
2.Planovi Srbije za rešavanje pitanja restitucije su deklarativni,sa prenaglašenim odlaganjem rešavanja ovg pitanja,uz intenzivnu rasprodaju-sumnjivu privatizaciju oduzete imovine.Pritom je donet Zakon o planiranju i izgradnji od 3.9.2009.godine,kojim se nastavlja,po poznatoj kumunističkoj psihologiji,pa i metodologiji,nanošene štete starim vlasnicima time što se oduzeto zemljište u gradovima poklanja sadašnjim korisnicima i time se onemogućuje restitucija ovog zemljišta.Kada je veliki deo zemljišta rasprodat,a ostatak regulisan za poklanjanje krenulo se u intenzivnu medijsku kanpanju kojom se poreskim obveznicima nagoveštavaju navodno basnoslovni troškovi restitucuje,kao i nemogućnost naturalne restitucije zbog predviđanja velikog broja sporova,a sve ovo bez ozbiljne stručne analize.NAGLAŠAVAMO da je naturalna restitucija najjeftinia i najefikasnija,što dokazujemo Zakonom o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama,koji se primenjuje u našoj zemlji uz minimalne troškove za malobrojnu stručnu administraciju.Takođe je poznato da su Slovenija i Letonija sprovele naturalnu restituciju,a vreme je pokazalo da je to bilo za njihove gađane najjeftinije,a za druge evropske države je to bio najkvalitetniji pristup evropskim vrenostima proklamovanim Kopenhaškim dokumentima.

Postoji velika pravna neizvesnost.
Do ulaska u EU resice taj problem

Planovi i programi povracaja imovine deo su trenutka politicke borbe stranaka i sustinski ne postoje ili su neizvodljivi...

Ne postoji ni pravni okviri, ni politi;ka volja, a ni potrebna sredstva.

Izvesno je da posle ulaska u EU sledi postupak za vraćanje imovine folksdojčerima po Banatu i Vojvodini. Izvesno je i da će se tu naći rešenje.
A za nas ostale, nije izvesno ni da li ćemo sutra živi da osvanemo.

Da, postoji puno neizvesnosti a cini se da se time niko i ne bavi.

Da, postoje pravne neizvesnosti u pogledu povraćaja imovine. Koliko se najavljuje, planovi Srbije idu u pravcu resavanja ovog pitanja kroz povracaj u novcu, odnosno obveznicama. Imajuci u vidu da je naturalni povracaj, naravno samo tamo gde je to moguce, najbolji model i jedini pravican, ovo resenje se cini ishitrenim, neptravednim i neodrzivim, pogotovo razmisljajuci o pravima ostalih gradjana i buducih generacija. Drzava, u situaciji u kojoj je, prvenstveno ekonomski, nema nacina da pravicno obesteti bivse vlasnike koji su pretrpeli visegodisnji komunisticki teror, a prebacivanje obaveze na poreske obvezike je nepravicno. Treba napomenuti ida se znacajan broj slucajeva moze reseiti naturalnom restitucijom, iako se predstavlja drugacije, a tamo gde bi to bilo nepravedno po legalne (trenutne) vlasnike, mogu se primenjivati drugi modeli. Ono sto najvise zabrinjava je sto i dalje traje privatizacija javnih preduzeca za koje se zna da poseduju imovinu koja nije njihova i koja se, na taj nacin, za male pare prebacuje podobnima ili trenutno finansijski mocnima.
Treba napomenuti i da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije krenula u resavanje ovog pitanja, pitanja ispravljanja istorijske nepravde i krsenja elemntarnog ljudskog prava - prava na imovinu.
Ukoliko se ovaj model prihvati, evropske institucije mogu ocekivati lavinu tuzbi protiv drzave Srbije, od strane starih vlasnika,od kojih su mnogi gradjani zapadnih zemalja.

Dokle god drzavom budu upravljale kriminalne grupe koje su uglavnom sastavljene od potomaka onih koji su narodu i oduzimali imovinu,nista se nece resiti.
Nazalost sada drzavom rukovode kriminalci i deca najgorih komunistickih otimaca.

Pravne neizvesnosti po pitanju povraćaja imovine postoje i one se ne rešavaju ozbiljno od strane nadležnih , niti je Srpska vlada pokazala bilo kakvu vlju da se ova problematika reši. Ozbiljan problem može da se nanese ekonomiji Srbije sa daljim odlaganjem rešavanja ovog pitanja koje nije ni malo jednostavno jer su većinu takve imovine već prodali novim vlasnicima. Iz ovoga proizilazi da će država morati da plati takvu imovinu pravim vlasnicima a ovaj iznos svakako mora ići iz budžeta i naravno opet na teret već previše osiromašenih gradjana

Neizvesnosti postoje. Određena imovina će biti vraćena u fizički nepromenjenom obliku, ali to će biti samo ona imovina na koju neki tajkun ili korumpirani državni zvaničnik nije bacio oko. Pitanje ostatka imovine će biti rešeno putem nekih državnih obveznica što je po meni zamazivanje očiju pravnim naslednicima te imovine koja neće biti vraćena u fizičkom obliku.

Приликом враћања одузете имовине Руској цркви, председник Медведев је скренуо пажњу на велике напоре да се спречи примена закона на реституцију црквене имовине: " То значи да непријатељ људске расе не одустаје од намере да избрише из људског памћења свете симболе и велике вредности " рекао је он.

Колико је тешка битка за реституцију у Србији и колико има непријатеља људске расе који активно бришу симболе и велике вредности, доказ је и једно од писама са конкретним решењима целог проблема, достављено 9 јула 2007 године, тадашњим а и данашњим руководиоцима Србије госп. Цветковићу мин. Финансија, премијеру Коштуници и мин.Калановићки за развој републике:

има бар 25% процената оних оригиналних власника који се никада неће појавити због смрти и немања наследника. Тако је Република Србија наследник. Република Србија као пети наследни ред долази легално до пола милиона хектара, којима може слободно располагати, без ограничења и правних терета.

Структура имовине:

Укупно 10.247.768.847,36 м2 стамбених и пословних просторија. Од тога појединачно изражено 18.683 куће, 8049 пословних локала, 2029 пословних зграда, 5267 стамбених зграда, 2920 станова, 697 делова станова, 3086 других изграђених објеката те више хиљада других објеката као млинови, циглане, хидроелектране, хотели и фабрике,по подацима Републичке дирекције за имовину.
Укупно одузетог градског грађевинског земљишта има 122 хиљаде 445 хектара, а остало пољопривредно и шумско је преко 1 милион хектара.

Сви досадашњи нацрти закона нису озбиљно третирали проблем Натуралне Реституције, јер су обзир узимали да ће се пријавити само неколицина оригиналних приватних власника. Ситуација данас је кристално јасна и модел опште натуралне Реституције по сили закона, без обвезница, је једино могућ и изводљив.
У том смисли смо српској Влади 9 јула 2007 године понудили на потписивање
ОТВОРЕНИ СПОРАЗУМ О ЧЕТИРИ ПРИНЦИПА, за Општу Натуралну Реституцију.
Потписници споразума се обавезују на јавно и стварно промовисање за доношење закона уз праћење спровођења Реституције


1.Принцип Опште Натуралне Реституције за све одузете покретне и непокретне ствари по сва 42 основа одузимања.
2.Принцип Опште Натуралне Реституције, лекс леге – по сили закона за сву одузету, пријављену и непријављену имовину.
3.Принцип Опште Натуралне Реституције, без лимитирања вредности за сву одузету покретну и непокретну имовину.
4.Принцип Опште Натуралне Реституције преко Фонда за Реституцију за изградњу продатих, срушених квадрата,имовинску надоканаду станарских права, уз учешће државе домаћих и страних инвеститора.


Развојни пројекат
Четврти принцип Опште Натуралне Реституције за изградњу продатих и срушених квадрата и имовинску надоканаду станарских права, уз учешће државе домаћих и страних инвеститора, је основа Фонда за Реституцију.( Развој републике Србије кроз натуралну реституцију, омогућиће прилив здравих инвестиција од најмање 5 милијарди еура, кроз фонд за Реституцију).

На то писмо никада није одговорено,а решења постоје.
Ако ЕУ са независним,неполитичким факторима, преузме решавање проблема Реституције, сигурно неће узети најскупље решење,него оно што не кошта ништа, и што Србију враћа у ред цивилизованих држава за сигурно инвестирање.

svu nacionalizovanu imovinu su prodali i preduzeca zatvorili a na tu kartu su igrali kad su na vlast trebali da dodj transparentno su otome govorili na svim televizijama a sad cute ali nista vi ne brinite smislice oni nesto obmanuce i eu kao i gradjane da glsaju to je politika

Po ovom pitanju ne postoji neizvesnost. Jasno je da imovina NIKADA neće biti vraćena, pošto je već bud zašto rasprodata tajkunima i partijskim poslušnicima. Možda jednog dana odluče da se od naroda naplati sve to i starim vlasnicima i njihovim naslednicima da neka bedna novčana nadoknada.

Nema resenja Srbija za to pitanje, kao i za vecinu drugih.

Naravno da pravna nesigurnost postoji. Restitucija će se ISKLJUČIVO vraćati preko budžeta, odnosno preko leđa poreskih obveznika. Pa ne može se ono što je izšpekulisano vratiti jer je svako dobio svoj deo.

Vladajuće elite, posle 5.10.2000 god., imale su, kao i današnja, isti stav po pitanju restitucije nasilno oduzimane imovine od strane komunističkog režima, a to je zvanično pozitivan stav po pitanju restitucije, u smislu da se Zakon o restituciji mora doneti, a nezvanično bez namere da se donese Zakon o restituciji, već da se to pitanje prenese, kao "vruć krompir" nekoj drugoj vlasti.

Ni jedna vladajuća koalicija nije imala iskrene namere da to i učini, a građanske inicijative po ovom pitanju, nikada nisu urodile plodom, uprkos aktivnostima većeg broja udruženja građana, među kojima je i Liga za zaštitu privatne svojine i osnovnih ljudskih prava, iz Beograda, kao udruženje sa najdužomom tradicijom u zemlji.Liga i njeni članovi, na ovom polju godinama biju bitku u zemlji, praktično bez rezultata, jer Zakon o restituciji nije doten, ali istovremeno, vrlo uspešno, na medunarodnom planu ukazuju na ovaj problem.

Puno je razloga da smatramo da su prednja pozitivna stanovišta po pitanju neophodnosti donošenja Zakono o restituciji, svih dostadašnjih koalicija na vlasti, bila samo deklaratorna, da nije bilo iskrene namere da se taj Zakon donese, a retorička podrška restituciji je bila i danas je, marketinška, najčešće korišćena u izbornim godinama, sračunata na glasove građana kojima je imovina oduzimana i održavanje građana u uverenju da će se Zakon doneti, ali istovremeno i uveravanje međunarodnih institucija, koje su takođe ukazivale na neminovnost donošenja tog Zakona,da se na tom pitanju radi.

Istovremeno se imovina, koja bi trebala da bude predmet restitucije intenzivno i često nezakonito, otuđivala iz državnog i društvenog vlasništva, pre svega privatizacijom i svojinskom transformacijom na zemljištu, kroz koje se vrši još jedno otuđenje nezakonito stečene imovine, koko bi se imovinsko pravni odnosi izkoplikovali i u konačnom onemogućila naturalna restitucija, koja je po ranije vlasnike, ali i državu i budžet i građane, kao poreske obveznike, najpovoljnija. Naravno to se nije moglo činiti, bez aktivnog učešća vladajućih elita i njihovog ličnog interesa.

Sadašnja vladajuća elita, građanima i međunarodnoj zajednici, šalje poruke da se i ona zalaže za donošenje Zakona o restituciji, navodno još uvek nije opredeljena za model restitucije, ali šalje signale da je finansijsko obeštećenje realnije, što je potpuno netačno. Istovremeno, ista vladajuća koalicija ubrzano donosi propise, kojima se omogućava nastavak ranjeg trenda. Ne treba zaboraviti da je sadašnja koalicija na vlasti donela u postupku svojinske transformacije na zemiljištu ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI (Sl.glasnik RS br.72/09 od 03.09.2009 god)., koji je stupio na snagu dana 11.09.2009 god. - u pokušaju da onemogući naturalnu restituciju gradskog građevinskog zemljiša, koji na sreću građana nije provodiv Zakon, pa ne može ostvariti željeni cilj.

Vodeća politička stranka u sadašnjoj koaliciji, bila je i u koaliciji na vlasti, koja je omogućila kriminalnu privatizaciju preduzeća po ZAKONU O PRIVATIZACIJI, koji je stupio na snagu dana 07.07.2001 god.

Smatramo da nema pravne neizvesnosti u pogledu povraćaja imovine, jer je potpuno izvesno da će vladajuća koalicija nastaviti sa istim trendom i manipulacijama, a planovi Srbije za rešavanje tog pitanja zavise isključivo od medunarodnih institucija i njihovog zalaganja i učešća u rešavanju ovog pitanja.

Ukoliko rešavanje ovog pitanja bude prepušteno Srbiji, ono neće biti rešeno, jer Zakon o restituciji neće biti donet ili će, još gore, biti donet takav Zakon o restituciji, kojim će građani Srbije ponovo biti oštećeni i poniženi, jer će im se ponuditi mrvice sa već ispražnjenog stola.

Ne postoje nikakve "pravne neizvesnosti" u pogledu povraćaja oduzete imovine, jer je to pitanje već odavno rešeno u svim zemljama koje su imale socijalizam kao društveno uređenje, na osnovu međunarodnih konvencija i drugih dokumenata o zaštiti ljudskih prava, a time i prava na imovinu. Srbija, u tom smislu, ne može predstavljati nikakav izuzetak, niti se ona razlikuje od bilo koje druge zemlje koja je već vratila oduzetu imovinu svojim građanima.
Potpuno drugo pitanje je "kakvi su planovi Srbije za rešavanje tog problema", zbog čega se i pitanje "pravne neizvesnosti" ustvari odnosi na postojanje ili odsustvo političke volje vlasti za rešavanje ovog problema. Dosadašnja praksa potvrđuje da navodna demokratska vlast nema volju za rešavanje ovog pitanja, jer ne uvažava pravo na imovinu kao osnovno ljudsko pravo - zbog čega ne poštuje ova međunarodna dokumenta, kao ni sopstveni Ustav (član 58. i 59.) i Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.
Zakon o planiranju i izgradnji samo dodatno potvrđuje nepoštovanje privatne svojine i potpuni haos u pravnoj regulativi Srbije, jer je njime omogućeno sticanje vlasništva nad zemljištem licima koja nikada nisu imala vlasnička prava nad tim zemljištem, jer je to, kako tvrdi državni sekretar u Ministarstvu finansija g. Slobodan Ilić, navodno "stečeno pravo"?! Sa stanovišta pravne nauke, opravdano se postavlja pitanje, kako se navodno stečena prava nad tuđom imovinom uopšte mogu predpostaviti realnim vlasničkim pravima, koje potvrđuju važeća dokumenta o vlasništvu - što g. Ilić, ni ministar g. Oliver Dulić nikad nisu objasnili građanima ove zemlje? Takođe, nikada građanima nije objašnjeno zbog čega je uopšte 2005. g. donet Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, kada je 2009. ta prijavljena imovina, koju bi novi zakon o povraćaju trebao da vrati pravim vlasnicima, potpuno neopravdano ustupljena drugim licima, i nad njom dato čak i vlasničko pravo?!
Osnovni razlog neispunjavanja ovog veoma važnog preduslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju, leži u odsustvu odgovornosti sadašnje vlasti prema građanima koji su prijavili oduzetu imovinu, jer nosioci vlasti očigledno lično ne potražuju tu imovinu, a zadovoljenje opšteg, odnosno javnog interesa predpostavljaju interesu njima bliskih osoba ili tajkuna. Umesto da prihvati najbolja rešenja zemalja koje su odavno rešile ovo pitanje, vlast neprekidno privatizuje i rasprodaje prijavljenu imovinu, zbog čega logično i osporava naturalni povraćaj imovine, kako bi izbegla sopstvenu odgovornost za ovakvo ponašanje, koga će na kraju platiti svi poreski obveznici Srbije.
Da je interes vlasti zadovoljenje pravde i zaštita privatne svojine, ona je u samom Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine morala ugraditi zabranu daljeg raspolaganja prijavljene imovine, ili je to mogla uraditi vlada svojom uredbom, sve dok se ne donese zakon o njenom povraćaju pravim vlasnicima i njihovim naslednicima. Pošto to nije učinjeno do danas, i dalje smo svakodnevno svedoci raspolaganja i otuđivanja tuđe prijavljene imovine, pri čemu su građani potpuno lišenih svojih vlasničkih prava - kao da smo i dalje u bivšem socijalističkom poretku, a ne u dvadeset prvom veku, uprkos deklarativnom zalaganju vlasti za ulazak Srbije u Evropsku uniju.
Poseban problem predstavlja i činjenica da se priča o povraćaju imovine sve češće svodi isključivo na povraćaj nacionalizovane imovine, iako je na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine i prema zvaničnom podatku Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, samo po osnovu pravnog osnova eksproprijacije prijavljeno 15,8% od ukupno prijavljene imovine. Uprkos ovom podatku, zvanična vlast uopšte ne govori o ovoj imovini, kao što je povraćaj ove imovine tretirao i Nacrt zakona o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu, koga je svojevremeno predložio g. Milan Parivodić - potpuno izjednačavajući privatnu i društvenu svojinu u postupku eksproprijacije?! Pravo pitanje je, da li nadležne institucije Evropske unije uopšte mogu razumeti značenje pojma tkz.društvene svojine, koja je bila ničija i svačija, i koja se nikako ne može izjednačavati sa privatnom svojinom, nad kojom postoji pravo slobodnog raspolaganja i nasleđivanja, a što je g. Parivodić, kao pravnik (?!) učinio u svom Nacrtu zakona (očigledno obuzet isključivo povraćajem sopstvene imovine, oduzete po nekom drugom pravnom osnovu). Nažalost, taj Nacrt zakona nekritički i bezrezervno podržala i neka udruženja građana, ne misleći o svim aspektima zakona, interesu svih oštećenih građana i zadovoljenju pravde.
Sadašnja vlast se prema Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine ponaša kao da on uopšte ne postoji u pravnom poretku Srbije, što potvrđuju više puta iznete tvrdnje g. Slobodana Ilića u medijima, da će pravo na povraćaj imovine imati i oni građani koji je predhodno nisu prijavili - iako je to zakonski prduslov na osnovu člana 8. i 9. stav 2. zakona, kao i da uz svu prijavljenu imovinu navodno nije podneta sva neophodna dokumentacija - iako je to bila obaveza na osnovu člana 5. zakona, što potvrđuje Republička direkcija za imovinu Republike Srbije (na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja), kao i lična iskustva građana?!
Zbog svega navedenog, smatram da je ogromna odgovornost institucija Evropske unije u rešavanju ovog pitanja, jer se nažalost, našim vlastima ne može prepustiti da ovaj problem rešavaju na način kako se to može čuti u medijima - jer je on na štetu interesa građana ove zemlje, koji nisu dužni da zbog njihove neodgovornosti sutra plaćaju odštete oštećenim građanima, na osnovu presuda pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Cini mi se da Gospoda iz EU ne shvataju u cemu je sustina priblema.Ne radi se o pravnoj izvesnosti ili neizvesnosti.Mi starosedeoci zapravo hocemo da nam
"Crnogorska i prekodrinska braca" vrate Srbiju.Lako cemo onda da vratimo vlasnicima njive, sume, kuce.....
Ostace dovoljno i za napred pomenutu bracu. Lepse ce biti primljeno u EU da mi braci nesto poklanjamo nego da braca nama vraca oteto.

U Srbiji je jedino izvesno da ne postoji pravna izvesnost. Ne možete biti sigurni da će vaša pošiljka stići na željeno odredište, da ne govorimo o drugom. Pravna izvesnost je nešto što se ne pominje često, bar ne u ozbiljnom kontekstu.

Na zalost postoji pravna neizvesnost ali ne postoji ni volja da se to resi. Razne sporne nekretnine su promenile vec i po nekoliko vlasnika a drzava ni dalje ne reaguje na to. Vecinom su to vrlo atraktivne nekretnine koje su trenutno u vlasnistvu bogatih i mocnih ljudi. Samim tim je to nemoguca misija.

Da, postoje velike pravne neizvesnosti,zakon o restituciji nismo doneli ni posle deset godina! Nas plan je da taj vruc krompir ostavimo onima koji ce preuzeti vlast 2012. i da im time zagorcamo zivot, posto je vec sada sigurno da na tim izborima nemamo sta da trazimo, jer je narodu dosta praznih obecanja i nesposobnih politicara!

- Pravna neizvesnost je velika, kako bivsih vlasnika i njihovih naslednika, tako i poreskih obveznika,Zasto?
- Uradjena je privatizacija,(znamo i kako) i ceka se da se to sve zavrsi, pa tek onda dolazi na red restitucija,

Ovako bivsim vlasnicima i njihovim naslednicima nece imati sta da se vrati, ali ce ima nekada biti isplacene nekakve nadoknade, a to ce prouzrokovati veci porez i ceo teret ce pasti na poreske obveznike.

Problem je poznat godinama. ali su ga vlasti izbegavale

Ne postoje pravne neizvesnosti (potpuno je izvesno da Srbija ne namerava da vrati imovinu, sem crkvama), a plan postoji (da se odugovlaci sa restitucijom toliko dugo dok naslednici ne izumru ili svi zaborave na oduzetu imovinu).
Vlasti tvrde da zele da vrate imovinu, ali iz neobjasnjivih razloga govore da restitucija u naturi nije moguca (iako bi takvaj povracaj bio najpravicniji i drzavu ne bi kostalo nista).

Mislim da svakako postoje velike pravne neizvesnosti u pogledu povracaja imovine.Razloge za njihovo postojanje mozemo podeliti u nekoliko nivoa.Prvi nivo predstavlja nepostojanje jasno ideolosko-politicke platforme koja ima vecinsku saglasnost o nesmetanom procesu denacionalizacije i restitucije.Pod tim mislim na nedovoljnu spremnost drustva,ali i drzave,da se jasno odredi o datumu i karakteru drustvenog sistema koji je u istoriji ovog naroda ucinio nepravdu prema gradjanima i izvrsio podrzavljenje i oduzimanje licne i privatne svojine.Sem toga,ako su svi gradjani jednaki pred zakonom,kao sto Ustav kaze,kako ce na primer izgledati taj proces na primeru Vojvodine za koju znamo da se posle II Svetskog rata izvrsio proces kolonizacije,kolokvijalno nazvan ,,Osma ofanziva",a to znaci da se vecini i folksdojcera,Hrvata,Madjara i drugih,naravno i Srba ta imovina mora vratiti.Drugi nivo prdstavlja finansijska sposobnost ove drzave da taj proces obavi u potpunosti.Treci nivo,a vezan je za prvi predstavlja moralno-istorijska dilema da li je i Kraljevina Jugoslavija pre II Svetskog rata bila pravedna prema svojim gradjanima ako se ima na umu Oktroisani Ustav i pravna diktatura ubijenog Kralja Aleksandra tridesetih godina,a takodje i dilema u kojoj meri je i kad ova drzava napravila jasnu distancu u odnosu na komunisticki rezim Josipa Broza posle II Svetskog rata.Cetvrti nivo,predstavlja lose pravno zakonodavstvo vezano za ovu oblast doneseno posle 2000.godine i nerazjasnjeno pitanje imovine lokalnih samouprava kao preduslovi za sprovodjenje ovog procesa.Tesko ce sve to ici,mozda ce to i biti jedna od najvecih prepreka na putu ka EU.

Siguran sam da to nece da se desi u skorijoj buducnosti...jer o tome niko ne sme ni da prica....sve sto su komunisti oteli ovi su nastavili da prodaju,pa se tako to sada toliko uplelo da nema sanse da se resi...ovo je Srbija zemlja u kojoj mozes sve...ali samo ako imas para...puno para...i lepo platis i onda si nedodirljiv

Pravne neizvesnosti po pitanju povraćaja imovine postoje i one se ne rešavaju ozbiljno od strane nadležnih , niti je Srpska vlada pokazala bilo kakvu vlju da se ova problematika reši. Ozbiljan problem može da se nanese ekonomiji Srbije sa daljim odlaganjem rešavanja ovog pitanja koje nije ni malo jednostavno jer su većinu takve imovine već prodali novim vlasnicima. Iz ovoga proizilazi da će država morati da plati takvu imovinu pravim vlasnicima a ovaj iznos svakako mora ići iz budžeta i naravno opet na teret već previše osiromašenih gradjana

Pravna neizvesnost je očigledna,a planovi Države da Zakon o Restituciji bude takav da se ni slučajno ne vrati imovina u naturalnom obliku već da kroz obveznice skinu taj problem sa dnevnog reda.
Pravo na imovinu je jedno od osnovnih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom Republike Srbije,kojim se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Pravo na imovinu regulisano je i Prvim protokolom uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,na taj način što svako fizičko i pravno lice ima pravo da mirno uživa u svojoj imovini niko ne može biti lišen svoje imovine,osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine je ukazao na najmanje dve činjenice
a)Da je oduzetu imovinu prijavilo preko 2oo ooo građana,plus njihove porodice,a koji nesumljivo imaju validnu dokumentaciju.
b)Da Zakonodavac namerno nije želeo kompletnu dokumentaciju,niti je ikada naknadno tražio,sto ukazuje,da zapravo nije ni postojala iskrena namera o vraćanju imovine orginalnim vlasnicima.(Izazvan efekat LEGITIMNOG OČEKIVANJA)
Politička elita koja se kune u Upitnik i brzu kandidaturu trebalo bi da zna da bez stručnog i ozbiljnog ZAKONA O NATURALNOJ RESTITUCIJI nema ništa od članstva.
Orginalni vlasnici su decenijama lišavani svoje imovine,a od Demokratskih promena su očekivali ostvarivanje svojih prava,tj.da budu svoji na svome.Umesto imovine dobili su ponovo još gore poniženje i šokantno saznanje,da njihovu dedovinu i očevinu sada pred KANDIDATURU,maskirane demokrate donoseći ,,Tajkunske zakone i uredbe,,rasprodaju,dele,čašćavaju se,finansiraju predizborne kampanje itd.
Orginalni vlasnici poseduju dokumentaciju kojom dokazuju postojanje pravnog osnova sticanja,načina sticanja tj.prava svojine na svojoj imovini.To svoje pravo će ako bude trebalo dokazati i ostvarivati pred Evropskim Sudom za ljudska prava,a kao posledicu Država će imati ogromne oštetne zahteve.
Oštetni zahtevi bi proistekli iz činjenice da su Orginalni vlasnici onemogućavani da uživaju u svojoj imovini,kao i iz poniženja koja su pretrpljena zbog neopravdanog osujećenja legitimnog nadanja i zbog duševnih bolova prouzrokovanih raznim suđenjima, omalovažavanjima itd.
Sve ovo ukazuje na neophodnost krajnje ozbiljnog percipiranja ovog,možda krucijalnog Zakona,jer je krajnje opasno prepustiti da ga rešava ,,DRUŠTVO SA TETKINOG KAUČA,,
Inprovizacija sigurno dovodi do velikog broja tužbi,gde je svaka potencijalni ,,Davinićev satelit,,a to nažalost znači udar na budžet tj.na ni kriv ni dužan građanski džep.
LIGA

Pravna neizvesnost je očigledna,a planovi Države da Zakon o Restituciji bude takav da se ni slučajno ne vrati imovina u naturalnom obliku već da kroz obveznice skinu taj problem sa dnevnog reda.
Pravo na imovinu je jedno od osnovnih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom Republike Srbije,kojim se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Pravo na imovinu regulisano je i Prvim protokolom uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,na taj način što svako fizičko i pravno lice ima pravo da mirno uživa u svojoj imovini niko ne može biti lišen svoje imovine,osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine je ukazao na najmanje dve činjenice
a)Da je oduzetu imovinu prijavilo preko 2oo ooo građana,plus njihove porodice,a koji nesumljivo imaju validnu dokumentaciju.
b)Da Zakonodavac namerno nije želeo kompletnu dokumentaciju,niti je ikada naknadno tražio,sto ukazuje,da zapravo nije ni postojala iskrena namera o vraćanju imovine orginalnim vlasnicima.(Izazvan efekat LEGITIMNOG OČEKIVANJA)
Politička elita koja se kune u Upitnik i brzu kandidaturu trebalo bi da zna da bez stručnog i ozbiljnog ZAKONA O NATURALNOJ RESTITUCIJI nema ništa od članstva.
Orginalni vlasnici su decenijama lišavani svoje imovine,a od Demokratskih promena su očekivali ostvarivanje svojih prava,tj.da budu svoji na svome.Umesto imovine dobili su ponovo još gore poniženje i šokantno saznanje,da njihovu dedovinu i očevinu sada pred KANDIDATURU,maskirane demokrate donoseći ,,Tajkunske zakone i uredbe,,rasprodaju,dele,čašćavaju se,finansiraju predizborne kampanje itd.
Orginalni vlasnici poseduju dokumentaciju kojom dokazuju postojanje pravnog osnova sticanja,načina sticanja tj.prava svojine na svojoj imovini.To svoje pravo će ako bude trebalo dokazati i ostvarivati pred Evropskim Sudom za ljudska prava,a kao posledicu Država će imati ogromne oštetne zahteve.
Oštetni zahtevi bi proistekli iz činjenice da su Orginalni vlasnici onemogućavani da uživaju u svojoj imovini,kao i iz poniženja koja su pretrpljena zbog neopravdanog osujećenja legitimnog nadanja i zbog duševnih bolova prouzrokovanih raznim suđenjima, omalovažavanjima itd.
Sve ovo ukazuje na neophodnost krajnje ozbiljnog percipiranja ovog,možda krucijalnog Zakona,jer je krajnje opasno prepustiti da ga rešava ,,DRUŠTVO SA TETKINOG KAUČA,,
Inprovizacija sigurno dovodi do velikog broja tužbi,gde je svaka potencijalni ,,Davinićev satelit,,a to nažalost znači udar na budžet tj.na ni kriv ni dužan građanski džep.
LIGA

Na ova pitanja kroz svoje izjave i delovanje jasne odgovore daje Državni sekretar ministarstva finansija G-din Ilić,koji je zapravo glasnogovornik ekipe zadužene da osmisli i sprovede projekat: ,,OTETI SVE ŠTO NIJE OTETO,ZA ONO ŠTO JE VEĆ OTETO NE PLATITI NIŠTA,UPAKOVATI SVE U ZAKONSKU FORMU I PREVARITI EVROPSKU KOMISIJU,,
G-din SEKRETAR je pre dve-tri god.dobio zadatak da koordinira sa nekakvom Državnom komisijom koja je navodno trebalo da pripremi Predlog zakona o denacionalizaciji.
Odmah se nametnulo pitanje,zašto bi ovaj posao radilo Ministarstvo za finansije kada je poznato da Država Srbija nema finansiskog kapaciteta,a i da ga ima nepotrebno bi bilo za nešto izdvajati sredstva,kada to nešto postoji i može da bude naturalno vraćeno,a tamo gde to nije moguće zbog novostečenih zakonsko regulisanih prava izvršila bi se zamena za neku drugu sličnu državnu imovinu.
Za svakog iskrenog,dobronamernog lako rešiv zadatak,ali ne i za G-dina Sekretara i njegovu komisiju,on nezna ili ne želi da zna kolika je zapravo ,,SLOBODNA-ČISTA Državna imovina,,a ne želi da sazna ni koju definitivno Orginalni vlasnici imovinu potražuju.(Nikada nije tražena eventualna dopuna dokumentacije).
Situacija kada godinama rukovodiš Državnom komisijom za donošenje zakona o denacionalizaciji,a pri tom neznaš ni dan danas zapravo šta bi trebalo da vratiš, ni šta da uradiš je tragi komična.
Jedino logično objašnjenje za ulogu G-dina SEKRETARA i njegovu komisiju je da su oni tu kako bi sprečili i onemogućili da se sagleda činjenično stanje,koje glasi:
DRŽAVI SRBIJI ZA REŠAVANJE PRAVIČNO NA ZAKONU ZASNOVANOG POVRAĆAJA ODUZETE IMOVINE NISU POTREBNA FINANSISKA SREDSTVA,VEĆ STRUČNI LJUDI KOJI BI UREDILI OVU OBLAST PO UZORU NA ZAKON O POVRAĆAJU CRKVENE IMOVINE.
G-dina SEKRETARA i njegovu komisiju bi ostavili da se i dalje bave svojim Zakonom o denacionalizaciji uz sugestiju da posle svih ovih godina shvate da Gospoda iz Evropskog parlamenta žele u Srbiji partnere koji imaju kapacitet da reše pitanje RESTITUCIJE koja simolizuje i dokazuje konačni prekid sa komunističkom ideologijom.

Neizvesnosti nema - oteta imovina nece biti vracena dokle god o tome odlucuju naslednici otimaca koji uzivaju plodove te otimacine.
Kako stvari stoje i kako se aktivnosti po pitanju restitucije odvijaju, morace izgleda da evropski parlament sazna da u ovoj " demokratskoj " drzavi originalni vlasnici placaju drzavi zakupninu za koriscenje svoje otete imovine. Drugim recima oni su " svoji na svome " ali uz placanje zakupnine. Bas me interesuje dali negde u demokratskom svetu postoji tako nesto. Moze li neko, sa veoma dobrim poznavanjem svetskih jezika, da mi pomogne kako da prevedem, a oni tamo da razumeju i ozbiljno shvate znacenje fraze: " zakupac svoje imovine" ?

Neizvesnost postoji, što se ne može reći i za planove za rešavanje ovog problema. Jasni planovi još uvek ne postoje.

Naravno da postoje. Nikako da usvoje zakon o povracaju imovine. Lokalne samouprave uz saglasnost republicke vlasti ili bez nje (anarhija) su vec rasprodale imovinu svojim bogatim prijateljima (predsednici opstina uzeli provizije, i samo menjaju stranke da bi ostali na vlasti). Nista se po ovom pitanju nije promenilo od pre 2000. godine. Demokratska stranka je skupljala zahteve ljudi kojima treba da se vrati imovina.

Kad nesto nepostoji toga nema. Kod nas je nemoguce izvesti povracaj imovine jer su pare koje je EU namenila i dala vladi za tu namenu potrosene za opste drustveni mir i plate drzavne uprave. Plan dakle nepostoji a nece ga ni biti jer deca onih koji su otimali sad upravljaju ovom varosicom.

Neizvesnost postoji oko svakog povracaja koji nasa Vlada treba da ucini, tako da je to i ovde slucaj. Iako se svima cini da Vlada Srbije nema plan, ponekad iznenada se donese neka odluka kojom se jos vise odlaze povracaj imovine vlasnicima, odlazu zakonska resenje u toj oblasti i produzava proces restitucije o kome se prica godinama. I tako prodje decenija, ne uradismo nista, a kad se sve proda privatnim licima mi cemo da pricamo o njihovim pravima na imovinu koju su posteno platili. Plan ipak postoji, nista se ne brinite.

Plan ne postoji.. Restitucija se ceka vec deset godina i svake godine se samo iznova daju obecanja, bez ikakve osnove da ce biti ispunjena

Neizvesnosti ne postoje jer se imovina nece vratiti u neturalnom obliku.
Nacionalizovana imovina se i dalje prodaje i preprodaje.
Gradjani kojima je nepravedno oduzeto drzavljanstvo, gradjani koji nisu prijavili svoju imovinu, zaduzbine i ostala nepokretna i pokretna dobra postaju privatna svojina partizansih unuka.

naša država samo gleda da što više uzme,ao vraćanju i ne razmišlja.

Postoje velike pravne neizvesnosti!
Mislim da je to jedno u nizu koje ova ili neka druga vlada ne resava.

Cak i drzavna infrastruktura,
kao sto su NIS ili Telekom,pripadaju gradjanima Srbije.
Oni su godinama ulagali u infrastrukturu,i stvoreni su od novca gradjana.
Imovina infrastrukture,mora pripasti gradjanima,a ne prodavati.
Kada se podeli sva imovina gradjanima,onda moze se poceti sa prodavanjem njihovih akcija ili slicno.

Srbija ne da nema plan nego ni nemisli da vrati imovinu

Postoje pravne neizvesnosti u pogledu povracaja imovine. A pravna neizvesnost se ogleda na vise nacina.. Moje misljenje je da se sve presude izrecene za vreme rezima Broza i Milosevica u kojima je obuhvacena konfiskacija moraju preispitati jer su u vecini donete: "kada se sudije nisu morali drzati zakona kao pijan plota"..Sadasnja vlast ne zeli (iz poznati razloga !)da preispituje "pravosnazne presude" iz tog vremena "pozivajuci se na zakon": "da se za pravosnazne presude nemoze traziti ponavljanje sudjenja-bez obzira na podnete dokaze da su donosene sa vulgarnom politickom pozadinom.. U tome je problem i zato se svaka presuda iz ranijeg vremena gde je bila obuhvacena konfiskacija mora ispitati ako se zeli ispostaovati konvencija za ljudska, pravo na pravicno sudjenje i na uzivanje svoje imovine.

Lazar Dragin, Florida

Mislim da postoji velika izvesnost da povraćaja imovine neće biti. Problem je u tome što država nema, niti će uskoro imati dovoljno novca da bi novčano obeštetila građane koji potražuju svoju imovinu.
S druge strane, restitucija u naturi nije moguća jer je burazersko-korupcionaško-banditskom privatizacijom ogroman deo te imovine završio za sitne pare kod klijenata i sponzora sadašnjih političara, poznatih u narodu i kao "tajkuni", od kojih se teško može očekivati da će se dobrovoljno odreći te imovine u korist zakonitih vlasnika.

Sve je neizvesno!!!
Dobio sam papir da sam evidentiran pre par godina..
I nista!!!
Pravoslavnim crkvama je koliko mi je poznato vracena imovina...
Ustav kaze da smo pred Ustavom i Zakonima jednaki i ravnopravni!!!

Originalni vlasnici samo traže da im se vrati oteta imovina koja postoji u neizmenjenom stanju, u državnom je vlasništvu, nije prodata, njenim povraćajem se nebi ugrozila ničija stečena prava, nebi bile stvorene nove nepravde i nebi bila ugrožena finansijska stabilnost zemlje.
Gospoda iz Vlasti, Dulić i Ilić, koji zadnjih mesec dana tvrde da je naturalna restitucija nemoguća i zagovaraju neki model simboličnog obeštećenja, a u tome ih svesrdno podržava i Đelić, dobro znaju, da bi u slučaju da, gde god je moguće da se izvrši naturalna restitucija koja državu ne košta ništa, više novca ostalo u takozvanom fondu za restituciju za one slučajeve gde naturalna restitucija nije moguća i gde je obeštećenje jedini mogući vid restitucije.
Drugim rečima jedino je naturalna restitucija moguća!
Takođe oni, kao i demokratska Evropa, moraju da znaju, da kada je reč o otetoj imovini koja je u vlasništvu države, koja još uvek postoji u neizmenjenom stanju, koja još uvek nije prodata i koja može da se vrati bez ikakvih državnih troškova i ugrožavanja finansijske stabilnosti zemlje, i čijim povraćajem nebi bila ugrožena ničija stečena prava niti bi bila učinjena neka nova nepravda, da se tu uglavnom radi o malim lokalima u porodičnim kućama.
Verujem da znaju i to da su posle demokratskih promena, u mnogim gradovima (Aranđelovac, Blace, Rača Kragujevačka, Žagubica,.....) ti mali lokali dati originalnim vlasnicima ili njihovim naslednicima na korišćenje bez nadoknade do donošenja zakona o restituciji.
U mnogim drugim gradovima, na osnovu javnih oglasa datih od strane lokalne uprave kojim se ti lokali nude u zakup, naslednici originalnih vlasnika su uzeli u zakup lokale koji su oteti njihovim očevima ili dedovima i sada plaćaju zakupninu za korišćenje imovine koju bi prema zakonima demokratskog sveta mogli da smatraju svojom.
Drugim rečima oni su „svoji na svome“, ali uz plaćanje zakupnine za korišćenje svoje imovine!
Gospoda iz vlasti, moraju priznati da ovako nešto u demokratskoj Evropi ne postoji.
U slučaju da umesto naturalne restitucije i u ovim slučajevima vlast primeni model obeštećenja onda bi ovi građani dobili neko obeštećenje za otetu imovinu, a istovremeno bi plaćali zakupninu za korišćenje te iste imovine, ili bi možda novcem od obeštećenja mogli da kupe svoju imovinu od države!
Da bi se izbegla ova, najblaže rečeno, nelogičnost, potrebno je da najavljenim zakonom o restituciji, kao što je gospođa Dragutinović prvobitno (2009. godine) najavila, prava originalnih vlasnika na denacionalizaciju budu realizovana naturalnom restitucijom, a samo tamo gde to nije moguće to uraditi kroz obeštećenje.
Na taj način nebi bila ugrožena, već povećana finansijska stabilnost zemlje, jer bi vlasnici koji sada plaćaju zakupninu za korišćenje svoje imovine, ubuduće plaćali porez na vraćenu imovinu!
Takođe bi pre donošenja zakona o restituciji, trebalo da se u skladu sa demokratski prihvaćenim principom konsultativne prakse sa svim akterima, obave i konsultacije sa zainteresovanim građanima. Na tim konsultacijama bi se videlo da njihovi zahtevi nisu uopšte maksimalistički već moralni, emotivni i realni.
Međutim, imajući u vidu kampanju protiv naturalne restitucije koju vodi vlast preko svojih glasnogovornika Dulića, Ilića i Đelića, izgleda da restitucije neće biti, jer njihov plan, kako reče Đelić da se izvrši ‚‚skromna ‚‚ restitucija znači da restitucije neće ni biti!

Nema neizvesnosti jer planovi jednostavno ne postoje

Da, u svakom smislu te reči, povraćaj imovine je neizvestan. Od katastra nepokretnosti, do zakona o denacionalizaciji ne zna se šta je u većoj magli. Kakva je to denacionalizacija, kada još postoji društvena svojina, kada vlada sprovodi prikrivenu nacionalizaciju, jer birokratska mašinerija ne želi da ostane bez svojine kojom je upravljala 50+ godina. Užasno joj nedostaje taj osećaj moći i gazdovanja koji dopušta da se postoji, a da se ne radi ništa, pa su svi nabili krvni pritisak zbog sopstvenog besmisla. Pa kome vratiti????

Neizvesnost je još uvek prisutna jer se već 10 godina odlaže donošenje Zakona koji bi regulisao tu materiju.Po izjavama određenih političara Zakon samo što nije donet, ali naglašavam da je tako poslednjih 10-ak godina (samo što nije donet).

Naprotiv, postoji pravna izvesnost da privatna imovina neće biti vraćena, jer je odgovor jednog zvaničnika legalnom nasledniku, čija je imovina prodata trećem licu, glasio – ne može predmetna imovina da se vrati vlasniku, jer Vlada (država) nije donela zakon o restituciji!? Planovi verovatno postoje da se podele tzv. vednosni papiri sa dospelošću naplate možda do kraja ovog veka. Povraćaj imovine je bilo glavno obećanje „demokratske“ vlasti. Istina, da je to obećanje ispunjeno , Vlada ne bi imala šta ni da privatizuje, osim nekolko desetina propalih fabrika socijalističkog porekla. Može da se dogodi da se u naturalnom obliku vrati nešto zemlje, na kojem je po pravilu privatizovana prodata zgrada.

Da totalno je neizvesno a plan je da ne vrate otetu imovinu.

Ne da nema ne izvesnosti,nego se imovina uopste ne vraca jer je to neko od mocnika davno uzeo u svoje privatno vlasnistvo.Planovi Srbije za resavanje tog pitanja su takvi da se nece resavati.

srbija kao i druge zemlje u regionu ima probleme vezane za restituciju a problem je nedostatak politicke volje, tako da postoji velika pravna neizvesnost u pogledu povracaja imovine ne samo u srbiji vec i u crnoj gori , bosni i td.

U Srbiji kao poslednjem komunistickom-partijaskom bastionu postoji nazalost vrlo jasan stav koji je jos uvek izrazen,da ne samo da nije okončana restitucija, nego nije ni započeta,i da postoje ogromne pravne neizvesnosti,zasto sto vlast tako namesta. Restitucija je kompleksna stvar, ali u Srbiji nije toliko zakomplikovana koliko neki žele da je predstave i da su najveći protivnici restitucije dve politički kontrolisane institucije - lokalne samouprave i javna preduzeća.Privatizacija je delimocno urađena na zakonit način, a građani ne očekuju neku nadoknadu u naturi, već postoji ogroman fond druge državne imovine koju bi ona mogla da ponudi kao kompenzaciju.Politicari da su pametni a ne halavi,trebali bi da shvate da je svima u interesu da se što pre reši pitanje restitucije, da počnu da pristižu direktne strane investicije, a ne da određeni ministri o trošku građana putuju po celom svetu kako bi to obezbedili,a rešenje problema znači, pre svega, vraćanje imovine gde god je to moguće ili davanje neke druge kao nadoknadu. Zato pre ili kasnije, koliko god se to ignorisalo od strane nadležnih državnih organa, pitanje restitucije je vezano za pitanje nepopisane i još uvek preovlađujuće državne svojine na teritoriji Srbije i Vojvodine.Umesto da se ta imovina poklanja nekim povlašćenim pojedincima, trebalo bi je vratiti građanima, Univerzitetu, zadužbinama, a tek onda naknadno, ako ostane državi, da se krene u funkcionalno ''gazdovanje'' tom imovinom. Zato je potrebna restitucija kao postupak vraćanja privatne svojine onima od kojih je oduzeta, čime bi se uspostavila lična odgovornost pojedinca nad imovinom, nasuprot kolektivne neodgovornosti koja je vladala u komunizmu, a, nažalost, vlada i dan danas,u protivnom treba zajednicki preko Mreze za Restituciju u Strazburu tuziti banana drzavu,i za imovinu i za povredu ljudskih prava,pa ce placati otstetu duplo.

Postoji izvesnost - izvesno je da je ta imovina pokradena i otudjena kroz privatizaciju, da je drzava neodgovorna u tom pogledu i da, izmedju ostalog, partije i na toj imovini temelje svoju ekonomsku moc